Jedinstvo, June 23, 1961

              --ш
ђ inaeuta доагпл waxenja
hlazi svakog uterka i petta
GorIiHja pretplata:
za Kanadu 6 dolara,
ostale zemlje 7 dotara
unffii Adresa:
479 Queen Strrrt 117 Л
Toronto 2--V. Onffinn
Tetcfon EM 3 1642
VOL XIII Nu 17(1111 TORONTO. FlIlliA .11 NE --
. 1i! PRICE 8c PER COPY
O I ГГШ ?!Ж2Г5?Ш& 'WPsaS- - asovna U хж eiia strakasa [
Znacajni dogadjaji
Hfetorija strajkova gradjevinskih radnika iz To-ron- ta
podela je pred godinu dana, kada jc oenovana l-iny,
l zatrazoni normalni uslovi rada, povisenje nadni-c- a
i tome elidno. Danas, godinu dana poslije osnivanja
unije radnici ponovo Strajkuju. To vec nije obidan eko-nome- ki
strajk za povisenje nadnice kako bi se to na prvi
pogled moglo shvatiti, a kakve u stvari jedino u praksi
i susrecemo. Oni uopce ne traze nikakvu povisicu, ali
ono Sto traze je mnogo vise i znacajnije od avih mogu-di- h
povisica koje moze dobiti radnik putem Strajkova.
Strajk je zapodeo sa zah-tjevo- m
da kontratori pos-tuj- u
ugovor sklopljen' sa u-nij- om
pred godinu dana.
Zaisto interesantna cinjeni-ca- .
I poslije potpisanog u-gov- ora
nastavile su so plja- -
бке, nasilja na radu i mno-go
4
druge stvari, kao da nc
postoji ugovor. Danas tri se-dmi- ce
trajanja Strajka, ra-dnici
buduci su bili u pravu
i pobjedili su. Izvojovali su
sve uslovc koje su postavili
na podetku Strajka, ali uza
sve to oni se joS nisu vratili
na posao. ZaSto? Pobjcda
gradovinskih ladnika iz To-ronto,
treba da se prenese
i na eve ostale radnike i to
ne samo one koji su u uniia-m- a,
vec i na one koji jos ni-su
stupili u ni jednu tinnu.
JednogodiSnje iskustvo do
vclo jo radnike do velikog
saznanja, a to je da ugovo-r- i
sa poslodavcem malo vri-jed- o
u koliko ne postoji za-ko- n
koji zasticuje ne samo
pravo radnika na Strajk.
vec" i na rad. Na unijekim
mitinzimn, eve viSe se spo-minj- c
i podvladi rijed "za-kon- ",
zakon koji do sadi.
ne postoji u Kanadi, a koji
je u danasnje vrijeme nu-Sa- n.
Postoje izgledi da pre-ovlada- va
svijest da je borba
za obtcno povisenje plate,
ovaj ili onaj ustupak,' samo
Carkanje, sa kojim se nika-k- o
ne moze dobiti velika, Hi
odlueujuca bitka. Da bi zai-sta
tlobili jednu veliku bit-k- u,
radnici na legitimnoj za-kona- kj
osnovi moraju mi-prosta- viti
svoje pravo, oza-konjen- om
pravu suprotne
klase od koje su ugnjetava-ni-.
Dakle, zakon o zaStiti
rada i rad no snagc treba hi-t- i
suprostavljen zakonu o
zaititi kapitala.
Borba gradjevinarskih ra-dnika
iz Toronto bila je m-oce- na
ogromnim poteSkoca-m- a.
Dilderi i kontraktori su
bacili ogromne svote novca
na propagandu, pored toga
Sto su u Rvoie svrhe koristili
crkve g obzirom da su Ta-Hja- ni
religioznl ljudi, a or.i
sacinjavaju vedinu Strajka-i- a
i zastraSivali radnike na
raznim zakonskim represa-lijam- a
proglaSavajuci ih k-munist-ima.
Zaista smijeSno
aa strane poslodavaca. a vr-l- o
poudno za radnike u
Itrajku. Oni ?u komunUti
Sato ito brane svoje intere-se- ,
interese svojih obitelii i
ogromne vecine radnika, na
da, neka im bnde vodilia ta
optuiba. ier im moze sluii-t- i
na east. Sto su aostalnm
bilderi i kontrnl ton Za.- -
Oni П0 7,ltun I ' 1 - и, "nf.
resc. da - 41, I1 4)1 I 'l.k
jer proti' i
, . o .i
radnici brane mterese og-romne
vedine naroda, oni
brane samo svoje vlastite i
intere3e Sadice parazita. Na-ravn- o
oni nisu komunisti, to
je logidno, jer jo dcfinicija
njihovog kapitalistickog na-zi- va
ved davno postavljena.
Tko jc postavio razliku ? 0-n- i
naravno, jer su otvoreno
kazali: "Ako branite svoje
interese onda ste komunis-ti",
jer samo komunisti bra-ne
interese vccinc.
Na jcdnom od mitinga
podotkom Strajka, Giorgio,
jedan od rukovodioca unijo
je kazao: "U koliko bude
potrcbno poci demo u masa-m- a
kao najkrvolocnije zi-votin- jo.
Ne budo li so po5-tiva- lo
nasa prava postupiti
demo kao pomamni konji,
bez uzda i bez scdla." To je
bio odgovor na zastraSiva-nj- a
i prijetnje poslodavaca.
Kao udar munje prostmjila
je kroz masu rijed "manga-nelli- "
(toljage). koje su ra-dnici
vec sutradan upotrebi-l- i
u borbi protiv pokuiaja
strajkolomstva.
Sto je provincijska vlast
mogla udiniti u gvom sluSa-ju- ?
Nista drugo do dati
pravo onomu koga to pripa-d- a.
Proglasiti Strajk nele-galni- m,
kako je to pokuSao
ministar rada, nije moguce
Ako je unija legalna, a je-st- e, jer su je radnici osno-va-li
fakticno i legalno isto
kao Sto su bili faktidno i le-galno
izrabljivani. Postu-piti
toko to znaci zatvoriti
oci pred cinjenicama, ili jo3
gore, povaditi vlastite o5i
da nebi gledali posljedice
vlastitih nedostotaka. Ne-mogu- ce
je podcjcniti neko-lik- o
hiljada radnika zdruie-ni- li
u uniju. i ignorirati nji-ho- vo
postojanje. Da li je
mogude, jer bi takav postu-pa- k
naiSao na reagiranje
cjelokupnog radniStva, Sto
bi bacilo ljagu na demokra-tsk-a
nacela Kanade koja
bi mogla biti sprana samo
uz velike posljedice za ze-ml- ju
uopde, a i za pojedin-c- e
koji bi prouzroili takav
tin. Kasniji stav provincijs-k- e
vlade, isto kao i onaj ra-ni- ji
suprotan radnickim in-teresi-ma.
je svejedno za o-su- du.
Ulagivanjem neko-m- u,
kojega se je ranlje
smatralo nelegalnim i nazi-val- o
bandom moze imati
samo posebne zakulisne i
zlonamjerne interese, a ko-ji
bi mogli radnike stajati
skupo u koliko nebi bili op-roz-ni
Kao sto am raniic
ka.an. i'din trailnn viio-i4- i.
ii ( in l'H st'. an mio
i ,i, , i, i i. . . £ lU'
Strajk gradjevinarskih radnika u Toronto se чп.
Moglo bi doci do prekida svih radova.
Stanje se zaostrilo nakon prijetnje kompanija koi
snabdjevaju gradjevinarski materijal da ce lokirati ti-mster- sku
uniju ako njezini dlanovi budu poitivali .strai-kask- e
straze gradjevinara. Vijece gradjevinarskih uiii-j- a
je na to odgovorilo sazivom velikog mitinga sih yi a-djevinar- skih
radnika na Exibition Grounds. Mitinir i
se odrzati u ponedjeljak prije podne.
Posljednjih dana pojadan je policijski teror In
log utorka uhapsen je 41 Strajkas. Broj uhapSenih
sad iznosi 83. Sve su to talijanski doseljenici. U join m
sludaju policija je hapsila sve strajkase koje je nvjj ,.
uhvatit pod optuzbom za nedovoljeno sastajanje. 1 n
kim slucajevima hapsenja su izvrSena zbog tuctn.i-izmedj- u
strajkasa i Strajkolomaca koju su izazvali Г"
eljednji da bi policiji dali povoda za hapsenja.
U poeetku ovo je bio strajk gradjevinarskih radni-ka
uposlenih na izgradnji kuca, mahom Talijana i dru-gi- h
noviTi doseljenika, koji su strahovito eksploatisaui.
Njih ima oko 10.000, ali s vremenom strajk se prosirio
i na razne "komcrcijalnc" projekte, na kojima ukupno
radi oko 20.000 radnika. Iako pripadaju raznim unija-m- a
(ima ih 17), radnici su uvidili da moraju biti slozni.
U jedinstvu je garancija njihove pobjede.
Flemingov budzet
TRESLA SE BRDA A KAD TAMO...
Konzervatoci su na.stoiah .sUonti dojam da ce
ovogodisnji budzet biti nesto posebno. To je bio glavni
cilj njihova napadaja na guvcrncra drzavnc banke Coy-nc-- a,
kojega jc ministar financija Fleming osudio
kao "restkrikcionistu", koji se suprostavlja vladinoj
ckspanzionistidkoj politici (proSirenju proizvodnjc i tr-govi- ne).
Medjutim, sada je vidno da jc Coyne pravi
ckspaninzionista i da vlada stvarno nema programa za
rjcsenje problcma koji suocavaju zcmlju. Sve Sto je u
Flemingovu budzctu vrijedno pozajmljeno jc od Coy-nc-- a.
lludzet ne daje nikakvih
poreznih olaksica narodu.
(Coyne je predlagao da se
"sales tax" smanji za 8 po-st- o
i da se izmjeni porez na
dohodak tako da se poveca
kupovna mod sirokih naro-dni- h
masa a ogranide priho-d- i
bogataia ; zato su ga pro-zva- H
Robin Hood). Fleming
je ukinuo posebni porez na
automobile od 7 i po posto,
kako je Coyne prelagao; o-- vo
je najpozitivnija mjera u
cijelom budfetu.
Glavnu paznju Fleming
je posvetio davaluaciji dola-r- a
(sniienju vrijednosti u
odnosu na nmeridki dolar).
To bi trebalo da osigura po-veca- nje
izvoza i proizvod-nj- e,
premda do na drugoi
strani izazvati porast troS-ko- va
iivota, jer de poskupi-t- i
potrebStine koje se uvoze.
Vedina promatrada drii da
de ovo pridonijeti ozivljcnju
privrede, ali ima i takvih
koji kazu da ona dolazi ka-sn- o.
Ta je mjera trebala bit!
poduzeta prije detiri godi-n- e.
ka2e "Globe and Mail"
i kritizira vladu 5to je drfa-l- a
vrijednoet kanadskog do-la- ra
iznad ameridkog.
Parlamentarna opoziciia
je budzet dodekala sa kriti- -
je liberalni lider Pearson:
"Bila nam je obedana velika
nova politika ekspanzije.
Dobili smo ckspanziju a
vjetru, rijedima i dugu".
Vodja CCF Hazen Argue je
kazao da jc ovo najgori bu-dzet
Sto ga jc on vidio. On
ne sadrzi nista za glavne
grane privrede, nista za po-m- oc
nozaposlcnima, penzio-nercim- a,
fqmcrima sa nis-ki- m
dohodkom.
Predstavnici radnidkih u-nij- a
istidu da budget ne sa-drzi
mjera koje de rjeSiti b
sposlenidki problem.
"Canadian Tribune" isti-d- e
da se Flemingov budget
zasniva na staroj torijevskoi
formuli "hold the line" (za-ustavlja- nje
porasta troSko-v-a
proizvodnje), Sto je u
glavnom upereno protiv ra-dniStva.
Flemingov budiet
dalje pokazujo da vlada ne-ma
namjere da se suprosta-v- i
glavnom zlu a to je "ku-Dovan- jc
Kanade po amerid-ki- m
monopolima". Odgova- -
PrnDadnnie norbizcca
ProSle godine u Kanadi je
propalo viSe industrijskih,
trgovadkih i drugih poduze-c- a
nego u ijednoj godini od
10.°fi.. naime 1.001 poduze- -
kom i izrugivaniem. Rekao i ca ili 72 od svakih 10.000.
Broj nezaposlenih smanjen za 147 hiljada,
ali jos uvijek je velik
U mjesecu maju u Kanadi je bilo 457.000 nezapo
slenih. To je za 147.000 manje nego u aprilu ali 38.000
vise nego u aprilu 1960. ч Ovih 457 000 nezaposlcnir predstavlja 7 posto uku-pn- e
radne snage.
Dr.avni biro statistike navodi da ako polovicu ne- -
( .1 _' ) zaposlenih sacinjavaju glavc porodica.
нппм пнгмпнп iininnnui nnn ni-- JHinn
тттшт£%£3
i --—. iUfflMi ,v.jumiti....sRWfv гршш шшшт амшм wi м? лг л v£
Toronto: Policiia sprinii uhapsi
rajuci Coyne-- u Fleming je
rekao da on nece da "kaz-njav- a
ili obeshrabrujc strani
kapital".
Dopisnik lista "Globe and
Mail" Bruce MacDonald da-j- o
ovakvu ocjenu: "Iako jc
prcdloicn izvjesan broj pro
mjena, one su od rolativno
malog znadenja. Neki pro-matra- di
smatraju da je ovo
'stand-pa- t' budzet, takav
koji se zasniva na nadi da
de vrijeme rijesiti kanadske
ekonomske probleme".
Fleming predvidja da de
godinu zavrSit sa deficitom
od GOO do 700 milijuna do-lar- a.
ProSle godine predvi-dja- o
je viSak od 12 milijuna
a zavrsio sa deficitom od
345 milijuna.
Dovaluirani dolar de stvo-ri- ti
probleme za provincijal-n- c
i municipalne vlasti, koje
su zaduiene u Sjed. Dria-vam- a.
Prodstavnik gradskc
uprave Toronto je izjavio
da dc svaki ccnat Sto kana-ds- ki
dolar bude ispod arae-ridk-og
Toronto koStati 200
hiljada dolara.
Osiuljcn vodja
strajkasa
Giancarlo Stefanini, je-dan
od vodja stnjkujucih
gradjevinara u Torontu o-sud- jen
jc na sest mjeseci
zatvora.
U Montr aln i,' o.liач;
konferencna Noc parti i-ko-joj
je 1 pivk
200 delegata. Oni su zauz.-l- i
stanoviSte da su Kanad-sk- i
Francuzi posehna nacija
u punom smislu rijedi i ia
to treba unijeti u konstituci-j- u
Nove partije. Ovo je su-prot- no
stan ovistu desnidars-ko- g
vodstva Nove partije
koie smatra da su Francuzi
'samo 'nacionalna maniina
T"oj na ii l , ulu. i i
koia r ''it p" ' ' - ' i -
nc stea
ZENE POZIVAJU
PUTEM
Kanadski kongres zen i '
ie unutin noziv federnlnoi
vladi da odbaci nuklenrn.)
oruzje, po. adi za opce i
kontrolisano razoruianje i
da fondove koji de na taj
nadin biti oslobodjeni upo-trc- bi
za povedanje starad-ki- h
penzija, dodatka na dje-c- u
i zdravstveno osiguranje.
Peticiju je potpisalo pre-k- o
5.000 iena.
U peticiji se istide da Ka-nadi
nije potreban rat da bi
prosperirala. Ona treba da
2ive u razumijevanju i pri-jateljst- vu
sa svim narodima,
i da s njima trguje na rav-nopravn- oj
osnovi.
Od svrSetka rata Kanada
je potroSila na naoruianje
preko 20 milijardi dolara
—oko 2 milijarde godisnje
ili 100 dolara po stanovniku.
To nije dobar nadin da ju se
zaStiti i da joj se podigne u-gl- ed
medju narodima svije-t- a.
Pclicija naucenjaka
Federalnom minlstru
vanjskih poslova upucena
je peticija protiv nuklear
nog огигја iz Deep River,
Ontario, sa 235 potpisn.
U Deep Rivcru zive na-ucenja- ci
i tehnicari kana-dskog
atomkosr centra
Chalk River.
parti i koia (' se oili 'at'
koneom nila i pocctkom au-gut- a.
Г rezo'urin s, trai
da Nova partija "izrazi o-dan- ost
federalizmu kao je- -
; dinom sis temu koji moie da
osigura razvitak, u dvona-cionaln- oj
driavi, dvaju na-roda
koji sadinjavaju Kana-du
i da osigura njihovu pu-n-u
jednakost pred zako-nom- ".
Francusko-kanads- ki nV-!"C-ati
na konferenciii -- u i '- - l.lll pilllll SUfrMlllt --. .i
ikav
VLADU DA IDE
RAZUMA
SkloiiMa od bombasu sla- -
ba zaniiona za mir. Upravo
da iiekohko h.ljuo gradja-n- a
uspijc da se skloni, Sto de
jesti? Umjesto troSenja nov-ca
na skloniSta bolje je po-jad- ati
naporc da se sprijeCl
rat.
Kanada treba da emanJI
izdatke na vojne svrhe, da
likvidira strane vojne bazo
na svom teritoriju i da odbi-j- e
nuklearno oruzje. Ona
treba da se povuee iz pak-to- va
(NOR AD i NATO).
Neutralna Kanada bi bila
pozdravljena po milijunima
ljudi u svijetu, ukljudiv i
Sjedinjene Driave.
Iako je Kanada bogata
zemlja, mnogi gradjani iive
siromaSno, u nepovoljnim
zdravstvenim prilikama i
slabim stanovima. lzmedju
7 i 10 posto radnika je beat
posla. Mnogo treba da se u-r- adi
da se stanje poboljsa.
Novae koji se troii na nao-ruianj- e
treba upotrebiti za
povedanje dodatka na dje-c- u,
storadkih penzija (na 75
dolara mjesedno), puno
zdravstveno osiguranje, iz-grad-nju
stanova.
Na kraju se iznose upozo-renj- a
na opasnost nuklear-no-g
rata i kaie : "Mi poziva-m- o
vladu da naSu zemliu
stavi modjii d'iave koje ida
put m vanma I da u tome
pmln jai'i".
spn mnu-- t da aiedno sa
s o)(m 'iigl-sk()-govoreco- m
bracom bran- - kanadsku ne-zavisn- ost. Oni su naglasili
da jelne i druge — francu-sko-govore- ce
i englesko-go-vore- de
Kanadjane ugroiava
ameridki imperijalizam.
Konferencija se izia-nil- a
protiv kanadskog pristupa-nj- a
Organizaciji americkih
drzaa (OAS). Takodiov i
nsojctii( rla Kair'ila r,'a
i' ' i-
-t'i'i i ' Atl..iit-ко- с ik- -
Nova partija treba da se izjasni za
jednakopravnost kanadskih Francuza
piisiist(;
acvni k v ч n -- t.inn i- -tni i i.i
li ruillTl.ffiliniB riffinJlTE ШУ
uubuayHVcnanu-nnEitiuosi- ii ижц&пш uunn9 u гпшшпшу - шшшв