Jedinstvo, April 07, 1961

              SVI 6EM0 RE6I: NE - KADA SE RADI
0 NUKLEARNOM ORUzJU
Subota 1. aprila 1961.
godine u Torontu bio je o-bid- an
prolccnt dan sa ki-So- m
i susnezicom. All taj
dan znacajan je zbog toga
to je na ulicu izaslo hilja-d- u
ljudi i zena sa zahte-vo- m
da Kanada napusti
NATO i da ne dozvoli voj-n- e
baze na svom tlu, da i-st- upi
iz vojnih paktova.
Kao uccsnik ove de non-itracij- e
za mir a protiv a-toms- ko?
naoruzanja i ra-ta,
tmatram za duznost da
kazem svoje misljenje o
njoj. Moram se pozvati na
licno iskustvo.
Jula i avgusta meseca
proile godine moja zena
(sekretarica Torontskog
Udruzcnja za mir) ! ja
smo svakc subote demon-strira- li
ispred bunkera,
koji je sagradjen sa svr-ho- m
da pruzi Kanadjani-m- a
laznu nadu spasenja u
nuklearnom ratu, na Uni-versity
i College ulicama.
Bilo nas je malo. Mnogi
clanovi Torontovskog Ud-ruzcnja
za mir bili su na
godisnjem odmoru i broj
demonstranata nase grupe
nije nikada prelazio broj
dvadesct. Neki put prid-rui- li
bi nam se pojedinci,
obicno student!. U Toron-tu
bilo je vec tada osno-van- o
nekoliko grupa za
razoruzanje ali one su cu-tal- e,
osim studentske gru-pe
koja je sestog avgusta
(Dan Hirosime) strazari-l- a
ispred bunkera 24 sata.
Opct kazem: bilo nas
je malo ali mi smo izraza-val- i
stvarne ceznje i tez-nJ- e
ogromne vecine kana-dsko- g
naroda, vecine co-vecanst- va.
(Samo bezum-nic- i
mogu zeleti rat u da-nasnji- m
uslovima).
Od toga je proslo neko-liko
incseci a za to vrcme
raznc grupe za mir i razo-ruzanje
odrzale su nekoli-ko
konferencija i masov.
nih skupstina. Na jednoj
od ovih govorio je americ-k- i
naucnik Linus Pauling,
koji je skupio vise hilja- -
da potpisa naucnika iz ra-zn- ih
zemalja pritiv nukle-arno- g
oruzja, i kanonik
Collins vodja engleskog
pokreta za nuklcarno ra-zoruzanje.
Prvog aprila po prvi put
u Torontu organizovana
je masovna demonstraci-j- a
protiv nuklcarnog nao-ruzanja
Kanade, koja je
uspela uprkos losim vre-men- u,
bojkotima dnevne
stampc, pretnjama fasista
da ce ubiti Feinberga itd.
Rekao bih da je ova de-monstrac-ija
signalizirala
zaokret u javnoni ?ivotu
Toronta. Od sada nece vi-se
biti dovoljne deklaraci-j-e
da smo za mir nego ce
svi oni koji ne zele propast
Kanade, i covecanstva u-ops- tc,
stupati u sve cesce
i sire akcije.
zBNKVSKA КОГКИППЈЛ
TASS iiraiava fudjenje ibt iz
Java 4eleaU SAD i Velilc Bri- - I
tanije na konferenciji da su ui-- Ш
ustuoke u jitavom niiu pita-nj- a
oko akljitfcnja iiptrazuma o
sakrani nuklearnih 4t pprimenaU
i da tada mp taviei ml prwliitaviii-k- a
eot-jctako-g Svcaa na konfe-ranrij- i.
TASS konsUtuje oa lafe-d- ai
KHSoai o кфпт Je rijc, в
ftlaaajmiu oWiku aa4riV toliko "! otpada, da nikako ne meini
dsfvinjeti knom rjaimju p-ofc-kv
im kame м diakMMra aa trojaaj
kMifmnciji.
гиг Adrtsa:
I I t n' 'II
Toronto 0 П Ontario
T.'.tu,, ГМ . 7' , '
YOI Mil . 111!) TORONTO. FRIDAY. APRIL 7 l'n.l PRKT 8. PER COPY
Ovu demonstraciju or-ganizov- ale
su grupe koje
su principijelno antikomu-nistick- e
ali u njoj je bilo
mesta za sve koji su za
mir. Politicke, religiozne i-- li
drugc razlike ne smeju
biti prepreke ujedinjenju
svih koji su protiv opas-nos- ti
rata. Sada jc vrcme
da se zuzbiju delatnosti
ratnohuskaca za uvek i da
se osigura mir. U torn pra-vc- u
mi smo, sa ovom de-monstracij-om
u Torontu,
ucinili ozbiljan korak na
pred. I ne samo u Torontu.
Slicnc demonstracije odr--
zane su i po drugim gra-dovi- ma
Kanade a da i ne
govorimo o znacajnim i
jos vecim demonstracija
ma u drugim zemljama.
U Zapadnoj Nemackoj,
gde proganjaju i zatvara-j- u
borce za mir, gde za-kons- ki
zabranjuju sve de-latnosti
usmerene na ra-zoruzanje,
organizovane
su mnoge demonstracije
po raznim gradovima upr-kos
policijskih "mobilnih
nadzora". pritiska i zastra-sivanj- a.
Policija je revno-sn- o
sprecavala demonstra-nt- e
i barikadirala prolaze
ka raketnim bazama. Kod
Hclmsteta, na medjune-macko- j
granici, zapadno-nemack- a
policija sprecila
je jednu dclcgaciju iz Isto-cn- e
Ncmacke da otputuje
u Bergen-Belze- n i pol'ozi
vence na grobove zrtava
koje su pale pod Hitlcrom
u zloglasnom koncentraci-ono- m
logoru koji se nala-zi- o
blizu ovoga mesta a
koji sada sluzi kao baza
za obuku sa raketnim pro-jektili- ma
sadasnjeg Bun-desve- ra
— zapadnonema-ek- e
rcvansistickc i neona-cistick- c
vojske.
U Englcskoj po kisi i
hladnom vremenu marsi-ral- o
jo preko sto hiljada
dusa. I tamo je policija u
hapiila preko 35 demons-tranata.
Cela Englcska,
cak i dnevna stampa, aim-patisa- la
je sa demonstran-tima- .
Protesti su bili ugla-vno- m
upereni protiv ame-ricki- h
baza. Rezolucije su
usvajane koje su govorile
da je nuklcarno naoruza-nj- e
zlocin protiv covecan-stva.
Lord Rusell, izmedju
ostalog, rekao je: "Mi sto-jim- o
zajednicki za razum
u svetu, koji je poludio.
Mi se nadamo da cemo u-be- diti vlade pre nego sto
bude kasno. Buducnost
sveta zavisi od napora
(pregnuca) onih kojj mi-sl- e
kao mi."
Ovo je bila najveca de-monstrac-ija
u istoriji En-glesk- e.
Slicne demonstracije o-drz- ane
su u Danskoj, Sje-dinjeni- m
Drzavama i dru-gim
zemljama.
(Nastavak na str. 3)
Skupo skolovanjc
hjccnikn
List "Globe and Mail" o-bja- vio
je veliki ttanak o sta-ni- u
medicinske naobrazbe u
Kanadi U jflanku se kale da
bi mojflo (loci do ozbiljne
krize t. j. nedofttatka lijpf-nik- a,
a to zbog skupoce Sko-lovan- js.
list iznosi da je pro.Mc go-di- ne meHdike nauke zavr-M- o
samo 870 ttodeaaU.
Zakonodavna skupstina
B, C, protiv nuklear-no- g
naoruzavanja i
Na posliedniem zasjeda- -
nju ZakonofiaMH1 skupstine
Britanske Kolumbiie jedno-Rlasn- o
je usvojena rezoluci-j- a
protiv nuklearnog naoru-zavanja
Kanade i svih dru-gi- h
zemalja koje sada ne
posjeduju to oruzje.
Rezolucija takodjer po-zi- a
federalnu vladu u Otta-w- i
da trazi zabranu nuklear-ni- h
pokusa i da se obmtavi
svaka daljna proizvodnja
nuklearnog oruzja.
Rezoluciju je podnio CCF
poslanik C Slather.
Usvajanie ovakve rezolu-cije
prello?.ilo je Mirovnn vi-је- бе
B. C. nekoliko tjedana
rani jo
injonica da je reroluclja
i prihvacona jcdnoglasno odr- -
2ava Siroko protivljenje ka- -
nadskojj naroda nuklearnom
naoruzanju.
Sli6nu rezoluciju usvojila
je i Zakonodavna skupStina
provincije Saskatchewan, o
cemu smo vec javili
Riharska tiniia za
ncutralnost Kanade
Kanadski ribari na Pacif!-ku- .
orjranizirani u svoju uni-j- u
(Fishermen and Allied
Workers Union) priklju6ili
su sp rastucem pokretu za
kanadsku neutralnost, t.j. da
sp Kanada povu6e iz vojnih
paktova (NATO i NORAD)
Odluka o tome donijeta jo
jednoglasno na sedamnac?-to- j
podi.snjoj konvenciji ove
unije u Vancouvcru.
Konvencifa je takodjor
zatraXila da Kanada odluchii-j- e
poradi za razoruzanje, da
podrava trgovinske i prija-teljsk- e
veze sa Kubom, da
prizna N. R. Kinu.
Zatrazena je nacionaliza-cij- a
prirodnih resursa u ru-ka- ma
stranog kapitala.
Vlakovodio lrac
povisicu
Unija vlakovodja (Bro-therhood
of Railroal Train-men)
je zatrazila povisicu
od 18 centi od zeljeznicars-ki- h
kompanija. Traie i po-boljsi- ce
u godiinjem odmo-ru.
vis,, placenih blagdana
itd. Ova unija ima 22.000
flanova.
U sporu sa kompanijama
nalazi se i oko 110.000 dru-gih
zeljcznicarskih radnika.
Oni su trebali atrajkovati
јоз proSlog novembra, ali jc
vlada zabranila Strajk za
sest mjeseci. Taj rok iati6e
13. maja.
1вВ1Ш1 1!"Ч8И %wl Р? ? №. Ш '
- гЛааааВ
KZaBBj_vBj љ[ јкг л аав ДјР. ааввва Рааавкаатв .авн t ° т? "™ Л аадааж aaaaaaaaaaaaw
т ШаШШШШШт 1Ш5, . . . с.ич.--&
i'r ок aprila loriinln
lici
Na krivoj misiji
Novine pisu da su kanadski upravljaci zabnnuti
zbog toga sto se u svijetu sire vijesti da je Kanada zah-vade- na
vclikom bcsposlicom, da ljudi gladuju, da se djc-c- a
nalaze na "suplajni" itd. To stvara I05 utisak o naioj
zcmlji.
Izglcda da jc najviSe uznemiren nafielnik Toronta
Philips, je otiSao E'ropu da pobija te vijesti.
Neki kazu se nacclnik Philips latio krivog posla.
Vijesti o gladi besposlici neco prestati kolati ito
on kazc da nisu istinitc. One ce ncstati onda kad nestane
besposlice, kad nestane "suplajna" i drugih pojava koje
svjodoce o teskom poloiaju Kanadjana. Drugim rijeii-m- a,
bi da je nacclnik Philips pojacao napore
da se radnim ljudima osigura posao i zaradjivunje zivot-ni- h
potrebstina.
Kongo: Legahia vlada
Dok se situacija u Kongu
ponoo nala.i u naku o- -
nih operacna najamnickili
snaga Moiza fombea i novih
pokreta trupa Ujedinjenih
nacija, legitimna vlada ove
afriSkc Hepublike fiini nove
pokuSajc da se problemi ze-mlje
rijese mirnim putem.
Ptema izvjeStaju Associ-ated
Press iz Stanleyvillea,
vlada premijera Antoana
Gizcngo objavila je saopde-nj- e
u kome se istiSe da je de-mokrat- ski
izabrani parla-men- t
jedino tijelo koje jc o-vlast- eno
da odluci o budud-nos- ti
Konga. Kako se podvla-6i- ,
parlament bi trebao da
se sastane bi ocrtao poll-tik- u
zcmljo.
U saopconju se medjutim
Kanadska priznanja socijalizmu
Truro, Nova Scotia: Kanonik H. L. Puxley, prcd-sjedni- k
University of King's College je ovdje rekao da
su komunisti postali najveci pobornici bratstva ljudi.
Krscani se ne mogu mjeriti s njima.
Kanonik Puxley je uvjeren da Sovjetski Savez zeli
da bratstvo ljudi zahvati cijeli svijet. On je rekao da
su Sjeverni Amerikanci toliko "zaljubljeni u svoju slo-bod- u"
da pustaju ljude da gladuju i propadaju.
t ♦
Toronto: Jack Hutton, struenjak lista Telegram za
prosvjetu rekao jc na sastanku Ontario School Trustee's
and Ratepayers Association da Sovjetski Savez zauzima j
prvo mjesto u svijetu u prosvjeti. Hutton je proucavao so-- ,
vjetski prosvjctni sistem prosle godine. On je naglasio
da je u SSSR univerzitetsko skolovanje ne samo bespla- -
tno, nego student! dobivaju placu. Hutton je rekao da
tko hoce da se uvjeri u prednost sovjetskog prosvjetnog '
sistcma neka cita o uspjesima koje je Kuba u toku pro- -
slijedeci sovjetski sistem.
и demonstracije nuKIcariioK naru2.inii u
a :nonlranu Mon r
da
1
bolje
da
uk.iruic 1 na druge mo- -
gucnsti a 1 knM. u
Kongu. predvidja mo- -
gucnost odriavanja
izbora u ze--
mlji, a druga
narodnog referenduma.
U general-n- i
sekretar UN Dag
je obecao ostrije
mjere u Katangi, gdie so
I
Moska — ()ili I, mil
?.an dodn'iu .s.ivtanak P
ko
miteta drzaa clanica Vat-Savsko- g pakta, kome su pri-sustvov- ali
na.jvisi drzavni i
partijski rukovodioci izu-zetko- m Albanijp. koju ie
zamjenik predsjed-nik- a vlade i ministar obrane
Iecir Baluku. U
promatrafa sastanku su pri-sustvov- ale partiiske i drzav-n- e delogacije Nil Mongolijr
1 Dli Koreje. dok je NH Kinu
zastupao ambasador u Mos-kv- i
Sjao.
U sluibenom saopcenju
so : "Driave ucesnice
VarSavskog sporazuma sve
ano izjavljuju da ce i
poetojano sprovoditi
politiku mirne
1o 1 biti spremne da u sva-kn- m trenutk'i oodiu na ost- - varenje naiSirili mier spo- - rz'"n.0. " drugim diiava- -
nia cilm mira i sigumost.
nRro,ja"
V здопеп„ poclvlRri
(л su "neizmjerno Porasle
realne snage Sociializma i
mira koie SU sposobne da o- -
mit'
TrnL. i ta qodma izlazenja
Izlazi tvakog ulorkm i prthrr
Godiinju pre t plat a.
za Ixuttarfii в ifolara,
olnli :i )1 )c 7 li)!at a
м ввЖ л аваавг
%м
к1г2ап proliv V,
ItrKini ancout-r- u I) na tihcanu
koji u
zato
bilo
dic
и-мчц-
е
Prva
kaze
11I14.1I11
il.i
Kanada razocarala Afrikance
Prod (ieiicralnom skupti-no- m
Ujedinjenih Nacija na-laz- i
se rezolucija 21 afriike
driave o Juznoj Africi. Re-zolucija
trazi da sve 'driave-clanic- c
Ujedinjenih Nacija
prckinu diplomaUke odnose
s Juinom Afrikom, da boj-kotira- ju
njezinu robu, da
onemoguce svaki saobracaj
s njom.
Afridke zemlje su oieki-val- e
od Kanade da ce podu-prije- ti
njihoxu rezoluciju.
Ofekivale su to zbog stavn
roinlic piotiM dolasku in I1.1-sk- ih
trupa jp
takodicr iiaMo da u Belgi-i- a
oJucala povuci so.jt. tru-p- e
iz Konga, ali to nitko n
uzima za ozbiljno, pa je 15
drzava (medju njima i Ju-goslav!
ja) podnijelo rezolu-ciju
koja traii da Delgiji
dade rok od 21 dan da povu
ie svoje vojno j politicko o-- s-blje.
cini pokusaje da se problemi rijese putem
novih
parlamentarnih
organiziranje
medjuvremenu
za-stup- ao
svojstvu
ubu-dud- e
koegzistenci- -
iiammarskjold
mirnim
Ilam-marskjo- ld
razliditim
odnijela saondeniu.
poojede zanvaijuiuci miro-Ijubiv- oj vanjakoi nolitici ze- malja socijalistidkog tabo-ra"- .
Clanice Varavskog
istovremeno primjeduju da
"asreslvni krugovi
da ometaju ozdrav-lienj- e medjunarodne situa-cije- ". da "imoeriialistidke
driave clanice NATO dru-gih
vojnili grupa-cij- a nastavljaiu trku u nao-ruzanj- u" da ?eSce
bjegavaju direktnoj voinoj
silt u Aliiru, Angol!
Laoeu
painja posvede-n- a ie njemadkom problemu.
Ried Driavama Enirleskof
Frnncnskoi rrobaruie da
Г it4
ЈиллшЛл.
innipt'cii.
kojoga je kana Iski premijer
Diefenbaker zauzeo na kon-ferenciji
premijera kemon-vcltski- h
zemalja.
Ali Diefenbakerova vlada
nece tako daleko.
Kanadski predstavnik Ar-thur
Smith jc izjnvio da co
Kanada protivi kaznenim
mjerama protiv Juine
Ona ce poduprijeti indij-sko-malujsku-cejlon- sku
re-zoluciju
koja samo osudju-j- e
apartheid.
Vijesti kazu da su africki
predstavnici u UN razodara- -
ni kanadsKim stanovistem.
To je svakako zato to oni
dobro ne poznaju kanndsk
konzenativce nj'hovu vrstti
rasizma
Imknezi!a poduplrc
Kinu
Tndoneziia je izjavila da
Tajvan (Formoza) pripada
Kini da joj treba bit povrn-6c- n.
Indonezija takodjer trazi
da N. R Kina bude prlinlje-n- a
u UN.
U interesu postizanjn mi-ra,
krajnje je neophodnr da
se odstrane ostaci drugog
svjetskog rata potpis'vanfem
ugovora o miru a o')e njo-mac- ke driave u vezi s Urn
da se udini neskodljhim 2a-riA- te opasnosti u Zapadnom
Rerlinu njeirovim prevnra-nje- m
u slobodni demil'tarl
zovani prad" — naglaJava
se u sopcenju.
Posliie "svestranog raa-matran- ja" udesnici savjeto--
vanja su se sloiili i u nog Ic--
du mjera koje smatraiu da
ie neoplmdno snrovestl "u
interesn daljeg jadnN "voje
ohrsmlene sposohnosti a--
dvrdenja mira cijelom evl- -
SAVJETOVANJE V A R s A S K () Г, A K T A
Zap. Njemacka g!avno zariste rata
hticko-k(nsultatino- g
sa
u
se
u
l apinius( L iMantna n anisticku propagandu.
da i "leniinska politika mi- - "Zapadna Njemadka м pre-rn- e kocg.istenciip drzava sa tara 11 glavno zaristp 01ne drustenim siste- - opasnosti u Evropi" — ka-mo- m nove vazne zc se 11
pakta
natav-Ijaj- u
agresivnih
i "sve pri- -
Kongu.
1 . Najveda
i
Afn-k- e
{
1
i
i
i
j
,
.
, forsiraju olmavlianie airresi--, jet".
vne zanadnonfemsdke armi-- 1 Sto e tide гатог'"чпја
je i snabdjevaiu ie raketno-- u saopcenju ne kae da "©-atmsk- ih oruiieni Svn to i. , !:4t;ke drin nis" nre-io- 4
onasniie. no million in kidale i neprekidaju napore
ndesn'ka avietovnia zlwi# 11 korist ve-pd- e i п"л,Ти-tog- a
3to Zapadna Ntemacka zoruianja u obustav'-'-nj- u
ne nrestaie sa potavlianiem ! trVe u rnoruianiu i nnnnUa-teritnrijaln- ih iepiracija pre-jnf- u medjanarmlne zatrtrnu-ft- w drugim driavama I vodi ' totr'.