000194 |
Previous | 2 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
ЧВ? ' £№fi rWi rfs, : .ГггтАЦШЈкг- - - m&s&attaatf ЈшШШш& ,-.- :.. STRANA 2 О razvitku kapitalistickih elemenata и Jugoslaviji Uzakoniaanini r ii-onistic-ikh "teonia" o slo-bodn- om trzitu 1 privatno sopstvenidkoj proizvodnji, davanjem maha "slobodnoj inicijativi" i proglasava-nje- m obustavljanja klasne borbe, nosioci Titovog rezi-m-a stvorili su pogodno tlo za oiivljavanje starih i razvi-ta- k novih kapitalisti5kih c-leme- nata u gradu i na solu. Prvih godina, poslije 1948., prodstavnici "jugos-lavcnsk-og puta u socijali-zam- " bili su joS nckako u stanju da taje ovu cmjoni- - cu, all sto je vnjeme vise prolazilo, sve je teie bilo efcrivati naglo bogacenje gradskih spekulanata i seo-ek- ih "uglednih gospodara" Posljednjih godina preds-tavni- ci rezima, kao i njiho-v- a itampa, zbog brojnih protesta radnih ljudi, vise puta su bili prisiljeni da go-vo-re o ovim faktima i, da bi utiSali narastajuft revolt, "kritikovali" su ove, kako ih i oni nazivaju, "nesocija-lUtidk- c pojave". Tjesilo sp trudbeni£ke mase time, da je ovo samo "privremena pojava". da se ovdje radi o bogacenju "rijetkih po.iedi-naca- " i obecavali "interven-cij- u vlasti" u potrebnim slu-cajevi- ma. Medjutim, sva ova obeca-nj- a ostala su pusto slovo na papiru, jer vlasti no sa-mo to nijesu poduzclo nis-t- a u svrhu spreiavanja raz-voj- a kapitalizma, ncgo su, ita vise, donijele niz raznih uredaba i zakona, koji su pogodovali bur2oaskim clc-menti- ma. Tako je u gradu i na solu ponovno dozvoljena privatnicima upotrcba naja-nin- e radne snage, donesen jo zakon o dozvoli slobodnc Rupoprodnjo zemljp i lire-db- a o davanju zemlje u za-ku- p, starim i novim trgov-cim-a dato je pravo na otva-ianj- e trgovaSkih radnji," "poslovnim ljudima" omo-gudcn- o je Rtvaranje krup-nl- h poduzeca. Sve jc to da-la- o polctnu snagu i poduzi-табк- и drskost svima onimn koji su poSH, ili su namjcra-val- i poci putem sticanja ka-pltal- a. U takvoj situaciji, uz bur-n- o aplaudiranjc Zapada. U Jugoslaviji je, tako, vcc u 1953t godini, prema otvorc-ni- m priznanjinin zvaniSnih prcdstavnika reiima i njiho-v- o Stampe, bilo "zanatlija" koji su eksploatisali бак i po 60 "prijavljenih" i "ne-prijavljon- ih" radnika, bilo jo privatnih gradjcvinskih Poduzeca koja su poslovala cak i sa 500 najamnih rad-nika. Na solu. pak. kulaci su poccli bezobzirno sirit svo-ju nioc: kupovati zcmlju, nabavljati stoku, podjarm-ljivat- i radno seljastvo. Po-javi- li su so "zakupnici" sa posjcdinia od 200 i vi5e ju-tnr- a zemlje. Takvu situaci-j- u list "Nasa stvarnost", od marta 1051. godine, opisao 1 na slijedoci na£in: "Zlatna groznica sve je obuhvatila: pojedtncc ! ko-lektiv- e, poduzeca i budzet-ke- t Ustanovc, sltne privatne proizvodjacc na selu l u gradu, krivene spekulante i inmi slicnn . . . Uporedo a tim poceli su se pojavljivati I krupni pouuzimati istins-- . .. ,- - , KOS KapiiausiicKug иул . Sto je islo dalje. ovaj pro-ce- s se sve vise ubrzavao i poprimao sve sire razmje-re-. "Dorba" od 17. decemb-r- a 1958. godine je pieala: "ZAPATA SE PRELIVA-NJ- E DRUSTVENIH MATE-PJJALNI- H SKEDSTAVA U PPJVATXE RUKE". Trgovci i spekulanti. ko-riete- di nestasicu artikala 3i-ro- ke potroSnje razvili su ve-lik- u aktivnost. Kupovanjem i neometanim preprodava-njom- , oni su preko noci sti-ca- li kapital i ulagali ga u nove poslove. KomentariSu-c- i ovaj problom, list "Ma-djarsk- a rije" koji izlazi u Novom Sadu, pisao je u svom broju od 31. maja 1959. iodine o tome, da jo naglo bogacenje postalo o-li- na stvar, to kao primier nawo slucai nckog trgoca koji je. takorek'ic. preko noci "zaradio", ni manje ni vise, vcc — -- 1, GOO.000 dina-ra- ! A "Borba" od G. decem-br- a 1959. godine, govorcci o infilitraciji privatnika u transport, priznala je da se na primjer. u Slovcniji "u individualnpm vlasniStvu" nalazi vec" oko 90 posto od ukupnog broja motornih vo- - zila svih vrsta. AH, jugoslavcnska stam-pa- , koja se u pocetku, ma-ker i blago, ali ipak kritiC-k- i osvrtala na ovakve poja-ve, kasnne je potpuno zata- - jila, zadovoljavajudi se time da ponekad ove slucajeve samo registrira, a ponekad cak i da bespomocno kuka. Tako u clanka "Zanat ili tr-govin- a". "Borba" od G. ja-nua- ra 10G0. godine konsta-tir- a da PRIHODI POJEDI-N1- H ZANATLIJA PRELA-Z- E 20 MILIONA D1NARA CODISXJE, to odmab zatim dodaie da se II NEK1M ZA-NATLIJSK-IM RADNJAIA PRESLO SKORO NA SE-RIJS- KU PROIZVODNJU OBWE. da za "zanatlije" rade radnici koji nijesu pri-- javljeni. Mnoge radnje pre- - raStaju u trgovine — kaze se dalje u clanku i podvlaCi. da je slicno stanjc i kod mnogih krojaca ili proizvo-dja6- a sesira to da so no ra-di ovdje samo o njima, vcc i o parumerijskim radn ja-ma, o radnjama olektricno-instalaterski- h uredjaja, za-tim o proizvodja6ima prod-met- a od plasticno mase i vje StaSkih smola. List napomi-nje- . da vlasti sve ovo precu-tn- o toleriraiu i, kao primier. navodi prijave "trznih ins-pektor- a" organima vlasti, koje uopce nitko ozbilino no sbvaca. a narodni odbor Ileograda cak ih je odbio s "obrazloienjem" da "takvi postupci zanatliia nemnju obelezja preki'Saja". Samo nekoliko dana pos-lije toga, "Borba" je, u svom broju od 12. januara 19G0. godine, ponovno raz-matra- la pitanje porasta ka pitalistickih elemenata i, sto je jos vaznije, njiliov utica.i na proizvodnju uopce. Pre-ma tim podacima "zanatli-je" cesto stupaju u neku yr-st- u "kooperacije" sa drza-vni- m i poduzocima, namocu im svoju volju, pa бак i di-ktira- ju cijene. Neke privre-dn- e organizacije — pio "Borba" — prihvataju po-nud- e zanatliia iako su ove daleko skuplje od ponuda pojedinih organizacija "so-cijalistick-og sektora". Ka-rakteristif- an je za ovo pri-mjer poduzeca "Bukulja" koje proizvodi uredjajo za jraivaniziranje. Za izradu djelova ono prihvaca "sara-clnju- " privatnih zanatlija. U izradi generatora "Buku-lja" takodjer "kooperiSe" sa privatnicima i samo jed-no- m prilikom isplatila je je-dno- m zagrebackom zanatli-j- i preko dva m'liona dinara. Prilikom kilomotarakih diskusija o "novom privrcd-no- m sistemu", odrzanih po-cetko- m ove godine, viJe pu- ta su prodstavnici drzavnih poduzeca napominjali ras-tuc- u opasnost konkurencije od strane privatnika. O ovo-me-- je morala da pise i "Bor-ba" u svom broju od 21. ja-nuara o. g., podvla(5eci da na polju proizvodnje obuce i dalje traje "jaka konku-i4ncija- " privatnog sektora. Ali. umjeeto poziva na bor-b- u protiv narastajuceg ka-pitalizma, umjesto poziva na zastitu drzavnih pod il-ea. "Borba" "savjetuje" fa-brika-ma obuce da "jeftinijc proizvode" i tada se, po nje-no- m miSljenju, no treba bo-ia-ti konkurencije. Zaista "marksisticki" principi u o-snov- ama "jugoslavenskog puta u socijalizam" ! Potpuno je isto stanjo i na jugoslavenskom selu, gdje se iz dana u dan zapa-?.- a jacanie kulastva. "Bor-ba" od 13. februara 19G0. jrodine priznaie da je NA SELU 1ZVJESTAN BROJ INDlVinUALNIH PROIZ- - Published Croatian and PuMiehimr Toronto 2B, EMpire Manager в.00 per year, Anlhorizrd aa Second Claaa % %i У()1ЈА"А mVOSTUCIO SVOJE POSJEDE. Time je zakon o odrodjeiiom "zem-]- J Ijisnom maksimumu" pret- - voren u obiSnu krpu — njo- - ga vise no samo Sto ne pos-- tuju i ne uzimaju u obzir kulaci. nego ni sama "soci-- m jalistiJka" vlast. Kao rczul- - tat toga, prema sluSbenimi podacima, objavljenim vS StatistiCkom godi3njaku, FNRJ od 1958. godine, vidij so da jc, uslijed naglo dife- - rencijacijo i pauporizacije radnog seljastva, u Jugosla- - viji doslo do propadanja de- - setina hiljada sitnih selja6-- m kih posjeda, kao i do usit- - njavanja posjeda veceg dje-- la srednjaka, a na racun to-- ga do naglog porasta krup- - nib seljaJkih t. j. kulaSkih posjeda. Njihov broj se u toku od 1952 do 1958 godi- - ne povecao za oko 3G.000. Povrsina, pak, ovib "ugle-- m dnih domacmstava" (пјеб "kulak" danas se u Jugos-- ; laviji uopce ne upotreblju-- m je) iznosila je jos was. gom dine 4.254 biljade hektara ili 35 posto Sitave obradive nmrrainn 7nm1ia' U vremenu od 1958. gO-- _ dine do danas kulastvo je jo5 vile ојаба1о. Ono ne po oirxlnin entnn onilill VHP i novo masine, raspolae sa jakom stocnim fondom, am mnoga kula6ka gazdinstva, uporedo sa poljoprivrednom proizvodnjom. bavo so i tr-- govinom — kupoprodajoin poljoprivrednih proizvoda, stoko i si. U clanku "Zlatna kisa nad Ritopekom", "Bor- - !.„ ~A O nnolln ni!n , ,ln licl Vili '. tll'liid ".K м.--ч 4i U TOM MJESTU. GDJE zIVE SVEGA OKO -- ЛИМ1 SEUAKA. POSTOJI DA- - NAS 30 (slovima: TR1DE-- SET i MILIONERA SA OKO 80 — 00 MILIONA DINA-- RA STAJAfEC, NOVCA., KULACI IZ 1STOC, MJES-- TA KUl'ILI SU VEC 15 A- - UTOMOBILA. SA AVIONI- - MA TRANSPORTUJU i OD RADNIH SEUAKA KUP-- UENE PROIZVODE. PLA- - NIRAJU IZGRADNJU FA- - brike i u isto vrueme; FINANCIRAJU OPCIKSKW ODBOR. ТЕ OA DRzE TI- - ME U SVO.IIM RUKAMA. List iznosi ovo bez namjerej da kritikuje, stavise, on !akm hvali ovo "domacine", o- - daje im priznanje zbog "nc- - sebicnosti" i "pozrtvovnos- - ti", jer tko bi pritekao u io-- moc opcinskim vlastima da nijesu. eto, ovo "napredne gazdo". Listajuci jugoslavenske li-- J stove 6ovjek nailazi na nev--m jorovatno stvari. Propada- - njo radnog solja§tva, u is- - tovremeno jacanja kulat- - va, jugoslavcnska stampam proglasava nekim "proporo-- ' dom". "Borba" od' 1. maja og. komentarisuci rasloja- - vanje na selu. podvla6i. da U CIJELOJ ZEMUI PRED-- J STOJI TAKAV RAZVOJ i. dalje: "TO JE PRAVACm NA5EG KRETANJA"! J IT clanku "Tko kupujem domace automobile", "Bor ba" od 1. maja o.g. pise jz- - mediu ostalog slijedece: NEMA DANAS NI JED-- NOG VECEG SELA U OKO- - LINI KRAGU.TEVCA U KO- - ЛЕ NIJE PRODATO BAR PO JEDNO VOZILO. PRVU SEL.TAK KOJI JE KUPIO KOLA FABRIKE AUTO- - MOBILA IZ KRAGU.IEV-- 5 ГА BIO JE IZ CEROVCA.m DESETAK K1LOMETARAJ OD GRADA. DANAS SE VEi'' NE MOzE RECI —J produiuie list — DA SE SEUACI KOJI POSJEDU-- JIT VOZ1LA MOGU NA PRSTE NABROJ1TI. U SA- - VINJSKO.T DOL1NI U SLO-- % VENUT PRED MNOGO SE- - 1ЛАСКШ KUCA STOJI PUTNICKI AUTOMOBILI VELIKI JE BROJ SEUA- - KA I U VOJVODINI KOJI SU DO SADA KUPILI AU-- Ц томовп: everv Slovenian by ComDanv, , 479 Queen Street West Ontario, Canada: telephone Tost Office Dept, Ottawa. Letos mint'va dvajset let kot se zatela velika osvobodilna borba nasih naroda v starej domovini. Rodoljubni Slovenei v Ka-na- di su bili na strani svojega naroda. "Danes jej)otrebno — pisal je list "Edinosl" v svom prvt-i- n stevilu 15. julija 1942. — da vsak Slovenec in Slovenka, kjer koji se nahaja, da prozi svoju pomoc. Nas slovenski narod v Evropi, podnasa najstrasnejse torture in trpljenje. Nas narod jc razde-lje- n, pregnan in trpicen skoraj s primero malo kateri drugi na- rod v Evropi. Njega su krvolocni Hitler in Jlusolini ne samo za-suznj- ili, ampak razdelili na vec delov, razgnali od Solunn do Bal-tiske- ga morja, ter od Karpatov pa do sainih Pirinejev. Jok in krik slovenskih mater, olrokov in slarckov, razlega se skoraj po vsej Evropi . . . "Slovenei v Kanadi . . . zato su tudi nase dolznosti da podpi-ram- o svojo slobodo in sc zalagamo za osvobojenje nasih bratov in sestcr v stari domovini. Ii smo prvi, kateri obcutiti bolcnne nasega naroda. Pivi po svoji narodni in mednarodni dol-zost- i, ponosno drzati zastavu casti i ponosa za slovenski narod.'' 23. aprila 1944 borci Vojkove brigade vdrli skozi kovin-sk- o mrezo, ki je zapirala vhod v Postojnsko jamo in za-zga- li Nemcem veliko bencinsko skladiscc. V soomin na to akcijo objavljamo odlomek iz dokumentarne knjige Franceta Sustersica "V objemu podzemlja", ki jo je izdal zavod "Borec' Detonatorji, ki so jih vsadili v eksploziv, bodo ekaplodirali tle (ег kakene tri 6etrt ure. Tri Mrt ure . . . Kaj vae ae lahko zgodi med tem iaaom! Diverzanti ae atickajo sa ste-n- o v mrtvem kotu. Niao ae ae odpravili proti Crni jaml. £e-pr- uv eo le nckaj dentin me tiov oddadljeni wl Bovrainika ki besni kot raiJraScn lev. Po-avetuj-ejo ae. Komandant divijije jim Je u- - Ifnrnl fin тлћНл milirim .тмс_ pogojno uspeino opraviti. So s,torili vse, da akcija ne bo apo- - dletela? Sovraini milraljeri dJvje re-glaj- o. Zrak amrdi po iveplu in bencinu. Tri cetrt ure . . . Mctl t?m lasom utegnc sovntzna svojat vdreti skozi Tata In prepre-ii-ti eksplozijo . . . Od vrat do skladi&fo je kaj kratka pot ... Co ee vrata odpro, bo sovraz-ni- k v hipu pri sodih ... Diverzanti so pripravljenl na boj. Toda premalo jih je, da bi mogli odbiti sovralnika. Torej ? "N'e smemo ve& &Tcati . . . ZaiRimo!" "Toda kako?' "Kakorkoli". "In ie sovrainik jrej rdre skozi vrata?'' 'Totem se bomo udarili." Od diverzantov do bencina je kakSnih dvajset metrov raz-dalj- e. Nekdo bo moral po таб-j- e prehoditi to pot, oetall pa ga bodo Sitili. Minute so dragocene. Kd pojde k bencinu? Rudi liaselj je po£epnil in po vseh stirih zaputil skupino. Zdaj ee ie plazi proti mlaki, ki na navadna mlaka, ampak mla-k- a bencina. Se sam ne ve, kaj naj pravzaprav stori, da bo prehitel sovrainika in odneeel zdravo koio . . . Samo to re, da je pred njim bencin, ki mora Koreti, Se preden bodo sovralni-k- i vdrli v pCKizemlje. Nad gla-v- o mu sicejo roji zareHh avin-fp- k . .. Strafcii trenutkl ... Ko da bi ne plaiil v peklenakc irolo . . . Mieli so ae ma atrnile v eno samo vpraianje: "Kako naj zaigem?" Mot ideje ae meri a priprav-Ijenostj- o tvegati iivljenje aa-nj- o. I'artizani so tveKali iivljenje, ker so vedeli, za kaj з borijo in so bili pri-pravlje- ni zrtvovati iivljenje za urrsnioenje velikega cilja. Tu-di Iludi Uaelj, preprost delavec iz IlaJke jtraie, je vedel. za kaj se bori. Zato se ni nikdar usta- - U ncdieliu 23. iuna odr- - ian je okruzni piknik Savez- - _uspje§nijih okru2nih pikni' (jan sunfanf sigumo je da bi Postavlja se pitanje: Ko-ni- h organizacija u Juznom liko je snazan taj kulak. ko-°ntar- io. Fruitlandu. na sa-- ji je u stanju da izda samojniom jezeru Ontario, za automobil nekoliko mili- - Dan je bio kisan, vrlo ona dinara? Kako se vidi tas]a0 za jz]ctt posjet je zado-j-e poiava preuzela §rokopVoljavajuci. Bilo jc posjeti-(Nastava- k na str. 3) oca z Windsora, Chathama, iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiilllilitlllllllllliPort Colbome. Sarnie i dm- - JedimStvO t~H+4HF Tuesday and Friday, in Serbo-K!- l mjesUl. a tiajViSc IZ Иа- - languages, Jedinstvejmuiona. loronia i enun- - moranio moranio neitetokrat "(la Uvo je bio JOdan Od nai- - 3-lC- t2. Editor Stjepan Mioii6, Busi-,fc- a u Juznom Ontariu U po-пе- м Ivan SUmae. Subscription te.:m!ljc(. .h neko,ko podina. USA and other countries $7.00. Da je vnjeme bilo liiepo. Mail, Sloven ski odnievi MORA GORETJ! IZVJESTAJ vil na pol poti. Tudi zdaj gre naprej, ne da bi se ozrl nazaj. Dencin . . . Po tleh ae railiva, celo mlaka ga je. Ozracje je napolnjeno s ostrimi hlapi . . . Rudi &pi v bexLcinu. Iz ie-p- a potegne robe in zavije vanj kamenfek, Id ga je iikopal is tal. Пока s гођга aei v mlako, druga roka potegne is lepa ikatlko viigolk. - Praak . . . Vlignlica to vna-m- e, plamenfek eo dotakne rob-c- a, robec zagori kakor bakte. Rudi odsko£i nekaj korakov nazaj, savihti robec, ga vrie v mlako in . . . Plamen, ogromen plamen mz-svet- li votlino . . . Skladiicc po-gonak- ega goriva so v hipu spro-me- ni v krea, kakrien ni ie nik-dar gorel v podzemlju . . . Po-aast-en prizor, ki ga cpremlja regljanje mitraljeaov kot pe-klent- ka muzika . . . Pred eo-vrain- iki buhti Sare&i stcna. . . In v tej ateni iiva plamenka — to je Rudi, ki so mu Jo v2-ga- la oblefca. Prodalec je bil zagazil. V groaljivo napetem оггабји ni vide), da se je bencin raaleeol ie dalec po jami . . . Plameni eo ee zapodill tudi za njegovimi torariii, ki ie be-iij- o pred njimi. Mitraljezi regljejo kot mrt-%ai- ke raglje. Rudi ee prebija skoei iarec zid. llleicee rumeni plameni ga liiejo in luiijo, a se jim ne vda, bori ee z njimi, beii, trga a eefee obleko, krili z rokami, ee spotakne, pade, --steno in pet beii In epet pade ... V glavi se mu vrti, jama ee v ia-rec- ih krogih aue okrog nje-ga .. . Ognjena pofeet je sa njim, uel ji je. Zdaj loii na tleh in adi ee mu, ia ae potaplja v grosne sanje. Usta hlaatajo po sraku, prai ae obuftno nepenja-jo- . Jlieel, tiata avetla mieel, ki mu je dotlej verno kasala pot, ga sa nekaj £aaa xapuati . . . , aa tnllh tleh leii aamo ie te-l- o, onemoglo, iapito, oemojeno. Ko eo sate, te mukoma dvig-n-e in s&fee motoviliti v nesna-n- o. Zdaj mu je pedsemlje e boij akrivnoatno kot prej, ko j priiel a tovariSi vanj. Samo to ve, d mora beiati is te da-Se- ce Tocine, is teg groznega dime in amradu, ki ata mu na-polni- la ge vse kotike plju. Kje so tovoriii, kje je izhod? "Hej! . . . IVoakajte!" Knk je tako l.ibotrn, da ga ovo mjosto bilo premaleno za piknik. Pored mladojr narastaja. ovuje ronjene omiauine i novih mladih bio je prilian broj starih doseljenika, koje odavno ni-s- mo vidjeli nn naSim piknici-m- a. Ovaj sastanak naSeg naroda, po onako slabom vremenu, svjedoSi da паб pokret i Stampa imaju veliki upliv medju novim i starim iseljonicima. Sa ovim okrulnim piknl-ko- m savezne organlzacijo Ju2nog Ontaria su zapoccle proslavu 30-- goililnjice nale mod hru€"fiii in truiOem ie sam komaj cuji1. "Tovarisi! . . . Duian . . . , Sredko . . . Tomo!" Nameato odgovorm aliii 1 odmeve detonacij, ki ae jeee odbijajo med atenami . . . Tovariii niao poxabili na Ru-dij- a. Skmja jim aicer res ni prielo na mieel, da bi ae vraili ponj, ker so bili prepricani, da tece sa njimi. Kdo bi ee v ta-k-ih trenukih, ko mu peklenako gori sa pet&irii, oziral nasaj! Rasplet igre je bit drugacen, kakor eo ai jo bili samklili, sato ee niao umikali nairtno. Za vaakoger izmed njih je bi-lo valno le to, da ao nalogo izpolnili, da bencin gori — in zdaj gre le ie za iivljenje, ki bi ai ga v takem poloiaju vaa-k- o Sivo bitje ekuinlo reaiti e-di-no z begom. Duian, ki je bil sadnji med beiecimi, ee je prvi savedol, da je Rudi saoatal. Ozrl ae je in fokal — Rudija ni bilo sa njim. Stekcl je, kolikor ao ga nesle noge, dohitel tovariie in zakrifial: "Pocakajto! Rudija ni . . ." Obsteli eo in eo spoglelali. Ga res ni mel njimi? OH eo jim sraalo kot preganjanim ZTOrem. In vendar so jo v njih tudi ta hip qglasil £loveJ3rf 6ut, cut tovariatvn, ki Jo bil cna najleplih laetnosti jugoelovan-eki- h partizanov. Mar je Rudi zaostal in zgrc-i- il pot? Je zgorel? Ga Jo za-de- la sovrazna krogla? Naj bo tako ali tako — po-glel- ati je treba, kaj Je z njim. reSiti ga Je treba, се Je le mo-go- e! Duian in Srcfko se v teku vrafata nazaj, od koder eta pravkar prWnila. "Rudll . . . Rudi!" Nobenege otlgovora, Se od-me- v njunege glasu ee Je isgubil med lajanjem eovrainih mitra-- lJ€COV "Rudi!. . . Kje ai?. . . RuU!" Uatarita se, lovita sapo, bol-leit- a v temo in spet klieeta. . . in spet sdrvita po ie prehojoni poti. "Radi! . . . Rudi!" Zdaj ne moreta vee delje, dim in vrocine eta jima saata-vil- a pot. Pred njima Je gorece ekladiUe, se njim pa aovrai-nik- i, ki ie vedao streljajo. Se nekaj caaa klieeta, kot мт krieita, toda o IkdUu ni ne da-h- a ве alttha . . . TaSaa ae je Rudi vea omoti-ee- n akoraj bret savesti opote-k- al po atraiukem rovu. Nemo-gof- e je bilo, da bi ga videla ali aliiala njegove krike. Tudi ce bi priila tilo Wisu njegm, bi aprieo peklenakega ru.Va tei-k- o si i.Jala njegov glas. Ko se vraeata k tovariiem, ju je pekla strana misel: Rudi jc ostal plamenih, zgnn'l je kot ii.i plaini-niea- . . . propresivne stampe u Kana-di O tome ie odrzao krataK govor drug. V Grbic. Kulturni program ie bio dobar. Omladina po onako hladnom i kisovitom vreme-nu (kisa je padala u nekoli-ko navrata) ijrrala je odboj-ku- . a Pjevacki zbor Savez-ne organizacije iz Toronta otpjevao jo nekoliko pjeea-m- a na zadovoljstvo svih pri-sutni- h. Xa$ poznati tambu-raS- ki zbor svirao je za pies i pjevao naSo narodne pjea-m- e. Organizacija rada na pi kniku bila je ргПИпа, габи najuci na slabo тУстс. Jer Matej lior: VECERN4 MOTIV V vetru nocoj bomo spali, v vetru, ki divje se amije. . . Monla nam bodo oblaki rjuhe edine, cxieje. Pala na roke, obleko prv, druga bo ksplja. V no jez moevirno powko zakritela bo &фЦа. Dei ixpiral bo lica, mocil nam ueta auha. noc nam bo i mnlim rezaU frnega kruha. Svoje miali teptali bomo ko trhle veje, dokler nam aolzna saija emlje in arc ne offreje. V aonce bo hoata apela, hoata in peaem bojna. Drat moj, ne akrivaj Ika! Danes je vojna, vojna! Morda pa le ni sgorel, mor-d- a e iivi ... In kako ae bo v tem primeru snaiel, ko bo ie-k- al resilni izhod? MNaredi a krampom poieko! Ukaie Srecko Duftanu, ko pri-det- a na kriiiMe. "Da bo vedel kam naj ae obrne, ce bi mows le priiel sa nami." Duian molee ispoini ukas, nato ae napotita proti Crni ja-m- i. Uedtem ko ae Je to doeajolo, ao ie trije isgubljenci blodilt po podzemeljakem labirintu. To je bila kurireka patrolja — Durcie, Sakaida in Marlot, ki jim je bil Tomo v tistem kri-ticne- m trenutku ukazol, aaj poiz-cd- o, kaklcn je poloioj predCrno jamo. Njihov Uate-rij-e ao bile elabc, folalje bolj medio eo avctile, pa eo saJH. Vo dolgem tavanju eo na erccb saaliiali glaeove tovarifcv, ki ao klicali Rudija. PridruiUi so ae jim nckje pri Vel&i gori (Kalvariji) in ae globoko od-dahn- ill. Zdaj ao vai akupaj — razen Rudija . . . Drug za drugim hi-ti- jo proti umetnomu hodslka. Mieel, da bodo kmnlu na are Sera zraku, jim greni trpka bo leina. To je epomin na tora-rii- a, ki je ostal v neizmemi podzemeljeki grobnici . . . Podpisovanje tujili filmov s slovcnskimi hescdili Ljubljansko "Dclo" pllo da slovenska javnost zahtc va, naj bodo vsi filmi, ki jih prikazujejo na slovcnskem jczikoviicm obmo5ju, pod pisani s slovcnskimi, no pa srbskimi ali hrvaSkimi boso-dil- i, so codalje pogostnojSo in ADAMICKVA KNJICA — UCXA KNJIGA NA AMKRISKIII .sOLMI Kakor poroca Janko R. Rogelj v Nev Eri 1. marca, je тчкгао isila v tretjem jwnetiau knjige po-kojne- ga amcriakega piaatelja ak-venak- ega rodu Ixilen AdamUa "Dinamit". Prvi Je ta knjiga izJla leta 1031. Tretji ponatia te knjige Je isdala zaloiba Tetra Smitha v Gloucester, Maas. Po isjavi vdert L. Adejnica g. S. Sanders, ki je letoa 15. februarja umrla, bodo BO-- vi isdajo Adamiceve knjige ире-rablj- ali kit ueni knjige na vUj& iolah v Ameriki. Z.ISLU2NI 1СГЛЈЛК UJitelj je govoril o velikem najdiUlju Ediaonu, ki j med gimi dnsgimi atvarmi isvmil Mdi iarnk-o- . Ko ae je Toneak vrafl is sole, je navduAeno rekel mami: "I'omisli какДпе zaaluge iaaa E-- (lion! e ne bilo njega, bi ruh --edaj gledati televlsije t) i ! ali petrolejaki avetilki." obicno na izletima, iako Jo najusavrsenije organizira-no- . kisa i iiladno vrijeme po kvan izvodjenje predvitljo nj zakljucaka u djolo. Sa o vim se zelimo izviniti poejc tiocima koji nisu bili pod-vore- ni kako bi trebalo. U ime okruinojf odbora piknika najsrdacnije se za hvaljujomo svima p-odeti- o cima i nadamo so da ce i U buduce posiecivati naJo prl-redb- e, a naroPito rnc koji ma se bude slavila SO-godil-nj-ica naie radnic'ke napr-dn- e Stampe u Kanadi. Prircdjivacki odbor SA DISTRIKTNOG PIKNIKA SJK. doseljenika. odlocnejSo.
Object Description
Rating | |
Title | Jedinstvo, June 27, 1961 |
Language | hr; sr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1961-06-27 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | JedinD2000049 |
Description
Title | 000194 |
OCR text | ЧВ? ' £№fi rWi rfs, : .ГггтАЦШЈкг- - - m&s&attaatf ЈшШШш& ,-.- :.. STRANA 2 О razvitku kapitalistickih elemenata и Jugoslaviji Uzakoniaanini r ii-onistic-ikh "teonia" o slo-bodn- om trzitu 1 privatno sopstvenidkoj proizvodnji, davanjem maha "slobodnoj inicijativi" i proglasava-nje- m obustavljanja klasne borbe, nosioci Titovog rezi-m-a stvorili su pogodno tlo za oiivljavanje starih i razvi-ta- k novih kapitalisti5kih c-leme- nata u gradu i na solu. Prvih godina, poslije 1948., prodstavnici "jugos-lavcnsk-og puta u socijali-zam- " bili su joS nckako u stanju da taje ovu cmjoni- - cu, all sto je vnjeme vise prolazilo, sve je teie bilo efcrivati naglo bogacenje gradskih spekulanata i seo-ek- ih "uglednih gospodara" Posljednjih godina preds-tavni- ci rezima, kao i njiho-v- a itampa, zbog brojnih protesta radnih ljudi, vise puta su bili prisiljeni da go-vo-re o ovim faktima i, da bi utiSali narastajuft revolt, "kritikovali" su ove, kako ih i oni nazivaju, "nesocija-lUtidk- c pojave". Tjesilo sp trudbeni£ke mase time, da je ovo samo "privremena pojava". da se ovdje radi o bogacenju "rijetkih po.iedi-naca- " i obecavali "interven-cij- u vlasti" u potrebnim slu-cajevi- ma. Medjutim, sva ova obeca-nj- a ostala su pusto slovo na papiru, jer vlasti no sa-mo to nijesu poduzclo nis-t- a u svrhu spreiavanja raz-voj- a kapitalizma, ncgo su, ita vise, donijele niz raznih uredaba i zakona, koji su pogodovali bur2oaskim clc-menti- ma. Tako je u gradu i na solu ponovno dozvoljena privatnicima upotrcba naja-nin- e radne snage, donesen jo zakon o dozvoli slobodnc Rupoprodnjo zemljp i lire-db- a o davanju zemlje u za-ku- p, starim i novim trgov-cim-a dato je pravo na otva-ianj- e trgovaSkih radnji," "poslovnim ljudima" omo-gudcn- o je Rtvaranje krup-nl- h poduzeca. Sve jc to da-la- o polctnu snagu i poduzi-табк- и drskost svima onimn koji su poSH, ili su namjcra-val- i poci putem sticanja ka-pltal- a. U takvoj situaciji, uz bur-n- o aplaudiranjc Zapada. U Jugoslaviji je, tako, vcc u 1953t godini, prema otvorc-ni- m priznanjinin zvaniSnih prcdstavnika reiima i njiho-v- o Stampe, bilo "zanatlija" koji su eksploatisali бак i po 60 "prijavljenih" i "ne-prijavljon- ih" radnika, bilo jo privatnih gradjcvinskih Poduzeca koja su poslovala cak i sa 500 najamnih rad-nika. Na solu. pak. kulaci su poccli bezobzirno sirit svo-ju nioc: kupovati zcmlju, nabavljati stoku, podjarm-ljivat- i radno seljastvo. Po-javi- li su so "zakupnici" sa posjcdinia od 200 i vi5e ju-tnr- a zemlje. Takvu situaci-j- u list "Nasa stvarnost", od marta 1051. godine, opisao 1 na slijedoci na£in: "Zlatna groznica sve je obuhvatila: pojedtncc ! ko-lektiv- e, poduzeca i budzet-ke- t Ustanovc, sltne privatne proizvodjacc na selu l u gradu, krivene spekulante i inmi slicnn . . . Uporedo a tim poceli su se pojavljivati I krupni pouuzimati istins-- . .. ,- - , KOS KapiiausiicKug иул . Sto je islo dalje. ovaj pro-ce- s se sve vise ubrzavao i poprimao sve sire razmje-re-. "Dorba" od 17. decemb-r- a 1958. godine je pieala: "ZAPATA SE PRELIVA-NJ- E DRUSTVENIH MATE-PJJALNI- H SKEDSTAVA U PPJVATXE RUKE". Trgovci i spekulanti. ko-riete- di nestasicu artikala 3i-ro- ke potroSnje razvili su ve-lik- u aktivnost. Kupovanjem i neometanim preprodava-njom- , oni su preko noci sti-ca- li kapital i ulagali ga u nove poslove. KomentariSu-c- i ovaj problom, list "Ma-djarsk- a rije" koji izlazi u Novom Sadu, pisao je u svom broju od 31. maja 1959. iodine o tome, da jo naglo bogacenje postalo o-li- na stvar, to kao primier nawo slucai nckog trgoca koji je. takorek'ic. preko noci "zaradio", ni manje ni vise, vcc — -- 1, GOO.000 dina-ra- ! A "Borba" od G. decem-br- a 1959. godine, govorcci o infilitraciji privatnika u transport, priznala je da se na primjer. u Slovcniji "u individualnpm vlasniStvu" nalazi vec" oko 90 posto od ukupnog broja motornih vo- - zila svih vrsta. AH, jugoslavcnska stam-pa- , koja se u pocetku, ma-ker i blago, ali ipak kritiC-k- i osvrtala na ovakve poja-ve, kasnne je potpuno zata- - jila, zadovoljavajudi se time da ponekad ove slucajeve samo registrira, a ponekad cak i da bespomocno kuka. Tako u clanka "Zanat ili tr-govin- a". "Borba" od G. ja-nua- ra 10G0. godine konsta-tir- a da PRIHODI POJEDI-N1- H ZANATLIJA PRELA-Z- E 20 MILIONA D1NARA CODISXJE, to odmab zatim dodaie da se II NEK1M ZA-NATLIJSK-IM RADNJAIA PRESLO SKORO NA SE-RIJS- KU PROIZVODNJU OBWE. da za "zanatlije" rade radnici koji nijesu pri-- javljeni. Mnoge radnje pre- - raStaju u trgovine — kaze se dalje u clanku i podvlaCi. da je slicno stanjc i kod mnogih krojaca ili proizvo-dja6- a sesira to da so no ra-di ovdje samo o njima, vcc i o parumerijskim radn ja-ma, o radnjama olektricno-instalaterski- h uredjaja, za-tim o proizvodja6ima prod-met- a od plasticno mase i vje StaSkih smola. List napomi-nje- . da vlasti sve ovo precu-tn- o toleriraiu i, kao primier. navodi prijave "trznih ins-pektor- a" organima vlasti, koje uopce nitko ozbilino no sbvaca. a narodni odbor Ileograda cak ih je odbio s "obrazloienjem" da "takvi postupci zanatliia nemnju obelezja preki'Saja". Samo nekoliko dana pos-lije toga, "Borba" je, u svom broju od 12. januara 19G0. godine, ponovno raz-matra- la pitanje porasta ka pitalistickih elemenata i, sto je jos vaznije, njiliov utica.i na proizvodnju uopce. Pre-ma tim podacima "zanatli-je" cesto stupaju u neku yr-st- u "kooperacije" sa drza-vni- m i poduzocima, namocu im svoju volju, pa бак i di-ktira- ju cijene. Neke privre-dn- e organizacije — pio "Borba" — prihvataju po-nud- e zanatliia iako su ove daleko skuplje od ponuda pojedinih organizacija "so-cijalistick-og sektora". Ka-rakteristif- an je za ovo pri-mjer poduzeca "Bukulja" koje proizvodi uredjajo za jraivaniziranje. Za izradu djelova ono prihvaca "sara-clnju- " privatnih zanatlija. U izradi generatora "Buku-lja" takodjer "kooperiSe" sa privatnicima i samo jed-no- m prilikom isplatila je je-dno- m zagrebackom zanatli-j- i preko dva m'liona dinara. Prilikom kilomotarakih diskusija o "novom privrcd-no- m sistemu", odrzanih po-cetko- m ove godine, viJe pu- ta su prodstavnici drzavnih poduzeca napominjali ras-tuc- u opasnost konkurencije od strane privatnika. O ovo-me-- je morala da pise i "Bor-ba" u svom broju od 21. ja-nuara o. g., podvla(5eci da na polju proizvodnje obuce i dalje traje "jaka konku-i4ncija- " privatnog sektora. Ali. umjeeto poziva na bor-b- u protiv narastajuceg ka-pitalizma, umjesto poziva na zastitu drzavnih pod il-ea. "Borba" "savjetuje" fa-brika-ma obuce da "jeftinijc proizvode" i tada se, po nje-no- m miSljenju, no treba bo-ia-ti konkurencije. Zaista "marksisticki" principi u o-snov- ama "jugoslavenskog puta u socijalizam" ! Potpuno je isto stanjo i na jugoslavenskom selu, gdje se iz dana u dan zapa-?.- a jacanie kulastva. "Bor-ba" od 13. februara 19G0. jrodine priznaie da je NA SELU 1ZVJESTAN BROJ INDlVinUALNIH PROIZ- - Published Croatian and PuMiehimr Toronto 2B, EMpire Manager в.00 per year, Anlhorizrd aa Second Claaa % %i У()1ЈА"А mVOSTUCIO SVOJE POSJEDE. Time je zakon o odrodjeiiom "zem-]- J Ijisnom maksimumu" pret- - voren u obiSnu krpu — njo- - ga vise no samo Sto ne pos-- tuju i ne uzimaju u obzir kulaci. nego ni sama "soci-- m jalistiJka" vlast. Kao rczul- - tat toga, prema sluSbenimi podacima, objavljenim vS StatistiCkom godi3njaku, FNRJ od 1958. godine, vidij so da jc, uslijed naglo dife- - rencijacijo i pauporizacije radnog seljastva, u Jugosla- - viji doslo do propadanja de- - setina hiljada sitnih selja6-- m kih posjeda, kao i do usit- - njavanja posjeda veceg dje-- la srednjaka, a na racun to-- ga do naglog porasta krup- - nib seljaJkih t. j. kulaSkih posjeda. Njihov broj se u toku od 1952 do 1958 godi- - ne povecao za oko 3G.000. Povrsina, pak, ovib "ugle-- m dnih domacmstava" (пјеб "kulak" danas se u Jugos-- ; laviji uopce ne upotreblju-- m je) iznosila je jos was. gom dine 4.254 biljade hektara ili 35 posto Sitave obradive nmrrainn 7nm1ia' U vremenu od 1958. gO-- _ dine do danas kulastvo je jo5 vile ојаба1о. Ono ne po oirxlnin entnn onilill VHP i novo masine, raspolae sa jakom stocnim fondom, am mnoga kula6ka gazdinstva, uporedo sa poljoprivrednom proizvodnjom. bavo so i tr-- govinom — kupoprodajoin poljoprivrednih proizvoda, stoko i si. U clanku "Zlatna kisa nad Ritopekom", "Bor- - !.„ ~A O nnolln ni!n , ,ln licl Vili '. tll'liid ".K м.--ч 4i U TOM MJESTU. GDJE zIVE SVEGA OKO -- ЛИМ1 SEUAKA. POSTOJI DA- - NAS 30 (slovima: TR1DE-- SET i MILIONERA SA OKO 80 — 00 MILIONA DINA-- RA STAJAfEC, NOVCA., KULACI IZ 1STOC, MJES-- TA KUl'ILI SU VEC 15 A- - UTOMOBILA. SA AVIONI- - MA TRANSPORTUJU i OD RADNIH SEUAKA KUP-- UENE PROIZVODE. PLA- - NIRAJU IZGRADNJU FA- - brike i u isto vrueme; FINANCIRAJU OPCIKSKW ODBOR. ТЕ OA DRzE TI- - ME U SVO.IIM RUKAMA. List iznosi ovo bez namjerej da kritikuje, stavise, on !akm hvali ovo "domacine", o- - daje im priznanje zbog "nc- - sebicnosti" i "pozrtvovnos- - ti", jer tko bi pritekao u io-- moc opcinskim vlastima da nijesu. eto, ovo "napredne gazdo". Listajuci jugoslavenske li-- J stove 6ovjek nailazi na nev--m jorovatno stvari. Propada- - njo radnog solja§tva, u is- - tovremeno jacanja kulat- - va, jugoslavcnska stampam proglasava nekim "proporo-- ' dom". "Borba" od' 1. maja og. komentarisuci rasloja- - vanje na selu. podvla6i. da U CIJELOJ ZEMUI PRED-- J STOJI TAKAV RAZVOJ i. dalje: "TO JE PRAVACm NA5EG KRETANJA"! J IT clanku "Tko kupujem domace automobile", "Bor ba" od 1. maja o.g. pise jz- - mediu ostalog slijedece: NEMA DANAS NI JED-- NOG VECEG SELA U OKO- - LINI KRAGU.TEVCA U KO- - ЛЕ NIJE PRODATO BAR PO JEDNO VOZILO. PRVU SEL.TAK KOJI JE KUPIO KOLA FABRIKE AUTO- - MOBILA IZ KRAGU.IEV-- 5 ГА BIO JE IZ CEROVCA.m DESETAK K1LOMETARAJ OD GRADA. DANAS SE VEi'' NE MOzE RECI —J produiuie list — DA SE SEUACI KOJI POSJEDU-- JIT VOZ1LA MOGU NA PRSTE NABROJ1TI. U SA- - VINJSKO.T DOL1NI U SLO-- % VENUT PRED MNOGO SE- - 1ЛАСКШ KUCA STOJI PUTNICKI AUTOMOBILI VELIKI JE BROJ SEUA- - KA I U VOJVODINI KOJI SU DO SADA KUPILI AU-- Ц томовп: everv Slovenian by ComDanv, , 479 Queen Street West Ontario, Canada: telephone Tost Office Dept, Ottawa. Letos mint'va dvajset let kot se zatela velika osvobodilna borba nasih naroda v starej domovini. Rodoljubni Slovenei v Ka-na- di su bili na strani svojega naroda. "Danes jej)otrebno — pisal je list "Edinosl" v svom prvt-i- n stevilu 15. julija 1942. — da vsak Slovenec in Slovenka, kjer koji se nahaja, da prozi svoju pomoc. Nas slovenski narod v Evropi, podnasa najstrasnejse torture in trpljenje. Nas narod jc razde-lje- n, pregnan in trpicen skoraj s primero malo kateri drugi na- rod v Evropi. Njega su krvolocni Hitler in Jlusolini ne samo za-suznj- ili, ampak razdelili na vec delov, razgnali od Solunn do Bal-tiske- ga morja, ter od Karpatov pa do sainih Pirinejev. Jok in krik slovenskih mater, olrokov in slarckov, razlega se skoraj po vsej Evropi . . . "Slovenei v Kanadi . . . zato su tudi nase dolznosti da podpi-ram- o svojo slobodo in sc zalagamo za osvobojenje nasih bratov in sestcr v stari domovini. Ii smo prvi, kateri obcutiti bolcnne nasega naroda. Pivi po svoji narodni in mednarodni dol-zost- i, ponosno drzati zastavu casti i ponosa za slovenski narod.'' 23. aprila 1944 borci Vojkove brigade vdrli skozi kovin-sk- o mrezo, ki je zapirala vhod v Postojnsko jamo in za-zga- li Nemcem veliko bencinsko skladiscc. V soomin na to akcijo objavljamo odlomek iz dokumentarne knjige Franceta Sustersica "V objemu podzemlja", ki jo je izdal zavod "Borec' Detonatorji, ki so jih vsadili v eksploziv, bodo ekaplodirali tle (ег kakene tri 6etrt ure. Tri Mrt ure . . . Kaj vae ae lahko zgodi med tem iaaom! Diverzanti ae atickajo sa ste-n- o v mrtvem kotu. Niao ae ae odpravili proti Crni jaml. £e-pr- uv eo le nckaj dentin me tiov oddadljeni wl Bovrainika ki besni kot raiJraScn lev. Po-avetuj-ejo ae. Komandant divijije jim Je u- - Ifnrnl fin тлћНл milirim .тмс_ pogojno uspeino opraviti. So s,torili vse, da akcija ne bo apo- - dletela? Sovraini milraljeri dJvje re-glaj- o. Zrak amrdi po iveplu in bencinu. Tri cetrt ure . . . Mctl t?m lasom utegnc sovntzna svojat vdreti skozi Tata In prepre-ii-ti eksplozijo . . . Od vrat do skladi&fo je kaj kratka pot ... Co ee vrata odpro, bo sovraz-ni- k v hipu pri sodih ... Diverzanti so pripravljenl na boj. Toda premalo jih je, da bi mogli odbiti sovralnika. Torej ? "N'e smemo ve& &Tcati . . . ZaiRimo!" "Toda kako?' "Kakorkoli". "In ie sovrainik jrej rdre skozi vrata?'' 'Totem se bomo udarili." Od diverzantov do bencina je kakSnih dvajset metrov raz-dalj- e. Nekdo bo moral po таб-j- e prehoditi to pot, oetall pa ga bodo Sitili. Minute so dragocene. Kd pojde k bencinu? Rudi liaselj je po£epnil in po vseh stirih zaputil skupino. Zdaj ee ie plazi proti mlaki, ki na navadna mlaka, ampak mla-k- a bencina. Se sam ne ve, kaj naj pravzaprav stori, da bo prehitel sovrainika in odneeel zdravo koio . . . Samo to re, da je pred njim bencin, ki mora Koreti, Se preden bodo sovralni-k- i vdrli v pCKizemlje. Nad gla-v- o mu sicejo roji zareHh avin-fp- k . .. Strafcii trenutkl ... Ko da bi ne plaiil v peklenakc irolo . . . Mieli so ae ma atrnile v eno samo vpraianje: "Kako naj zaigem?" Mot ideje ae meri a priprav-Ijenostj- o tvegati iivljenje aa-nj- o. I'artizani so tveKali iivljenje, ker so vedeli, za kaj з borijo in so bili pri-pravlje- ni zrtvovati iivljenje za urrsnioenje velikega cilja. Tu-di Iludi Uaelj, preprost delavec iz IlaJke jtraie, je vedel. za kaj se bori. Zato se ni nikdar usta- - U ncdieliu 23. iuna odr- - ian je okruzni piknik Savez- - _uspje§nijih okru2nih pikni' (jan sunfanf sigumo je da bi Postavlja se pitanje: Ko-ni- h organizacija u Juznom liko je snazan taj kulak. ko-°ntar- io. Fruitlandu. na sa-- ji je u stanju da izda samojniom jezeru Ontario, za automobil nekoliko mili- - Dan je bio kisan, vrlo ona dinara? Kako se vidi tas]a0 za jz]ctt posjet je zado-j-e poiava preuzela §rokopVoljavajuci. Bilo jc posjeti-(Nastava- k na str. 3) oca z Windsora, Chathama, iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiilllilitlllllllllliPort Colbome. Sarnie i dm- - JedimStvO t~H+4HF Tuesday and Friday, in Serbo-K!- l mjesUl. a tiajViSc IZ Иа- - languages, Jedinstvejmuiona. loronia i enun- - moranio moranio neitetokrat "(la Uvo je bio JOdan Od nai- - 3-lC- t2. Editor Stjepan Mioii6, Busi-,fc- a u Juznom Ontariu U po-пе- м Ivan SUmae. Subscription te.:m!ljc(. .h neko,ko podina. USA and other countries $7.00. Da je vnjeme bilo liiepo. Mail, Sloven ski odnievi MORA GORETJ! IZVJESTAJ vil na pol poti. Tudi zdaj gre naprej, ne da bi se ozrl nazaj. Dencin . . . Po tleh ae railiva, celo mlaka ga je. Ozracje je napolnjeno s ostrimi hlapi . . . Rudi &pi v bexLcinu. Iz ie-p- a potegne robe in zavije vanj kamenfek, Id ga je iikopal is tal. Пока s гођга aei v mlako, druga roka potegne is lepa ikatlko viigolk. - Praak . . . Vlignlica to vna-m- e, plamenfek eo dotakne rob-c- a, robec zagori kakor bakte. Rudi odsko£i nekaj korakov nazaj, savihti robec, ga vrie v mlako in . . . Plamen, ogromen plamen mz-svet- li votlino . . . Skladiicc po-gonak- ega goriva so v hipu spro-me- ni v krea, kakrien ni ie nik-dar gorel v podzemlju . . . Po-aast-en prizor, ki ga cpremlja regljanje mitraljeaov kot pe-klent- ka muzika . . . Pred eo-vrain- iki buhti Sare&i stcna. . . In v tej ateni iiva plamenka — to je Rudi, ki so mu Jo v2-ga- la oblefca. Prodalec je bil zagazil. V groaljivo napetem оггабји ni vide), da se je bencin raaleeol ie dalec po jami . . . Plameni eo ee zapodill tudi za njegovimi torariii, ki ie be-iij- o pred njimi. Mitraljezi regljejo kot mrt-%ai- ke raglje. Rudi ee prebija skoei iarec zid. llleicee rumeni plameni ga liiejo in luiijo, a se jim ne vda, bori ee z njimi, beii, trga a eefee obleko, krili z rokami, ee spotakne, pade, --steno in pet beii In epet pade ... V glavi se mu vrti, jama ee v ia-rec- ih krogih aue okrog nje-ga .. . Ognjena pofeet je sa njim, uel ji je. Zdaj loii na tleh in adi ee mu, ia ae potaplja v grosne sanje. Usta hlaatajo po sraku, prai ae obuftno nepenja-jo- . Jlieel, tiata avetla mieel, ki mu je dotlej verno kasala pot, ga sa nekaj £aaa xapuati . . . , aa tnllh tleh leii aamo ie te-l- o, onemoglo, iapito, oemojeno. Ko eo sate, te mukoma dvig-n-e in s&fee motoviliti v nesna-n- o. Zdaj mu je pedsemlje e boij akrivnoatno kot prej, ko j priiel a tovariSi vanj. Samo to ve, d mora beiati is te da-Se- ce Tocine, is teg groznega dime in amradu, ki ata mu na-polni- la ge vse kotike plju. Kje so tovoriii, kje je izhod? "Hej! . . . IVoakajte!" Knk je tako l.ibotrn, da ga ovo mjosto bilo premaleno za piknik. Pored mladojr narastaja. ovuje ronjene omiauine i novih mladih bio je prilian broj starih doseljenika, koje odavno ni-s- mo vidjeli nn naSim piknici-m- a. Ovaj sastanak naSeg naroda, po onako slabom vremenu, svjedoSi da паб pokret i Stampa imaju veliki upliv medju novim i starim iseljonicima. Sa ovim okrulnim piknl-ko- m savezne organlzacijo Ju2nog Ontaria su zapoccle proslavu 30-- goililnjice nale mod hru€"fiii in truiOem ie sam komaj cuji1. "Tovarisi! . . . Duian . . . , Sredko . . . Tomo!" Nameato odgovorm aliii 1 odmeve detonacij, ki ae jeee odbijajo med atenami . . . Tovariii niao poxabili na Ru-dij- a. Skmja jim aicer res ni prielo na mieel, da bi ae vraili ponj, ker so bili prepricani, da tece sa njimi. Kdo bi ee v ta-k-ih trenukih, ko mu peklenako gori sa pet&irii, oziral nasaj! Rasplet igre je bit drugacen, kakor eo ai jo bili samklili, sato ee niao umikali nairtno. Za vaakoger izmed njih je bi-lo valno le to, da ao nalogo izpolnili, da bencin gori — in zdaj gre le ie za iivljenje, ki bi ai ga v takem poloiaju vaa-k- o Sivo bitje ekuinlo reaiti e-di-no z begom. Duian, ki je bil sadnji med beiecimi, ee je prvi savedol, da je Rudi saoatal. Ozrl ae je in fokal — Rudija ni bilo sa njim. Stekcl je, kolikor ao ga nesle noge, dohitel tovariie in zakrifial: "Pocakajto! Rudija ni . . ." Obsteli eo in eo spoglelali. Ga res ni mel njimi? OH eo jim sraalo kot preganjanim ZTOrem. In vendar so jo v njih tudi ta hip qglasil £loveJ3rf 6ut, cut tovariatvn, ki Jo bil cna najleplih laetnosti jugoelovan-eki- h partizanov. Mar je Rudi zaostal in zgrc-i- il pot? Je zgorel? Ga Jo za-de- la sovrazna krogla? Naj bo tako ali tako — po-glel- ati je treba, kaj Je z njim. reSiti ga Je treba, се Je le mo-go- e! Duian in Srcfko se v teku vrafata nazaj, od koder eta pravkar prWnila. "Rudll . . . Rudi!" Nobenege otlgovora, Se od-me- v njunege glasu ee Je isgubil med lajanjem eovrainih mitra-- lJ€COV "Rudi!. . . Kje ai?. . . RuU!" Uatarita se, lovita sapo, bol-leit- a v temo in spet klieeta. . . in spet sdrvita po ie prehojoni poti. "Radi! . . . Rudi!" Zdaj ne moreta vee delje, dim in vrocine eta jima saata-vil- a pot. Pred njima Je gorece ekladiUe, se njim pa aovrai-nik- i, ki ie vedao streljajo. Se nekaj caaa klieeta, kot мт krieita, toda o IkdUu ni ne da-h- a ве alttha . . . TaSaa ae je Rudi vea omoti-ee- n akoraj bret savesti opote-k- al po atraiukem rovu. Nemo-gof- e je bilo, da bi ga videla ali aliiala njegove krike. Tudi ce bi priila tilo Wisu njegm, bi aprieo peklenakega ru.Va tei-k- o si i.Jala njegov glas. Ko se vraeata k tovariiem, ju je pekla strana misel: Rudi jc ostal plamenih, zgnn'l je kot ii.i plaini-niea- . . . propresivne stampe u Kana-di O tome ie odrzao krataK govor drug. V Grbic. Kulturni program ie bio dobar. Omladina po onako hladnom i kisovitom vreme-nu (kisa je padala u nekoli-ko navrata) ijrrala je odboj-ku- . a Pjevacki zbor Savez-ne organizacije iz Toronta otpjevao jo nekoliko pjeea-m- a na zadovoljstvo svih pri-sutni- h. Xa$ poznati tambu-raS- ki zbor svirao je za pies i pjevao naSo narodne pjea-m- e. Organizacija rada na pi kniku bila je ргПИпа, габи najuci na slabo тУстс. Jer Matej lior: VECERN4 MOTIV V vetru nocoj bomo spali, v vetru, ki divje se amije. . . Monla nam bodo oblaki rjuhe edine, cxieje. Pala na roke, obleko prv, druga bo ksplja. V no jez moevirno powko zakritela bo &фЦа. Dei ixpiral bo lica, mocil nam ueta auha. noc nam bo i mnlim rezaU frnega kruha. Svoje miali teptali bomo ko trhle veje, dokler nam aolzna saija emlje in arc ne offreje. V aonce bo hoata apela, hoata in peaem bojna. Drat moj, ne akrivaj Ika! Danes je vojna, vojna! Morda pa le ni sgorel, mor-d- a e iivi ... In kako ae bo v tem primeru snaiel, ko bo ie-k- al resilni izhod? MNaredi a krampom poieko! Ukaie Srecko Duftanu, ko pri-det- a na kriiiMe. "Da bo vedel kam naj ae obrne, ce bi mows le priiel sa nami." Duian molee ispoini ukas, nato ae napotita proti Crni ja-m- i. Uedtem ko ae Je to doeajolo, ao ie trije isgubljenci blodilt po podzemeljakem labirintu. To je bila kurireka patrolja — Durcie, Sakaida in Marlot, ki jim je bil Tomo v tistem kri-ticne- m trenutku ukazol, aaj poiz-cd- o, kaklcn je poloioj predCrno jamo. Njihov Uate-rij-e ao bile elabc, folalje bolj medio eo avctile, pa eo saJH. Vo dolgem tavanju eo na erccb saaliiali glaeove tovarifcv, ki ao klicali Rudija. PridruiUi so ae jim nckje pri Vel&i gori (Kalvariji) in ae globoko od-dahn- ill. Zdaj ao vai akupaj — razen Rudija . . . Drug za drugim hi-ti- jo proti umetnomu hodslka. Mieel, da bodo kmnlu na are Sera zraku, jim greni trpka bo leina. To je epomin na tora-rii- a, ki je ostal v neizmemi podzemeljeki grobnici . . . Podpisovanje tujili filmov s slovcnskimi hescdili Ljubljansko "Dclo" pllo da slovenska javnost zahtc va, naj bodo vsi filmi, ki jih prikazujejo na slovcnskem jczikoviicm obmo5ju, pod pisani s slovcnskimi, no pa srbskimi ali hrvaSkimi boso-dil- i, so codalje pogostnojSo in ADAMICKVA KNJICA — UCXA KNJIGA NA AMKRISKIII .sOLMI Kakor poroca Janko R. Rogelj v Nev Eri 1. marca, je тчкгао isila v tretjem jwnetiau knjige po-kojne- ga amcriakega piaatelja ak-venak- ega rodu Ixilen AdamUa "Dinamit". Prvi Je ta knjiga izJla leta 1031. Tretji ponatia te knjige Je isdala zaloiba Tetra Smitha v Gloucester, Maas. Po isjavi vdert L. Adejnica g. S. Sanders, ki je letoa 15. februarja umrla, bodo BO-- vi isdajo Adamiceve knjige ире-rablj- ali kit ueni knjige na vUj& iolah v Ameriki. Z.ISLU2NI 1СГЛЈЛК UJitelj je govoril o velikem najdiUlju Ediaonu, ki j med gimi dnsgimi atvarmi isvmil Mdi iarnk-o- . Ko ae je Toneak vrafl is sole, je navduAeno rekel mami: "I'omisli какДпе zaaluge iaaa E-- (lion! e ne bilo njega, bi ruh --edaj gledati televlsije t) i ! ali petrolejaki avetilki." obicno na izletima, iako Jo najusavrsenije organizira-no- . kisa i iiladno vrijeme po kvan izvodjenje predvitljo nj zakljucaka u djolo. Sa o vim se zelimo izviniti poejc tiocima koji nisu bili pod-vore- ni kako bi trebalo. U ime okruinojf odbora piknika najsrdacnije se za hvaljujomo svima p-odeti- o cima i nadamo so da ce i U buduce posiecivati naJo prl-redb- e, a naroPito rnc koji ma se bude slavila SO-godil-nj-ica naie radnic'ke napr-dn- e Stampe u Kanadi. Prircdjivacki odbor SA DISTRIKTNOG PIKNIKA SJK. doseljenika. odlocnejSo. |
Tags
Comments
Post a Comment for 000194