Jedinstvo, July 03, 1961

              4
STrtANA 4
Posudjcna report a z a
Tajna sefa jBigosIouenskeg
ШЏ fileksandra
Maja meseca 1941 godine
Gestapo se useho u veliku pa-Ja- tu
na dana§njem Trgu Repa-blik- e.
Danas je to Dom jugo-lovens- ke
Armije, a pre drugog
svetskog rata bio Rcrtniflu dom
Od donjlh prostonja i podru-ma- ,
Gestapo je napravio zat-vora- ke
cehje
Ispred nekadanjeg Ratmikog
doma Setah su za vreme rata
ano uniionnisani gestapovci, a
bodljikava hca opommjala je
svakoaa da ie opasno pri6 i
zavmvati u prostonje zgrade
U samom VI odelenju Geeta-po- a
u Beogradu, posle odlu£ne
палЉ iz Berllna — "da se
po svaku cenu otknje Sifra taj-no- ga
sefa" — nastala )e opSir- -
na pnprema za siroiu axciju
oko otknvanja tajne Sifre Ber-lin
je sigurno raspolagao i dru-gi- m
infonnqama, koje beog-radsk- o
odeljenje Gestapoa ru-le
Inace znalo, a koje su uka-zival- e
da je u pitanju ogromno
bogatstvo, a da u Beogradl iz- -
vesne h&iosti znaju za Sifru se-fa
u Svajcarskoj Berlin je hteo
da opljacka na brzu ruku ova)
tajru sef u Svajcarskoj bona i
da se dokopa zlata Uostalom,
o tome se nadugacko l naSiro-k- o
pnoalo sve vise l u Beogra-du
i u finansijskim krugovima
Evrope
Zbog toga je stvoren citav
plan kako se docepati Sifre U
ovora poslu asistirao je i belo-gardej- ac
Andnja Zankijevic,
nekadanji sluSbenik Glavnog
saveza srpskih zemljoradmScih
zadruga u Beogradu, sa sta-no- m
na Kotez Nejmaru Agent
Gestapoa Zankijevic, odmah je
po ulasku Nemaca u Beograd
prestao sa slussbom u Savezu
i zapeo svim silama, pored do-stavlja- nja
spiska za hapeenje
komunista i naprednlh ljudi, da
pomogne oko istrage i reiava-nj- a
tajne Sifre Prvi spiskovi za
hapienje bill su potpisani nje-govo- m
rukom
Ta operacija potrage za taj-no- m
Sifrom trajala je od avgu-tt- a
1941 do kraja 1943 godine.
Citavih 29 meseci Gestapo je
radio na "operaciji otkrivanja
Siixe".
GESTAPO IE BEZOBZIRAN U
POTRAZI ZA SIFROM
Svi uhapeeni, za koje je Ges-tapo
pretpostavljao da znaju
liiru, i pored mucenja, odgo-vara- li
su da uopste ne znaju
lifru Krug uhapienih sve vi§e
м lino Iz Berlina je stalno sti-za- lo
stroao poverljivo pitanje
"Ata ) sa Si from sefa kralja Л-Mcsan-dra
Karadjordjevica,"
Gestapovci u VI odeljenju
su bill ogorceni To je bio nes-krv- ni
pocetak VI odeljenja I
ujedno neuspeh, jer su Nemci
bill duboko ubedjeni 1 uvereni
da je sigurno neko iz nepos- -
redne Aleksandrove blizine k
znao za siiru rorea orojnin
hapienja i sasluianja, Gesta-po
je stalno tragao On se ni-je
zadovoljio samo hapienjem.
Gestapo je cdk tako daleko
Hoo, da je u dvorskoj arhivi
pronasao i knjigu poseta. Iz
ove knjige se moglo tacno saz-na- tl
o poslednjim audijencija-m- a
kod kralja Aleksandra pred
njegov polazak u Marselj. A-ge- nti
iz VI odeljenja nemac-k- e
tajne pohcije pretpostavljali su da je nekome kralj Aleksandar
tnorao ipak poventi iiiru svoga
tajnog depozita u Svajcarskoj
Nastala su nova hapienja i no-va
nocna saslusavanja I, naj-zad,
Gestapo je pristupto i stre-Ijan- ju Prema nekim dobnm po-znavaoc- ima tadanjih prihka,
tvrdilo se kako je Dragon Mi-Iicev- ic, nekadanji sekretar Sa-veza
induetrijalaca, streljan jer
nije hteo da oda jifru sefa
Ah ni hapienja ni mucenja
nisu pomogla da se dodje do
Sifre, ne zato ito niko nije hteo
da oda tajnu, vec, lzgleda, da
je niko nije ni znao Dr Ivan
Ribar u svojim "Pohtidkim za-piim- a" (Sveska IV. 143 stra-na- )
pise kako su Voja Djordje- -
Hugo je do penzije
Poklon cmira od Katarc
Ahmed ben Alija magnate
petroleja, desetorici carins-ki- h sluibenika u Zenevi i--
mao je neupodne posljedi-ce- .
Xajvifo Svicarske carins-k- e
vlasti saznale su za pok-lo- n
od deset zlatnih satova
i odmah ih zaplijenile i od-lu2i- le da smtove zadrfe u
pohrani sve dotle, dok ovih
deect sluXlenika ne ode u
penziju. Jedan melju njima
morat ce 2ekati 18 godine
dok dobije svoj zlatni sat
± a TV
, i-- M
-
Lcev c
za vnjeme njemacke
okupaaje obojica bila ubijena
od Gestapoa, samo zato Sto ni-je- su
htjeli da kcriEu Sifru, odnos-n- o
parolu, pod kojom su bill u-loz- em novel kralja Aleksandra
u Svajcarskoj Jedan i drugi bi
ll su poverljive henosti kralja
Aleksandra, i znah su njegove
hnancijske operacije, no da li
su znali za Sifru kraljeva nov--
canog depozita u Svajcarskoj,
l da h im je bila povjerena i
ova tajna, nije bilo poznato . Kao Sto se vidi iz gomjih re-dov-a,
i ova tvrdnja nlje kcrte-gonc- na Tako se pnoalo l —
niSta vise.
Medjutim, ipak se znalo da
je Dragon Milicevic bio cbvek
iz najvtSih masonskih krugova,
engleski djak i veoma odan Bri-tan- iji
Za Voju Djordjevica se
govonlo kako je pao i u obra-cun- u
sa Ljoticem, i na pitanju
otkupa fita
Gestapo je ispitivao joS neke
licnoeti koje su bile upucene
u finansijsko poslovanje kra-lja
Aleksandra Poele mucruh
sasluSanja uvideo je da ipak
niko ne zna tajnu Sifre Najzad
je poslao definitivan izveStaj u
Berlin.
ZBOG NEUSPEHA - NA
ISTOCNI FRONT
Dvadeset i devet meseci Ge-stapo
je tragao za tajnom 3if-ro- m
Berlin je bio nervozan jer
su otpoceli porazi na Istocnom
frontu Berlin je slao l svoje
specijaln agente da neito u-&- ne
kako bi se konacno otkri-l-a
tajna iiira Aleksandrovog
blaga.
Ah, — sve je ipak bilo uza-lu- d.
Na ovome jedinstvenom iepi-t- u
iz knminalistike veliki maj-sto- ri knmmala su propali.
Sada Gestapo vise nije znao:
ni koga da hapsi, ni koga da
saslusava VI odeljenje Gesta-poa
je zatvonlo dosije ne saz-nav- Si
Sifru Ovaj neuspeh imao
je i drugih posledica po istraf-- m odsek VI odeljenja. U Beo-gradu
se tada govorilo kako je
citav istraim odsek VI odelje-nja
za kaznu otposlat na Is-to- cni front.
Tajnu iifru Aleksandrovog
sefa nije otkno ni stroini Him- -
ler, ni njegov uzasni Gestapo
Tajna sifra ostala je joe —
tajna
SIN U POTRAZI ZA
OCEVOM SIFROM
Ah dosao je t kraj rata Sin
najbogatijeg kralja nije mogao
da dodje u zemlju Narod je
proglasio Repubhku Sada je
trebalo od nedega iiveti Bo-ga- ti otac ostavio je akcije pa--
Hskog metroa, ostavio je akci- -
e amenekih zeleznickih kom- -
panija u vrednosti od deset
miliona dolara Ostavio je joi
i drugi novae na tekucim racu-nim- a vehkih engleskih bona-k- a
Petar je novae uveliko tro-§i- o Nemihce je rasipao na pla- -
zama Francuske rivijere Za
vreme rata oienio se grckom
pnncezim Aleksandrom Posle
veuKin sKanaaia, uocicanja u
Monte Karlu i bezuslovnih ce-ho- va
— "ex-kralja- ", Petar II
se naiao tankih dfepova Nas-ta- li
su l teiki dani emigracije
oni dani kojih se strasno bojao
njegov otac
I u takvoj situaciji, Petar se
setio sefa u ivajcarskoj band.
Istma, en nije znao tajnu lifre,
ali je samouvereno krenuo u
Svajoarsku i drsko zakucao na
vrata banke.
Petar je ovo u£inio iz ocaja-nj- a Njegova iena Aleksandra
pravila mu je vehke fmansijske
teikoce Zbog toga je doSlo i
IME
ADRESA
MJESTO
3i vei kih
A f r andre
Lko godina,
bulevarska
skandala .'iu
l Petra P--- r „i
kada je par ka
Stampa b i к
ta senzacijama o ех-кг- х j
Petru, u panskom hstj K. j
fur' lzisao je i mtervju st ei-ropiras- tim nesudjerurr kra rs
— Za devet godina b з:з
ona je sasvrai olako ртссс-iu- -
la nekih sto miliona franaka1
Kad su lzvetrele pare c
tar ie sve nade polagao u o--
cev sef u Svajcarskoj barji
Propali kralj nije lako mowc
da se pomin sa mislju da ne
mofe da dodje do ocevine Fo- -
kusavao ie nekohko puta, ali
bez uspeha Ah pre nelto vise
od pet godina, posle nekohko
neuspehh pokusaja da dodje
do Sifre sefa sa ocevim bla-go- m,
'
ex-kr- alj Petar pristupio
je vehkoj operaaji Ex-Pet- ar je
anqaiovao najbolje detektive
koji su mu garantovali otkn- -
vanje Sifre. Ex-Pet- ar je davao
lzjave kako je na "najboljem
putu da dodje do zaveStanja
svoga oca. To je poslednja
Sansa, poslednji pokuSaj, all i
siguran uspeh'" — govorio je
ex-kra- lj Petar nekim novinan-m- a
I zbilja, veliki broj agenata,
detektiva, eksperata za sefove
angazovao je na ovome poslu
Stavise, koneultovam su i neki
"ocevi prijatelji ' u mostrans- -
tvu. Sve je, sudeci prema rek-lam- i,
prema pnpremama i iz-java- ma
bilo gotovo.
ZA SVAKI SLUCAJ . . . Na ove glasove, uprava svaj-cars- ke
banke, u ajim se trezo-rim- a
nalazi sef. za svaki slu6aj
je udvostruala opreznost u 6u-van- ju
iifre Najviie se plaSila
provale, jer bi to poljuljalo re-nom- e,
koji banka u celom sve-t- u
uZiva
No uprava banke nije se za-dria- la
samo na tome Za svaki
rlucdj, ona se naknadno osigu-ral- a
na veliku sumu od provale
l od eventualne lzdaje Sifre
Sve je to joS vise uzbudilo one
koji su, najzad, hteh da dozna-j- u
Sta u sebi vec tn decern) e
priknva tajni sef nekada naj-bogatijeg
kralja Evrope.
Ex-Pet- ar II je bio sve uver-ljivij- i,
a uprava banke sve op-rezn- ija
Dan vehke nade se pn-bliiav- ao
Na dan uocH otvara-nj- a
sefa, er-Pet- ar II je dao iz-ja- vu.
— Sigurno raspolaJem Sif-ro- mi
Dosao je i taj dan U ban-c- i
je vladalo veliko uzbudjenje
Cak se sumnjalo da su agenti
l Spijuni dosh nekako do Sifre
Ex-Pet- ar, veoma raspoloien,
dovezao se hmuzinom Foto-r- e
porten su snimali ovaj dolazak
Reporterska pera su sve regis- -
trovala Mediutlm, posle pola
casa Petar II iziSao je tuzniji
nego lkada Poslednja Sansa je
propala Poslednja nada — to-ga
dana je sahranjena Na naj-novi- ju
ponudjenu Sifru — vra-ta
tajnog sefa ostala su zatvo-ren- a
i nema Ogromno bogat-stvo
leii l danas u sefu velike
Svajcareke banke Verovatno
da statuti ban&ni predvidjaju
i vreme dokle mofe jedan sef
da bude zatvoren Ah tada,
kada sef bude otvoren, pitanje
je da h ce tajna njegovog sa-drfa- ja
biti poznata Siroj jav-nos- ti
Moida su to takve dra-goceno- sti
i vrednosti da ce u-pra- va
i akcionari, koji se u to
vreme nalaze na celu banke,
sigurno zadovoljno trljati ruke
Nije wkljuceno da ee i blago-silja- ti
lme marseljskog atenta-tor- a.
Tajna "najmistenoznijeg sela
sveta" — kako ga je nazvao
jedan francuski novinar — os-tala
je do danas najveca mis-ten- ja
lzgleda da je tajnu ovo-g- a
sefa ipak odneo Aleksandar
sa sobom u grob
Kraj
KUPON ZA ORNOVU PRETPLATE
КлЈ m isleknt prelplaU, poslulitt
se ottm kuponom.
JEDINSTVO
479 Queen St. West,
Toronto 2-- B, Ontario,
Snljem Money Order od $ _-_- _ za
Novu □ obnovu □ God.Q Polgod. Q
PROV.
CBC Radio & TV
Sijrninu guest books is old hat for eteran newscaster John Cameron
Swayze who made first trip to Toronto recently. Visit was to launch
Swayze's Notebook, which will be heard Monday, Wednesday and
Fridays on the CHC Dominion radio network. Greetinj; Swayze as
he arriw--d was Toronto businessman, Ha C. Kobbin.
— CHC Picture Sen ice
TORONTO: DRUGI PIKNIK SJK
Organizacija Saveza Jugoslavenskih Kanadjana
daje do znanja da ce odrzati svoj drugi piknik u ne-djel- ju
16. jula, na Turkey Palace Farm
Prvi piknik Saveza odrzan prosle nedielje bio je
veoma uspicsan u svakom pogledu. pa cemo so pobri-nu- ti
da bude i drugi Dodjite svi ODBOR.
PORT ARTHUR: KOOPERATIVNI PIKNIK
Godisnji piknik Medjunarodne kooperative (Inter-national
Co-o- p) odrzat ce se u nedjelju 9. jula, Isku
Park na Copenhagen Road. Na programu ce nastupit
pjeva2ica B. Dobson iz Toronta.
Gladys Francis Lewis
57
Preveo A.
Dvadeset peto Poglavlje
Januar, 1839.
za JoDshaani pkaokjaio.su slijedili njegovo bili su
Vi&c od detrdeset zarobljenika je bilo okupljeno po-sli- je napada na Windsor i pritvoreno u obliznjem zatvoru
u Sandwichu, i u "Crnoj Jazbini" tvrdjave Maiden. Josh je bio u obadva zatvora. Nevjerojatan uzas ovih zatvora
iscrpio je njegovo snaZno tijelo do avetnog kostura, i iz-mu-cio
mu pamet do ludila. Pretrpivsi ovo ponizenje, za njegaje sad malo §ta moglo biti jezovito.
Krajem mjeseca se je duga povorka zarobljenika pri-blizav- ala Londonu. Vrijeme je pieko noci omeksalo. On
je duboko udisao obtar, cist zrak, dok ga pluca ne bi za-bohl- a. Okuiaao ie slast tonecih sniieznih nahuliica na
jeziku i usnama. Konop je zasijecao njegove ranjave i is-krvavl-jene
ruke, ali on je jedva osjecao bol. Bozo, dragi
lloze ! Kad bi samo mogao strgnuti sa sebo ove lance i ko-nop- e, da opet kao Slobodan covjek liodam cestama i sta-zam- a svoje domovine.
Snijeg je sada jaCe padao. Putevi, gimlje i plotovi
su bili zatrpani. On je mislio na glatke bijele humkc, koje
su bile shorilc njegove ovce. Da h je to bilo pnie samo
godinu dana? Tko ce se sada za njih brinuti, iskapati ih
iz nameta i unositi u zaklon ? To bi bilo previse za Fran-ci- e.
Debela vrba, koje je pratio kako se cnene na sunce-vo- m svijetlu, sada su postala siva. SluJao je kako te£e ri-je- ka Thames, i kad je s vode nestalo svijetla, tajni glas
rijeke je postao glasniji u njegovim usima, ispunivsi ga
sa stotinu uspomena od kuce i iz proJlosti — al ni sapta o
buducnosti.
James se je vukao za Joshom, тибпо :iavla6eci dugi
lanac za kojeg su bili povczani zarobljenici. Oni koji su
bili smalaksali, bili su u saonama. "Povorka" je bla dob-r-o stra2arcna. Neobifna karavana se je za sto dvadeset i
pet milja puta micala zamrzlim cestama od Windsora pre-ma
Londonu. Sada je mnogima svaki zavoj puta bio poz- -
nat, i obnavijao je ceznju za domom.
Neki straiari su bill dobrovoljci iz St. Thomasa, koje
je Josh poznavao Citavog zivota. Nekoliko njih je kupilo
zemlju od starog Jonathana. Cetvorica su dobili doansko
sjeme one godine kad su bill propali usjevi — vagan za
vagan, bez i jednog ccnta interesa. Josh je znao poneito
o onome sto im je bilo u sreima, jer da mu nisu iskazali
ono malo potajne dobrote putovanje bi bilo neizdrZivo.
Vecini milicajaca je taj posao bio odvratan. Usrdni gos-tionifa- ri
su hranili i ugadjali napola smrzlim zaroblje-nicim- a,
dok su pratioci jeli, pili i spavali u toplim gostio-nicam- a.
Vecina teglecih i jahacih konja je bila sa Yarmou-tha- .
Torijevski agenti su s velikim zadovoljstvom tlaCili
ovo jako reformersko upori§te. Oduzimali su i stoku, to-b- oz za miliciju, ali naseljenici sa Yarmoutha su preesto
vidili svoje najbolje krave gdje pasu sa torijevskim sta-dim- a. Rawdon Redfern, koji se je bio dovoljno oporavio
da podnese put, jasio je Storma dok je najbolji par konja
starog Jonathana vozio saone ispred Josha. Storm je, sa
svojim torijevskim teretom, navaljivao k Joshu, i hrzao
svaki put kad bi Rawdon proja§io kraj njega. Joshje
primjetio da se noge njegovog konja ne podizu vise brzo
i gizdavo, i da krasni vrat nije viJe onako galantno savi-je- n.
Svi su konji izgledali bijedno, istroseni teskim ra-do- m.
Ni ljudske muke ne bi u Joshu pobudile tako silan
bijes. koliko lose postupanje sa konjima.
Rawdon je ne jedanput, ve5 bezbroj puta na besko-пабпо- т
putovanju, pod okriljem noci donio Joshu mesa,
kruha i toplog napitka, i jedne noci kad je Josh bio gotovo
smalaksao. a njegove cipele bile poderane dokraja, Raw-don
je rekao svojim prijateljima oficirima: "Prepustite
ovoga meni. Ja znam kako treba postupati s ovim prokle-ti- m
kvekerima." A kad su ostali otisli, on je Josh.--i odve-za- o,
previo mu zagnojenu ruku i гибпе zglobove, i snab-di- o
ga cipelama, neka nebo zna od kuda, jer Joshova no-g- a
je bila daleko veca od prosjecne.
Najposlije se je ukazalo selo London. Obrisi grubih
zgrada su bili ublaieni blagim sutonom i skupinama lju-di,
koji su se nizall uz cestu ili pomicali prema poyoci,
polagano, tiho, kao da se boje onoga Jto ce ugledati. Ra
temelji na zgaristu
Zima, poetkom godine 1945.
Zuckasti, mokri snijeg iderala je
pohlepno voda i unce.
Сел1от u selo dojahao konjanik,
ogrnut u eiroku kabanicu s kapu-ljafo- m
na glavi; pognuta j gole-m-a
njegova spodoba izgledala je
neraznijorno velika prema vitkom
I konjidu zelene dlake. Xa jednom
I mjestu konjanik ttane. Prepoznao
[ je -- tan granati orah imad ruiev- -
nog bunara — crno drvo u putto- -
si ialosni pomenik.
I Nekoliko djece strcalo se ir. i-je- dnih bajti. Stari llija dolazio je
polako, dimeci lulu u hodu.
Covjek gurne vrhom 6izme pou-gljcnje- lu
gredu; ona, napijena vo-do- m, trulo odjekne. , .
Obrati se starom Iliji: "Sto ле-- l,
kume, a? robijedili smo na
koncu vraga!" Го5иИ, gledajufl u
zemlju: "A muke je trebalo zato,"
nastavi imirkajudi jedinlm okom,
"i krvi, mnogo, mnogo kn-i"-,
"robijedili smo, da! A Sto sad?",
rece djed i zagrize cvrSce zubima
u kamlS.
poll- -
ticari povczani s
'John Kirch'
Rcpublikanski kongres-ma- n
Rousselot je govorio
konvenciji mladih republi-kanac- a,
koja se odrzala u
linneapolisu. o vrlinama —
dakako fasistickim vrlina-ma,
jer drugih nema —
John Urich Dru§tva. Mladi
republikanci su burno apla-udira- li
vajnom kongresma-nu- .
K. —
"Kako, Sto sad?"
"Celjad je izginula. Domovi su
poigani. Stoke nema. Pol J u za-ras- la
u korov".
Nikola ieljezni upravl to i do-dje
nekud jos viSi, golemljl. Jaroe-n- o
pocrvenjeie etari oiiljei rana;
eijevnulo je cudnim sjajem jedino
njegovo oko; a praznl ruka7 a
zlatnim Siritlma zaleprsao prkos.
no na jeru, koji je dunuo jafe.
"Xe boj ee, kume, poiirjet cemo
i sagradit cemo sve iznova!"
Izglcdao je kao hrast u koga eu
udarali mnogi gromovl: nagSrio,
cm, okljaHren. Ali hrast, koji joS
uvijek prkoi svim nepogodama —
mocan i upravaa
"Jeet, sagradit бето sve Iznova!
Bolje i IjepJe, nego 5to Je bilo pri-je- l"
I ne re?e vi?e nista, Jer hiJta vi5e
i nije trebalo reci. Xego pocne od-mah
onom jedinom svojont preo-stalo- m
rukom odgrtati nagorjele
grede crepovlje i razne druge osta-tk- e
i smeco, praveci mjesta za —
nove temelje.
(Iz zbirke pripovjelaka
"Bezlmeni")
Ian Donfevic
AZIJSKK I AritlCKi ZHMUK
— PKVK PO I1KOJU U.MKI.III
I UODJKNIII
Vrlo mladi umiru ljudi u vccinl
afriftkih i azijskih zemalja (20-40- %
na 1000 stanovnika), a u Evropi
isiod 10%, ali zato je kod njih naj-vi- fe
novorodjenih (4C% na 1000
stanonika, a u Eropi znatno ma-n- je
na pr. u ScdskoJ 14,2%).
(Podaci UN) Joshua DO an Tuloncanin
zarobljavanje,
Novi
Rcpublikanski
wdon je odjasio naprijed, rasprsiii svijet lijevo i desno.
Milicija je cjelim putem poduzimala mjere da bijesno т.ч-s- c gradjana ne oslobode l odvedu zarobljenike. Rodbina
se je priblizavala, a Iica bi im se lskmila kad bi oci palo
na sina, muza ill oca. 4enc i djeca vojne pratnjc potrfiali
su naprijed, zeljno ih do6ekavsi.
Joshove oci du se vrlo polagano ustavile na dva viso-k- a
lika, nadvisujuci druge, i na mali lik koji je hodao is-pred
njih, kao netko u snu — napeta i ukoccna, з ruknma
preki-bteni- m ispred nje. Iz Joshovih udova jo nestalo sve
snage. Francie potrci, ispruzisi l'uke i jecajuci.
Onda je, niti dvije jarde ispred njega, pala. Josh po-d- je
prema njoj 1 klekne u snijeg. Nije ju mogao dosci
zbog lanca i konopa koji ga je drzao s ostalima, i vezivao
mu ruke na ledjima. Bijesno je poceo navladiti svojo spo-n- e,
a iz rasjeienog mesa je ponovno potekla krv. Illijedo
lice na snuegu ga je nagonilo u bjesnilo.
"Francie! Francie!" vikao jo skrJeno.
Rawdon se vine sa Storma, uzme ju na ruko i ponoso
k Jonu, koji je bio pritr6ao.
Onda je prUao stari Jonathan i hodao kraj siua U
zarobljenickoj poorci i nitko nije rekao rijeci, niti iz pro-tes- ta
podigao ruku. Na starcevom lieu su bile suze, ali o6i
su mu se sjale, a glavu je nosio isoko i ponosno. Josh i
otac nisu govoiib dok su hodah jedan kraj drugoga, ali
svakome je bilo lakse zbog bliskosti drugoga, i svaki jo
mislio na apnlsku vecer na brczuljku pnje gotovo 3odam
godina, l na sjenu dalekc proslosti.
Kad je povorka doSla do lijepe sudnice, koja jo tako
bila shena dvorcu Malahidc u Irskoj, stari Jonathan jo
dotakao Joshovo rame. "Donijeli smo ti toplu odjecu, jelo
i majdinu ljubav. Donijeli smo jelo l odjecu l za ostale."
Kolona se je zaustavila. Zlosretan zatvor jo ec oda-vn- a
bio prepun i ovi novi zarobljenici su bili smjo&tcni U
zgradu preko puta — dvospratnu drvenjaru. Sad su jedan
po jedan ulazili u nju. Za nekima su so vrata zalvorila
posljednji puta.
"Veleizdaja, eh" rece s uzitkom George Goodcve
"Bogami ce svih cetrdeset biti objeSeni zbog ovoga, kao
Mathews i Lount nrolietos u Torontu! To im i treba."
"To to ne ce nista stajati, George," rede Rawdon,
dok se je vinuo sa Storma. "Znas da su ti svi ovi mjesni
ljudi duini, i znas daceS imati njiliovu zemlju dodim so
stvari malo ohlade, da bude sigurno. Ovaj ustanak jo do-sao
kao narucen za takve kao sto si ti." Rawdon je govo-rio
Goodeveu kako mu vec godinama nije govorio. Jonovc
rijedi su ga oslobodile.
"Daj, daj, Rawdon, da te ljudi cuju rekli bi da si l
sam postao buntovnik. Ne volim nadin na koji si to rokao."
"Ваб mo bnga Sto ti volis ili no voliS — i, StoviSe, su-steg- nut
ces se od pripisivanja pogresnog znadenja mojim
rijedima i djelima. Cujes li to, George, ti podli smrdljiv-de- ?
Vise te no cu podnositi."
ga
Goodeve je nelako gledao svojeg zeta. "Лета razio-- a
ljutnju, Rawdon. Nema uopec. Ja ne cu — "
"Tako mi boga da ne ces: isogami, ропекас! se puam
tko je odgovoran za ovaj prokleti ustanak, smrdljivi, ne-zasi- tni
torijevci kao sto si ti, ili lakoumni Mackenzije."
"Pa neka budem proklet!" usklikne Sir George, brzo
se okrenuvsi kad je naisao svecenik Chrysler.
Francie je svaki dan odlazila u zatvor, noseci sa so-bom
hranu, knjige, sapun i pisaci pribor.
Prvog dana, kad je odlagala svoje zavezijaje u maioj
dekaonici, dula je Joshov glas u celiji otraga, i klonula
je na klupu. Iako je Joshov glas bio slab, jos uvijek je u
njemu bilo snage da ju dime, kake ni jedan drugi glas
nije imao. Poslijc toga je dolazila svaki dan i mudila samu
sebe, osluSkujuci da duje poznate joj prizvuke. Drugi dan,
dok se je naprezala da duje njegov glas, odludila so je na
jedan pothvat. ... 'ovi zamjenik generalnog guvcrnera, je bio po-sl- an
da preuzme mjesto Sir Francis Bond Heada, bio je
zaduien s kaznjenidkom kolonijom na Van Diemenovoj
Zemlji, i nije imao blagih osjecaja premn buntovnicinm,
osobito ne za ovog zvanog Joshua Gillam Doan, kojega JC,
cinilo se, javnost jako ол. Guverner je ostale Ijude PU
stio na uvjctnu slobodu i poslao kucama, ali Sir GeoiJ
Arthur je bio odludio da udini inimku s ovim mladlm I pe
pulnrnim vodjom.
(Naetavit ce se)