000267 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
Beogradska konlerencija cla-nlc- a 25 takozvanih neangazi-rani- h zemalja usvojiia je dva dokumentcn Izjavu o opasnosti od rata i apel za mir. Konle-rencija jo izrazila duboku zab-rinuto- st zbog napete medjuna-rodn- e situacije. pa je stoga u-puc- en apel vclikim silama na Istoku i Zapadu. da obustave svoje ratne pripreme i ponov-n- o predju na pregovore za mi-roljubi- vo rjesenjo spomih me-djunarod- nih pitanja. Deklaracija se sastoji od tri dijela sa 27 tocaka. U prvom dijelu Deklaracije daje se pre-gle- d danaiSnjih prilika u svijc-t- u, te zclje naroda za mir i sprijecavanje rata. Tu se me-dj- u ostalim kaze: Xikada rat nije prijetio telim p-ljo!ic- ama za fovjrcansUo horo danas. I nikada cojc(?an.stM nijc raspolagalo ciim inagama za ot-Klanja-nje rata kao sredstva za rjciatanje mcdjur.arodr.ih см1позд пгјго Sto je to u naSe vrijeme. Impcrijalizam flabi. Kolonijalnc impcrije i drugi oblici Mranoj? us-njctava- nja naroda u Aziji, Africi i Latinskoj Ameriri postepeno nes-taj- u в hi(orijskc pozorniro. Izvo-jeta- ni su %eliki uspjosi u borbi mnogih naroda za narionalnu ne-zavisn- oht i ra%nopranost, iMo ta-k- o i narodt Latinoke Amcrike i dalje daju se eci doprinos po-boljsa- nju medjunardnih odnewj. Velikc druStvene promjene u в1јс tu i dalje podotifu takav razitak. Se to ne same ubrzava kraj cpo-h- e Mranog ugnjctaanja narola, nego i miroljubitu suradnju, me-dj- u narodima na prinripima neza-usnos- ti i ratnopravnoMi cini ne-ophodn- im tivjrtora zjt njihoru lo-od- u i napredak. Ostvaren je одготап napredak u razi(ku nauke, trhnike i sretl-Mat- a okonomskoR raztoja. I'odaknuta takvim razvojem u mijetu, oRromna wcina Ijudi ме ie inidja da je rat medju naro-dima ne samo anahrnnizam, vf I zlocin protiv covjecanstva. Ta si-jc.- t Ijudi postaje ORromna morai-ne кпака, posobna da bitm utjece na raztitak medjunarodnih odnoa. Oslanjajuri м- - na to i na olju Mojih naroda, lade zemalja oku-pljeni- h na ooj Konferenciji odlu-cn- o odbaruju kao malodusnu, bes-pt-rpektit-nu i suprotnu interest-m- a etjetskoR napretka tezu da je rat, a 1 "hladni rat" neizbjeian. One potvrdjuju moju nepokoleblji-- u tjeru da je medjunarodna za-jedni- ca poMbna da soj £hot or-ganiz- ira bcz pribjegatanja sml-tim- a koja u sUari pripadaju pre-djeni- m epohama historije cojc-ranstr- a. IT druRom dijelu Deklaracija kticc cinjenicu, da u swjetu po.4-toj- e razliciti drusteni sistemi, Jlo nesmije bill nepromostia smetnja za stabHizariju mira. U dijelu se Mice, da zemlje zatupljene na Konferenciji u IleoRradu ne idu za ttaranjem nooR bloka, ali matraju da van-blokovs- ke zemlje treba da ucestu-j- u u rjeiaanju nerjoJenih medju-narodnih pitanja. Stoje RtanouJIe iznoe u lijedecih 27 tocaka: 1. Ufesnici konferencije i om prilikom etecano potrdjuju 8oju podrsku "Dcklaraciji o davanju ne-zaisn- osti kolonijalnim rcmljama I narodima", irglasanoj na Petnae-tor- n zasjedanju Generalne skupiti-n- e 11јЛпјеп'ћ naroda, preporujfu-j- u da se kolonijalizam odmah bez UTJetno, potpuno i konacno lik i-d- ira i пјемН ru da ucine zajedni-fk- i napor da t-- e okonaju svi ob-lici neokolonijalizma i imperijali-tik- e dominacije u vim njihoum idotima i manifestacijama. 2. IVesnici konferencije trale da ndmalt prextanu oruiane akcije i represhne mjerr bilo koje vrste upraljene prolir zavinih naroda, da bi im se omogulilo da u mini i slobodi uiitaju Jje prao na potpunu nrzatint i da he inte-Krit- et njiho-т-е nacionalne teritorije postuje. Saka pomoj koju bilo koja zrmlja bude davala kolonijal-no- j pili za lako URnjrlaanje н uprotnoti je s I'oieljom Ujedi njenih narola. Duboko poslujufi teritorijalni inteirritet Tih driava zemlje ucVsnice odupini se erim W _# # w Trideseta godina izlalenja hlazi svakog uiorla i peika Godi'mja pretplata: sa Kanadu 6 ddlatat ostale zemlje 7 ilolara nnffij Adresa: 479 Queen Street West Toronto 2-I- i, Ontarto Telefon EM 3-16- 42 VOL. XIII. No. 66 (1160) TORONTO. FRIDAY. SEPTEMBER 15, 1961 PRICE 8c PER COPY Beogradska konferencija usvojiia ape za ШЕГ i sprijecavanje rata treem sredstvima ma kom pokuiaju ane-ktiran- ja od stranc drugih zemalja. 3. Itorbu naroda Alzira za slo. bodu, samoopredjeljenje, nezais-nos- t i integritet пјеое nacional-ne teritorije, uKljucujuci Saharu, zemlje ucsnice smalraju praed-no- m i nuinom i zato tut rijesen da narodu Alfira pruie 8u mo-ruc- u podrsku i porno. efoi dr-ia- a i lada izraiavaju posebno zadooljsto Jlo je na ooj Kon-ferenciji Aliir predstatljen leRiti-mni- m predstanikom predsjedni-ko- m priremne lade Aliireke Ke-publi- ke 4. Zemlje ufesnice Konferencije s elikom zabrinutoslu ukazuju na razoj dogadjaja u Angoli i na ne-doputi- te represivne mjere koje protiv naroda A Role primjenjuju portuRal.ske kolonijalnc Iasti i za-htijoa- ju da t--e smjesta obutai dalje proIijeanje kri anRolskojf naroda i da angolskom narodu u-ka- iu pomoc se miroljubie zem-lje narocilo clanice Ujedinjenih na-roda kako bi narod Angole mopao bez odgadjanja da ostari soju slobodu i nezavisnu drZavu. 5. Ucesnici Konferencije zahtije. aju da se odmah prekine sa sva-ko- m kolonijalnom okupacijom i da ве teritorijalni intefrritet rati na KLIPSfiNJE ZA WASHINGTONOM DOVODI MNADU DO NUKLEAMOG NAQRUZANIA Ottawa. — U izvjeStaju o svom progranui odnoscci so na vanjsku politiku, vlada prcmijera Diefcnbakcra, o-bja- vila jc prcd parlamcn-tor- n i svoju odluku o naba-vijanj- u nuklcarnog oru2ja iz Sjodinjcnih Drzava. Do-nosc- ci svoju odluku oprcz-n- o zbopr sveopcog narodnog protcsta, vladini ministri su so opozivali na napctost da-nasnj- og medjunarodnog sta-j- a zbog kojog so Kanada, navodno, mora jos vise pri-prcm- iti za "obranu". Za vrijeme debate, mini-sta- r obranc, Douglas Hark-nes- s, rekao je da se Kanada mora snabdjeti isto onakvim Engleskoj smatra zlocinom zagovarati London, Engleska. — Bri-tansk- a policija je ovih dana uhapsila oko 30 o'-ob-a iz re-dov- a takozvanog Komiteta stotine, sto su nayodno "iza-zival- i" ncrcd. Vecina osu-djen- a na mesec i vise dana zatvora. Izmedju uhap§eni-m- a se nalazi i svet-sko- g glasa, starac od 89 go-dina, Bertram! Russell. Rus-sell osudjen samo na se dam dana zatvora, posto su podneta svedoc"anstva da slabog zdravlja i da mu je potrbha svakodnevna 1c-kars- ka nega. S njim pos-l- a u zatvor i njegova supru-ga- , Iidy Russell. Komitet je o'ptuSen da priprema demonstraciju protiv britanske nuklearne politikc za nedelju 17. sep-temb- ra u guvenom Trafal-gar Square-- u Londonu u-prk- os vladinc zabranc. Za vreme sudjenja flano-vim- a Komiteta, sudnica jc bila prepuna naroda. Kad jc sudac izrekao prosudu protiv Russella, culi su se u sudnici glasovi: "Sramota, rodu kome pripada u zemljama Rdje je taj integntet bio naruien u Aziji, Africi i Latinskoj Amen-ci- , kao i da ве роликц strane лсј-n- c Mia Re 8 njihotog nacionalnog tla. 6. Ucesnici Konferencije zahtije- - aju da ве francuske oruiane впа-g- e odmah eakuiraju s cjelokupne tuniskc teritorije a u suglanosti b legilimnim praom Tunisa na puni nacionalni euerenitet. 7. Zemlje uifesnlce Konferencije zahtijetaju da ве tragiifni dogadja-j- i u Kongu ne ponoe i Bmatraju da je duinost svjetskc zajednice da i dalje cini se llo je u njenoj moci da izbrie posljedicc i da Bprijei наки dalju Btranu inter-encij- u u ooj mladoj africkoj dr-2- ai i da omoguci Kongu da elo-bod- no krene putem sog nezais-no- g razilka, zanoanog na pos-loan- ju njegoog BUereniteta, je-dins- tta i teritorijalnog integriteta. 8. Uccsnicc na konferenciji od-luc'- no osudjuju politiku apartheida koju Bprovodi Juinoafrika unija i zahtijeaju da ве ta politika od-mah napusti. Oni dalje konstatira ju da politika rasne diskriminacijc bilo gdje u Btijetu predstalja oz-bilj- nu poredu I'oelje Ujedinje-nf- h naroda i ojxfe Deklaracije o oruzjem, kao i onaj od koga обскије "napad". Na ovaj nacin, veli on, sprijeCit ce-m- o agrcsora, a ako pak do-dj- o do rata, moci cemo so cfcktivno braniti. A kako bi so pak predus-rel- a i umanjila opozicija u parlamentu i medju naro-do- m opcenito protiv nuklc-arnog naoruzavanja vlada izjavljujc da nece provesti svoj plan odmah, nego kas-nij- e, mo2da i poslijc fede-ralni-h izbora. U parlamentarnoj debati o nuklearnom naoruzanju i-st-upili su protiv Clanovi li-bera-lne i CCF opozicije. Li beralac, Paul Hellyer je is-- fasisti, siromah starac" i sli-£n- o, sto je т1о redak slucaj da se naru§ava tisina sudni-c- e u Engleskoj. Hapsenje Russella jc iza-zva- lo veliko ogorc"enje ne samo u Engleskoj nego po cltavom svetu. Kabin Feinbcrg olpulovao za Englcsku Pretsednik Komiteta za razoruianje iz Toronta ra-bi- n Abraham L. Fcinbcrg o-tput- ovao je za London, Eng-lesk- u, gde ce zastupati Ko-mitet ил Jledjunarodnoj konferenciji za razoruianje. koja se odr2ava u Londonu od 13. do 17. scptembra o.g. Konferencija je sazvana od strane istaknutih rukovo-dioc- a medjunarodnog pok-ret- a za razoruzanje, gdc su ukljuceni: dr. Albert Schweitzer, Bertrand Rus sell, Jean Paul Sartre, Erich Fromm, i Aleksandar Kor-nejeu- k. Kanadski sazivafci kon-ferencije su: dr. Hugh Ke-enleysi- de i dr. Brock Chi-shol- m U se mir Osudjcn jc na sedmodnevni zalvor SO-godis-nji britanski naucnik i istaknuti zagovarac mira Bcrtrand Russell. je naucnik je je je u pragma covjeka. 9. Zemlje u?enice весапо izra-faaj- u које apolutno potoanje praa elnifkih i ljerskih manjina na zaitilu, narocito od zlocina ge-noci- da ili bilo koje druge porede njihoih osnonih ljudskih ргата. 10. Ucesnici konferencije onud ju-j- u imperijalisticku politiku koja se sproodi na Srednjem It-tok-u i izjaljuju da daju podr&ku punom uspotaljanju gih praa araps- - kog naroda Palestine u suglasnos-t-i b Poveljom i rezolucijama Uje-dinjen- ih naroda. 11. Zemlje ucesnice smalraju da uspostaljanje i odrzavanje stra-ni- h ojnih baza na teritoriju dru-gi- h zemalja, narofito protiv o!jc tih naroda, prodlalja grubu po-rrd- u suereniteta tih driava. O-n- e daju punu podrsku zemljama koje nastoje da osiguraju napuS-tanj- e otih baza. One poziaju one zemlje koje drze strane baze da ozbiljno razmotre mogujnosti uki danja tih baza kao doprinos svjet-sko- m miru. 12. One takojjer priznaju da sjeierno-amerifk- a ojna baza u Guantanamu na Kubi, cijem se da-Ijc- m odriatanju Miprostavljaju (Xastavak na str. 4) takao, da ce nuklearno nao-ruzavan- jc Kanadc jos vi§o potkopati uglcd ministra va-njsk- ih poslova Grecna. On trazi da kanadska obrana mora biti posvecena napori-m- a za mir, radje, nego prip-re- mi za nuklearni rat . Predstavnik Dcmokrats ke partije iz Pctcrborougha, Walter Pitman, koji je rani-j- o izabran u nadopunskim izborima, rekao je da nukle-arno naoruzavanje nece doprinijeti ni§ta drugo, nego sabotiranjc Kanadc u njczi-no- m stavu za razoruianje. Obrana Kanadc, naglasio jc Pitman, mora da se osniva na podrzavanju mira, a ni- - kako na pripremanju nukle-arno- g rata. Nuklearno nao-ruzavanje nece pomoci nista u sprijecavanju rata, ono nikako nc mo2e obraniti Ka-nadu, ali mo2c i hocc nastc-ti- ti u tome sto cemo izgubiti ugled u svijetu kao moralna sila. Uzaludno trosenje no-v- ca na protu-avijons- kc rake-t- e kakve god bile Tste, vec s'e jednom mora obustaviti i trositi novae na program po-dizan- ja narodnog 2ivota kod kuce i u svijetu. strajk radnika na ze-Ijez- noj konstrukciji U nekoliko vecih gradova Juznog Ontaria izaslo jc na strajk blizu 15 stotina rad-nika uposlenih u podizanju leljeznih konstrukcija na zgradama i drugim gradje-vinski- m projektima. Do sada je nekih 27 gra-djevins- kih projekata, uklju-2i- v i most preko kanala u Burlingtonu, prostalo sa po-slo- m. Strajk se brzo siri i na druge projekte. StrajkaSi, koji pripadaju Sheet metal workers uniji, traze povisicu place od 37 centi na sat, vecu sigurnost na poslu i neke druge pro-mjen-e. Poslodavci nude sa- - mo 15 centi, ?to uniji nije I Ni hapsenje Nacionalnih vodja nece zaustaviti borbu za obranu Mine-Mi- ll Sudbury. — Poslije maso-vn- e skup§tine u nedjelju 10. scptembra u gradskoj are-n- i, koju su sazvali cjepaci uz pomoc Claude Jodoina, predsjednika CLC, za prik-1јибеп- је Mine-Mi- ll lokala 598 Stcelworkers uniji, nas- - talo je hapsenje nacionalnih vodja i drugih unijskih б!а- - nova. Uhapseni su Ken Smith, nacionalni predsjednik, Mike Solski, predsjednik Distrikta 2, Bill Kennedy, tajnik Distrikta 2, Neils Ti-bau- lt, bivsi nacionalni pred-sjednik Mine-Mil- l, Wilf Gi-ra- rd i James Loftus. Puste-n- i su pod jamcevinu od $300 svaki do suda, koji ce se odr-za- ti 1G oktobra. Slijcdccg dana jos su uha-pseni Frank Kranjc, Ilaldon Ritch, Bruno Crisafc i David Girard. Na listi za hapsenje je i William Paul, koji jos do sada nije pronadjen. Zbog onog nereda, kojog je u gradskoj areni 10. scp-tembra izazvala okorjcla grupa pristasa lokalnog pre-dsjednika Gillisa, kada je sprije6ila Ken Smitha da o-dgov- ara Jodoinu i sad hap-§cnj- u nacionalnih rukovodi-oc- a i drugih unijskih Slano-v- a, medju rudarima i demok ralskim gradjanima Sudbu-ry, zavladalo jo ogor6cnjc i osuda prema urotnicima i njihovim pomagaCima. Komu god je poznata si-tuac-ija i raspolo2cnje 61ano- - Toronto. — Ovdc jc odr-zan- a plcnarna sednica Na-cionalnog komiteta Komuni-stiCk- c partije Kanade, sa koje je upucen proglas u kojem se izmedju ostalog kazc: "Kanadjani nece dozvoli- - ti da budu uvueeni u nukle arni rat zbog Berlina u od- - brani interesa iste grupe mi-litarist- a protiv koje smo vo-di- li dva rata. "To jc stvarno opasnost, s kojom smo suoeni. Sudbi-n- a na§e zemlje, pitanje rata ili mira, stoji na ivici ovc jeseni, 22 godine nakon je izbio Drugi svetski rat. "Ova ratna opasnost je na-metnu- ta svetu bezobzirnom aktivnoscu vlade i militaris-t- a SAD. "Ne uzimajuci uobzir pou ke iz istorije, oni su opet na oruiali zapadno-петабк- е militariste koji zudc za os-veto- m. "Iskoristavajuci zapadni Berlin kao bazu za provoka cije, militaristi SAD kuraze militaristiku kliku Zapad-n- e Nemac'ke, da krene na Is-to- k, protiv Demokratske Republike Ncma£ke i da po-vra- ti stare granice Nema5-k- e. "To zna6i nuklearni rat. "16 godina nakon je ral prihvatljivo. Sadanja placa ovih radnika iznosi $3.05 po satu, ali unija smatra da to nije dostn obzirom na tezak posao i opasnost, kojoj su radnici izlozeni na visokim projektima va Mine-Mi- ll u Sudbury i o-kol- ici, jasno je da rukovodi-oc- i lokala 598 na 6elu sa Gillisom i uz pomoc Maho-ney- a, Seftona i Jodoina ne mogu lcgalno i na demokra-tsk-i nacin prevesti 61anstvo iz Mine-Mi-ll u Stcelworkers, pa se sad nadaju da ce im hapsenje u tome pomoci. Jos ni u to nisu sigurnt, pa ape-liraj- u na ontarijskog prcmi-jera Frosta da im i on pomo-gn- e. Urotnici su preSli na svoje razdorne aktivnosti i u Lo-kal- u 902. Ovaj 1лка1 broji nekih 1.100 6lanova, koji ra-d- e po ducanima, u glavnom po ducanima kod velikih ko- - mpanija. Pocoli su na sjed nici koja je ovih dana odr-zan- a. Dok je 61anstvo nor-- raspravljalo prelazila PREMIJER HRUscOV 0 BEOGRADSKOJ KONFERENCIJI Prema izvjestaju dopisnika zagrebackog "Vjesni-.- . ka" sa sovjetsko-indijsko-g prijateijstva odrza-no- g u Kremlju za vrijeme boravka premljera Nehrua u Moskvi, premijer Hruscov je o Beogradskoj konferenciji rekao slijedecc: "Beogradska konferencija pokazuje, da ave sira akcija naroda i zemalja za mir. U atmosferi konferenci-je osjecala se blagodarna uzbudjenost za sudbinu cov-jecanst- va. Na njoj se govorilo i o poboljsanja od-no- sa izmedju Sovjetskog Saveza i SAD. Mi znamo da bi mir bio cvrst kad bi ti odnosi bill dobri. O njima mnogo ovisi mir i medjunarodna situacija. U odnosima izmedju SSSR i SAD potrebno je ukloniti zapreke nagomilano poslijc rata, razvijati trgovaclte, kulturne i druge odno-s- e u atmosferi prijateijstva i mirne koegzistencije. Mi cemo na torn polju izvrsiti sve napore." ШАМ Ш1 U Ш ZBOG BERLINA zavrsen oni odbijaju da pot-pis-u mirovni ugovor s kojim bi bila neutral izovana Nc-табк- а. "Vlada Diefcnbakcra deli odgovornost sa militaristima Zapada za ovu krizu. Ona je u savcznistvu sa SAD i Zapadnom Nemac'kom pre-ko NATO-a- . "Ona doprinosi zategnu-to- j situaciji u svetu sa pove- - cavanjem ratnih priprema, ' Clanice Varsavskog pakta pripremi za obranu Varsava. — Gledajuci pripremanje impcrijalistit kih sila na Zapadu za rat protiv Sovjetskog Saveza i drugih socijalistiSkih zema-lja kao vrlo ozbiljnu opas-nost, ovdjc odr2an izvan-reda- n sastanak clanica ze-malja rarsavskog pakta Pored predstavnika v)jnog §taba Vai-savsko- g pakta. na c"elu sa glavnim koman-danto- m, Adrcjom A. GrcS-ko- m, sastanku su prisustvo-val-i i ministri vanjskih pos-lova doti6nih zemalja. Ocjeniv§i jednodu§no na-pet- o stanje, kojeg su impc-- rijalisti na Zapadu izazvali protiv napora soyjetske vla-de za potpis mirovnog ugo- - vora sa posljeratnom Nje-табко- т. б!аш'се VarSavs- - kog pakta pregledale su svoje vojne snage i razmot-- rile specificna pitanja o pri-premi u slucaju ako se resori usude preci u napad. Na masovnom sastanku malno o skraci-vanj- u radnog vremena sa 41 na 10 sati tjedno, grupa uro-tnik- a je preko tog vaznog pitanja i podigla ga- - mitinga je potrcbi jc ag- - lamu protiv toga §to je ne-dav- no potpisan ugovor o me-djusobn- om pomaganju iz-medju Mine-Mi- ll i Timstcrs-k-c unije. Oni takodjer po-ku§av- aju ovo lanstvo pre vesti u Stcelworkers uniju. Sve to poticc rudare, lo-jal- nc clanovc Mine-Mi- ll i druge organizirane radniko na jos odlucniju borbu pro-tiv urotnika i njihovih po-maga- Sa u obrani svoje legi-timn- e unije. Borba se nasta-vlj- a u o5trijoj formi. jer ju prouzrokuju zavjere i pro-vokacij- o, ali ona ce pobijc diti. a sada planira da primi od SAD nuklearao oruzjc". U proglasu se dalje kazo da se ova politika kanadsko vlade mozc izmeniti. Istice se kako je pritisak spolja i iznutra zemlje vec prisilio premijera Diefcnbakcra i ministra spoljnih poslova Grecna da govore o pregova-ranju- . U proglasu se poziva ka-nadski narod da povede od 1ибпи kampanju za mir. hiljada varJavskih gradja na, Vladislav Gomulka izja-vi- o je, da se nc moze podci-jeni- ti ratna opasnost, niti pustiti iz vida sve Sto je po trebno za obranu. Vrhunac napetosti, kako je on rekao, mogao bi doci tamo u dece-mbr- u, kad ce se potpisati mirovni ugovor sa етаб-ko- m. Ipak, rekao je Gomul-ka, ne гпабј da ce za to bi-ti rat Gomulka jc izrazio nadu da do rata nece doci i da ce se pitanje Njemackc I zapadnog Berlina rjeSit mi rnim putem. Bugarski ministar obranc, general Ivan Mihajlov, jc u svom radio govoru izjavio, da su sve oruzane snage ze-malja VarSavskog pakta spremne za doбek agresora. Usude li se zapadni irrmeri-jalis- ti povesti rat, 8иобЧ cc se jedinstvenim i spremnim orulanim snagama svih soci-jalistik- ih zemalja. u
Object Description
Rating | |
Title | Jedinstvo, September 15, 1961 |
Language | hr; sr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1961-09-15 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | JedinD2000067 |
Description
Title | 000267 |
OCR text | Beogradska konlerencija cla-nlc- a 25 takozvanih neangazi-rani- h zemalja usvojiia je dva dokumentcn Izjavu o opasnosti od rata i apel za mir. Konle-rencija jo izrazila duboku zab-rinuto- st zbog napete medjuna-rodn- e situacije. pa je stoga u-puc- en apel vclikim silama na Istoku i Zapadu. da obustave svoje ratne pripreme i ponov-n- o predju na pregovore za mi-roljubi- vo rjesenjo spomih me-djunarod- nih pitanja. Deklaracija se sastoji od tri dijela sa 27 tocaka. U prvom dijelu Deklaracije daje se pre-gle- d danaiSnjih prilika u svijc-t- u, te zclje naroda za mir i sprijecavanje rata. Tu se me-dj- u ostalim kaze: Xikada rat nije prijetio telim p-ljo!ic- ama za fovjrcansUo horo danas. I nikada cojc(?an.stM nijc raspolagalo ciim inagama za ot-Klanja-nje rata kao sredstva za rjciatanje mcdjur.arodr.ih см1позд пгјго Sto je to u naSe vrijeme. Impcrijalizam flabi. Kolonijalnc impcrije i drugi oblici Mranoj? us-njctava- nja naroda u Aziji, Africi i Latinskoj Ameriri postepeno nes-taj- u в hi(orijskc pozorniro. Izvo-jeta- ni su %eliki uspjosi u borbi mnogih naroda za narionalnu ne-zavisn- oht i ra%nopranost, iMo ta-k- o i narodt Latinoke Amcrike i dalje daju se eci doprinos po-boljsa- nju medjunardnih odnewj. Velikc druStvene promjene u в1јс tu i dalje podotifu takav razitak. Se to ne same ubrzava kraj cpo-h- e Mranog ugnjctaanja narola, nego i miroljubitu suradnju, me-dj- u narodima na prinripima neza-usnos- ti i ratnopravnoMi cini ne-ophodn- im tivjrtora zjt njihoru lo-od- u i napredak. Ostvaren je одготап napredak u razi(ku nauke, trhnike i sretl-Mat- a okonomskoR raztoja. I'odaknuta takvim razvojem u mijetu, oRromna wcina Ijudi ме ie inidja da je rat medju naro-dima ne samo anahrnnizam, vf I zlocin protiv covjecanstva. Ta si-jc.- t Ijudi postaje ORromna morai-ne кпака, posobna da bitm utjece na raztitak medjunarodnih odnoa. Oslanjajuri м- - na to i na olju Mojih naroda, lade zemalja oku-pljeni- h na ooj Konferenciji odlu-cn- o odbaruju kao malodusnu, bes-pt-rpektit-nu i suprotnu interest-m- a etjetskoR napretka tezu da je rat, a 1 "hladni rat" neizbjeian. One potvrdjuju moju nepokoleblji-- u tjeru da je medjunarodna za-jedni- ca poMbna da soj £hot or-ganiz- ira bcz pribjegatanja sml-tim- a koja u sUari pripadaju pre-djeni- m epohama historije cojc-ranstr- a. IT druRom dijelu Deklaracija kticc cinjenicu, da u swjetu po.4-toj- e razliciti drusteni sistemi, Jlo nesmije bill nepromostia smetnja za stabHizariju mira. U dijelu se Mice, da zemlje zatupljene na Konferenciji u IleoRradu ne idu za ttaranjem nooR bloka, ali matraju da van-blokovs- ke zemlje treba da ucestu-j- u u rjeiaanju nerjoJenih medju-narodnih pitanja. Stoje RtanouJIe iznoe u lijedecih 27 tocaka: 1. Ufesnici konferencije i om prilikom etecano potrdjuju 8oju podrsku "Dcklaraciji o davanju ne-zaisn- osti kolonijalnim rcmljama I narodima", irglasanoj na Petnae-tor- n zasjedanju Generalne skupiti-n- e 11јЛпјеп'ћ naroda, preporujfu-j- u da se kolonijalizam odmah bez UTJetno, potpuno i konacno lik i-d- ira i пјемН ru da ucine zajedni-fk- i napor da t-- e okonaju svi ob-lici neokolonijalizma i imperijali-tik- e dominacije u vim njihoum idotima i manifestacijama. 2. IVesnici konferencije trale da ndmalt prextanu oruiane akcije i represhne mjerr bilo koje vrste upraljene prolir zavinih naroda, da bi im se omogulilo da u mini i slobodi uiitaju Jje prao na potpunu nrzatint i da he inte-Krit- et njiho-т-е nacionalne teritorije postuje. Saka pomoj koju bilo koja zrmlja bude davala kolonijal-no- j pili za lako URnjrlaanje н uprotnoti je s I'oieljom Ujedi njenih narola. Duboko poslujufi teritorijalni inteirritet Tih driava zemlje ucVsnice odupini se erim W _# # w Trideseta godina izlalenja hlazi svakog uiorla i peika Godi'mja pretplata: sa Kanadu 6 ddlatat ostale zemlje 7 ilolara nnffij Adresa: 479 Queen Street West Toronto 2-I- i, Ontarto Telefon EM 3-16- 42 VOL. XIII. No. 66 (1160) TORONTO. FRIDAY. SEPTEMBER 15, 1961 PRICE 8c PER COPY Beogradska konferencija usvojiia ape za ШЕГ i sprijecavanje rata treem sredstvima ma kom pokuiaju ane-ktiran- ja od stranc drugih zemalja. 3. Itorbu naroda Alzira za slo. bodu, samoopredjeljenje, nezais-nos- t i integritet пјеое nacional-ne teritorije, uKljucujuci Saharu, zemlje ucsnice smalraju praed-no- m i nuinom i zato tut rijesen da narodu Alfira pruie 8u mo-ruc- u podrsku i porno. efoi dr-ia- a i lada izraiavaju posebno zadooljsto Jlo je na ooj Kon-ferenciji Aliir predstatljen leRiti-mni- m predstanikom predsjedni-ko- m priremne lade Aliireke Ke-publi- ke 4. Zemlje ufesnice Konferencije s elikom zabrinutoslu ukazuju na razoj dogadjaja u Angoli i na ne-doputi- te represivne mjere koje protiv naroda A Role primjenjuju portuRal.ske kolonijalnc Iasti i za-htijoa- ju da t--e smjesta obutai dalje proIijeanje kri anRolskojf naroda i da angolskom narodu u-ka- iu pomoc se miroljubie zem-lje narocilo clanice Ujedinjenih na-roda kako bi narod Angole mopao bez odgadjanja da ostari soju slobodu i nezavisnu drZavu. 5. Ucesnici Konferencije zahtije. aju da se odmah prekine sa sva-ko- m kolonijalnom okupacijom i da ве teritorijalni intefrritet rati na KLIPSfiNJE ZA WASHINGTONOM DOVODI MNADU DO NUKLEAMOG NAQRUZANIA Ottawa. — U izvjeStaju o svom progranui odnoscci so na vanjsku politiku, vlada prcmijera Diefcnbakcra, o-bja- vila jc prcd parlamcn-tor- n i svoju odluku o naba-vijanj- u nuklcarnog oru2ja iz Sjodinjcnih Drzava. Do-nosc- ci svoju odluku oprcz-n- o zbopr sveopcog narodnog protcsta, vladini ministri su so opozivali na napctost da-nasnj- og medjunarodnog sta-j- a zbog kojog so Kanada, navodno, mora jos vise pri-prcm- iti za "obranu". Za vrijeme debate, mini-sta- r obranc, Douglas Hark-nes- s, rekao je da se Kanada mora snabdjeti isto onakvim Engleskoj smatra zlocinom zagovarati London, Engleska. — Bri-tansk- a policija je ovih dana uhapsila oko 30 o'-ob-a iz re-dov- a takozvanog Komiteta stotine, sto su nayodno "iza-zival- i" ncrcd. Vecina osu-djen- a na mesec i vise dana zatvora. Izmedju uhap§eni-m- a se nalazi i svet-sko- g glasa, starac od 89 go-dina, Bertram! Russell. Rus-sell osudjen samo na se dam dana zatvora, posto su podneta svedoc"anstva da slabog zdravlja i da mu je potrbha svakodnevna 1c-kars- ka nega. S njim pos-l- a u zatvor i njegova supru-ga- , Iidy Russell. Komitet je o'ptuSen da priprema demonstraciju protiv britanske nuklearne politikc za nedelju 17. sep-temb- ra u guvenom Trafal-gar Square-- u Londonu u-prk- os vladinc zabranc. Za vreme sudjenja flano-vim- a Komiteta, sudnica jc bila prepuna naroda. Kad jc sudac izrekao prosudu protiv Russella, culi su se u sudnici glasovi: "Sramota, rodu kome pripada u zemljama Rdje je taj integntet bio naruien u Aziji, Africi i Latinskoj Amen-ci- , kao i da ве роликц strane лсј-n- c Mia Re 8 njihotog nacionalnog tla. 6. Ucesnici Konferencije zahtije- - aju da ве francuske oruiane впа-g- e odmah eakuiraju s cjelokupne tuniskc teritorije a u suglanosti b legilimnim praom Tunisa na puni nacionalni euerenitet. 7. Zemlje uifesnlce Konferencije zahtijetaju da ве tragiifni dogadja-j- i u Kongu ne ponoe i Bmatraju da je duinost svjetskc zajednice da i dalje cini se llo je u njenoj moci da izbrie posljedicc i da Bprijei наки dalju Btranu inter-encij- u u ooj mladoj africkoj dr-2- ai i da omoguci Kongu da elo-bod- no krene putem sog nezais-no- g razilka, zanoanog na pos-loan- ju njegoog BUereniteta, je-dins- tta i teritorijalnog integriteta. 8. Uccsnicc na konferenciji od-luc'- no osudjuju politiku apartheida koju Bprovodi Juinoafrika unija i zahtijeaju da ве ta politika od-mah napusti. Oni dalje konstatira ju da politika rasne diskriminacijc bilo gdje u Btijetu predstalja oz-bilj- nu poredu I'oelje Ujedinje-nf- h naroda i ojxfe Deklaracije o oruzjem, kao i onaj od koga обскије "napad". Na ovaj nacin, veli on, sprijeCit ce-m- o agrcsora, a ako pak do-dj- o do rata, moci cemo so cfcktivno braniti. A kako bi so pak predus-rel- a i umanjila opozicija u parlamentu i medju naro-do- m opcenito protiv nuklc-arnog naoruzavanja vlada izjavljujc da nece provesti svoj plan odmah, nego kas-nij- e, mo2da i poslijc fede-ralni-h izbora. U parlamentarnoj debati o nuklearnom naoruzanju i-st-upili su protiv Clanovi li-bera-lne i CCF opozicije. Li beralac, Paul Hellyer je is-- fasisti, siromah starac" i sli-£n- o, sto je т1о redak slucaj da se naru§ava tisina sudni-c- e u Engleskoj. Hapsenje Russella jc iza-zva- lo veliko ogorc"enje ne samo u Engleskoj nego po cltavom svetu. Kabin Feinbcrg olpulovao za Englcsku Pretsednik Komiteta za razoruianje iz Toronta ra-bi- n Abraham L. Fcinbcrg o-tput- ovao je za London, Eng-lesk- u, gde ce zastupati Ko-mitet ил Jledjunarodnoj konferenciji za razoruianje. koja se odr2ava u Londonu od 13. do 17. scptembra o.g. Konferencija je sazvana od strane istaknutih rukovo-dioc- a medjunarodnog pok-ret- a za razoruzanje, gdc su ukljuceni: dr. Albert Schweitzer, Bertrand Rus sell, Jean Paul Sartre, Erich Fromm, i Aleksandar Kor-nejeu- k. Kanadski sazivafci kon-ferencije su: dr. Hugh Ke-enleysi- de i dr. Brock Chi-shol- m U se mir Osudjcn jc na sedmodnevni zalvor SO-godis-nji britanski naucnik i istaknuti zagovarac mira Bcrtrand Russell. je naucnik je je je u pragma covjeka. 9. Zemlje u?enice весапо izra-faaj- u које apolutno potoanje praa elnifkih i ljerskih manjina na zaitilu, narocito od zlocina ge-noci- da ili bilo koje druge porede njihoih osnonih ljudskih ргата. 10. Ucesnici konferencije onud ju-j- u imperijalisticku politiku koja se sproodi na Srednjem It-tok-u i izjaljuju da daju podr&ku punom uspotaljanju gih praa araps- - kog naroda Palestine u suglasnos-t-i b Poveljom i rezolucijama Uje-dinjen- ih naroda. 11. Zemlje ucesnice smalraju da uspostaljanje i odrzavanje stra-ni- h ojnih baza na teritoriju dru-gi- h zemalja, narofito protiv o!jc tih naroda, prodlalja grubu po-rrd- u suereniteta tih driava. O-n- e daju punu podrsku zemljama koje nastoje da osiguraju napuS-tanj- e otih baza. One poziaju one zemlje koje drze strane baze da ozbiljno razmotre mogujnosti uki danja tih baza kao doprinos svjet-sko- m miru. 12. One takojjer priznaju da sjeierno-amerifk- a ojna baza u Guantanamu na Kubi, cijem se da-Ijc- m odriatanju Miprostavljaju (Xastavak na str. 4) takao, da ce nuklearno nao-ruzavan- jc Kanadc jos vi§o potkopati uglcd ministra va-njsk- ih poslova Grecna. On trazi da kanadska obrana mora biti posvecena napori-m- a za mir, radje, nego prip-re- mi za nuklearni rat . Predstavnik Dcmokrats ke partije iz Pctcrborougha, Walter Pitman, koji je rani-j- o izabran u nadopunskim izborima, rekao je da nukle-arno naoruzavanje nece doprinijeti ni§ta drugo, nego sabotiranjc Kanadc u njczi-no- m stavu za razoruianje. Obrana Kanadc, naglasio jc Pitman, mora da se osniva na podrzavanju mira, a ni- - kako na pripremanju nukle-arno- g rata. Nuklearno nao-ruzavanje nece pomoci nista u sprijecavanju rata, ono nikako nc mo2e obraniti Ka-nadu, ali mo2c i hocc nastc-ti- ti u tome sto cemo izgubiti ugled u svijetu kao moralna sila. Uzaludno trosenje no-v- ca na protu-avijons- kc rake-t- e kakve god bile Tste, vec s'e jednom mora obustaviti i trositi novae na program po-dizan- ja narodnog 2ivota kod kuce i u svijetu. strajk radnika na ze-Ijez- noj konstrukciji U nekoliko vecih gradova Juznog Ontaria izaslo jc na strajk blizu 15 stotina rad-nika uposlenih u podizanju leljeznih konstrukcija na zgradama i drugim gradje-vinski- m projektima. Do sada je nekih 27 gra-djevins- kih projekata, uklju-2i- v i most preko kanala u Burlingtonu, prostalo sa po-slo- m. Strajk se brzo siri i na druge projekte. StrajkaSi, koji pripadaju Sheet metal workers uniji, traze povisicu place od 37 centi na sat, vecu sigurnost na poslu i neke druge pro-mjen-e. Poslodavci nude sa- - mo 15 centi, ?to uniji nije I Ni hapsenje Nacionalnih vodja nece zaustaviti borbu za obranu Mine-Mi- ll Sudbury. — Poslije maso-vn- e skup§tine u nedjelju 10. scptembra u gradskoj are-n- i, koju su sazvali cjepaci uz pomoc Claude Jodoina, predsjednika CLC, za prik-1јибеп- је Mine-Mi- ll lokala 598 Stcelworkers uniji, nas- - talo je hapsenje nacionalnih vodja i drugih unijskih б!а- - nova. Uhapseni su Ken Smith, nacionalni predsjednik, Mike Solski, predsjednik Distrikta 2, Bill Kennedy, tajnik Distrikta 2, Neils Ti-bau- lt, bivsi nacionalni pred-sjednik Mine-Mil- l, Wilf Gi-ra- rd i James Loftus. Puste-n- i su pod jamcevinu od $300 svaki do suda, koji ce se odr-za- ti 1G oktobra. Slijcdccg dana jos su uha-pseni Frank Kranjc, Ilaldon Ritch, Bruno Crisafc i David Girard. Na listi za hapsenje je i William Paul, koji jos do sada nije pronadjen. Zbog onog nereda, kojog je u gradskoj areni 10. scp-tembra izazvala okorjcla grupa pristasa lokalnog pre-dsjednika Gillisa, kada je sprije6ila Ken Smitha da o-dgov- ara Jodoinu i sad hap-§cnj- u nacionalnih rukovodi-oc- a i drugih unijskih Slano-v- a, medju rudarima i demok ralskim gradjanima Sudbu-ry, zavladalo jo ogor6cnjc i osuda prema urotnicima i njihovim pomagaCima. Komu god je poznata si-tuac-ija i raspolo2cnje 61ano- - Toronto. — Ovdc jc odr-zan- a plcnarna sednica Na-cionalnog komiteta Komuni-stiCk- c partije Kanade, sa koje je upucen proglas u kojem se izmedju ostalog kazc: "Kanadjani nece dozvoli- - ti da budu uvueeni u nukle arni rat zbog Berlina u od- - brani interesa iste grupe mi-litarist- a protiv koje smo vo-di- li dva rata. "To jc stvarno opasnost, s kojom smo suoeni. Sudbi-n- a na§e zemlje, pitanje rata ili mira, stoji na ivici ovc jeseni, 22 godine nakon je izbio Drugi svetski rat. "Ova ratna opasnost je na-metnu- ta svetu bezobzirnom aktivnoscu vlade i militaris-t- a SAD. "Ne uzimajuci uobzir pou ke iz istorije, oni su opet na oruiali zapadno-петабк- е militariste koji zudc za os-veto- m. "Iskoristavajuci zapadni Berlin kao bazu za provoka cije, militaristi SAD kuraze militaristiku kliku Zapad-n- e Nemac'ke, da krene na Is-to- k, protiv Demokratske Republike Ncma£ke i da po-vra- ti stare granice Nema5-k- e. "To zna6i nuklearni rat. "16 godina nakon je ral prihvatljivo. Sadanja placa ovih radnika iznosi $3.05 po satu, ali unija smatra da to nije dostn obzirom na tezak posao i opasnost, kojoj su radnici izlozeni na visokim projektima va Mine-Mi- ll u Sudbury i o-kol- ici, jasno je da rukovodi-oc- i lokala 598 na 6elu sa Gillisom i uz pomoc Maho-ney- a, Seftona i Jodoina ne mogu lcgalno i na demokra-tsk-i nacin prevesti 61anstvo iz Mine-Mi-ll u Stcelworkers, pa se sad nadaju da ce im hapsenje u tome pomoci. Jos ni u to nisu sigurnt, pa ape-liraj- u na ontarijskog prcmi-jera Frosta da im i on pomo-gn- e. Urotnici su preSli na svoje razdorne aktivnosti i u Lo-kal- u 902. Ovaj 1лка1 broji nekih 1.100 6lanova, koji ra-d- e po ducanima, u glavnom po ducanima kod velikih ko- - mpanija. Pocoli su na sjed nici koja je ovih dana odr-zan- a. Dok je 61anstvo nor-- raspravljalo prelazila PREMIJER HRUscOV 0 BEOGRADSKOJ KONFERENCIJI Prema izvjestaju dopisnika zagrebackog "Vjesni-.- . ka" sa sovjetsko-indijsko-g prijateijstva odrza-no- g u Kremlju za vrijeme boravka premljera Nehrua u Moskvi, premijer Hruscov je o Beogradskoj konferenciji rekao slijedecc: "Beogradska konferencija pokazuje, da ave sira akcija naroda i zemalja za mir. U atmosferi konferenci-je osjecala se blagodarna uzbudjenost za sudbinu cov-jecanst- va. Na njoj se govorilo i o poboljsanja od-no- sa izmedju Sovjetskog Saveza i SAD. Mi znamo da bi mir bio cvrst kad bi ti odnosi bill dobri. O njima mnogo ovisi mir i medjunarodna situacija. U odnosima izmedju SSSR i SAD potrebno je ukloniti zapreke nagomilano poslijc rata, razvijati trgovaclte, kulturne i druge odno-s- e u atmosferi prijateijstva i mirne koegzistencije. Mi cemo na torn polju izvrsiti sve napore." ШАМ Ш1 U Ш ZBOG BERLINA zavrsen oni odbijaju da pot-pis-u mirovni ugovor s kojim bi bila neutral izovana Nc-табк- а. "Vlada Diefcnbakcra deli odgovornost sa militaristima Zapada za ovu krizu. Ona je u savcznistvu sa SAD i Zapadnom Nemac'kom pre-ko NATO-a- . "Ona doprinosi zategnu-to- j situaciji u svetu sa pove- - cavanjem ratnih priprema, ' Clanice Varsavskog pakta pripremi za obranu Varsava. — Gledajuci pripremanje impcrijalistit kih sila na Zapadu za rat protiv Sovjetskog Saveza i drugih socijalistiSkih zema-lja kao vrlo ozbiljnu opas-nost, ovdjc odr2an izvan-reda- n sastanak clanica ze-malja rarsavskog pakta Pored predstavnika v)jnog §taba Vai-savsko- g pakta. na c"elu sa glavnim koman-danto- m, Adrcjom A. GrcS-ko- m, sastanku su prisustvo-val-i i ministri vanjskih pos-lova doti6nih zemalja. Ocjeniv§i jednodu§no na-pet- o stanje, kojeg su impc-- rijalisti na Zapadu izazvali protiv napora soyjetske vla-de za potpis mirovnog ugo- - vora sa posljeratnom Nje-табко- т. б!аш'се VarSavs- - kog pakta pregledale su svoje vojne snage i razmot-- rile specificna pitanja o pri-premi u slucaju ako se resori usude preci u napad. Na masovnom sastanku malno o skraci-vanj- u radnog vremena sa 41 na 10 sati tjedno, grupa uro-tnik- a je preko tog vaznog pitanja i podigla ga- - mitinga je potrcbi jc ag- - lamu protiv toga §to je ne-dav- no potpisan ugovor o me-djusobn- om pomaganju iz-medju Mine-Mi- ll i Timstcrs-k-c unije. Oni takodjer po-ku§av- aju ovo lanstvo pre vesti u Stcelworkers uniju. Sve to poticc rudare, lo-jal- nc clanovc Mine-Mi- ll i druge organizirane radniko na jos odlucniju borbu pro-tiv urotnika i njihovih po-maga- Sa u obrani svoje legi-timn- e unije. Borba se nasta-vlj- a u o5trijoj formi. jer ju prouzrokuju zavjere i pro-vokacij- o, ali ona ce pobijc diti. a sada planira da primi od SAD nuklearao oruzjc". U proglasu se dalje kazo da se ova politika kanadsko vlade mozc izmeniti. Istice se kako je pritisak spolja i iznutra zemlje vec prisilio premijera Diefcnbakcra i ministra spoljnih poslova Grecna da govore o pregova-ranju- . U proglasu se poziva ka-nadski narod da povede od 1ибпи kampanju za mir. hiljada varJavskih gradja na, Vladislav Gomulka izja-vi- o je, da se nc moze podci-jeni- ti ratna opasnost, niti pustiti iz vida sve Sto je po trebno za obranu. Vrhunac napetosti, kako je on rekao, mogao bi doci tamo u dece-mbr- u, kad ce se potpisati mirovni ugovor sa етаб-ko- m. Ipak, rekao je Gomul-ka, ne гпабј da ce za to bi-ti rat Gomulka jc izrazio nadu da do rata nece doci i da ce se pitanje Njemackc I zapadnog Berlina rjeSit mi rnim putem. Bugarski ministar obranc, general Ivan Mihajlov, jc u svom radio govoru izjavio, da su sve oruzane snage ze-malja VarSavskog pakta spremne za doбek agresora. Usude li se zapadni irrmeri-jalis- ti povesti rat, 8иобЧ cc se jedinstvenim i spremnim orulanim snagama svih soci-jalistik- ih zemalja. u |
Tags
Comments
Post a Comment for 000267