Jedinstvo, September 15, 1961

              "PW
4
5TRANA 2
Ne nuklearno naoruzavanje,
nego borba za mir i sporazum
Posljednjih tjedana sva paznja vlade premijera
Diefenbakera skrenuta je u pravcu sto veceg i potpuni-je- g
naoruzavanja 1 podgotovke kanadskih oruzanih sila
za rat, kojeg uzurbano pripremaju imperijalistifike sile
na Zapadu protiv Sovjetskog Saveza i drugih socijali-sticki- h
zcmalja.
Tek Sto je ovih dana najavljena regrutacija i ratna
oprema vojnika, sto ce kanadski narod stojati daljnjih
'35 milijuna dolara u dolazecih sedam mjeseci, ved iz
Ottawe dolaze i druge joS zabrinutije i opasnije vijesti.
Vlada poduzima mjere za opremu kanadske vojske ato-mski- m
oruzjem.
Po zahtjevu Washingtona, vlada u Ottawi se vec
odavna sprema na taj korak. Sve Sto ju je u tome do
sada sprijec"avalo bili su gromki glasovi i snazni protesti
miroljubivog pokreta kanadskog naroda. Vlada prem-ijera
D iefenbakera smatra da je sada najpogodnije vri-jem- e
za opremu kanadske vojske atomskim oruSjem. Is-koriScu- juci
napetost situacije, koju su zapadni impe-rijalis- ti
stvorili protiv napora sovjetske vlade za potpis
mirovnog ugovora sa Istocnom i Zapadnom Njemaikom
i rjeSenje pitanja zapadnog Berlina, vlada u Ottawi mi-sl- i,
da su sada dozrijeli i uvjeti za atomsko naoruzanje.
Da, vijesti iz Ottawe su potresne i opasne. Kanads-ke
miroljubive snage se pitaju, zar se vlada premijera
Diefenbakera igra sa milijunima 2ivota kanadskog naro-- ~
da. Zar nema drugog izlaza ? Gdje su one nebrojene de-klarac- ije
vladinih ministara o miru, razoruzanju i me-djunarodn- om
sporazumijevanju. Sada je joS viSe o&to,
da su sve dosadanje izjave o miru i miroljubivim prego-vorim- a
u svijetu bile samo prazne rijeSi za obmanu na-roda.
Svi znaci govore, da je vlada premijera Diefenba-kera,
usprkos narodne volje spremna ici do kraja sa a-meri- ckim
imperijalistima, bez obzira Sto se dogodilo.
Provodeci hladni rat i ratnu histeriju, vlada je gotova
da predje u pravi rat sa атепбкот ratnom masinom.
Dodje li do rata, a njegova opasnost je velika, doci ce
do katastrofe u kojoj ni Kanada nece biti postcdjena.
Glupo je govoriti da ce atomske i hidrogentske bombc
padati po drugim krajevima Sjcverne Amerike, alt ne
po vecim gradovima Kanade. Takodjer je glupo govo-riti
i misliti da se narod mo2e spasiti u podzemnim skro-viStim- a,
koje vlada prodaje narodu.
Sigurnost od nuklearnog rata i njegovih strasnih
posljedica je na putu mcdjunarodnih konferencija, pre-govo- ra
i sporazuma. Na takav put gleda sav miroljubi-v- i
narod. Umjesto regrutacije, naoruzanja i opremanja
kanadskih vojnih sila atomskim oruzjem, vlada premi-jera
Diefenbakera je duzna u interesu svog naroda i u
intercsu sveg 6ovje£ anstva, stati u rcdove onih, koji ula-2- u
svoje napore za mir i miroljubivo rjeSenje svih me-djunarod- nih
sporova.
AH vlada premijera Diefenbakera prelazi preko
svih opomena njezinog naroda i vjerno izvrsava nare-djen- ja
iz Washingtona. Kad je vec tako, narod nesmije
propustiti svoju sudbiu u njezine ruke. Situacija je oz-ЂПј- па
i opasna, ali jos uvijck je prilika za brzu i odlu-бп- и
akciju svih snaga, koje zele mir i sprijecavanje nu-klearnog
rata.
CITAOCI PISU
Welland, Ont. — Dragi
.moji drugovi, malo sam za-kasn- io
sa obnovom. Sami
znate kako se Sovjek osjeca
kad se upiSe u HjcCniiku bi-ljczni-cu.
Mislim da je kriv-nj- a
svemu tome to, sto sam
se rodio 40 godina prerano.
Nema Sto da pisem novog
iz ove okolice, nego moji su-sclja- ni
odlaze na "dozine"
u vjecni zaviSaj. Ostalo je
joS par nas na Stakama.
U listu saljem £ek od 7
dolara za obnovu i fond.
Sa Stovanjem, va§—
Steve Skvorc.
Chatham. Ont. — Prija-teli- i.
moia ce prctplata iste-c- i
za koji dan 1 evo vam u
listu prilaZem бек od 7 dola-ra,
za obnovu i fond u po-2a- st
Izlazenja 30 godina
naSe progresivne Stampe u
Tvanadi.
Pozdrav,
J. M.
♦
USA. — Dragi drugovi
Tod "Jedinstva", evo vam
dostavljam u listu 5ek od 10
dolara za moju godiSnju
pretplatu, tj. obnovu, fond
i kalendar.
Mnogo pozdrava. Va§ do-b- ar prijatelj,
S. P.
♦
Sudbury, Ont. — Drugovi,
namjenjeno za obnovu i
fond.
Vidim u "Jedinstvu", da
vam je situacija poznata o
borbi koja se vodi u nasoj u-n- iji
tj. da Gilles i Co. nasto-j- e
Mine and Mill prisajedi-nit- i
Steclworkcrs uniji pre-ko
volje vecine Slanstva. Sve
mogucc smicalice upotreb-Ijuj- u
da to u5ine Kakav ce
biti ishod ove borbc tesko je
reci, jer ima dobar broj 21a- -
nstva koje je pasivno i ne-uzim- lje
u6eS6a u borbi. Ako
u kojem nesretnom sluSaju
pobjedi Gilles i Co. moiemo
oekivati da ce Inco poste-nen- o
oduzimati tekovine ko-je
su radn'ci izvojevali pod
vodstvom Mine and Mill.
S Stovanjem —
Miner.
Aldergrove, B. C. — Sto-va- ni
drugovi, evo vam Sa-ljem
Money order u iznosu
od $10.00 za slijedece: Ob-no- va
$G.00, fond ?3.00 i ka-lendar
$1.00.
Primite pozdrav od svoga
starog pretplatnika —
G. B.
Vancouver, B. C. — Sto-va-ni
drugovi, prilo2eno dete
naci 18 dolara za tri godii-nj- e
obnove. Ima pretplatA
priliino za obnoviti. Nalazi-m- o
se na ribanju pa ih je
nemogude pokupiti. Cim so
saljem u listu 7 dolara Sto jelpovratimo s ribanja, nasto--J
KANADA SE NESMIJE OPREMATI
NUXLEARNIM ORUzJEM
Medju onima koji su pro-tiv
nuklearnog naoruzava-nj- a
kanadskih vojnih sila i- -
zjasnila se i sama burzoas-k- a
Stampa, medju njima i
"Toronto Daily Star", ttji
uvodnik se ostrom kritikom
osvrce na govor premijera
Diefenbakera o vanjskoj po-litic!.
Izrazavajuci nadu da 6e
se Kanada protiviti oprema- -
nju svojih vojnih sila nukle- -
amim oruzjem i da ce se is-t- o
tako protiviti snabdje-vanj- u
nuklearnim oruzjem
onih zemalja koje ga jos ne-posjedu- ju,
uvodnik "Stara"
nadodaje:
"Posjedovale ili neposje-doval- e
nuklearno oruzje
manje zemlje na Zapadu, ne
pravi razlike u pogledu na
ishod sadanje krize. Sto ce
se dogoditi ako ovakve zem
lje dobiju nuklearno oruzje
Drzava je to, uzimati
u
Izvjcslaj iz urcda o
koju cjepaci
Ogorceno 51anstvo Mine-Mi- ll
unije, koje je u nedje-Ij- u
10. septembra doslo na
skupStinu u gradsku arenu,
izbukalo je Claude Jodoina,
CLC kad se
na pozornici da go-vo- ri.
Na ovoj skupStini, gdje je
glavni govornik imao biti
Jodoin, bilo je 2.500 Mine-Mi- ll
Slanova medju prisut- -
noir. pubukom od .000.
SkupStinu su sazvali ruko-vodio- ci
lokala 598 sa evr-hor- n,
da ovaj lokal predaju
Steelworkers uniji.
Razgolicen
i stvarnim Zaje
dno sa vodstvom Steelwor-kers
i odbornicima lokala
598, Jodoin je na ovoj sku-pStini
imao otvoriti kampa-nj- u
Steelworkers protiv
Mine-Mi- ll unije.
Na platformi zajcdno s
njim bili su William Maho-ne- y,
William Softon i odbor-nic- i
lokala 598, koji su sa
vodjama Steeworkers prip-rema- li
urotu.
Iskreno i clanst-v-o
Mine-Mi-ll je o-gorJ- eno
jos viSe, kad su od- -
bornici lokala 598 sprijeCili
Nacionalnom vodji, Ken
Smithu da govori na ovoj
skupstini. Kad bi se Ken
Smithu i drugim predstavni- -
cima Mine-Mi-ll bilo dozvoli-l- o
da odgovore Jodoinu, ne- -
jat ccmo obnoviti sve istek-l- e
pretplate.
Toliko za ovaj put. Dru- -
garski pozdrav — Stipe.
Sudbury, Ont. — Stovani
drugovi, oprostite Sto sam
zaostao sa obnovom. Nasto-ja- t
cu da se to vise ne dogo-d- i.
U listu Saljem Money or-der
od 6 dolara za obnovu.
Novina mi se svidja, samo
tako nastavite.
Drugarski pozdrav—
F. P.
Brantford, Ont. — Dragi
drugovi, Saljem vam 10 do-lara:
obnova, fond I kalen-dar.
Kod nas nema promjena
u pogledu O-vd- je
ima priliian broj neza-poslen- ih
radnika, a nema iz- -
gleda da ce se ova situacija
popraviti.
Drugarski pozdrav —
M.P.
i"i"""im"iimiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiinii , iiiiiiiiiniii jEDIJiiT¥0 Published every Tuesday and Friday, in Serbo-Croati-an and Slovenian languages, by Jedinstvo
Publishing Company. 479 Queen Street West.
Toronto 2D, Ontario, Canada; telephone
EMpire 3-1G- 42. Editor Stjepan MioSii, Busi-ness
Manager Ivan Stimac. Subscription rates:
per USA and other countries $7.00. Anthoriied as Second Class .Mail, Poet Office Dcpt, Ottawa.
da ce i Sovjetski Savez ovo
oruzje dati svojim savezni-cim-a
VarSavskog pakta u
Istocnoj Evropi."
Istic"uci kako ce se time
samo povecati broj zemalja
sa nuklearnim oruzjem,
"Star" zaklju5uje, da ce se
tako samo pogorSati stanje i
povecati opasnost nuklear
nog rata.
"Star" pita kako ce Ka
nada istupiti pred Ujedinje-ni- m
Nacijama po pitanju
razoruzanja, po pitanju nu-klearnog
kad
se i sama oprema nuklear-nim
oruzjem?
"Star" zavrsuje svoj uvo-dnik
ovim rije2ima :
"Najbolja obrana za ka-nad- u
je da radi za mir i ra-zoruzan- je.
Takvo smo sta-noviS- te
zauzimali ranije i
takvo stanoviste trebamo za- -
od Sjedinjenih I i u buduce
Urotnici protiv unije razgoliceni pred
javnoscu Sudbury
Nacionalnog skupstini
sazvali u 10. scptembra
predsjednika
pojavio
dokumentima
Cinjenicama
borbeno
postalo
zaposljavanja.
IC.00 year,
razoruzanja,
bi bilo nikako doSlo do pre-kid- a
skupStinc.
SkupStina se razbila u ca-su
kad je ogoriSeno clanstvo
Mine-М- Ш sprije6avalo pra-v- o
Jodoinu da govori. Izvan
arene u to vrijeme bilo je
drugih 1.500 osoba, koje po-dupi- ru
Nacionalnog preds
jednika. Njima nije bio do- -
zvoljen pristup na skupSti-nu- .
Na ovoj skupstini u a re-nt
i izvan arene naSla se Za-jedno
vecina lojalnog 61ans-tv- a
Mine-Mil- l, koji brane
svoju uniju, prili6an broj o-ni- h,
kojima sve to joS nije
potpuno jasno zbog ceka sve
to dolazi i okorjeli pristase
Iokalnog predsjednika Gil- -
lisa, ista ona okorjcla grupa,
koja je potakla na ncred i
razbijala unijsku dvoranu.
Ova ista grupa od dvije, tri
stotinc, provocirala je nasi-lj- e
i nered na skupstini u
gradskoj arcni.
Dok je sudburska novina
objavila donekle to6nu sliku
o stvarima kako su so razvi-jal- e,
vecina Stampe kroz ze-ml- ju
je iskrivila prikaz situ-acije,
u namjeri da se stvori
losi i pogrcSni utisak o stva
rima u Sudbury.
I dok so lojalno Clanstvo
unije ujedinjuje jo3 vise u
borbi za urotni-k- a,
na uniju, njezino Nacio-aln- o
rukovodstvo i obifne
ilannvp stalno £e napada
pod nepravednim optuzba-m- a
zbog skupStine 10. septe-mbra.
Kad se ovo pise uhapSeni
su Nacionalni predsjednik
Mine-Mil- l, K. Smith, Mike
Solski, predsjednik Distrik-t- a
2, Bill Kennedy, tajnik
Zapis s kanadskega Severa
ziua rast u polarnem fedu
ze tri leta veljajo Eskimi
na enem izmed otokov Hud-sonove- ga
zaliva, skoraj
2.500 kilometrov severno od
Montreala, za poglavitno so-lo
kanadske primitivisticne
likovne umetnosti. To so es-kims- ki
lovci, Id niso se niko-- H
videli palete in (opi£a.
Na jugozahodnem koncu
otoka Baffin lezi naselje
Cape-Dorse- t. 5e pred nekaj
leti so vedeli zanj samo up-rav- ni
uradniki visokega se-vera
in redki popotniki. Tri
sto Eskimov, prebivalcev te-g- a
naselja, se prezivlja ve-6ino- ma
z lovom in ribolo-vo- m,
v prostem casu pa ob-likuje- jo
s ротобјо kamna in
tjulenje koze raznovrstne
podobe.
Mine-Mi- ll
su ncdjclju
suzbijanje
Distrikta 2, Nels Tibault, bi-v- si
Nacionalni predsjednik
Mine-Mil- l. Prenia izvjeSta-j- u
Stampe i radia, priprema-ju
se jo§ nova hapSenja.
Sada, kad je urota odbor-nik- a
lokala 598 razgolicena,
obiCnim 61anovima unije ci-je- lo
pitanje postaje jasnije,
a pokuSaj da se napad Steel-workers
prikaze kao toboz- -
nja "nu2da" za priklju6e-nj- e
ka CLC dozivio je fijas-k- o.
TJ svojoj izjavi Clanstvu
Mine-Mi- ll unije, nacional-ni
predsjednik, Ken Smith
je izrazio uvjerenje, da "na-dmaS- na
vecina rudara i ta--
HoniSkih radnika okolice
isuuuury, zeu osiaii ujeni-- i
njeno sa hiljadama svoje
brace u Kanadi i Sjedinje-ni- m
Dr2avama, koji su 61a-no- vi
ove jedino velike unije
u rudarskoj industriji, unije
Mine-Mil- l. Ovo je jedina u-ni- jn
koja je provodila i pro-vo- di
snaznu i uspjesnu bor-b- u
za vece nadnice, povolj-nij- e
uslove rada i druge ko-ris- ti
radnika ove industrije."
Partizanski humor
Saj ni z visokega
Novica, da je Italija ka- -
pitulirala, je prispela v eno- -
to dva dni potem, ko so jo
objavili. XVIII. slavonska
brigada je bila tedaj nekje
na Ravni. Borec, ki je prvi
zvedcl za novico, je pritekel
k mitraljezcu Matu in zak-riSa- l:
— Smri faSizmu, Matol
Italija je padla!
— Prava re„ — odgovoril
dalmatinsko ponosno Mato,
— saj ni z visokega !
Slovenski list "Prosveta"
slavi 45 letnico
Dnevnik "Prosveta", ghmilo Slovoiskc Naro-dne
Podnonw Jcdnotc v Ameriki, obhaia svojo 45
letnieo njenega izhajanja. Jitbilejim izdaja lista je
is.sla due, 29 avgusta t.L na 2-- 4 straneh napolnjcna z
dopisi in pozdravi iz vsch krajev Amerike. "Pros-veta"
je progresiven delavski list in kot tak preje-tn- a
vso podporo od napredno misleeih amerisJiih
Slovenecv. List je bit ustauovljen leta 1010 in je
prva Slcvilka izsla, 1G jitlija istega leta.
Dnevnik "Prosveta" prejema tudi dobro Ztevi-l- o naprednih kanadskih Slovenecv kajti list je najh redno podneljiv, borben za delavske pravice in za-gova- rja
politiko ki vodi do uresnicenjr svetovnega
ni ini.
O priliki proslavcAf) letiwaa ishajanja lista ca- -
stitanto na dobremu delu v pretcklosti obenem pa
zelimo, da list "Prosveta" izhaja tie dolua leta kot
kaiipot vsem amcriskim Sloveneeni kateri se resni-cn- o zanimajo za progres, mir v sveta in doseqo bolje
bodocnosti za clovestvo vseaa sveta. —J. SKKJAK
SLOVENSKI ODMEVI
Danes tekmujejo umetm-Sk- e
galerije Kanade in Zdru-zeni- h dr2av Amerike med
sabo, katera bo dobila eski-msk- e
umetniske stvaritve, o-dtisn- jene
s kamna ali tjule-nje
koze. Cape-Dors- et si je
pridobil veljavno mesto na
umetniski karti sveta. V za-dnj- ih
dveh letih so dobili u-met- niki
iz naselja Cane- -
Dorset za svoje prodane u-met- nine 83 tiso5 dolarjev; s
tern denarjem so uredili slo-vi- ti
TELEK, znano lovise in
turistiino srediS6e za ribolov
in lov na tjulnje.
Umetnost pa za cape-dor-sets- ke
Eskime ni samo vir
dohodkov. Kje neki; saj so
ustvarjali svoje umetnije ze
zdavnaj prej, preden jim je
kdo ponudil denar za tovrs- -
tno delo njihovih rok. S svo-jevrstni- mi
grafikami dajejo
duska svojim umetniskim
nagnjenjem. V svojih tiskih
povedo mnogo 'ci in dosti
plemeniteje kot pa s cloveS-kim-i
in zivalskimi kipi, ki bi
jih klesali iz kamna. Vsak
izmed teh preprostih umet-niko- v
ima svoj stil, ki pa ni-ko- li
ne pride v abstrakcijo.
Vse umetnine so preproste,
pa bodi da gre za odtise s
tjulenje koze, kamna ali za
kip. Tudi ti Eskimi so pred-vse- m
lovci, a taki, ki imajo
radi ustvarjanje, ko utogne-jo- ,
in sreSni so, ko obcudu- -
jejo stvaritve vrstnikov.
Svoje tiske ustvarjajo ta-ko,
da vrezujejo like v salo-ve- c,
to je steatit, ki ga pri-dobiva- jo
v bliXnjem kamno-lom- u.
Hisbo vrezejo v ka-m- en
z ostrim predmetom,
premazejo ploskev s Srnilom
in potem odtiskujejo risbc
na papir. Ko natisnejo zaze- -
I leno stevilo listov, kamen le- -
po obriScjo in zgladijo ter
vre2ejo novo risbo Tako la- -
ho uporabijo eno samo kam- -
IZ
Bolezni srea so na
prvcm mestu
Neka nedavna anketa je
zbrala zanimive podatke o
vzrokih smrti v letu 1959.
Ti podatki se nanaSajo le na
glavne vzroke smrti in sicer
v mestih Ljubljana, Beog-ra- d,
Celje, Dubrovnik in Sla-vons- ki
Brod.
vzrok smrti so skoraj
v vseh teh krajih na prvem
mestu nerevmati6ne
srea in krvnih zil. Nanje od-pad- e
v Celju 40 odstotkov, v
Ljubljani 28 odst., v Beog-rad- u
19 odst. v Slavonskem
Brodu 16 odst. in v Dubro- -
vniku 18
Zloc"esti tumorji so !4ot
krivci smrti na drugem me-stu.
Zaradi njih je leta 1959
umrlo v Beogradu 19 odst.,
vLjubljani 17 odst., Celju
14 odst, v Slavonskem Bro-du
9 in v Dubrovniku 4 od-stotk- e.
Nn trctjem mestu so bile
nesrece: v Ljubljani 10
odst, v Beogradu in Dubro-vniku
7 ods., v Celju 6 ods
totkov.
vodi,
zemlji in
Oceanografi so ugotovili,
da obstajajo posebne vrste
v glo-bi- ni
11 km pod morsko gla-din- o
in do dva kilometra
dalec" v notranjosti zemeljs-k- e
skorje Z raketami so za-sled- ili
sledove 2ivljenja v
podobi tu-di
22 km nad zemeljsko po-vrSin-o.
Druge vrste listi so tisti,
ki jih odtiskujejo s tjulenjih
koz. Risbo vrezejo v kozo,
jo premazejo in na to pri-tisne- jo
papir. S to tehniko
delajo vedbarvne grafine
liste, doma je pa ta tehnika
veSidel samo v strnjenem
naselju Cape-Dorse- t, ki ima
zdaj poseben studio za tju-len- ji
tisk. Eskimi iz okolice
uporabljajo povecini kam-notis- k.
Za te vrste grafike
uporabljajo navadno drnilo
Le v6asih se poslu2ijo tudi
druga6ne £me al, pa rde6e
ban'e. Rde£o ban'o dobijo
tako, da zmesajo zelezno
rjo s tjulenjim oljem, crno
barvo pa pridobivajo iz use
dlin v IeS6erbah, v katerih
gori tjulenje olje.
Eden najbolj priznanih u-metn- ikov
iz Cape-Dors- et je
72-Iet- ni starec Kiakchouk,
ki vrezuje podobe v kamen
in z njega odtiskuje liste.
Skoraj popolnoma slepi To-udli- k,
star 73 let, je slovee'
oblikovalec, katerega dela
lahko nnjdemo v najvecjih
svetovnih galerijah oziroma
muzejih. Njegova posebnost
so sove; oi sto jih je zo u-pod- obil
v kamnu in vsaka je
druga6na.
Tudi Senske se ukvarjajo
z grafiko.
Kenodjouk je mati dveh ot-ro- k;
imajo jo za najboljSo
umetnico v tehniki tjulenje- -
ga tiska. Stiridesetletna
Cheouak je tudi zelo nadar-jen-a
avtorica mnogih
Cape-dorsets- ki Eskimi ni-so
le izvedeni lovci in ribiJe
ter dobri umetniki, arvefi i-m- ajo tudi — ali pa predv-se- m
— vclik smiscl za skup-no- st
in za organizacijo. Nji-ho- v
TEIEK smo ze omenili.
Ni6 manj pomembna pa ni
skupnost, ki skrbi za proda- -
jo umetnin in za praviSno
nito klado tudi desetkrat. j razdeljevanje dobrin.
JUGOSLAVIJE
Kot
bolezni
odstotkov.
iivljcnjc'v
zraku
mikroorganizmi tudi
mikroorganizmov
Triintridesetletna
del.
Rcsna groznja
Jovan Mastilovic iz herce-govsk- e
vasi Izgori je vneto
pomagal partizanom. Bil je
suh kot trska, lahek kot pe-r- o,
premeten in Saljiv na vse
pretege. Cetnikom se je zaz-del- o,
da Jovan sodeluje s
partizani, zato so ga neke
noSi zgrabili.
— Priznaj vse! Ce ne, te
bomo zaklali kot koStrunat
— Samo poskusite ! — jim
je vrnil groznjo stari Jovan.
— Prisegam vam, da niste
tako zanikrnega mesa Se ni-ko- li
drago pla6alit
Novc izkopaninc
v iMclliki
Znano je, da je bila Met- -
lika naseljena ie pred prib-lizn- o
tremi tisoCletji, o W-erner
рпбајо Stevilne keltsko-ilirsk- e
izkopanine. Tako je
pred dnevi na za6etku Spi-tals- ke
drage pri kopanju te-melj- ev
za hiSo naletel tov.
Joie Grsi6 na zaro. O tern je
takoj obvestil upravnika Be-lokranjsk-ega
muzeja prof.
Jozeta Dularja, da so jo po
tem previdno izkopali. Na
to so izkopali Se eno; obe
sta shranjeni v muzeju.
Prof. Dular meni, da sodita
zari v keltskoilirsko dobo, to
je v 6as 3.—1. stoletja pred
naSim Stctjem, mogo5e pa
celo v 7. ali 8. stoletje. Zari
bodo v Ljubljani sestavili,
nakar bosta shranjeni v mu-zeju
v Metliki.
тктшташттттштгшшшитл
DA LI STE OBNOV1U
PRETPLATU?