Jedinstvo, October 24, 1961

              —
i
"ЈиИИГтјјјј -- mil ма£јДјДИКиДИјДШ
I
&$££j!SL~mg&i тшштшпттшштши
STRANA 2
Z ADMINISTRAGIJE V. G. Peso,
UDUCNOST NASE STAMPS Deset godina uz pokret i sfampu 13)
PROBLEMA
Za nckoliko dana navrSit cc se 30 godina izlazcnja nasc sta-in
pc.
Ovo jc za nas znacajan dogadjaj — on kod svakog svijesnog
radnika, bio on citaoc od pocetka ili samo kratko yrijcmc, izaziva
ponos. Mnogi su svoje oduscvljcnje izrazili u clancima, pjesmama,
pozdiavima i ccstitkama, koje cc izaci u jubilarnom izdanju 2.
novembra. To je popraccno novcanim prilozima za novinu, veci-no- m
od 30 dolara — po jcdan dolar za svaku godinu. Ima ncko-liko
citaoca koji su nasli novu prctplatu u cast Svc
ovo govori da cc 30-godisnj-ica
nasc stampc biti dostojno obiljc-zcn- a.
Ovo sto jc dosad uradjcno jc samo pocctak. Mi vjerujcmq
da sc svaki svijcsni citaoc osjcca pobudjcn da doprincse svoj dio
nascm slavlju.
v T T
Nckolicina citaoca jc izrazila nczadovoljstvo zbog odlukc
Osmc konvcncijc Savcza Jugoslavcnskih Kanadjana da "Jcdin-stvo- "
poslijc novo godinc izlazi jcdan put na tjcdan na osam stra-nic- a.
Sigurno je da nczadovoljnih ima jos. Ljudi su navikli pri-ma- li novinu dva puta na tjcdan i nzct cc vrcmcna da sc priviknu
na tjcdnik. ЛН mi vjcrujemo da cc sc svi oni cvcntualino sloziti
da jc to korak naprijcd, jcr cc nam omoguciti da novinu pobolj-sam- o.
R J
Sve u ime srpstva i pravoslavlja
Vladika Dionisije — pastir pravoslavnih vernika na
Soveroameri6kom kontinentu, uputio je opct avoju pas-tirk- u
Poslanicu vcrnima, drugu po redu u nckoliko po-sledn- jih
nedclja, u kojima u imo srpstva i pravoslavlja,
na nesprski i nehriscanski na6in sramoti i srpstvo i pra-voslavl- je.
Zadojen patolo§kom mrznjom protiv komunizma,
vladika je u tim poslanicama otkrio svu golotinju jednog
prestrasonog starca pred bujnom mladoscu i mladalacke
zivotne snage. On je u isto vreme razgolitio pred celim
svetom slabost drustvenog sietema koji se plaSi cak i
zvnka muzike i pesme.
Пеб je ovde o Poslanici koju je vladika uputio, u
imo srpstva i pravoslavlja, svim Srbima i Srpkinjama
Amorike i Kanade, pozivajuci ih da bojkotuju svaku
kulturnu grupu iz Jugoslavije, da so ne bi zarazili, slu-saju- ci
pesmu i mrziku, komunisti6kom kugom.
Nijo uopSte ni vredno ponavljati ono Sto je vec vi-
Se puta гебепо da vladika nccc uspeti da odvrati ni
svoje popove a kamo li naS narod u Kanadi i Americi da
nc posecuju kulturne priredbe naSih naroda, ' bili oni iz
Jugoslnvije ili(Amerike, uklju5iv i koncerte £uvenog bc-ogi-ads-kog
pova5kog hora "Branko Knsmanovic". Nije
takodje vredno napominjati ni to, da su Srbi i Srpkinje
u SAD i Kanadi, bez razliko na njihovo politi6ke po-gle- de
na danasnji rezim u Jugoslaviji, dovoljno inteli-gont- ni
da mogu sami rasudjivati svojom glavom, Mcdju-ti- m,
vazno jc napomenuti da svi, ili ogromna vecina Sr
ba i Srpkinja, suprotno vladici, gajo ncizmernu ljubav
prcma svom narodu i njegovoj kulturi tekovine svog
naroda i ponosice se pred Amerikancima i Kanadjanima
sa tim tekovinama, koje ce, naravno, biti najbolje izra-2on- e
bas putem posecivanja kulturnih grupa iz Jugos-lavije,
iz sredi§ta na§e narodnc kulture.
Pastir srpske pravoslavne crkve, umesto da bude
cuvar kulturnih narodnih tekovina, uzurpirao je svoj
polozaj i baca so blatom na ono §to je najsvetije u naSem
narodu, i to u imc srpstva i pravoslavlja. Kohko jc ta6-n- a
occna idcologa radni6kc naukc da je burzoazija vec
davno bacila zastavu nacionalnc nczavisnosti, slobode i
napretka svog naroda i stavila so u sluzbu medjunarodno
reakcije, na stetu kulturnog i opstcg razvitka sopstve-no- g
naroda.
Vladika Dionisije jc u svojoj Poslanici izrazio ne-sa- mo
strah nego i mrznju prcma svom narodu poziva-juci
Srbc i Srpkinje u SAD i Kanadi da nc posecuju kul-turne
priredbe beogradskog pevaCkog hora "Branko
Krsmanovid". On je takodje s time pokazao i nesto dru
go. Izrazio je bojazan §to verni ne sluaju vise svog pa-stir- a.
Za to je, zajedno sa glavcsmama iz SNS i SNO
ncdavno uputio poslanicu, pozivajuci naSe ljude da se
ne vracaju u Stari kraj.
Nama se jo§ £ini da vladiku i druge lidcre srpskih
nacionalista najvi§e zabrinjava Cinjenica §to zvaniSna
Amerika ne deli s njima miiljenje o "opasnosti" od ju-gosloven- skog "komunizma". Stavise, toj se vrsti "ko-munizma"
pru2a velika materijalna i moralna pomoc od
strane zvanifcne Amerike, pa jc tesko svojim ovciicama
zamazivati o5i.
Zato Dionisije 6ini tako teSke naporc da "doka2e"
kako je ono u Jugoslaviji "najcrvenije", da je cak i pe-s- ma
i muzika otuda ervena i on, kao dobar pastir, Suva
svoje stado da ne potpadne pod upliv tog "crvenog stra-sila- ".
G.
LtfLtt
RJESENJE ZAVISI OD PROSIRENJA
30-godisnji-ce.
M
$7.00.
Second cah.
Mi ovaj problem diskusiramo nckoliko godina. Organizacije
su vec ranijc izjasnile promjcnu. Tonije ucinjcno samo
iz obzira prcma citaocima zcle da im novina dolazi dva puta
na tjcdan. No vise ne odgadjati. MI MORAMO MISLITI
NA BUDUcNOST NASE STAMPE — DA OSIGURAMO NJE-ZIN- O
BUDUC:E IZLAzENJE, DA JE PROSIRIMO.
Neki drugovi spremni pridonijcti mnogo vccu financijs-k- u
ponioc da novina i dalje izlazi dva puta na tjedan. To je divan
primjcr radickc svijcsti i pozrtvovnosti. No mi ne mozcmo tra-zi- ti rjcscnjc nasih problema na racun vccih materijalnih zrtava
citaaca. Uostalom, ncki citaoci pridonijcti vise, mnogi nc
mogu. Rjcscnjc nasih problema — i osiguranjc buducnosti nasc
stampc — moramo traziti njezinu prosirenju , povecanju bro-j- a citaoca. To jcosnovni zadatak.
Ono to ovim clankom zclimo rcci jeste to, da iskoristimo sa-dasn- ju priliku (navrsenje 30-godisnji-cc)
da trazimo novo citaocc
i pretplatnikc, da poradimo silama da podigncmo cirkula-cij- u. To jc put poboljsanjc novine i osiguranjc njczinog budu-cc- g
izlazcnja.
Ncka nas 30-godisnj-ica
nasc stampc potakne na sto veci rad
torn pravcu. pocnimo odmah.
STIMAC T A
"ZAJEDN1CAR": 2ALOSTAN SLUCAJ
Slijcdeci clanak objavio je "ZajedniCar", glasilo
HBZ, povodom 6etni5kih demonstracija protiv beograd
skog studentskog zbora "Branko Krsmanovic" u Pitt-burgh- u,
oktobra :
2 ALOSN I SLUC A
Srbi protiv Srba! Dogo-di-o
se u Pittsburghu jedan
zalostan slucaj u oholini
bratskog srpskog naroda.
Da zlo bude gore dogodilo
se u srediitu nasih brats-ki- h
organizacija Srpskog
Narodnog Savcza i Hr-vats- ke
Bratske Zajednice,
a u kulturnom dijclu gra-d- a
i medju kulturnim i
prosvijecenim americkim
svijetom. Pokazasmo se da
smo Balkanci.
U Americi se ponovno
nalazi Zbor studenata be-ogradskog
univcrziteta
"Branko Krsmanovic" sa
dirigentom Bojdanom Ba-bice-m.
Ovaj akademski
zbor broji oko 80 clanova.
Prosle godtne bcograds-ki- m
studentima odano jc
veliko priznanjc kada su
od americke kritike ocije-nje- ni
kao jedan od najbo-lji- h
zbcrova u svijetu. O-v- o
godine ponedjeljalr, 9.
listopada (oktobra) "Bra-nko
Krsmanovic" odrzao
je koncerat u Carnegie
Music Hall u Oakland,
Pittsburgh Protiv beogra-dslci- h
studenata postavise
"picket line" Srbi pod vo-dstvo- m
jedneg svog srps-kog
svestenika i pod okri-lje- m
bratskog Srpskog
Narodnog Saveza. Na
koncerat je dolazio kul- -
Uskoro ce poieti kampa-nj- a
nasu novinu pa vas
molim da mi posaljete nc-koliko
sabirnih li&ta. Za sa-d- a
saljem dvije obnove i jc-dn- u
novu pretplalu kao po-6eta- k.
Sto se tic"e nase novine i
njenog pisanja, ono je
svome mjestu. Ona pise u
interesu naroda kad zagova-r-a
mir jer mi znamo da rat
ne donosi nikakva dobra ni-ko- me
a osobito sirotinji. Na-sa
novina pise istinu i pra- -
vilno ocjenjuje situaciju.
Published every Tuesday and Friday, In Serbo-Croati- an
and Slovenian hn$ruages, Jedinstvo
Publishing Company, 479 Queen Street West,
Toronto 2B, Ontario, Canada; telephone
EMpire 3-1G- 42. Editor Stjepan MioSK, Busi-ness
Manager Ivan Jtimac. Subecription rates:
$( 00 per year. USA and other countries
Authoriird a% Class Mail, Pot Offke Dept4 Ottawa, and for payment of postage in
SJK sc za
koji
sc moze
su
mogu
u u
svim
za
u I
I.
9.
J
za
na
by
turan svijet, koji uziva u
glazbi i kulturi.
Kad je narod zglcdao
"picket line" s glupim na-slovi- ma
o komunizmu, os-ta- o
je zabezeknut. U Ame-rici
nije obicaj da se "pi-cketuj- e"
kulturne prired-be
i kulturne stvari. Bilo
ih je valjda desctak, kako
doznajemo, navodno cet-nik- a
iz bratoubilackog ra-ta
u Jugoslaviji. Na licima
se opa.alo da su ocajno
razocarani, namrsteni !
nervozni, gotovi da bi za
gol noz zgrabili. Jedan
nas saljivdzija rece: "Ma-nit- e
ih, nije se na njih vri-jed- no
obazirati, to su Us-tace- !"
Drugi iz linije od-rap- i:
"Nismo Ustase, mi
smo Cetnici!" U stvari ne-m- a
razlike, jedni i drugi
su u zlu jednaki.
Sto se mislilo i sto time
postiglo? Sramota! Naro-dn- a
nasa sramota, jedna-k- o
Srba i Hrvata, da se u
slobodnoj Americi medju
nasim narodom mogu jav-n- o
takove ruzne stvari do-gadj- ati
na vlastitu sramo-tu- .
O, braco! O, ijudi! Ne
sramotite sebe i svoj do-b- ri
narod.
Americke novine poh-valn- o
su pisale o ovom
zboru, a piketase ignorira-se- !
PISMO IZ PORT ARTHURA
llllllinilllllltllllllMlllllinillUlllllMIIIUIIUIIIIIIIIItlinilllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllltllllllllllllllllltlllllllllltlllllll
Citam "Amerikanski Sr-bobra-n".
jer ga urimam kao
clan SNS, i vidim kako oni
pi5u i sta je za njih najgla-vnije- .
Vicu protiv Tita zato
Sto nije zahvalan Ameriki i
ako mu je dala 2 milijarde i
nckoliko stotina miliona do-lara.
"Hrvatski Glas" kazc
da je Tito primio preko 5
milijardi dolara pomoci od
Amerike pa ne znam koji od
njih obilazi istinu. Ni jedan
ni drugi ne ukazuju nasem
narodu na pravog krivca za
citavu oii situaciju u svije-tu.
Ne ka2u oni koliko sami
primaju za ovako pisanje.
I ako govorc na5 jezik uvi-je- k
tudjina brane. Vole ono-g-a
koji im glavu okrece na-opa- ko.
Hoce da se oslobodc.
Od koga? Noma vile ni Hit--
f
"Srbota" hvali
"Amerikanski Srbobran",
glasilo Srpskog Narodnog
Saveza, dobrotvorne ustano-v- c
srpskih radnika u SAD i
Kanadi, naneo je jos jednu
sramotu citavom srpstvu na
Severoamerickom kontinen-tu
i tesku uvrcdu hiljadama
Clanova SNS, koji izdrava-i- u
taj list.
"Srbobran" u izdanju od
1'6. oktobra o. g., pod krup-ni- m
naslovom, sa narocitim
gustom, reklamige sramotni
istup jedne grupo nesretni-ka- ,
koji su u gradu Pitts
burghu demonstrirali protiv
kulturne priredbe cuvenog
beogradskog pevackog hora
"Branko Krsmanovic". Ure-dni- k
"Srbobrana" kazc da
se "Srbi spontano organizo-vali"-,
iako je coloj naioj ja--
vnosti poznato da su ti ispa-d- i
bili organizovani iz rani-je- .
Ne osvrcuci sc na glupe
tvrdnje urednika "Srbobra-na"
da su svi clanovi hora
61anovi Komunisti5ke parti-j- e
i da prema tome treba da
se rcgistruju, na temclju a-meric- kog
faSistickog zako-n- a,
ovaj istup protiv kultur
nih prircdaba zasluzuje naj-oStri- ju
osudu svih inteligen-tni- h
Srba i Srpk'nja u SAD
i Kanadi, bez razlike kako
oni gledali na danainji rc-ii- m
u Jugoslajl.
Velika odgovornost Ie2i
na Clanstvu SNS Sto dozvo-ljav- a
urednicima lista te
najvece potpornc organiza-cije
srpskih radnika u Ame-rici
da u njino ime sramoti
na3 narod pred citavim kul-turnim
svetom.
Krajnje je vec vreme da
se i americki Srbi iscupaju
iz kandza histericnih staro-krajski- h
politicara, kojima
jc mrznja protiv vlastitog
naroda, zbog izgubljene via-st- i,
vec pomutila pamet pa
sad pljuju i na kulturne te-kovine
vlastitog naroda.
V. G.
lera ni Musolinija.
Kad sam bio u kraju 6u-va- o
sam koze i ovce a bilo je
tada mnogo vukova. Kad su
koze i ovce u toru vukovi ne
mogu tako Iako k njima kao
raStrkane. A i ako sc vuk
priblizi toru, pas zalaje a
coban se digne i ubije vuka,
tako da je vukova bivalo sve
manjc a ovce su se mnozile.
Uz drugarski pozdrav,
R. R.
Macva Je blla polazna tacka neprijateljske odmazde,
prvenstveno zbog toga Sto je u MaCvi partizanski pokret
zahvatio naj Sire narodne mase 1 Sto je u ovom kraju stvo-ren- a
prva slobodna teritorija od nekoliko stotina kvadra-tnl- h
kllometara.
Pohvatani seljaci lz severnog 1 severozapadnog dela
MaCve doterani su u Sremsku Mltrovicu. Tu su preko no-5- 1
muCeni. Neke su bacalt zlve u vatru. Ostali su kasnlje
proteranl za Jarak. Svaki koji je malo zaostajao bio je
streljan na lieu mesta. UstaSe i Nemci takmiCili su se ko-6- e
viSe ubiti jednim metkom iz stroja iznurenlh seljaka.
Seljaci iz istocne MaCve, gde spada i moje selo, spro-vede- ni
su za Sabac. Po selima su prikupljall sve muSkar-c- e
od 14 do 65 godina. U mom selu zlveo je jedan foksdo-Jce- r, Johan Hitler. Nije bio druzeljubiv, sa seljacima nika-d- a
nije pio po kafanama. Bio je dobar majstor za vrSilice
i seljaci su ga zvali: majstor Johan. NJegova k5erka je
iSla sa mnom u Skolu i pred rat znam kako je uCiteljica
kinjila ovu jadnu devojeieu nazivajudi je radjakinjom A-do- lfa Hitlera. 29-t- og septembra 1941. godine sve muSkarce
iz mog sela doterall su Nemci u opStinsko dvoriSte. Tu su
prozivali da vide ko nije prisutan.
— Johan Hitler! — prozvao Je Nemac razdragano.
Majstor Johan je negde iz sredine seljaka odgovorio:
— Ovde sam.
Nemac je odmah робео govoriti neSto nemackl i po-S- ao
Je u susret majstor Johanu da ga uvede u opStinsku
zgradu, gde su bill neki nemacki oficiri. Posle deset minu-t- a
majstor Johana su izgurali iz opStlne, pljujud na nje-g- a,
cetlri oficlra. Kada je on poSao prema zarobljenim se-ljacima,
jedan oficir mu je udario Samar, a drug! su ga
povukli i udarajudi ga nogama, isterali iz dvoriSta i pos-la- ll
kuci. Nikada se nije doznalo Sta su Nemci pitali maj-stor
Johana i Sta im je on odgovorio. Trifun TrninlC, koji
je u Prvom svetskom ratu bio u ropstvu u Nemackoj, pri-ca- o
Je kasnije, da su Nemci majstora Johana psovali i na-zlv- all
izdajnikom nemackog naroda. Trifun Je bio jedinl
lz naSeg sela koji je govorio nemafiki.
Razbesncli oficiri, posle ovoga, poceli su tucl prisutne
seljake. Neke starce koji se nisu mogll drzati na nogama,
nemilosrdno su gazili all nisu ubljall tu, na lieu mesta.
Cekall su da se prijae jos neki seljaci koje nisu mogli pro-nai- l,
pod pretnjom da 5e streljati celu famillju, ukljufiiv
i malu decu, a kuce te zapaliti. UveCe mene su pustill sa
JoS nekim decacima i starcima. Naredlll su mi da prona-dje- m
oca i da ga poSaljem u sabirnl centar opStlnskog
dvoriSta. Znao sam gde se krije otac all nlsam hteo icl po
njega. Medjutim, moja sna viSe Je vollla da streljaju oca
nego da Nemci zapale kuCu, pa je otiSla da ga zove. Nisu
ga streljali, a evo zaSto:
Kada su seljake iz Istocne Macve sprovell u Sabac i
postrojili ih na Zelenoj pijaci, Nemci su tada izdvojlll i-mu- cnlje
seljake i trazill od njih da pokazu one koji su
bili u partizanima ill koji su imall rodjake ill su bilo na
koji nacin pomagall partizane.
I tu se dogodilo cudo. PronaSli su medju imudnlm se-ljacima
nekoliko izdajnika. Iz mog sela naSao se Drago-lju- b
Majstorovic koji je iSao pored postrojenih seljaka i
prokazivao ih. Iz mog sela on je za rukav povukao 117 se-ljaka,
koje su Nemci istog dana, 30 septembra 1941. godi-ne,
streljali. Moj otac bio Je u grupl imucnijih seljaka te
nije doSao u obzir za streljanje, all iako nije nikoga pro-kaza- o,
on se, kasnije, stideo Sto se naSao u grupi odakle
su Nemci dobill nekoliko saradnika.
Dragoljub Majstoro'vid, pre rata Je bio radlkal, drugi
od retkih radikala iz moga sela, all kad Je u solo doSla
vest o njegovim zloClnima, niko nije mogao poverovati,
tim pre Sto je prokazao dva slna njegove rodjene sestre!
Kako se moie verovati da majstor Josan Nemac, ni-je
hteo prokazatl simpatizere Norodnooslobodilackog pok-ret- a,
a Dragoljub Majstorovic, Srbln, da Je prokazao i dva
slna njegove sestre?
Naricale su ucveljene majke, kukale su da se do boga
Cuje, all boga nije bilo. Bili su samo Nemci, koji su iz Sap-c- a
slall naredjenja da im se preda toliko i tollko zita, svi-nj- a,
goveda 1 drugog, i Draglc Djuric, Dragoljub Majsto-rovic
i Cetnici koji su vladall po selu. Oni su odredjlvall
koliko ko mora datl Nemcima i Sta; ciji ce slnovi Ш u
rudnlke da Kopaju srebro i zlato za Nemce.
(Nastavic? se)
VARLJIVE GIFRE
U svom govoru u Dunvil-Ic-- u
proSlo nedjelje, premi-jc- r
Diofenbaker se jc razmc-ta- o
statistikom, pokuSavaju-c- i
da dokaie kako je u au-gus- tu
mjesecu u Kanadi bi-lo
manje nczaposlenih nego
u Sjodinjenim Dravama.
U Kanadi je u augustu
mjesecu bilo 4,8 posto ncza-poslenih
dok jc u SAD bilo
0,2 posto od 6itavc radne sna
ge Iz ovoga g. premijer iz-vo- di
zakljU5ak da u Kanadi
nije bas tako lose.
Ovo usporedjenjc varlji--
vo. Gosp. Diofenbaker je u- -
zeo samo jedan mjesec —
mjesec u kojem je srazmje-rn- o
zaposlenost na svom vr-hun- cu
u usporedjcnju sa
SAD. Gosp. Diofenbaker je
potpuno zaboravio onu dru-gu
stranu obrta, nczaposle-по- ч
za vreme zimskih mjo-se- ci
kad onn doetiJe najvisi
nivo. ProSlog februara je Ka-na- da
imala 11.° posto dok
su SAD imale tek 8,1 posto
nczaposlenih.
Gosp Diefenbakeru stoje
na domasnju svo cifrc stati-stik- e
iz Kanade i SAD. Ta
statistika prolaai preko sc- -
zonskog skoka i pada neza-poslcno- sti
i uzimi prosjecnu
cifru. Prema toj ргоејебпој
statistici, Kanada je samo u
mjesecu augustu o. g. staja-l- a
ispred SAD i to ne kako
jc gospodin prem'jer iznio.
U SAD je u torn mjesecu
bilo G,9 a u Kanadi 6,7 pos-to
nczaposlenih radnika.
Takvo usporedjenjc jc
trebao napraviti gosp. Die-fenbak- or
pa bi mogao lakse
prezivjeti stvarnost u janu-ar- u,
februaru i martu, kad
broj nczaposlenih u Kanadi
raste mnogo brze nego u Sjo
dinjenim DrZavama.
Ali, zaJto praviti uspore-djenj- e
sa SAD? ZaSto ne sa
zapadnom Evropom, kad
vec necc sa socijalistikim
zcmljama. Tamo postoji pu-n- o
zaposlenje, torn cilju tre-ba
da stremi i kanadska via
da.
Kakvc koristi ce imati nc
znposlen kanadski radnik a-- ko
dodje do saznanja da jc I
ameri5ki radnil: nciapos-Ion- ?
Da li ce mu to nnpuniti
stomak ?
Toronto Daily Star