Jedinstvo, August 15, 1961

              STRANA 2
.
Spomenice Trideset-godisnjic- e nase progresivne starnpe
$50.00
Imr i prezime
—- тпшш .$50.00
1931-196- 1 WP
Soglasno sa odlnkama sednitr
Glav'nog odbora SJK od 8—0 a-pr- ila
o.q., Xarinnalni Irrsni od-b- or
SJK izradio je spomen-pri-znani- rr
namenjene svim prija-teljin- ut
naSe radnirke starnpe
koji re i ovom prilikom da dop-rinex- n
svoj den za njtn opxta-na- k
i napredak..
V znaku ove znaeajne gotliS-vjir- e,
kao zahvalnost i prima-nj- e
prilagarima, dotl dire sc tra-jn- c
uspomene u formi Certifika-i-a
[na silcf]. Tzradjene su lako-dj- c
spomcnirs koje ee se dodclili
naSim pionirima, svim prelplat-nirim- a
koji nistt napustili nasu
radnieku stampu od njcnog ro-djm- ja
kroz П0 godina rada i bo- -
riic .. _ To jc sdmo jcdan mail dar u
znak priznanja i zahralnosli svi
ma onima hczrifr r pomovi uijV
moglo iii zamislit! opslanal: ita-lic
novinc.
Ponoxiri vhol'om svexhi ne-tmltolrbiv- nm
vrrom i rvrslfaom
Jtaralitrra prrtplatmlta i prija-telj- a
iw&Hi protjrrrivmh novtno,
TzvrSni odhnr poziva svr №&
Ijtidr da jm jednnm (damt Лтл-t- o
i sloZtio na hrnnilm naxp rad-нН- Чг
Xlampr i da zajedmcki xlo
dostojnijr ptmlarimo tridttet
fjndiua vrlUrih uxpriia.
J ih same da proxlavimo ?t()-t- a
flodiSniieu i:lnrnia radniR-- r
GJODISNJICcU--—V 4i7~-v_x- -
in
DAJ, PA DAJ, I OPET DAJ
Windsor, — Covjeku radniku jc nemogucc
udovoljiti svim trazbima u ovom drustvenom sistemu pr
vatnc svojine i "snmoincijative".
Prijc ncgo radnik primi zaradu, poelodavac i imr
driave odbijc fedcralni porez na zaradu i za besposlem-ik- o
oiiguranje. Zatim sc odbija unijska clanarina, pa
lijefintfko osiguranje, a u mnogo slu6ajeva HHie Cros3
osiguranje. Osiguranje u sluiaju boleeti vrlo je dobra
stvar, ali porez na zaradu je slaba stvar. Da se t;i
upotrebljava za razvitak zemlje, covjek n- -
nebl rekao, all on se upotrebljava za pripreme za rat.
Poietkom mjeseca scptembra stupit 6c u snagu i pro n
cijalni porez na sve ito dovjek kupuje oeim hrane.
Ali to nije eve. Od ranog
proljeia organizacije sva-k- e
tubote imaju takozvani
Tag day", kupe novae za
raxne svrhe. Pored javnog
sakupljanja novca, u banka-m- a,
trgovinama i mjestima
za prodaju alkoholnih pi6a
potftvljene su razne kutije
sa sabiranj novca za bole-sn- u
djecu, borbu protiv su-ile- e,
za slijepe itd. Daljc,
gradska uprava iz godine u
godinu podiie porez na
zgrade. To opravdava tvrd-njo- m
da trcba viSo novca za
gradsko potrcbe. Uzduz u-H- ca
postavljeni su "Parking
meters" i izgradjena mjesta
(lotovi) za parkiranje auto-mobil- a.
Lokalna novina je
obja1la da je gradska up-rava
na jednom mjeetu (lo-i- u)
imala prihoda $11.399,
a od ukupnog parkirania za
godinu dana Si 87 992
Sve ovo opravdane neo- -
мђиг 1- -
"Kss PRILOZIO ZA 30-T- U
novae
stampc, nc(jo da joj osifjuramo
napredak, stalan i easlan $ivot
u iuleresii naSih raduih Ijudi,
secajuci sc njene xlavne proSto-sl- i.
Uvereni da ee svi nasi Ijudi
i ovom prilikom prufiti mate-rijal- mi
pernor svojoj novini, da
Sc svaka nasa radnirka kuda na-- fi
mogucnosli da svoj dom ukra-s- i
sa ?Me
godisnjiac rudnieke slampe, jer
nije daleko dan kada eemo u za-jedn- ici
sa dcmokratskim naro-do- m
u ovoj zrmlji i celom sirIn
slavili opUi praznik pobede —
mir i blaaostanje svih Ijudi na
zemlji.
'Mo je duznost svakog od nas
da pruzimo svoju moralnu i ma-ienjah- ui
pomor da hi nasa Zla-mp- a i јш.$ progrcstvni pokrrt za-ttz- cli
51 o ridnije meslo u opMoj
borbi i radu za mir i bolju budu-6nos- L
Xeka live nasi pioniri, pokre-ta- ri
prvr radnirke novine na na-Se- in
jezikn u Kar.udi!
Neka live naki rati met c4ji su
"pecaci" omogueili optional: t
napredak nase xlampe!
Ncka live nasa radnirka Ho-rn
pa koja ee uz funnoc njenih o-da- nih
i nenslroMt'vih prijalelja
ponliH joS MJajnije unpetie,
kos svili ri hi i
Ont.
t
vrlo
.
i
-
pravdane traibine snosc u
glavnom radnici na svoju
led j ima. Ali kad radui
traie poviiicu plade, onda
sta ona 6eljad, koju oni hr. --
ne i uzdrzavaju u raznna
gradskim i driavnim apara-tim- a,
podigno viku da je po-%'iii- ca
place "neopravdana".
Cak i na ovaj nacin naetojc
radnika izrabiti.
Kanada godiSnje potroSi
2 bilijona dolara na naoru-zanj- e.
Taj se novae uzalud-n- o
troSi jer protiv atomske
ili hidrogenske bombe noma
obranc. Najboljn jo obrana
voditi borbu protiv rata i za
rjeSavanje medjunarodnih
problema pregovaranjem.
Da se 2 bilijona dolara u-tr- oSi
na drultvene potrebe,
narod hi imao daleko voce
koristi. Treba so boriti pro-tiv
pogreSne politike — za
mir i napredak.
A. Music
ЈтгШтуО
Spomrn-priznamco- m
7
tt i;nen.
m
mi
3
Iemokratkc
(Nastatak sa str. 1 )
roljubivim pojavama i pos-tupci- ma rukovodstvo AFL-CI-O izjasnjava se za јаба-nj- e
"kapaciteta za nacio-naln- u obranu u svim mogu-ci- m shtcajevima" i trazi od
Kongresa SAD da "odobn
predsjedniku SAD puna i
izvanredna ovlaStenja kako
bi odmah mobilizirao sva
sredstva potrebna za svaku
eventualnost".
Uuk'ovodatvo AFIi-CI-O direktno se ukljufuje u stva-ranj- e atmosfere koja ne sa-m- o
5to jo suprotna teinja-ra- a miroljubivih snnga u svi-ie- tu
nego je suprotna i inte-resi-ma — sjevenioamerike
radnirke klase Umjesto da
?e pridruzi opcim zahtjevi-m- a
za razoruianie i zabra-n- u nuklearnih pokusa. ru- -
1,11,1,1111,1 ,,m """ iiiiiiiiiiiinii iiiiiiiiiiiiiin
Publlehel every TueMay and Friday, In Serbo-Croatia- n and Slovenian languages, by Jedinstro
rubliehinR Company, 479 Queen Street West,
Toronto 2П, Ontario, Canada; telephone
EMpir? 3-Ш- 2. Editor Stjeiwn Mioi, Duei-i- m Manager han Stimac. Subscription ratea: Ј.0в per ушт, USA and ether ewntras J7.00.
Aothorired as Second Ga. Mall, lnt Office Dept, Otta wa.
-- 0~J
IZ JUGOSLAVIA
Najbolji filmovi
Na festivalu u Puli prvu
nagradu dobili su filmovi
"Balada o trubi i oblaku" i
"Uzavreli grad".
Krio sc sesnacst
godina
Subotica. — Ovdje je u-hap- Sen Franjo Stipic, koji
se sakrivao §esnaest godina
zbog dezei-tiranj- a u ratu.
U januaru 1915. Stipic jo
pobjegao iz Osme vojvodja-nsk- e
brigade i sklonio se u
kucu svoga oca u Subotici.
Hojeci se kazne, sesnaest go-dina
se krio na tavanu i v.
jednoj jami ispod iardaka.
Stipic sada ima 12 godine.
Sesnaest godina dobrovolj-no- g
zatvora ostavilo je na
njemu teSko posljedice.
Prilikom hvatanja kod
njega jo nadjeno i oruzje
koje je ponio sa fronta.
Stipic nece biti sudjen za
dezerterstvo, a mozda ni za
nedozvoljeno dranje oruz-je,
jer je zbog rdje neupo-trebljiv- o.
Najduzi automobilski
(unci u Jugoslaviji
Pod 6uvenom vrletnom I-v- an
planinom, na prostoru
izmedju ItaJtelice i Uradine,
gradi se najduzi tunel za a-utomo- bilski
saobracaj u Ju-goslaviji.
To je tunel na no-vo- j,
modernoj automobils- -
koj cesti izmedju Mostara i
Sarajeva koja ce za koju
godinu zajedno s novom cc-sto- m
Sarajevo— Tuzla—0-габ- је,
postal: prvi autoput
kroz Bosnu i ilercegovinu.
Na Kosovu otkrivene
novo rczcrvc ncmclala
PriStina. — U Strezovci-Ш-д
Kosovske Kamcnice pro-nadje- no
je nekoliko miliona
tona magnezita, a u Kn2cvu
su otkrivene rezerve od oko
"' i i'liona Kaolina.
Ottawa, 0niacka komoncija ле partije
koodstn AFL-CI-O direkt-no
podrzaa nastavljanje e-ks- pei mienata nuklearnim
oruzje m i prcdla2e : "Kadj-na§- a vlada bude obnovila te
eksperimente ona treba da
obavijesti UN o svakoj eks-plozi- ji prije nego §to je iz-vr- Si.
i pozove Moskvu da u-6- ini to isto".
"Ovakvim shvacanjem 1
postupcima, kaze se u sao-pcen- ju
CV SSJ, rukovodioci
americkih sindikata ne mo-g- u
a da na svoj a pleda ne
prime, ne samo odgovornost
za tragifne posljedice koje
takva politika moze da ima.
nego i da na sebe ne navu-k- u
ooror?enoit svih onih sna- -
ga u svijetu koje su duboko
uvjerene da nastavljanje
nuklearnih pokusa ne mo?e
ni z koga uroditi nikakvim
pozitivnim plodovima.
Savez sindikata Jugosla-vii- e
smatra da potojeca po-ditelie- not
u mediunarod-im- m radnikom pokretu ta-Vod- fer dtelufe u nravcu po-Irvan- fa svjetske razjedi-not- i.
Nasynrot ovoj podijelfe- -
Najslariji covjek u
Bosni ima 117 godina
Tuzla — U selu l'odrava- -
nju, u tuzlanskom kotaru,
2ivi najstariji covjek u Bos-u- i
— Marinko Simic, koji je
nedavno napunio 117 godi-na.
Taj krepki starac ima
viSe od 110 potomaka, pa
cak i cukununu5ice. Njegov
najstariji sin Milovan ima
viJe od 70 godina.
Potrosnja mlijcka u
Hrvatskoj
Zagreba6ki "Vjesnik" u
clanku "A mlijeko" pile da
se proizvodnja mlijeka u
Hrvatskoj povecava i danas
iznosi oko 100 milijuna Hta-r- a. Zatim kaze: 'No, uspr-ko-s
osjetnom porastu proiz-vodn- je
na torn sektoru, nije
osigurano gradsko trziSte,
tako da se u naiim potroSa
ckim centrima jo5 uvijek
konzumira 2—3 p-it-
? ma-nj- e
mlijeka nego u indust-rijs- ki
razvijenim zemljama
Evrope. Neprimjer, Zagre-p2ani- n
troli 52 litre mlijcka
godBnje, Zadranin 18 litara.
a Splicanin tek 38 litara."
Francuski zajam
Francuska Je odobrila Ju-goslaviji
robni kredit od 50
miliona novih franaka.
Kardclj sc vratio
Tanjugova vijest iz Ljub-ljan- o
27. jula :
"Јибег je doputovao u
Ljubljanu potpedsjednik Sa- -
vcznog izvrSnog vijeca Ed-va- rd
Kardclj sa suprugom,
na povratku sa privatnog
putovanja po nckim evrops-ki- m
zemljama."
(Prije izvjosnog vremena
pi-onije-te
su vijesti da je
Kardclj stigao u London na
Нјебепје ranc koju je zado- -
bio u lovu.)
Uinro Ivan Plcisc
Delnice. — Ovdje jc 1. a-ugu- sta
sahranjen Ivan Ple-s- e,
pn-obora-c
i jedan od or-ganizat- ora ustanka u Gors-ko- m
Kotaru
nostt stvara uvjete za nu-roljub- iv
progresivan razvi-tak
RadniSka klasa u svijetu
ima 3iri politifki i neposre-dn- i
ekonomski interes da
podrzi borbu svih naroda za
i iskreno poz-dra- vi
sve uspjehe postignute
u toj borbi. ротоб
razijenih zcmalja nerazvi-jeni- m postaje ne samo pot-reb- a
opdeg
svjetskog razvitka, nego i i-z- raz solidamosti radnih Iju-di
Sitavog svijeta Podr2a- -
vajtici pru2anje ротобј ne- -
razvtjenim zemljama.
klasa orga-nizacije
smatraju da ta
treba da bude bozuvje-tn- a da ne vodi mijesanju u
unutrasnje poslove drtigih
zemalja.
nukovodstvo ALF-CI- O noku5ava da spekulira s "te-Skocam- a" socijalisti?kih ze-malja.
predla2e da pre- -
dstavnik sindikata za notl, zblliavanfp radnke stupan komisiji bi se
- --жииввглаввжегш.1-
SLOVEXSKr ODMEVT
JENACISTTcNASVASTIKA
. , .
Preteklega maja so imeh sudetski Nemci v Kolnu
v Zapadni Nemciji svoj "Sudetki dan", ki je imel odprt
zKnrakSoanjosreevassipzrmikal,juCtoiUjiej,o daNseemcvirjni.ejo v teske Sudcto ali
Sudetski Nemci niso nikdar bili del Nem6ije, bili
pa so podaniki Avstrije. Hitler je izrabil ncmiko Su-detfa- nc svoji osvajalni propagandi in s pomocjo zapa-dni- h sil je podjarmil in unicil demokratiSno ehoslova-бк- о republiko. Po porazu nacisticne Nemcije v pretckli
vojni, je bila ve6ina sudetskih Ncmcev preseljena v Za-pad- no Nemcijo, kjer so kmalu potem габеИ z neofasis-ticn- o propagando.
S tern v zvezi je znacilno to, da jo pokojni senator
Joseph McCarthy, ki se je pri lovenju "prckucuSkih
copmic" posluzeval fasisticnih metod, intcrveniral v
prid Hitlerjevih SS-morilc- ev ameriSkih vojakov v Mal-medy- u. To je storil раб zato, ker je vedel, kaj so mnogi njegovi volilci v Wisconsinu zeleli, kajti v Wisconsinu
je dokaj prebivalcev nemlkega porekla.
Kakor pi§e magazin New Commentary, ki izhaja v
Prankfurtu-ob-Men- i v Zapadni Nemciji, jo Hitlerjova
ideologija "danes bolj ziva kot jo bila kdai koli nred
I prcteklo vojno — le da je sedaj pod komuflaio, prikrita
iuu iji.isi.viu miuwwisucuega aniiKomumzma.
Cudno pri tern je to, kakor piSe liberalna rcvija Na-tion,
da nemsko sudetsko gonjo, ki je zavita v hitlorjan-sk- o ideologijo, vncto podpirajo amcriiki senatorji in
kongresniki.
"Ve6 kot GO ameriSkih senatorjev in kongrosnikov je poslalo brzojavne pozdrave sudctskim Ncmccm, ki
so se v Kolnu, da ponovno izpovedo svojo
pravico' do бебке domovine," kakor ugotavlja
Nation, nakar dostavlja :
"Kongresnik Charles Gubser, rcpublikancc iz Cali-fornij- e, je rekel: 'Mislim, da duh, ki jo provzel sudet-sk- e Ncmce, predstavlja najvccje upanjc svobotlnemu
svetu.' Kongresnik Billy Matthews, demokrat iz Florido, je zagotovil sudetske zborovalce v Kolnu: "NaS Ijubljeni
narod je z vami v boju za va5o bivso domovino stopro-centno- ."
Med senatorji, ki so izrazili svojo ljubezen do no--
mskih Sudetcanov, so bili Barry Goldwater, Herman
Talmadge, Karl Mundt, Thomas Dodd, Strom Thur-mond,
Andrew Schoeppel, Wallace Bennett in Thrustou
Morton, biv§i nacelnik republikansko strankc.
Poleg tega so so kongresniki, ki se niso zado-volji- li
s poSiljko brzojavnih pozdravov v Koln, osebno
udelezili zborovanja sudetskih Nemccv. Ti Stirjo so bili
Morgan Moulder, Gordon Scherer, Heniy
in Pvoy Taylor.
Kongesnik Scherer, rcpublikancc iz drzavc Ohio,
jc izjavil : "Mi imamo skupen cilj . . . protikomunistiSno
kot jo vaSa in drugo v Ameriki, bi morale
dubiti ve6 denarja ..."
Da, vc5 denarja. Od kje prihaja denar? Vsekakor
se niso amerUki prijatclji sudetskih dvignili sa-moni- klo
s pozdravom svojim bratccm v Kolnu. Nation
pravi nato, da bi bilo zanimivo zvedeti, katere organiza-cije
pospeSujejo to mednarodne ljubezensko afero, ka-kor
tudi to, kakSnc poslcdicc se skotilo iz tegra Ie-nitova- nja antikomunizma in progermanizma.
Nemski list Dor Spiegel, ki izhaja v Zapadni Nem-ei- n,
jo opisal zborovanjo sudetskih Nemcev z besodaml:
"Glas fanfar, ropotanjo bobnov, gosjo korakanje:
udetska nemSka mladina koraka. Njihovo uniformo so
4i ve. Xjihova zastava jo 6rno-rde6a-6rn- a. Njihov bojni
nak : bojna puiica."
Iz trga se lahko razvidi. da ni na zborovanju su-fl.t.s- kih Nemccv v renski mctropoli Kolnu, katerega se
ie udelezilo vec kot 150,000 oseb, mnnjkalo uWe-sa- r. kot lo to — manjkala jo le svastika ali kljukaiti
kri7 .nak hitlcrjanskega nacizmn.
Iz ljubljanskih listov pa posnemamo sledeie: "lite-j-ii
fine, ko so sudetki Nemci zborovali v Kolnu, so se rre7ieli nemSki iidje zbrali v sinagogah k letneraa
I nimku Nameeto da bi izvrfevali verske obrede, so so
,askrbljenostjo pogovarjali o novih kljukastih kriilk
f ,i nali bavarskih 2idovskih svetii ..."
"PROSVETA"
JUGOSLAVENSKI SIND1KATI OSUDJUJU POLITIKU AFL-CI- O
imiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
MANJKALA
klase i ucrscenje suradnje suprotstavila vladinoj i pri- -
unutar medjunarodnog sin- - vatne itctjativi da se po- -
dikalnog pokreta djeluje mogne Komunistidkom bloku
protiv svjetske podijelje- - da ublnit ili prebrodi svojo
1
i
fovjecanstva.
oslobodjenje
Otuda
konsolidacije
rad-niSk- a
i га(1п1бке
po-то- б
i
Ono
bude
koja
zbrali "nciz-podbi- to
Шгје
Schadebcrg
organizacije
Ncmcev
bodo
laie
ozbiljne ekonomske i poll
ticke 1ебкобс".
Ali narodi koji su krenuli
putem izgradnje socijalisti-ko- g
druStva. istie se u sa-opcen- ju
CV SSJ, usprkos
privremenim prolaznim te-Jkoca- ma, znaju sa sigurnoS-c- u
da samo u socijalistikom
sistemu mogu definitivno ri-jes- iti krupne probleme svo-ji- h
zemalja i da idu stnlno
naprijed u svom ekonoms-ko- m
i drustvenom razvitku.
IzvrSno vijece AFL-CI-O ne
gleda na pruzanje pomoci
manje razvijenim zemljama
kao na izraz medjunarodne
solidamosti za ostvarenfe
boljeg zivota radnih Ijudi u
svim dijelovima svijeta. vec
to samo smatra naiboljim
putem za vrsenje politikog
pritiska i ucjenjivanja suve-reni- h naroda i izbor.i njiho-vo- jr unutrasnjeg uredfenia.
naSina iivota i druHvenih
odnosa.
"Umjeftto da shvate kara-kte- r
suvremenUi kretanja u
svijetu, istie se u saopce-nj- u
CV SSJ, sve fvittu uza-jam- nu povezanost svih na- roda, kao i obostrani interes
razvijenih i nerazvijenih ze- malja u pru2anju pomodi
nedavno oslobodjenlm zem-ljama
i svim narodima ko-ji
otklanjaju posljedice ko
lonijalne i polukolonijalno
proSlosti. nosioci suprotnih
shvacanja samo uzalud po-kuSav- aju da zadrze to£ak
historije".
"Savez sindikata Jugoela-vij- e
— kaze se na kraju sa-opce- nja Centralnog vije5a —
stojeii i sada, kao i uvjek
dosad. na pozicijama iiroko
i sveetrane medjunarodne
suradnje koja ukljuJuje slo
bodnu razmienu gledilta i
otvoreno izno5enjo stnvova
i razmatranje svih pitanja 1
pojava — smatra svojom o-bave- zom da se suprotstavl
ovakvim negativnim gleda
njima 1 pojavama u medju
narodnom sindikalnom pok-retu
i da skreno na njih pa Inju sim naprlnim saa
gama теПнпаго1поГ red-nik- og sindikalnog okre-t-".