Jedinstvo, May 30, 1961

              i
m тштттштјшшлтштш јдјЦШјЈмијдаишЈмааИПвти МТ1ИШ11Ш riiiirnrfiniilHiinTiilifliiiiH ni ni - Ti
-.-
-- sort- - & I" V '-- Г J" " - %
STRANA 3 Slevcnski odmevi Sa sudienjq Kichmqnrcu
Poezija africkih narodov
SLOVO OB ODHODU
Ves mati
(fn vse erne matcre katerih so otroci pro odsli)
ti si naufila rae da cakam in da upam
take Lot delala si r teifcih arah sama
Tods т meal
iivljeeje Jc uWJo misti&to t epanje
Jo мсакаш vet
Ler am tisti ki sa fatajo
Upaaje asm ml
otrod tvojl
Li to oditi naipretl reri, veri U Je fcrab ИтЦгвЈа
Mi otrod nagi srcdl "sanzaloT" (2 Llija
fantiEl ki bra lole so icrajo z fojp itktaa bs am]
cpQldna na naiipih
mi
Li bill srao v tujem oddanl da teigall 11 ittfjenjo ba plantalab
kare
irnoioicl in ncTcdnl
Li bl morali ee priklenlti betco
in bogatega to Iatl
nil otroci imsMh fctrti
kaiuor ni clcktrika le attLta
Ljer IJudje do mrti so pijanl
prepoMcni ritrau srartnega Um-tam- a
otroci tvojl
Ll so lafnl
Li so zcjnl
ki Jiii je aram da bi te Kllcatl ta mater
Ll jib Jo atrah da pretkall bl оПсо
LI ЈШ je strah IJndl
To amo mi
opanjo da naill bi iltljoije
Agotinho Xeto
(Angola)
FIUNCE MIHALOVCAN
EZSEUENSKI SP0M1N!
Ujeta izsi'l.n'iica so Tideoodkjaduogzcaate,vpncrpjgaiomavllnae.nKj'eevntuaakcrdhniisuotiblczpnsopiohtupljooopssnrftlcrsaaoklkninooaitmivkbskoiolvovoanN,rcndckeoominsvcitosrriioljaijcmc,injasolukudiokvdssrouentapkbvoz-cocrilsmrcmo-a.e, koraku kot jastrobi preiali na sumljivc ljudi.
Slezija. Njeno razlino podobe v letnih casih so mi zkpkbooaltkkerodiprteuadl§ea6zabvvviisssskoepikovimmptioisnsnsueni,klea.glonoVmaeefloni—ktaoo,gpzrriamSmfisrsckzkoloamo,p—olkobiSz6gijdoeaj.,oovSsoittsratenrilroaagaurdsa-2vkvieivgag-ana,a taborisca, tik ob vcliki plinarni. Tomacni hodniki
oddodberolktav Cs.klSakdoiSzciu,okeondcekastmeroihlaphakozaopiazzscolvjeanlicobongiasbtviloo niti drobtine. Zanjc jo bilo na kupe kolcrabc, 0 katcri
nerad govorim, kor mo stresa ie sama misol nanjo. AH
Pa emrdljiva jajca. ki so jih pripeljali od kdo vc kod. Co jo kdo skrivnj lahko pekol krompirjo, ki jih jo ukradel
na pososUu, kjcr jo dclal, smo mu rckli, da je rojen pod
srodno zvczdo. Vfiasih je kdo dobil od sorodnikov odro-гк- с kruh2. ivSiklsrkitiehganapkoadznsiuc,knnjaicekmatergea jjee nparinpeostei lz ddreulzainkiu, pkili
jo planila po njem kakor lacni ptici v gnczdu. Imeti eel kruh je pomenilo najvecji praznik.
taborKi6oes,vjae zdemjaaltao,rjdoa njeedboillgoo ztaengjao onbaujhjauljae, spkoamdainrosmnoa
so je, naj je vendar no nadlegujemo, ko pa jo bila sa-j- o otroci prosili kruha, pa nam ga ni mogla dati. Jezila
ma, se jc razjokala od zalosti. I'ravila je, da ji je bilo od
pogleKduadnaar liazcgnoevooritmrokeS.lekzaijkao,rsodanesehojtie trgsaposmrenci.m kot
pest debelih sjirimkov stenic, ki jih jo bilo zlasti v od-del- ku C vse polno. Ker so ogroale tudi razkoSne sobane
osesovcev, smo morali veckrat razstaviti postolje in jih
na dvorilcu obzigati z ognjem. Druzme so morale za nekaj dni na hodnik, da so zaplinili sobo. Toda vse to ni
ni6 pomagalo. Stenic je bilo cedalje vec. Ljudje, utru-jo- ni od trdega garanja, ропобј niso mogli zaspati. A zjutraj zarana je bilo treba vstati in oditi na delo v ra-zn- a striegauska podjetja, kjer so ljudje morali trdo ga-ra- ti ob pi6li hrani.
SPOMINI V PREBLISKIH
V taboriscu je bilo najhuje umreti. Zlasti starej§e
ljudi, ki so imeli eno samo zcljo, vrniti se vsaj za en dan
dornov, jc straSila misel na smrt. Kadar sc jo po tabo-riscu
razvedclo, da je kdo umrl, je vsak najprej pripom-nil- :
"Пс'ес pa no bo ve6 videl doma ..." Veliko jih je bilo, ki so prod smrtjo gorece 2eleli : Ko bl bil vsaj pokopan v doma6i preljubi zemlji! — Za-puSc- ali so nam izro6ilo:
"Ko bo domovina svobodna, ne dovolite, da bi nam
kosti trohnele v tej zemlji !"
Tc zelje vecini se nismo izpolnili.
Otroci so nekje staknili коЈбек karbita in plocevi-nast- o skatlo. Sklenili so, da bodo streljali, kakor so to
delali doma. Med obzidjem se jc razlegcl tako silovit
pok, da so ljudje mislili, da je v taboriScu ali v plinarni
nekaj eksplodiralo.
Xa dvori§cu se je pojavil krajsfircr, bled kot zid,
s pi$tolo v roki. Vrgel se je na otroke in jih jel tolci s
kopitom pi§tole.Stane,doma iz Dobove, je od udarca
padcl v nczavest. Nato je prevzel nadzorstvo nad otroki
pomocnik lagerfirerja, invalid brez roke, ki so je bil Sole
nedavno vrnil z vzhodne fronte. Pred strazarnico (Wa-che- ) je otroke poetavil v krcg in jim ukazal, da morajo
s knjigami na rokah poepati in se dvigati. Trpin6enje je trajalo dolgo 5asa. StarJi so nemo strmeli v prizor, ne da bi mogli pomagati nesreinim otrokom.
♦
Neko5 smo skrivaj pobgniH, da bi se sli kopat v billeibinujespuumsteiltinonjaeztlearcien. jIoz ndatmtogeugranonaudcvttrrloi ppjraostimbolilnsjee-nap- ou tapuenemu kamnolomu, polnemu vode. Na poti
amo, kakor vedno, govorili o tan in na fronteh. To je
bila namre najljubi tema razgovorov v taboriWu In
tudi otroci nismo bili izvzeti. V vodi smo so potutili, kot
da smo doma, in smo c4sto pozabili na taboriso. Pri sreu
nama je postajalo tesno Sele. ko smo se vracali, ker smo
ae aavedali, da se po ilehu navzgor ne bo dalo plozati.
Prej na to nismo pomislili.
V taboriSce smo morali skozi glavna vhodna vrata.
Tan naa je ie cakal pomoinik lagerfirerja. Umislil si
je najkajlo кажеп : vzel nam je jedilne kartone. Nekaj
zivljenje Ernestine
Jelovskove
2iljenje Ernestine Jelovikove je
potekalo dokaj ialostno in mono-ton- o.
Njena trpka zivljenska pot
je merilo za hvaleinost, ki jo je
izkazoval slovenski narod apominu
enega najveljih moi, ki so kdaj
zrasli is njega.
Ernaetina Jelovikova se je rodila
leta 1842. Bila je drug Mi Ane
Jelovikove in Fraaceta PreSerna.
Oee ae je jako razveselil, daai
ti je iedel de&a. Ker se mati ni
rada ukvarjala s otroki, jo je de-l-a
na rejo k neki druiini. Nje;ia
mail, ki je alutila teiko uaodo, ki
eaka njo in njene nezakonske ot--
roke, je vedno znova zahtevala od
Preiema, da se poroci z njo, toda
on ni hotel nicesar alisati o tern,
daai ji je bii baje obljubil, da jo
vzame, elm se izboljSa njegovo
gmotno stanje. Ko so je rodil Se
tretji otrok kl so mu dali ime
France ni aaradi vedno vecje de-na- me
stiako — niti raven priiel.
Rasdraleaa mati Je dala dete v
rejo in odMa v Tret.
Nekaj let kaanoje ae je preaeli-l-a
v Trat tudi Erneatina. Tu je
Ipodnevi Sivaia, v nofoih urah pa lorala nemike knjige.
Po nekaj letih ata se obe t ma- -
terjo preaelile na Dunaj. Tarn je
Erneatiso pomagala materi pri si-va- nja
in ae tako borila proti neiz-bei- nl
bedl.
Po materini sntrti v tujini se je
Erneatina sopct vrnila v domovi-n- o,
kjer je oatala do ivoje smrti.
Zivela je monotono. Imela je pri-jateljc- ke
oInoiajo z Vatroslavora
Holiom, Joaipom Cipormanom in
potneje tudi z Antonom Aikerccm
ki ji je od casa da casa postal
kak materialen priboljeei. Xeka-ter- e
ljabljananke so ee гал-zel- e
zanjo in jo preakrbovale a iiva-nje- m.
Ko pa ao ji oi opeSale, je
iivola samo ie od skromnih pod-po- r,
katere je zanjo nnbirala Jla-nic- a
Komanova, ki ji je stale zve--
ato ob strani do njene smrti. Er-nesti- na
je umrla v ljubljaneki u- -
boinici ravno na Preiernov rojstni
dan, 8. decembra 1907.
Crnestina Jelovikova neStetokrat
omenja evojo ialostno iivljenje v
svojih spisih, kjer sili vedno zno
va njeno osebno naziranje iza ku-l- is
objektivnega pripovedanja. Iz
vfiega je razvidno, da se je morala
veliko ukvarjati z raiglabljenjem
usode in je vedno skufala raitol-malit- i,
kdo da je prav za prav no-site- lj
кпч!е. Ker so je njeno iiv-ljenje
vleklo kot zatpana reka brez
--zpenjav in pedov, ni !udno, da
so bill neznatni spomini na velike--
ga oceta skoro edina hrana njeni
dueTioeti.
Ze v teku avojega bivanja v tu-jini
se je Ernestlna Jeloviko-- a uk-varjala
s pisateljevanjem. Pisala
je v nemekem jeziku, ker se je
elovenWine zopet naufila 5ele po
dokoncnem povratku v dwnovino.
Toda njeno delo se ceni le iz lite-ramo-zgodovinsk-epa
staliica, zato
imajo vrednost samo oni spisi, kjer
govori o Prelernu.
Leta 188C je navedena mod so-trudnic- ami remjo "Ljubljanski
zvon". Ze tri leta prej pa je obja-vil- a
neko razpravo pod naelovom
"rreiiren ovek". Ita 1900 se
je zopet oglasila s sostavkom "V
samotni uri", ki je bil objavljen
v
,
I'reiernovem albumu, dve leti
kasneje pa s irtico "Dan na Vrbi"
ki je bila objavljena v reviji "Lu-bljans- ki
zvon" in v kateri opisuje
vtise, ki jih je docivela, ko je bila
prvic v I'rdEernovi rojetni hili. Le- -
to 1908 je objavila v lietu "Slo-venski
narod" predavanje pod na- -
lovom "iYeiern in Slovenke". Is-te- ga leta je objaila tudi swoje
пајл-ainejs- e delo "Spomine na Pre-sern- a"
in to v posebni knjigi, za
cigar izdajo je pokrbel Anton Al-ker- c.
Ernettina Jeloviek si je z ob-ravna-an-jem
Preiemovega aaseb-neg- a
iiveljenja priboriia veliko za-slu- a;, ker je objaantta marsikak
dogodek, ki znacilno orieuje peeni-ko- v anaaj in njegovo raamerje do
okoliec in a tern pojaanjuje mar-sika-j, kar bi d rugate otalo neraz-reeen- o
za vseiej.
'ZLOQINSTVA U JUGO
(Svrsctak)
Mnogo interesantnije je
bilo saslulanjc svjedoka A-leksa-ndra
Klajna-Arnon- a
koji jo svjedocio 0 priliknma
u Hrvatskoj poslije ulaska
Nijemaca. Arnon je tada bio
sekretar Jevrejske opcine u
Zagrebu i opunomodnik Me-djunarod-ne
organizacijo za
pomoi jevrejskim izbjeglica-m- a
DZOJ.
— Sa progonima Jevreja
— ka2c svjedok — робе1о
je.sutradan c6 po proglaSe- -
nju takozvanc Nezavisno
Diiavo Hrvatsko.
— Tko je predstavljao a-ktiv- nu
grupu u tim progoni-ma
— pita driavni tu2ilac.
— Ustalc.
— Da li su ustaJo imalo
veze sa Gerlinom jo5 prije
rata — pita dr2avni tuzilac.
— Postoje dokazi o tomo.
Uloga Pavelica
i Artukovica
Driaviii tuzilac pokazuje
svjedoku fotokopije usta§- -
kih dokumenata koje se od- -
nose na oduzimanjo gradja- -
nskih i drugih prava hrvats- -
kim Jevrejima. Dokumcnti
nose potpise Kvatornika i
Artukovica.
— Ai4ukovic je bio ruko-vodila- c
nadlezan za odrza-va- n
jo reda i sigurnosti — pi
ta predsjedavajuci.
— Jo 11 Artukovic do kra-j- a
sprovodio mjero protiv
Jevreja — dodaje drzavni
tuzilac.
Svjedok daljo prica kako
su organizovani prvi konce-ntracio- ni
logori u kojima su
internirani Srbi i Jevreji.
— Tko su bili komandan-t- i
koncentracionih logora?
Nijemci — pita dr2avni tu-zilac.
— No Nijemci, ustase — ..
— odgovara svjedok.
On zatim opisuje sudbinu
jednog logora u kome su bi-li
Jevreji i koji so nalazio u
Jedovni u Lici. Pronio se bio
glas da ce Talijani doci da
zauzmu taj kraj pa su ustase
pobile gotovo svo intcrnirce.
Oni jevrejski omladinci, ko-ji
su uspjell da se spastt pri-dru2- ili
su se kasnijo parti-zanim- a.
Jevreji su likvidirani u
raznim logorima koji su 0-sniv- ani
po naredjenju pog-lavni- ka
Pavelica i Artukovi-ca.
— Veliki logor bio je u
Jasenovcu gdje jc unislcno
600.000 ljudi, medju njima
20.000 Jevreja
Aleksandar Klajn-Arno- n
je u svojstvu opunomocnika
Medjunarodne organizacije
za pomoc izbjeglicama imao
cesto posla s Gcstapoom.
Dr2avni tuzilac ga je pitao
da li mu je poznato da je u
proganjanju Jevreja bilo
saradnje izmedju Gestapoa
i ustaskih vlasti.
— Naravno, da jc bilo —
odgovara svjedok.
Tragicna sudbina 50
jevrejske djece
u Zagrebu
On je zatim ispricao tra-gi2n- u
sudbinu pedestoro je-vrejske
djece iz Zagreba
ciji su roditelji vec bili isce-z- li
i za koje je trazena do-zvo- la
od Artukovica da se
isele u Palestinil. Dobijen je
povoljan odgovor pod uslo-vo- m
da so priloze taSne ad-re- e
sve djece. Poslije su ta
dni smo bililji-e-z hrane. Pri jedi smo si delili s starSi ie
tako in tako plcli obrok hrane. Poznejc si takih "spre-hodo- v" nismo ve€ ieleli.
Oceta neko dolgo ni bilo iz tovarne. Prcvzela nas je slutnja, da se je nekaj zgodilo. Kmalu je prttla v ta-bori- Me policija in jela brskati po naiih stvareh. Ker nio
nalli nicesar, so spet odsli.
Sele ko se je oce vrnil, je razkril skrivnoat Neki
poljski Nemec je vlomil v skladiice deljev. Ko ga je peJI-cija'prije- la, je hotel a vedeti. kdo izmed delavcev v to-var- ni je bil imvezan z njim. Pripeljali so ga v delavnieo.
Pokazal je na Slovence, ieprav ga v resnici sploh niso
poznali. Seveda so jih takoj za6eli zaslisevati. lzputlll
so jih sele, ko je Nemec priznal, da je kradel sam.
djeca hkidirana, i samo ih
je jedanaestoro dospjelo u
Palestinu.
— Kakva je, ukupno gle-dan- o,
bila sudbina jugosla--
venskih Jevreja — pita dr-zav-ni tuiilac.
Od 75.000 Jevreja, koliko
ih je bilo u Jugoslaviji do
rata, GO.OOO je uniSteno. Za-hvaljuj- udi
velikoduSnom po-stup- ku
jugoslavenskc vlade
8.000 Jevreja moglo jo da se
iseli u Izrael sa cjelokupnom
svojom pokretnom imovi-no- m,
2.000 se sada nalazi u
raznim krajevima Sjeverne i
Ju2ne Amorike, Kanadi i
Australiji, a oko 6— G.000
2ivi i danas u Jugoslaviji.
Drfavni tuiilac jc zatim
podnio svjedoku na uvid je-da- n
dokument i upitao ga :
"Poznajete li §ta je ovo".
— To je Artukovidev cla-na- k
u "Narodnom listu" —
odgovorio jo svjedok.
U torn clanku Artukovid
prihvada nacisti5ki plan o
ипШепји Jevreja.
— Vi ste nokoliko puta o- -
vdje naveli Artukovica kao
glavnog progonitelja Jevre-ja.
Kako je on uspio da iz-mak- ne
iz oslobodjeno Jugo-slavije- ?,
pitao je sudac Ha-lev- i.
— Pobjegao je sa ostalim
6lanovima Pavclicevo vlado.
Prvo jo dosao u Italiju gdjo
jc dobio pasoS na la2no imo
sa kojim jo pobjegao u Amo-rik- u.
Odmah poslije saslulanja
americka radiostanica NBC
umolila jo Arnona da glavna
mjesta iz svojih iskaza pono-v- i
u mikrofon za.ameri6ku
publiku.
Iz Jugosavije
Heogradska "Politika" u
broju od 21 maja donosi
clanak pod naslovom "Od-nosi
u preduzecu — Optimi-st- i
i pesimisti", u kome so,
izmedju ostalog, kaze:
"U nizu pitanja koja su
bila postavljena radnicima
nekih fabrika, jedno je, na
svoj nacin, bilo posebno za-nimlji- vo jer je odrazavalo
stepen optimizma, odnosno
posimizma Sto se tice njiho-v- c
daljo perspektive.
"Smatrato li da co so vne
materijalni polo2aj u narc-dni- m
godinama poboljsati,
pogorJati, ili ostati na istom
nivou ? Obrazlozite svoje
misljenje'. Tako je glasilo
pitanje. Odogovori su bili
razIiSiti i obrazlagani na ra-zn- c
naCine. Evo nekih.
'Smatram da ce se moj po- -
Novi marilwrski
most
Maribor. — Izgradit 6c so
novi most na Dravi. Most ce
biti od betona. Duzina 6c mu
iznositi 203 mctra, Sirina
mosta iznosit ce 21 metra i
to 14 za motorni saobradaj
i na svakoj strani po Jotiri
metra za pjesake i bicikli-st- c.
Jugoslavenski dokument!
Ovo zasjedanje suda za-vrSe- no je ditanjem doku-menata
koja je drfavni tu-iilac
dobio od Jugoslavens-k- e
komisije za ispitivanje i
kainjavanje ratnih zloina-ca- .
Prvo je pro&tan izvjeataj
ove komisije o zlocmima na-cis- ta
u Jugoslaviji, koji sa-dr- 2i
i dio o progonima Jev-reja.
Drugi dokument preds-tavlj- a
saslusanje pred ju- -
goslavenskim vojnim vlasti-m- a
visokih nacistikih funk- -
cionera u okupiranoj Jugo-slaviji
kao Sto su komandant
пјетабке policije esesovs-k- i
general Majsner, zapov-jedni- k
Ajnzac grupe Helm.
Eichmannov predstavnik
Fuks i drugih.
Driavni tuiilac je itao o-- no
dijelove till dokumenata
koji se odnose na aktivnost
Eichmannovu ili njegovih sa-radni- ka
u Jugoslaviji. Zatim
je podnio dokumente o stra-dan- ju
Jevreja na Zemun-sko- m
sajmiStu iz kojih se
vidi da jo oko 7.000 Jevreja
likvidirano u duSegupkama.
— U Srbiji nije bilo gas- -
liazi sc izvcdu sud
u
Kako javlja N. Y. Times,
list "Sovjetska Estonija" iz
Tallina, objavio jc imena se-stori- ce osoba koje su
u nacistiSkom ubija-nj- u
12.000 ljudi u koncon-traciono- m
logoru Tartu u E-ston- iji
u vrijeme rata.
Bivsi komandant ovog lo
gora Karl Linnas danas 2ivi
u Sjcdinjenim Dr2avama (u
loza.i poboljsati, ier sad u-ci- m
skolu za visokokvalifiko"
vane rndnikc, i dobicu vecu
zaradu kad je zavrSim'.
jc, ocigledno,
vezan za naporc na licnom
usavrSavanju i sticanju kva-lifikacij- a.
Drugi takodjo u
pobolj§anje svog
jer "naSe preduzecc so na-lazi
u fazi zamaSne rekon- -
Vclikc u
Srbiji i Macedoniji
Vclikc prouzrokova-1- c
su poplavc u nekim dije-lovi- ma
Srbije i Macedonije.
NaroSito te§ko pogodjeni
dijelovi Kosova i Metohije,
gdje so Steta racuna na prc-ko
3 milijarde dinara.
Hcrccovci prclazc
u drugc krajeve
zcmljc
Prema popisu
pu6anstva, Hercegovina da-nas
manje stanovnika
nego 1023. naime, preko
20.000 ih otselilo .ie u drug.- -
krajeve zemlje. NajviSe ih
l'e otiSlo u Vojvodinu i Slavo-n- i
ju.
JOS NIJE
nije svanula zora,
и avom rumenom sjaju.
nije granulo sunce.
u mi zai6aju.
Jo moji zemljaci im6e,
od uimm, bolova i arama.
narod moj pod nebos,
kojeg ob'vija nepravde tama.
Jug, ProTelep
010 0 0 0'0 0010-000.- 0 00,00 0 01
LA VUI
komora, ali je kola
za ugusivanje gasom — kon-statu- je driavni tuzilac.
IJ potvrdu toga on se po-zi- va
na iskaz generala nje-mac- ke
policije u Srbiji Maj-sne- ra dato pred jugoslaven-ski- m
vojnim isljednikom.
Posljednja grupa doku-menata
koju je drzavni tu-iilac
podnio sudu odnosi se
na nasilno iseljavanje Slovo-nac-a. Proditano je Hajdriho-v- o
pismo u kome je on govo-ri
o o potrebi da se shodno
firerovoj naredbi Donja Sta-jers- ka
odisti od "tudjih olo- -
menata".
Stoga on saziva u Maribo-r-u
konierenciju nadleSnih
organa radi br2eg evakui-sanj- a
Slovenaca iz ovih ob-las- ti.
konferenciji jo ибо-stvov- ao
i Eichmann.
Drugi podnijeti dokument
iz te grupe pokazuje da jo
Eichmann izdao uputetva
svojim organima za sprovo-djenj- e
odluke mariborsko
konforoncije 0 nasilnom iso-Ijava- nju
Slovenaca.
To jo prvi u ovom
procesu da se Eichmannu
stavlja na teret jedna kriml-nal- na
akcija koja nije u
sa proganjanjem Jevreja.
Estonska slnmpa da pred
Icrivci pokolja Esloniji
sudje-loval- e
vcruju
polozaja,
poplavc
Jol
rodnom
Џ.010
nih
mjestu Greenlawn, Long Is-land).
U Sjed. Driavama so
nalazi i Johann Soodla. Akol
Lujtsalu u Kanadi (u
Torontu), Halmar Slaja u
Austriji, Ewald Mixon 0
Islandu i Osknr Angolui u
Svedskoj.
"Narodi traie da se ovi
koljnSi izvedu prod sad",
кагс "Sovjetika Estonijo".
KAKO ШШ GlEDAJU ПД BUOOgrJOST
Optimizam
SVANULA ZORA
guciti p)ocanjp dohotka,
pa co se samim i nnio
zarade povecati".
Trcci izraiava prilican
pesimizam i bojazan da co
mu se materijalni polozaj
pogorsati, jer "cone stalno
rastu, a ja imam dvoje deco
i nemam nikakvih dopunskih
zarada niti zemlje u selu".
A i takvih koji na ovo
pitanje lakonski odgovara- -
strukcije koja ce mu omo- - ju "ne
kise
su
nedavnom
inia
Јо$
Joi iivi
-- 010-0Џ 000
bilo
Na
put
vo-- zi
iive
tim
ima
znam
Otvorcna izlozba
"1SG1. u Hrvaiskoj"
Zagreb, 20. maja. — U
povodu 20-godiSnj- ice ustan
ka danas je u prostorijama
Povijesnog muzeja otvorcna
izlozba "18G1. godina u Hr-vatskoj".
Time je ujedno o-bilje- zena
100-godi§nji-ca
Vc-lik- og
sabora i narodnog pok-ret- a
u Dalmaciji i Istri.
Kennedy i Hruscov
(Nastavak sa str. 1)
Sovjetski ljudi, svi ljudi na
zemlji, koji zdravo mislc, o-бек- ији da ce susret Ilrulco-v-a
i Kennedya poloiiti tome
Ije slavlju razuma u amcric-ko-sovjetski- m
odnosima i sa-mim
tim ozdravljenju till o-dn- osa.
Poeljednji pasus je kratak
i iezgrovit i on najavljuje u
bliioj bududnosti joS neke
sastanke bekog karaktere:
"Sovjetski ljudi осекнји dft
ie susret u Becu dati impul-se
za dalje pregovore na vi-ie- m
nivou i dovesti do pobo-Ijian- ja
medjunarodnih od-noa- a".
O ftvicanka je odohn'la
Jagoalaviji kred it н iznosu
22 milijuna fraaaka.