Jedinstvo, November 07, 1961

              I
fc-- E. £&.. ..afrgfnwf;. ttr,g „, , _
5THANA 4
Pozadina dogadjaja
u Siriji
(NNastavak sa str. 3)
VI rezim Mamoun Kuzbarija
pretstavlja intercso sirijan-ski- r
bogatasa koji su razo-2ara- ni
Naseorovom Ujcdi-nnjeno- m
Arapskom Repub-liko- m.
Prema izvestajima stam
pe, nova vlada je obecala
da ce uspostaviti slobodu —
poniStiti privremene zakon-sk- e
mero koje ograniSavaju
slobodu; slobodu radnickih
sindikata, opStc izborc i ne-utraln- ost
u mo'djunarodnim
odnosima.
Na drugu stranu, desno
krilo u toj vladi pokazuje
znakove nervoze zbog zah-tcv- a
radni§tva i zelje naro-d- a
za povratak demokratske
slobodo u Siriji.
Narod Sirije jo suoe'en sa
Vrlo ozbiljnom i kompliko--
vanom borbom. Oni moraju
sprec"iti sve pokuSaje zapad-ni- h
imperijalista da povrato
svoju kontrolu; oni moraju
srpe&'ti ponovnu kontrolu
Nassera. Oni moraju osigu-rat- i
da nova vlada no zame-n- i
Nassera sa Kuzbarijom
Oni moraju prisliti novu vla-V- I
u da poduzme korake za
izgradnju ekonomijc ncza-visn- u
od strane dominacijc,
da podigne standard Sivota.
da sprovedo agrarnu refor-m- u
itd.
Ovo more, kojc zagovara
organizovano radnistvo Siri-je
danas, najbolji je nacin
za postignuce istinskog jc-dinst- va
arapskog naroda.
U Winnipcffu izahrana
dva komunisticka
kaiulidala
U opcinsko vijece Winni-pcg- a
izabran je Joseph Zu- -
ken, a u skolski odbor An
drew Bileski.
Zukcn je dosad bio clan
§kolskog odbora. On ce u
gradskom vijecu zauzeti
mjesto Jacoba Pcnnera, koji
je tamo bio 28 godina.
Najbrzi brod na
svijelu
U brodogradiliitu Ports-mouth
u Velikoj Rritaniji
zavrScna je izgradnja naj-brSe- g
broda na svijctu Mer
kura koji ce biti vlasnistvo
grdkog brodovlasnika Niar-hos- a.
Brod je napravljen od
lakog dn'eta i aluminijuma
a tri turbine od po 3.500 ko-njsk- ih
snaga omogucit ce
mu da razvije brzinu od 100
kilometara na sat.
MITING ZENA U
TORONTO
Kongres kanadskih zona
odrzava javni miting u srije-d- u
16. novembra, 8. uvecer.
A. К. — TULONCAN1N:
T пмг.ЈмјШЈШШ
PROSLAVA 30-GODIsN- JICE
ШМРЕ HAMILTONU
Organizacija SJK priredjuje ВАМКБ
Sa slijedecim programom
Otvaran je proslave sa vcccrom, koja pocinje tocno
u 6 sati (za veceru imamo pecene prasctine, sarmc
— izobilja jela i pica) Poslije vecere pozdrav od
onranizacijc SJK u Hamiltonu, prcdstavlianje pred- -
stavnika bratskih organizacija (ukrajinskc, karpa-torusk- e, ruske, poljskc i unijc clcktricarskih radnika)
Glavni govornik drug Vojni Grbic, sekretar SJK
iz Toronta. Potom izrucivanje certifikata — spo-menic- a
utemeljacima i pomagacima naprednc rad-nick- c
stampe Zatim slikanje, recitacije, pjesmc uz
harmoniku Poslije toga veselje — igranka.
Pozivamo sve nase prijatelje, pretplatnike "Jedin-stva- "
u Hamiltonu da nas posjele.
Posto smo ii proslavi najprvi ncbi bilo zgorega ako bi
nas posjetili i nasi susjedi iz Toronta, Welland, Lon-don- a
i ostalih obliznjih mjesta.
GA
BANKET ODRfcATI U
ИиИ 1111 ii MflW
&WAU JUL AiWI
46 Cannon Street East (izmedju Hogson 1 John)
Ulaznina 2 dolara po osobi, poslije vecere 1 dolar
DOBRO DOsLI DRAGI GOSTI!
— ODBOR
sale
U 2 A S
U toku mancvara атепб-ki- h
trupa u Nemaikoj neka
zona so priblizi jednom mos-t- u
i kad je htjela 'da prodjc
preko njega, pridje joj
vojnik i гебе
— Izvinite, ali ovaj most
je razoren. Ne mo2ete preci
preko njega.
2ena je bila zapanjena,
jcr je most bio ispravan kao
i ranije, ali ipak ode u stra-nu.
Poslije svega nekoliko
koraka naidje na clrugog
vojnika, pa ga upita:
— Recite mi, mladicu. po-sto- ji
li bilo kakav razlog
University Iloom, Park Pla-za
Hotel. Govorit ce Jlrs.
Nora Rodd, koja je upra-v- o
povratila sa posjete u Ru-munjsk- oj,
Cehoslovackoj,
Poljskoj, NjemaJkoj Domo-kratsk- oj
Republici i Ma-djarsk- oj.
r
C)
UfrtavH dniKi dan pretl podne, Ivo je, potpuno la-bera- 'll gdje s nalau, upravo neevijesno e(kao po sob',
ijzie&rs,ikudmaajnujtviivkalinebMkuuokasveeietetorlukdaoigpoaakdonjajolkolus. ckeuOnmdipaeolog&dleeijdjuae.opAjoelei korboilakanjip-Лmr-ao-uti nad priioroni u dvoriitu: Andrlja je laista u jednom ktttu dvoriita pokao odojka. Spimao je pir. Dvije iene
su e vraale po ku6i, trckarale, dovikivale jedna dniRoj, i
s e to nkeko utuiino veeelo, kao da re zaieta piruje.
XeMo kamije N doill i tambura.ll, seljani, 8 koji ma je
Andrija inae virao po evatfcama, i dobar broj dniffih, i
u dvoriitu f--e je иЛого orila pjesma:
"Alaj imam vragoljasto lane,
preko kola namiguje na me. . ."
Na l-- u su navaltli kao cavke, kad je najpoelije sifctj
medju njlh.
— To je taj Francui, jeida ? — pitao je jedan.
— Da, to je on, — Javio se drugi. — Gle one kape na
njemu, — pokaie on na Ivanu pla-- u bere-tu- . — ko tanjir,
bogatll
pria—o Zebtialjroi sКmгiаjвeјnвa:, "—Kapreoc 1omn, ajnepbnlai.ka—ti,Daki okakkaokvjee
idjele!"
Onda im je pritao Andrija, da prai red, i da pred-Ma- vi gosta.
— Ovo je Stari, — rece on. Ilio je Tomin dru,;i
otac, a mladjl je od njega. On, ovaj Stari. Svirajte mu. Svirajte Starome. Udri ciganjo!
Zasvirali eu, rapjevali, a nekl drugi zaigrali. Uskoro
su i Ivu л-u-kli za rukav, i morao je ekakatl, ufiti kolo. Ali
ubrzo mu je prijelo рол-uka- o se je u stranu, zbunjen,
iznenadjen. Stajao jo naslonjen na plot i motrio, nekako
ganut, uzbudjen. Xakon toliko godina opet glcla I sluSa
seljaka, svojeg obitaog covjeka, gdje zadovolja-- a
hiru.
AH nije dugo ostao na mini. lmo-n- o su se sjatili oko
njega, a Andrija je rekao:
— I on svira. IH] ovamo taj prim, — ree otreeito jed
nom gara%om momlcu i istovremeno mu ga uzme Iz ruku.
Dao ga je Ivi.
—--A ftto (e mi ovo T
— Da gviraS. Ti znal eviraU. Znate, on je evirao s no- -
Tmrttt f ЈиИм НШМЈНК i
-
U
£"' w--i
CE SE
sati uvccer
je-da- n
б
:
u G u
:
so
i
i
—
i
HALL
PRIREDJIVAcKI
Mcilo
zbog koga ja ne bih mogla
da predjem preko ovog mo-sta- ?
Vojnik odgovori:
— 2alim, gospodjo, ali ja
ne mogu nisla da vam ka-2e- ml
Vec tri 'dana sam mr- -
tav.
SKOLA SA JEDNIM
DJAKON
U Grefcmu, malom englo-sko- m
selu luCke grofovije
Sari, postoji skola koju po-had- ja
jedan jcdini djak. —
sedmogodisnji Toni Kemp.
Na kraju prvog skolskog
dana ufiteljica "za sve raz-red- e"
obratila sc malom
Toniju rijecima:
— Ti bi morao biti vrlo
zadovoljan sto si prvi u ra-zre- du
!
— Da, —odgovorio je
mali Toni, — ali ja sam up-rav- o
i posljednji
a c a
svoj-stveno- m. neumoljivom
veci To se
na-vrsa- va
se godina dana
smrtl mog
muza Vase
koji
dobu ilvota
za
njim navek.
U pomen mome Vast dava-5- e
se ne-del- ju
pre
podne, mollm
Pomenu
1.30 sata po-dne.
se svlma lz sveg
srea
Ogner.
PZQ
""Mt
jim Tomom. Zna on. On je Tome, ako nwte znali. Datms
on Toma. Sviraj Toma,
je pijanog, covjeka
e. ce naolje da pomWi. ce najbo-Ij- e da sviram. Onda pocne kucati "Sokaeko kolo".
Oitali tamburaei su zasvirali njim, a gonti
i
Kanije Andrija je tocio vino i i
nazdravljao sWma uokolo. I'jcvao je svirao, urlao. bi
--ako toliko zagrlio i zo-u- 6i ga svojim bratom.
stalno je je Toma svirao? Sto pjevao?
jc jos Toma svirao. . . A premda U sto muka,
sve mirno i cekao prodje dan.
Konafno je do.iao cas rastanka. Kad su se pripiti gosti
najbolje potpuno trijezan i spreman za
put, zaielio svlma sretan ostanak.
Dora je na rastanku plakala.
— Nije mi zbog mene, — rekla — vec zbog
kcerke. Jedino ieljela da Toma se
nije . . . aaMo se nije vratio. . . T
Andrija onako pijan, rakijom svirao
mu.
— Pozdravi ml Tomu, — govorio tmdedi se da ne
zagrca. — Ti moga Tomu. Mora5 mi poz-drai- tl Tomu.
— Hocu. cu ga. Svakako to uciniti, —
obeca-- o je Ivo, izvlaleci se atralke iz
Ispratili su ga ovako, se njega, daleko u
polje, svira juci mu usput "Turski A ovo je mo- rale biti, I to je Toma stalno svirao. Toma je sve svirao.
N'aSavK se konacno na putu, Je brzo
krajem, koji je ugodno, brujao. Ovo je
malo prevife, mislio Toliko toliko utisaka
ipak Je malo previJe. Da, prei?e je zbunjen
moram se pribrati. Mislim da cu se vec pribrati. iloram
se pribrati. A jesu cudni ljudi. me briga. Moram
me briga je Andrija takav. Ja moram
se pribrati.
ipak nisam mislio da ce Andrija biti takav, miilio
je dalje. Nisam mislio da ce kao i Toma. takav je I sto u. cu kad je takav. to nije nilta. znai
nisamje Tomdaa. it zntaackiav. Vosliuo ionadkao nebraca. Dori ipak
UE CE POMOCI MINE-MIL- L UNIJI i gQUJEK SA BEZBROJ IflSENA
(Nastavak sa strane
Konvencija je pozvala ostale unije osude pos-tupk- e lidera Kanadskog radnickog kongresa United
Steehvorkers unije u Sudbury i Fort Colborne. Istaknuto
ce to otezati dolazece sa International
Nickel Co.
Konvencija takodjer
zakljucila 'da pruzi punu
potporu uposlenicima Royal
York Hotela u Torontu, ko-ji
Strajkuje sedam mje- -
seci.
Ostali dogadjaji u vezi
napadajem desnifarskih li-dera
uniju :
U Port Colborne odr-za- n
uposle-ni- h
u rafineriji nikla pri-sustvov- alo
vi§e 800 slu- -
saoca. Govorili su podpreds- -
Mine-Mi- ll unije
Murphy predstavnik
United Steehvorkers L
Murphy iznio
United Steelworkei's napa-d- a
Mine-Mi- ll uniju 12
godina, nakon je od
Kanadskog radnickog
jurisdikciju
Mine-Mi- ll unije za 50.000
dolara. Novae je otisao u
politicki fond Kongresa. Pa
ipak Mine-Mi- ll mnogo po-stig- la
za koje
o 6emu Sinjenira
da su place u metalsko-ru- -
tlarskoj industriji za cen
ti vecc od placa radnika ko
Steel- -
workers. Glavni argumenat
je bio da je United
Steehvorkers veca i snaznija
od Mine-Mi- ll i da ce zato u-spjes- nije
zastupati
kod INCO.
iz Sudburv no--
kazuju da
Steehvorkers unije u redovi-m- a
Mine-Mi- ll na sve
otpor radnika. na- -
llliliiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiil
С1ТЛЈГЕ I SIRITE
lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
Jedanaestog novembra
od
voljenog 1
nezaboravljenog
Je nes-redni- m
sluCaJem u najboljem
i ostavio me je
samohranu da tugujem
godlSnJI u
12. novembra u 10.30
1
moje 1 prijatelje da
prlsustvuju u
crkvl 111 na — Yonge
1 Sheppard Ave., (Section 4)
1 2 posle
Unapred
zahvaljujem.
OzaloSdena supruga,
Soflja
Je
Ivo pogledao raetuienog i osmjeh-nu- o Uit poelirfam, Bit
s zaigrali
zapjevali.
u objedovali. ntkiju
Ivu
prodrmaa,
I zapitWvao: Sto je
Sto ? Ivo je,
da
zabavljali, Ivo je,
feio je,
sam ona 1di oca. All
je, zalijevao Ivu i
je, Ш
Pozdraviti u
dvoriSta.
vjefajuci o
rastanak".
jer
man odmicao
tamnim
je. uspomena,
i sam. Ali
Ali ito
ici. Sto Mo ici. I
АИ
biti Ali
Sto AH Sto
ito 1 Sto kad No
mislio bit! bih rece isti--
1)
da
i
je da pregovore
je
vec
na Mine-Mi- ll
je
miting radnika
—
je od
jednik Har-vey
i
Se-xton.
je da
vec
vodstva
kong-resa
kupila
je
radnike zastu-pa- ,
govori
47
jo zastupa United
radnike
Vijesti
agenti United
nailaze
RADXICKU STAMPU!
tra-git- ne
Ognera, poglnuo
parostos
pa njegove
drugove
Srpskoj
groblju
izmedju
podnosio,
pozdraviti
Ivo
priguteno
Seftona
rocito vidno ispoljilo na po-sljednj- em
mitingu lokala
598 odrzanom u £etvrtak 2.
novembra, na kome je bilo
predlozeno da se imovina
lokala upotrebi za obranu
Mine-Mi- ll od napadaja Uni-ted
Steehvorkers unije. Pre-dsjedn- ik
Gillis je odbio da
prijedlog clade na glasanje
jer se bojao da ce biti usvo-je- n.
Kad je 21anstvo insisti-ral- o
da se glasa, Gillis je po--
zvao policiju da ih otjera iz
hale.
Vodje United Steehvor-kers
unije i Kanadskog rad-nickog
kongresa su osudjeni
na mitingu tredunionista u
Vancouveru. Sa mitinga je
upucen poziv svim tredunij-ski- m
organizacijama da po-zo- vu lidere CLC i United"
Steehvorkers da obustave
raciju protiv Mine-Mi- ll i da
predju na organiziranjo ne-organizira- nih
i uloze vece
napore da se povise radniS-k- e
place i izvojuju bolji ra- -
dni uvjeti.
Clanstvo Mine-Mi- ll u
Thompsonu (Manitoba) od-glasa- lo je punu potporu na-cionaln- om
vodstvu Mine-Mi- ll
unije.
cnidhena ponuda
2elio bih so upoznati udo-vico- m,
Jugoslavenkom, iz-medju
50 i 55 godina, bez
djecc radi zenidbe. Vjcra i
narodnost ne dolaze u obzir.
Adresa :
Mr. George Skaljin
203 Humberside Ave..
Toronto 9, Ontario.
IN MEMORIAM
VASA OGNER
nu. Mislim da joj noie reci. Da, moida nede. A moida Joj i
rece. Ali volio bi da joj no rece. Ona nije kria. N1 Toma
nije kriv. Pa ni Andrija nije kriv Mo je takav. Ali volio bih
da joj ne rece. Ona je tako dobra. A nije nista kriva. A nije
nt on. Pa moida da joj ntce reci. Da, mozda nece. Misiim da
joj nece reci.
Ali ja sada odlazim. DoJao sam i vradam se. I ito M.
Sto ces kad se mora vracati. Sto (ei kad se moraS sasta-ja- tl
i rastajati. floras sve ciniti u ovom prokletom livotu
MwraS cak t voliti. I rastajati se. Ali moram ih zaboranti
.MiWim da in moram zaboravitl. Uvako ne valja. Da, na
valja i mMim da (u ih zaboraviti. Za koji dan cu biti u
Francukoj i sve ce biti drukcije. Kto, vc5 ih zaboravljam.
Sizurno da ih zaboravljam kad mislim na Prancusku. Pa
dooro, mMim da ce 1 to proci. Sve ce proci. Mislim da i'i
ih zaboraviti. Morat cu. I)a, tako ce biti. Tako mora biti,
Jer ja, nisam kriv Sto Toma nije valjao. A nije ni Don.
Pa ni Andrija. AH volio bih da joj Andrija ne rece. Mislim
da joj nece reci. Nadam se da nece. Ja sada imam svojeg posla. Sada najprvo moram otici
u Prancusku. I ito mogu, Sto mogu, kad se moram vracati.
AH moram sve to zaboraviti. Mislim da moram. No, znam
da moram. Ali kako cu? Kako cu, kad se moram vracati?
Kako cu kad moram misliti na Tomu? Moram ga pozdra
iti. Obecao sam ga pozdraviti. To znaci da moram u Mee.
A menl se ne ide u Mec. Ali morat cu. Morat cu kad sam
ga obecao pozdraviti.
Volio bih sada da nisam to obecao. Ncbi morao ici u
Mec. A ovako moram. Moram, kad je vec tako. AH neka,
zaboravit cu ih. Mislim da ih moram zaboraviti. I ja to
mogu. To moram. I Sto me briga ito je Andrija takav. I sto
Toma nije valjao. Sto me briga za sve to. AH, no, laicm.
Znam da la fern. Znam da sam neXto zaboravio. A nisam
trebao. Nisam niSta rekao o Tom-ino- j ostavSini, a trebao
sam. Pa nisam nista rekao ni u cnom pismu. A trebao sam.
Ali bolje je da nisam rekao, da je iza Tome ostala samo jed-na
stara violina — tamo u Avinjonu. Tamo gdje je i Ana.
AH necemo sada o njoj. Nju troba zaboraviti. Ana nevaljj.
A ni Toma nije valjao. On nije htio pisatl. i ito la tu mogu.
Sto mogu, kad nikada nije htio pisatl. A trebao je. AH ova
ko je bolje. Bolje je da im nisam rekao.
Odjednom je stao. Okrenuo se je i zamiiljeno gledaj
prema selu. Sto da radim? — mislio je. Da se vratim i
receni im? Da im rocem za violinu? Ne, da, ne. Ne, to
nikako. To nipoito. Ne, nccu im reel za violinu, odlucio je
konacno i produiio put.
1 dok je hitao prema usamljenom svijetlu leljeznike
postaje, on je u sebi porta vljao: ja ne mogu to reci tim
ljudima, koji mogu tako toplo t)litj — ja Im ne mogu
reci.
(Krsj)
n - ~- - ,Џ уттШШ
(Nastavak 2 sa str.
Placao je stan i hranu, all
Je stanodavcu pomagao u po-sl- u kao Segrt — kako ne bi
policiji palo u o da sjedi kod
kuSe bez Ikakvog posla.
SjeCa se Nikola: Jednog da-na
padala Je kiSa, a on je sa
domaCinom klesao kamen za
kamin nekom odgajivacu ras-ni- h
konja. NaiSao je odgaja-va- c) da vidi kako se radi. Pri-mjet- io
Je grdosiju od Covjeka,
Nikelu.
"Ko ti je ovo?" upitao je.
"Segrt" odgovorio je gaz- -
da.
Odgajivac se okrenuo pre-ma
Kovafevicu.
"Ajde, kupi mi cigarto"...
Sta je mogao drugo: oti-sao
je i donio
Drugi put naisao jedan
паб iseljenik.
"Ko ti je ovaj ?" zaintere-sova- o
se.
"Hja, jedan Skotlandja-nin- "
snasao so gazda, koji
je inaJe znao da je Nikola
komunista. "Sprema se da
polaze arhitekturu, pa je
do5ao da se ovdje upozna ч
praktiEnim radom" . . . "Vidi, kako drzi ono dli-jet- o,
krv mu Isusovu!" za-vrt- io
je glavom onaj.
Negdje u proljece 1913.
banuo je u Kanadu poznati
bugarski emigrant jos od
smrti Aleksandra Stambolij-sko- g
— Kosta Todorov. Saz-nal- o
se bilo tamo da je zau-zima- o
ostar stav protiv cara
Borisa i vlade u Bugarskoj,
pa su ga nase organizacije
pozvale u Toronto da odr2i
predavanje. Tom prilikom
Kovacevic je imao kraci ra-zgov- or
sa njim, iz koga je
Todorov mogao lako da za-klju- 6i
: ova licnost zeli u Ju-goslavi-ju,
da se prebaci ne-kako
— hoce da sc bori pro
tiv okupatora. Ocutao je.
Dva zanimljiva susreta
Ali kroz nekoliko dana
pozvali su Nikolu na telefon
"Halo, koje tamo?" — u-pit- ao
je Nikola.
Muski glas, odgovorio je
dobro srpski :
"Trazim Starog. Jestc li vi
Stari?"
"Da, ja sam. Ko je to?"
"Ja sam iz Londona" do-pira- lo
Je s one strane zice,
"pukovnik Bejli. Zelim s
vama da razgovaram u ho-tel- u. Ja sam u hotelu Pojal
— ako mozetc dodjite k me-n- i
danas po podne" . . .
Pukovnik Bejli? Ko je taj
pukovnik Bejli? Onda Niko-la
KovaScvic jos nije znao
za njegovu mracnu ulogu u
zemlji, dok jo sjedio u §tabu
Draze Mihailovi6a.
"Dobro" odgovorio je ne-odredje- no.
Odmah je uspostavio vezu
sa CK Kanadske partije i sa-opst- io
drugovima sve o raz--
govoru. Sta oni misle o to-me?
Rekli su mu: idi, a mi
cemo organizovati motrenje
da li ce te uhapsiti i sta ce
biti s tobom. Trcba vidjeti
,ta trazi taj engleski puko-vnik.
"Nama je Kosta Todorov
rekao da ste vi ovdje" poceo
je razgovor pukovnik kad
je Nikola usao u njegovu ho-tels- ku
sobu. "Imam zacatal;
da razgovaram s vama. 2c-Ije- li
bismo da skupimo ovdje
nekoliko Jugoslovcna komu-nista,
koji bi pristali da po-dj- u
s nama u Jugoslaviju —
kod partizana" . . .
Bazgovor nije tada bio
zavrsen. Nikola se izvIaSio.
plaseci se ipak da nije u pi-tan- ju
kakva gadna provoka-cija- ,
mamac; ostavio je sve
za drugi put. Drugi put je o-tis- ao
an sastanak sa 61anom
CK. Polom Filipsom. jer so
u CK odluCili da trcba pod-robni- je
vidjeti u 6emu jo
stvar, pa tek onda doneti o--
dluku.
Bejli je bio ovoga puta
precizniji: traJio je organi-zovanj- e
nekoliko grupa, po
sistemu osam ljudi u svakoj
— ljudi koji ce biti i sposob-n- i
i spremi za tezak odgo-vora- n
zadatak. Poslije obuke
u Kanadi, prebacice ih prvo
u Egipat, a zatim padobra-nim- a
spustiti na jugosloven-sk- u teritoriju.
"Ali ni u kom slucaju no
zelimo imati iSta zajedniS-ko- g
sa Drazom Mihailovi
com" kategori6ki je uslovio
Nikola Kovacevic. "Samo na
slobodnu teritoriju. kod na--
rodnooslobodilacke vol
ske". . .
"Dabome, da, da" potvr-di- o je Bejli.
"Zasto bas trazito komu
niste, a ne koga drugog'"
Pukovnik je, cijedeci rijee
po rijec i gledajuci ga pravo
u o5i, odgovorio : "Jer vjerujem, no samo
vjerujem nego i dobro
znam : u slucaju padanja ne-prijat- elju
u ruke, komlmlsta
se nece ziv predati. Sad nam
je zajedni6ko — borba pro- tiv Hitlera. Kad se rat zavr-S-i,
zna se : mi, burzoazija, na
jednu stranu, vi — na dru-gu"
. . .
Bukovodstvo kanadsko
paj-tij- e odobrilo jo da so u
dje u taj posao. Za komunl-ste-iseljeni- ke
bila je to odll-cn- a
prilika da se docopaju
partizana — da oslobodila-kojbor- bi
koliko-tolik- o po
mognu : no samo maternal- -
no, prilozima, i no samo kroz
§tampu i govorima — kao
dosad. Nego i svojom kniju.
Jer je vec i kod njih pro
bila istina o borbi u Jugos-lav!
ji.
Najzad, put u domovinu?
U prvo vrijeme dopiral!
su nejnsni i protivrjecni gla-so- vi
— nije se baS mnogo
znalo sta se to u stvari tamo
"u starom kraju" deSava. Za
tim su agenti izbjcgli6ke vla-de
proturili po SAD i Kana-di
pri6u o herojstvu Draze
Mhailovica, udarajuci n i
sva zvona o njegovoj slavi.
Cak su i napredni srpski lis-to- vi
u poJctku biljezili Dra-2in- e
"uspjehe" u toboznjoj
njegovoj borbi protiv okupa-tora.
Tek kad je do njih na
neki naCin doprla rezolucija
rodoljuba donijeta u junu
19 12 na Tjentistu — u kojoj
je ukazano na sve izdajstvo
Drazino — saznali su pravo
stanje stvari, saznali za Tita '
i njegovu nrodnooslobodi-laSk- u
vojsku. Sve 6esce su o-tu- da
dopirale vijesti o pod-vizi- ma partizana: to su bili
— dolazili su do zakljucka
stvarni heroji oni su jedini
koji stvarno vode oslobodila.
бки borbu.
Робе1а je siroka kampa
nja za moralno-politi6k- u po-m- oc borcima protiv hitleri-zm- a
i okupacije, vodila se uz
put zestoka borba protiv ja-ko- g
c'ctntfkog i usta§kog u
ticaja medju iseljenicima —
protiv i hrvatsko i srpskc re- -
akcije, koje su se i tamo bo-ri- le
svim i sva£im protiv par
tizanskog pokreta u Jugosla
viji.
Nikoli je na sastanku re-6e- no
da on preuzme brigu
samo oko izbora ljudi.
On je to odbio. Bio je od- -
luc"an : hocu, ali da i ja idem
— bez obzira na svu neizv-jesno- st
i opasnosti. Јпабе —
ne. "Ovo je vanredna prili-ka"
motalo mu se u glavi,
"o'dlifina prilika da se doko-pa- m
nasih, partizana" . . .
Saznao bi on, tako, i o svo-jim- a
u okupiranoj zemlji —
o 2eni i djeci, o starim izne-mogli- m
roditeljima, o braci .
— najmanje je imao pojma
o Savi, koji je vec tada bio
legendaran. Cak i kad je ka-sni- je
cuo za pogibiju njego-vu
na Sutjesci, mislio je da
je to neka druga licnost —
ne njegov rodjeni brat.
(Nastavit ce se)
f.r.U SH DOPISIVATI
2elila bl se doplslvati. od-nos- no
upoznati sa ozbiljntm
gospodinom srednjlh godina.
2enidba nije IsklJuCena. Sta-ra
sam 36 codlna.
Zainteresirani neka se Ja-- ve
preko "Jedlnstva" — pod
Br. 16. I
%
IK
r