Jedinstvo, June 20, 1961

              S I o v e 11 s k i o d in e v i
Kje je nase mesto?
Vedkrat sem se ze odlo-!reg- a jast, in zdi se da tudi
бН. da napisem nekoliko vr-- on mcne ncpozna, zvrniti
Stic in v teh iznesem svoje
miiljenje, bolje receno, da
odgovorim na dva dopisa ki
jih je pred nedavnim obja-v- il
list "Prosveta", toda do
dimes tega nisem rnogel sto-rit- i.
Kakor znano list "Pro
sveta" je glasilo Slovcnskc
narodne podporne jodnote,
katere organizacije sem tu-di
sam clan 2e 32 let.
Gori omenjene dopise sta
napisala rojaka L. Flster in
S. JurctiS, v katcrih se oba-dv- a
pritozujcta proti "Jedi-nstva- ",
da je bil od to zane-ge- n
nekak "razdor" in sicer,
da emo vsled tega tukajSnji
Sovenci izgubili tekorekoi?
"zapoccto ustanavljanje
svojega slovenskega lista".
Tam je гебепо tudi "da se-d- aj
imamo edini progresivni
list na severnem kontinentu
— "Prosveto", ki se bori z
reakcijo". Dalje se omenja
tudi tole : "Tak je bil ta nas
razvoj v "Jedinstvu" pod
rojakom Serjakom, ki je
Slovenec".
Ni mi znamo kako sta o-menj- ena
rojaka priSla do
tega kar v svojih dopisih o-anac- ujeta.
Zdi se pa, da sta
tudi ta dva zaSla med tisto
malo stevilo ki so nasedli
tako imenovani "cetvorki"
kjer eta se nahajala tudi
dva Nana, ki sta se po 30
letih izneverila aktivnosti in
idejam za kntero sta so ves
ta cas tako marljivo udele-ieval- a
in borila.
Da je list "Prosveta" c-d- en
tistih, ki so bori proti
reakciji, to je resnica. Toda
ncmorem pa razumeti kako
more nekdo pozabljati no-noh- no
borbo proti reakciji
ki jo vodi list "Jedinstvo"
in kakor so to iz dnova v
dan vodili nasi prejSnji ca-sop- isi
zadnjih 30 let, med
katerimi je bil tudi naS slo-vons- ki
list "Edinost". Dalje
mi ni razumljivo tudi to, ka-ko
more rojak Juretie. kato--
razne
tako
zovc Ni
koji
zlokobne
danas
revansu. go-din- e,
tako ove odrza
svoj zbor
na Bilo
ih je,
im nije
ih vodi
Hans koji
jc prije bio
krivdo na mene, da je pri§-l- o
do omenjenega "razdo-ra- "
in da iliemo uspeli us-tanovit- vijo
slovenskega lis-ta.
Zdi se mi, da je bil on
vsem napacno kajti
jast sam sem bil eden tistih
ki smo zapoccli akcijo za
poseben napreden slovenski
list in kar Se danos
da bi imel ta veliko
od slovenskih naselje-nce- v
Kanadi.
Vsi gornji ali o-bto- zbe
nobenc pod-lag- e
kajti So tudi danes ima-mo
za ustanovitev
5e bi bi-l- o
zadostno zanimanje med
nami. da pri
tern nam ho6e nekdo
tudi no drzi. Govorjenji
nekakem diktatu je bila
od strani omenje-ne
"cetvorice" kar pa nebi
smelo in ni bilo potrebno
nas Slovence vkljuCiti na--
stali nesporazum.
Moj nasvet naj bo vsem
tistim Slovencem ki se resno
zanimajo za delavski prog-re- s,
da so vsi ozremo na dej-stv- o
ki se ga nemore zakriti
in to je, da tuknj Kanadi
misleCi
dalec zaostajamo za tistim,
kar imenujemo "reakcija".
In za vse to smo odgovorni
sami ker se zadosti no zani-raam- o
za stvar v katero vo-ruju- mo.
Ce ju naSa resna ie-Ij- a
za vzpostavo slovenske-ga
lista potcm tega nam no-mo- re
nikdo Mi to
lahko zacnemo
kakor to svobodno
delajo tisti Slovenci ki so
drugacnega in vc-rujo- jo,
da so samo oni v pra
vcm. Naj se oni oprijomajo
preteklosti na katorikoli na-ci- n.
Toda delavski progres
jo na pravi poti za boljo bo-docn- ost
in tukaj je nase me-sto.
J.
ОП 30-LETNI- CI NASE STAMPE
"EDINOST" JE PISALA:
Iz clanka "Slovenci in politicna izobiazba". "Edi-nost".
1. avgusta 1912:
"Danes, ko se odpirajo vrata novo dobo, ko nam
drzavniki obljubljajo boljse case, je umestnOt da vcasih
razpravljamo nasi politicni izborazbi. jo po-kaza- la
da smo kot narod zelo kulturni in razviti, docim
smo razumevanju ckonomskih i socijalnih zadev zelo
pomanjkljivi . . .
"Co pogledamo v knjizevno zgodovino Slovenccv
bomo videli, da so so nasi pisatelji in pesniki zanimali
za politicna i socijalna vprasanja; saj so vsi prihajali
iz kriiecikega in delavskega razreda, Presercn, Lcvstik,
ASkcrc, Cankar, Grogorбic in drugi so glasno govorili
mnoiicam brczbpotrebni bedi, zatiranju iz Dunaja,
Berlina i Itima. Teror je rodil vedno ja5ji odpor in poli-tiin- o
trenjo . . .
"Slovenski dclavoc se jo pocasi razvijal in prouca-va- l
delavska gibanja ...
"Priporocljivo jo da odslej posvetimo politicni izo
brazbi veliko vc£ 5asn. Na raspolaganju imamo
teoreticne knjigc in vsak kdorsc zanima za politicno izo-brazb- o,
je lahko doseic za malckonsten denar. Pravilna
politicna izobrazba je enaka vsaki vifji soli in clovek ki
jo poscduje, gleda svet in vidi jasne porspektive za
boljSi svet. danes ie taka izobrazba nujna. ako
hoSemo, da bo povojni set pnriva! na zdrai podlagi."
"Sudetcndeutsche Land
smannschaft" — se
pokret sudetskih
jemaca zbog svoje
uloge u provo-kaci- ji
drugog svjctskog
rata zive Zapad-no- j
Njcmackoj ma&tajuci
o Kao svake
su i
li veliki Kol-n- u,
i to Duhove.
navodno, 200.000.
Okupljanje prob-lem,
jer ministar
transporta vlade Christ-op- h
Secbohm
potpredsjed- -
z
o
роибеп
z
v veru-je- m,
po-dpo- re
v
izgovori
nimajo
priliko
"naprednega lista"
Ponavljanje,
dikti-ra- ti
o
zaneSeno
v
v
napredno Slovenci
prepreciti.
svobodno z
akcijami
misljcnja
Serjak
v
o Proslost
v
o o
v
Posebno
u
u
Duhcivi i
nik "Deutsche Partei", e-kstre- mno desne stranke,
a danas je demokrscanin
ocito vrlo vazan starom
kancelaru koji ga upotre-bljav- a
za takve uloge. Se-cbohm
govori takve stva-ri,
da se gotovo ne moze
ni zamisliti da to izlazi iz
usta jednog odgovornog
clana vladc koja bi i tc
kako trebalo da budc u-zdrJI- jiva
u — nekim stva-rim- a!
Seebohm zahtijeva da
se pitanje Sudeta (podru-cj- a
u granicama Cehoslo-vack- e
koje je Hitler bio
KAKO SMO SLOVENCI SREcNI?
Pred kratkim ie list "Glas Naroda" objavil dva
dopisa iz Kanade, eden iz Vancouverja, ki ga je napisal
Gus Malensek, in drugi pa iz Toronta od Rafael KruSifia.
Prvi je med ostalim zapisal tudi tole : "Mladih Slo-venc- ev
se je veliko ustanovilo tu v B. C. Na splosno so
vsi zaposleni in napredujejo' Drugi iz Toronta pa pravi
takole: "V Kanadi je v vsakem podjetju mladi Slove-nec
za "Formana" preddelavca, mojstra ali pa na naj-vidnejS- cm
mestu, do£im ostali narodi, kot Nemci, Italja-n- i
i drugi ostajajo dalec, dalec — zelo dalcC za nami!"
Ali nismo Slovenci res srecni . . . ?
Kaj se je dogodilo pri drustvu "Simon
Greprcic" v Toronto
V Torontu obstoja sloven-sk- o
kulturno-prosvetn- o dru-stvo
"Simon Grcgortid". Is-te- m
je pripadal tudi pozna-n- i
sodelavec reakcionarne-g- a
lista "Slovenska Driava"
Ludvik Jamnik, katoremu
pa se ni dopadla neutralnost
druStva in sicer zato, ker ne
vodi borbo proti komunizu.
Vsled tega je L. Jamnik na-pad- el
druslvenega tajnika
in ga obtozil kot glavnega
krivca ces, da ta vsled svoje
nepoliticnosti prikriva ko-munisti- cno
aktivnost. L. Ja-mnik
jo zahteval, da se taj-nika
drustva "Simon Gre-gorc'ic'- a"
izkljuJi toda druS-tve- ni
odbor jo prisol do za-kljuS- ka,
da zatem Jamni-kove- m
napadu po zadi ob-stoja
slovenska duhovscina
katere cilj jo uniciti druSt-v- o
"Simon Grogorcica". O-bon-om
pa je bilo prineSeno
na svetlo tudi vec" §kodo2c-ljni- h
primerov napram dru-stvu.
DruStvcni odbor se je od-loc- il,
da bo nadaljeval po
dosedanjem potu in jo v
svoji izjavi oznacil tudi to-le:
se
na
(Edini je oslal . . .
"2. aprila (1911. "op. u-ic- d.) so jecarji v trzaskem
Coroneu, s scznami v rokah
poklicali iz colic tiste, ki so
bill namenjeni v smi+ Pob-ral- i
so jim vse predmeto, k
so imeli какбпо vrednost kot
n. pr. lire, prstane in d.'iigo,
ter jih zmetali v poiebno
vrecico. Med jetniki je vla-dal- a
groza. Slutili smo. da
so nekai zlo resnega pripra-vlj- a. Vsak izmed nas je s
strahom pricakoval, kdaj bo
јсбаг poklical njegovo imp.
Izbrali so nas 72, nalozili
na zaprto kamionc in nas o-dpe- ljali v neznano amor.
Vsi smo imeli obcutek. da
je to potovanje zadnjc pito- -
vanje, potovanje brcz pov-ratk- a
. . .
Ko smo dospeli do open-skeg- a
streli§5a, so se kami-on- i
ustavili in ukazali so
nam, naj izstopimo. Kazvr
stili so nas еб vrst. Јаз
sem prisol v eno izmed sred-nji- h. led zrtvami so bill
mladi in stari ljude, neka-te- ri
so bili zo izmuJeni, з
znaki dolgega trpljenjn.
drugi so bili бе pri mo6eh,
ker so prisli sele pred krat-ki- m
v zapor. Krvniki so sta-ll
pred nami z oroziem, pri-pravlje- ni
na strel. Cekali so
samo povelje. kdai naj spro-zij- o
orozic.
V trenutku. ko so izstro-lil- i
salvo, nisem zafutil no
anektirao Reichu) rijesi
nekim ali
uz Nijemaca na
torn podrucju. Uvjeren je
da bi Sudeti opet pripali
Njcmackoj, a tako je si-rokogr-udan
te dopusta
da bi i Cesi mogli tamo
da zive — ako bas zele.
Ne staje na tome, nego
ide i dalje, pa trazi da se
pitanje granica Njemac-k- e
vrali na stanje od
1938. i naglasava: "Tko
nije za to, taj je za ono
stanje koje je izazvalo
drugi svjetski rati"
Drugim rijecima, ako
"Drustvo je kulturno-prosvetn- o,
zato hocemo tudi
delovati le s prosvetnimi
delavci in ne s politicnimi
spletkarji (ne od love, no
od dosne), ker imamo 2e do-vo- lj
izkuSenj iz pre2ivelega
faSizma in komunizma. In
danes, ko smo tu, v tej de-mokrati- fni
dezeli, si zolimo
miru in prijateljstva s tisti-- mi
ljudmi, ki mislijo tako.
kot mislimo mi. Zato naj bo
jasno vsem. da smo ljudjo,
ki smo proziveli potindvaj-se- t
let faSisticnc okupacijc
in materi-neg- a
jezika. In de smo svoj
matemi jezik obdrzali.
kljub vsem poskusom, da
ga unicfijo, gre pri tern nci-zmer- na zahvala samo pravi
in iskreni duhovs&ni na Pri-morske- m.
Slovenska iskro-n- a
duhov§6ina je bila prvi
in glavni stebor proti posku-som
raznarodovanja. In ta-k- a
duhovscina je bila tudi
prvi ponos naSega cloveka.
Kot primer naj nam bo naS
duhovnik, pesnik in narod-nja- k,
po katcrcm tudi no&i
naSe drustvo imo "Simon
Gregorcic ..."
"Kako sem resil smrti
openskem streliscu
talec.ki ziv, pripoveduje )
v
vampiri
referendumom,
prisustvo
raznarodovanja
bone fizicno bole6ine. Pa-d- el
sem samo zato, ker jo
tovaris, ki je stal za mano,
smi'tno zadet padel name in
sem zaraditega izgubil rav-notoz- je. Lezal sem na zom-I- ji v mlaki krvi. Na lirbtu
mi je lezal umirajocH tova-ris.
Zavedal sem se, da ni-sem
zadet, zato sem zadr-zev- al dih in skusal lezati ne-premi6- no.
Tovarisi so se zvijali v
smrtnih kreih. Grozotno, ko-st- i pretresajoce stokanje in
trplienio jo odmevalo v no-b- o. Tedaj so se priblizali kr-vniki
in zaoli deliti takoi-menova- ne "milostne strele".
Izstrelek, ki je usmrtil na
meni lezecega tovarisa, jo
tedai tudi mene ranil v no-g- o. Nato so zveri izvrSile бе
poslednjo skrunitev nad svo-l'i- mi zrtvami. Potegnili so iz
mrtvih teles 6eije in oblo-ke.- ki
so bili se dobri. Sre6a.
da sem bil oblecen v cu-nj- o
. . . Nato so so krvniki odda-liil- i
in cakali na kamiono,
ki bi morali odpeljati mrtvo
♦o arise. Medtrm je za6el
padati mrak na zemljo. Cim
cem bil gotov, da me no vi-dii- o,
sem se zaccl potihem
nlaziti iz tega straSncga
kraja in se oddaljevati proti
odprtemu polju.
Vso noc in ves naslednji
dopoldne sem taval po po
se ne samo Sudeti nego
cak i Austrija ne vrate
nekom novom Reichu, ne
treba se cuditi izbije li
ponovno rat!
Sto se samog Seebohma
tice, evo nekih cinjenica
koje govore same za se-b- e:
Seebohm nije uopce
sudetski Nijemac. Majka
mu je iz Irske, a otac N-ijemac
iz okolice Dresde-na- .
U Sudetima je zivio
samo u ranoj mladosti.
Mnogo je vaznije da je
kasnije bio glavni akcio-na- r
velikog rudnika ug-Ije- na
"Britannia Kohlen
J. P. Sartre:
KUBA I AMERICKI iMPERIJALIZAM
Jean Pan! aitr , koji ji da
puta pol je Mtji'ia Kubanke
Revolucije bor.iio u Kubi, oako
je odgovono na pitanja redakcije
lista L' Express (Pariz) o kuban-ski- m
dogadjajima.
— Kako objaenjavate novu ame-rUfk- u
adminietraciju, koja Je isja-vljiva- la
epremnoet revidirati Eieen-howerov- u
politiku u odnoeu na ne-raxvije- ne
lemlje — ak sto vise
onu u odnoeu na Kinu — a ne mo-te
prihratiti poetojanje jctlnogr re-formisti- dkog reiima u Kubi?
— U vrijeme pTediiborne kam-pan- je
u Sjed. Driavama Kennedy
je podriao princip pomoci kuban-eld- m
ubjeglkama, kako onima iz-v- an
Kube, tako isto i pobunjenici-m- a
u Kubi, a to je to£no liniju po-nasan- ja
koju on provodi danas.
Niita se nije promjenilo. Ako
Sjed. Driave ne mogu podnijeti
poetojanje nekoliko deeotina kilo- -
metara od Floride, nezavianu dria--
vu od est miliona stanovnika, koja
eprovodi vlastite reforme i pocta-vlj- a
ponovo u novom obliku "Mon-roev- u
doktrinu". U evoje vrijeme
Monroeva doktrina Je bila "Ame- -
rika Amerikancima", a danas je
"Juina Amerika sjevernim Ame-rikancima".
Potrebno je shvatiti da se ame-rij- ki
imperijalizam proteie na sve
driave Latinske Amerike i da Je
narod ovih zemalja mnogo osjet-lji- v
na cinjenicu da je Castro bio
u stanju iprodrmati ekonomsko tu-torst- vo
Amerike Sto se u svemu
ne moie oznaciti komunisti&im o-predjelj- enjem
kubanskog reiima.
Kada sam posjetio Oraiil, megao
sam konstatirati da je Kuba pris-nat- a
kao nacija "vodii".
U ameriJkim oiima oievidno je
Kuba zao primjer; joi (--
ore: to je
dokaz da oslobodjenje Jcdneg ma-lo?
naroda je mogufe. Do sada se
to moglo samo zamisliti, sada ta-mo
se je ostvarilo. Ovo Sjed. Dr-iave
ne mogu podnijeti.
— Ne poetoji H strah kod ame-rick- ih
rukovodioca da Kuba posta- -
Je iatureni bedem komunisii&oir
bloka?
— Stvarno, kampanja zatrovlja- -
vanja namijenjena ameri£koj pub- -
hci, pa 6ak i onoj u Evropi, htje-l- a
bi to dokaiati. Amerika — ka-i- e
se — ne mole tolerirati prisut- -
noet "ruskog гел-olvc-ra
uperenog u
vlastita lodja". U stvari Sjedinjcne
Driave ne interesira ovaj dio pro
blem; prije svega jer Kuba nijo
jvlan ruski revolver uperen protiv
Amerike. Kubanci, treba pono-iti- ,
nisu komunisti i ninu nikada mis-li- li instalirati ruskc raketne baze
na svom tertoriju. Na drugoj stra-п- Г
u slufaju svjeUkog rata, обе-vidn- o je da bi Kuba bila neutral-n- a
ill momentalno okupirana od
strane Amerikanaca. U koliko so
ttfe raketnog rata otok ne bi imao
nikakvog znafaja kada bi raketc
svejedno stigle isto tako toJno i
dobro kao iz daljine. N'elko tko bi
kazao Amerikancima: 'Tainja, ko-munisti
su pred vajiim vratima,
premaju se ki vam skoee za %Tat"
bio bi kompletni idiot. Medjutim
Amerikanci to vjeruju, vjeruju jer
su zasljepljeni odavno antikomu-nisticJco- m
proj)agandom i jer ne
Ijih, izogibajoc se bivaliSC,
vstrahu, da mo ne bi spoz-nal- i. Ker mi je rana na nojri
тобпо krvavela, sem pois-ka- l nekaj smole v boiovcu
in si jo namazal, zato, da u-sta- vim kri. Koncno sem
srecal par deckov, ki so pa-s- li kravo in jih zaprosil ma-lo
kruha. Pozneje sem sre-6- al dve deklici. Ustavil sem
ju in se odlo6il, da jima po-ve- m, kaj so mi je zgodilo.
Poyodal sem jima, da sem
edini, ki sem so re§il smrti
na openskem streliscu. Pro- -
sil sem ju, naj me popeljeta
c"im prej do partizanov.
In tako se je tudi zgodi-lo."
"Delo" (Trst)
werk A. G." u Egerlandu
u Sudetima. Ali treba
znati da je on postao ga
zda u toj kompaniji tek
poslije 1939. godine kad
su iz nje uklonjeni 2ido-v- i,
a dobro znamo da je
upravo Adolf Eichmann
bio u to vrijeme detasiran
u Prag da izvede takvo
ciscenje . I sasvim je ja-sno
da Seebohm, govoreci
o Sudetima, revizijama i
aneksijama, misli prije
svega na tu — rudarsku
eksploataciju.
Uostalom, i mnogi dru-gi
zlodusi koji na Duhove
placu za Sudetima imaju
slicne ciljeve.
(VUS)
imju i. ~' ir - i i. k.i'i mia ii.
m nih ji- - kunui' l. am c no -- to
f коч i n.'ihiA m mtt'ivMma
U suitim tu je jerian drugi pro-blem;
on leii u postojanju jednog
krutog eistema kolonijalizma —
koga mi nazivamo imperijalizam --
koji drii sve odnoee Sjeverne Ame-rike
sa svima driavama Latinske
Amerike. Ako ovaj sistem pukne
na jednom mjestu, onda on moie
puci i na svakom drugom mjestu.
Taj sistem se sastoji u postojelim
vezama sa herazvijenini susjednim
zemljama, koje su prisiljene na
jednoobraznost proizvodnje i rade
za Sjedinjcne Driave imajuli na
svom celu vladaju6i klasu koja
je prodana Amerikancima.
Slu£aj Kube je jasan: Amerika
je kupovela od Kube icitr po vi-Si- m
cijenama od onih na medju-narodn- oj
pijaci, ne iz plemenitoeti
vec zato sto je cijena koitanja a--
meriikog Secera visoka i nije se
moglo upropastiti ameriike tvor-nicar- e
secera i uzgajivace Jeerne
repe uvozom stranog Secera po
niskoj cijeni. Moglo se Je — na-ravn- o
— uspostaviti jednu obicnu
carinsku zapreku, medjutim nije
uobi&xjeno taksirati produk-t- e
siroke potrosnje. Eto raito je
JSecer kupovan po visokoj cijeni.
Premoc je odmah jasna: semlja od
koje se kupuje secer po vieoj ci-jeni
od onih na medjunarodnom
triistu, nalazi se automatski veza-ni- h
ruku i nogu; nalazi se vezana
jer ako ju se iznenadno pusti, ona
pada na medjunarodno triiste i
ugruva se. Istovremeno driava se
orijentira na jednoobraznu prois-vodnj- u,
ne proizvodi niwta drugo
do secerne trske. Secema traka
ima najniiu cijenu, a preprodaje
se vise od vlastite normalne cije-n- e:
to je san kapitalizma.
U pofetku Amerikanci su reali-zira- li
ekonomsku koncetraclju: oni
ки stvorili kompanije kojo su tre-bal- e
zaposjesti tvornice za prera-d- u
sedera i plantaie secerne trske
na Kubi. To je pretpostavljeno in-vesticija-ma
u dolarima, medjutim
stvarni dohodak odmah ide u A-meri-ku.
Sto zaradi kubanski seljak
i radnik u ovom slucaju? Niita,
buduli da se odnosi na operaciju
Amerike, Americi. U drugom slu-caju
Amerikanci su imali interes
formirati jednu klasu poejcnlnika;
to jest poetoji vec jedna izvjeena
kubanska aristokracija: Aristokra-cij- a
"kolona", Spanjolske pripad-nost- i,
koja se proteie na terene
manjeg znacaja. Amerikanci su im
ustupali terene malo po malo; dok
su koloni na pocetku psjedovali 30
proconata plantaia, a Amerikanci
70 procenata, proporcija se je po-laga- no
mjenjala i u vrijeme druge
faze krupni posjelnici poetali su
Kubanci koji su drlali 70 proce-nata,
a Amerikanci 30 procenata
terena.
Ova operacija nije niKa nepri-stojn- o;
naprotiv: jedna zemlja sa
jednoobraznom produkcijom je pre- -
krasna za kapital i za viiak ame-rick- ih
proizvoda; jednoobrazna pro-izvodn- ja
uetvari znaCi da svi osta-li
sektori proiz-odnj- e su zanema-ren-i
i sa svojim novcem Kubanci
ne mogu kupiti nicije druge pro--
dukte do americke. Amerikance
malo interesira da li su gospoda-r- i
na Kubi clanovi aristokratskog
dru.Uva, dosta da u izmjeni doba- -
ra sve se pretvara u dolare i kod
kupnje maiinerije, automobila i
drugog od Amerike, ill se prenose
u americke bankarske racunske
knjige
To je klasican sistem kojega
Prancuska upotrefoljava u Aliiru,
medjutim u izvjesnom smislu na
Kubi je bilo gore nego u Aliiru.
Mi nismo nikada gurnuli na prvo
mjesto Jednoobraznost proizvodnje
u Aliiru do tacke zabrane iitan--
ca koje bi morali davati Aliirci- -
ma. Meljutim na Kubi rajeke i
riia koji su glavni product za ie-hra- nu njinog puAansta morali
su biti uvaiani iz U. S. A.
Drugim rijecima Kuba Je data
posao poljoprivrednkima SJedinJe- -
nih Dria-a- , iako Je njezino tio to-lik- o
plodno da je moglo xadovoljiti
sve potrebe domace potrosnje.
U ovom slucaju gdje Je bila de-mokraci-ja?
Nije postojala; ona ni
je nikada postojala is rasloga Sto
interest klase vlasnika i vojnih
of icira koji su bili regrutirani u
srru zemlje, bili u stvari protivni
interesima iirokih narodnih mase.
llatista se nije radio slucajno; bio
je Jedan tiranin narocito tvrd, me-djutim
bili su i mnogi drugi. U
kubanAoj hietoriji bilo Je period
tiranije i peri la korupcije. U sta-bilni- m
periodima kada siromattvo
nije bilo tako akumulimno u na-rodn- hn
masama tiranstvo Je bilo
nepotrebno, jer armija Je bila do-volj-na
da odriava red, vladari ni-su
imali nikakvu vlast i brio su
dolasili do saznanja da su samo
ljudi od stem dobro ptafrni. To
se Je desilo sa svim vodjama de-mokret- sldh
pokxwta, koji su doili
na vlast pooKje ntgo m stocfli Be-lt
Uraalje, teikli da iss se nije
STRANA 3
(i4ii'li ! iiraiti 1 1 iuh'iju koja
K iiniffla piiurcditi .fmlju (uki-d.ui- je
jcinoohrazii( proizvodnje, ko-ja
je bila prakticirala, ukidanje
savisnosti od Sjedinjenih Driava i
t. d.), oni nisu mogli uciniti niita
do prodati se Amerikancima i Ku-banci- raa
poslovnog svijeta. КоПф-cij-a
ae je desavala u tiraniji. Da-tisti- na
diktatura imala je precisi-ran- o
znacenje: Amerikanci, koji
su bili fakticni gospodari, uvijek
su modificirali po vlastitoj volji
u funkciji situaeije "kvotun to Jt
kolicinu Secera koju su kuporali
od Kube. Stvari su isle itekako
dobro za kubanske vlasnike, koji
su razvili svoju produkciju do 7
miliona tona iecera; u torn moroiQ-t-u
Amerikanci su im kazali: тЂВ
moiemo kupiti tu kolicinu, nije
nam potrebno nego samo 4 milio-na
tona". Trebalo Je dakle smanji--ti
naglo pridukciju; produktori м
nisu ni najmanje uznemirili od
jednog slicnog smanjenja, iecorna
trska nije neka maftina; ona nil
i raste eama, ako jo ima mnogo
dosta da ju se samo zapusti nepo-kose-nu
na polju, Sto se moie t-pr- aviti
slobodno od danas do sut-r- a.
Oni koji su bili pogodjeni sa
tim smanjenjem bili su wljact,
jer berba prelazi od sedam milio-na
na cetiri miliona tona godiftnje,
Sto znadi da trojica od sedmorice
ce biti bacena u potpunu bespos-lic- u.
Za stiSati sve to, vlasnidma
je bila potrebna diktatura. Datis-tin- a
funkcija kada se Je vratio na
vlast, bila je zaista tjeranje zem-lj- e
da guta konjsku medicinu:
smanjenje .produkcije Secera sa ie-da- m
na ceUri miliona tona. Batta-t- a
nije postao tra$an za to ite
se je njegov karakter pokvario,
vec zato Ш je to situaeije zahtl-jeval- a;
trebalo je biti strofen aa
baciti u benposlicu eijeli jedan dio
naroda, cuvajuci skrupolozno bo-gatst- vo
drugog. Surovi sistem Je
bio posljedica volje Amerikanaca
da safuvaju izvjestan sistem oa-lanjaj- uci
se na jednu klasu i na
jednu vojsku koja nije imal dni-gi-h
do interesa doticne klose. To
je Sto je stvorilo revoluciju, buda-d- i
da ве je kvota Secera ponovo
smanjila, napucenost se je n p-de- set
godina potrostrudila, i pre-napueen- ost
baS kao u Aliiru nija
bila krivica higijenskog razvojo,
naprotiv krivica za prenapucenoii
je siromaJtvo.
Koja Je dakle razlika izmedju o-vo- ga
i kolonijalizma? Razlika Jo
samo jedna: americko licemjemo
neostupanje wl moral nih i poH
kih nafiela. Kuba je bila nezavU-n-a
zemlja, imala je vojsku simboJ
vlastite nezavisnosti, ali nesrecom
ova vojska nije bila niSta drugo
nego instrumenat vlastitog rop-tv-a.
Meni ee viSe svidja kolonija-lisacij- a,
jer bnrem Je vise proeta,
rezultati su isti, ali ih so vidi. Ku-banci
su bili dugo vremena obBia-njlvan- i,
krivili su sebe samo sa
vlastitu nesrecu.
— I Amerikanci su obmimuti,
americko јал-п-о mnjenje nema o-sje-daja
imajuci kolonijo.
— Nesreca je sto se Je u S. A.
D. orgonizirala najpomahnitaaije
propaganda protiv Castro, a Eo
narodne mase nisu nikako ћта-ti- le
o ccmu se raU. Za vrijemo
Uatistine dikteture — na prteajw
— nije proSao niti jedan ten a
da ljudi nisu bili muccni I ubdjenl
u satvorima u Havani i Santiago,
ali americke novinc, radio Ш telo-vizi- ja
nisu nikada objavilo tfta O
tomu izuzev u posljednjo vrijerao
kada se Jc jasno vidjelo da jo Ba-tista
izgubio igru. Poslije Caitro-v- e
pobjede, koja razlika! Tri ce-tiri
mjeseca kasnije bill m preco-s- i
muciteljima i avijaticarima ko-ji
su bombardovali otvorene i no-zaStice- ne
grfnlove, to jest uWcama,
Xeki od ovih su bili osuljni ПЛ
smrt, bal kako se je deiaralo kl
nas u Francuakoj 1945. godJM,
medjutim u torn momenta svi to-levis- ijski
ekrani americkih telcvi-zij- a
prenosili su ismiSlJotlne o ва-silj- u,
koje su naravno bile dofero
isftbranc, poksieli su na екгава
jednog ogromnog Crnca koji Jo
drhtao od streha kad Je bio sasle-Java- n
i kasnije streljan. Smrtaa
kaine nije nikada HJea. Eto tako
se Je predstavilo Castra a SAB.
Kasnije se Je preSlo na MsmO'
krate". Jedan bivSi Castrov dreg
prebjegao Je n U. S. A. i dvao
zapanjujuce isjave o Castrevoj ti
raniji. U stvari ovi famoatii Mt
mokrate" jesu lira koja su sc na-ravno
borila, ali su cinila iIuiim-t-e
desnice, pripsxkla gra4Jansitozn
staleiu koji Je ielio sruSitl Batie-t- u
samo zato Sto im Je bilo dosta
terora, to Je bila konservathma
gradJanMina. koja Je teiila sa
gradjanskim reiimim i kd Jo
Kubanska revolurija pobjetMa,
shvatili su da to vrijedja njihove
interest, te su i otiSli.
(N'astavit ce se)
SIRITE Г P0MA21TB
RADMCKU STAMPU!
'0--0