Jedinstvo, January 06, 1961

              1
Јшвш "...I MI SMO DELIC OVOG PROGRESA
STO cUDA STVARA ..."
— Petar Mracevic, 1952.
Published every Tuesday and Friday by Jcdinstvo Publishing Company,
479 Queen Street West, Toronto 2-- B, Ontario, Canada.
VOL. XIII. No. 1 (109 1) TORONTO. FRIDAY, JANUARY 6, 19б PRICE 8c PER COPY
SSSR i Kanada : Dobre
zelje na pocetku
godine
Kanadski premijcr Diefenbakcr i sovjetski prcmi-je- r
Hruscov izmjcnili su pozdravc prigodom Nove godi-ne,
u kojima su izrazili nadu da cc se dobri odnosi izme-dj- u
Kanade i Sovjetskog Savcza nastaviti i da cc doci
do sporazuma o razoruzanju.
Hru56ovljeva poruka
Diefcnbakcru glasi :
"Prigodom Novo go-dine
zelim da izrazim
Vama, gospodine pred-sjedni- £c
vlade, i kanad-sko- m
narodu, moje isk-ren- c
cestitke i najboljo
ielje.
"Mo2c sc sa zadovo-Ijstvo- m
zabiljciiti da su
u prosloj godini prosi-ren- i
ckonomski, nauCni,
kulturni i sportski odno-si'izmcd- ju
na§ih zema-Ija- .
"Ja se nadam da cc u nastupajucoj godini sovjet-sko-kanads- ki
odnosi dozivljcti najveci moguci razvoj u
intcrcsu ројабапја prijatcljstva i medjusobnog razumjc-vanj- a
izmedju naroda Sovjetskoga Saveza i Kanade, a
takodjer i u intcrcsu rjesenja sazrclih medjunarodnih
problcma, prijc svega problcma razoruzanja koji igra
vainu ulogu u pitanju osiguranja trajnog mira."
Slijedecc je tekst Dicfcnbakcrovc poruke Hru55ovu :
"Zelim da Vam zah-vali- m
na novogodisnjoj
poruci kanadskom na-rodu
i meni.
"Ja dijelim Vase na-d- e
da cc iduca godina
zabiljeSit naprcdak u
rjesavanju vaznih me-djunarodnih
pitanja, u-klju- 6iv
vitalni problem
razoruzanja.
"Ja uzvracam Vasu
Sclju za daljni razvoj
odnosa izmedju nasih
zemalja, i u ime kana-dsk- e
vlade i naroda iz-razava- m
Vama, sovjet-sko- j
vladi i narodu dob-r- e
Zcljc za 1961."
razoruzanje.
je razmijenio novogodisnjc pozdrave i
izabranim predsjednikom Sjedinjenih Drzava Kennc-dye- m.
takodjer uputio pozdrav utamnicenom
kongoanskom prcmijeru Lumumbi.
Neina opravdanja
Claude Jodoin, predsjed-nik
Kanadskog radniCkog
liongrcsa (1,000.000 clano-va- )
u svojoj novogodisnjoj
poruci je izjavio da noma o-pravd- anja
za mnsovnu bes-poslicu
u '"tako mladoj ze- -
mlji kao je Kanada, ko-j- a
posjeduje ogromna priro-dn- a
bogatstva".
Jodoin je kazao da je ad- - i
Diefenbaker
Hru5cov
za besposlicu
nistvo uslo tt 19G0. godinu
sa puno optimizma, ali njc-gov- e
nade nisu ostvarene.
Ukazao je potrcbu da ra-dnist- vo
uzmc veceg ибебса u
politi6kom zivotu.
Jodoin je naglasio da jo
Kanadski radnicki kongres
7a pregovore izmedju najvi-ci- h
drzavnih predstavnika
za
Hruscov sa
On jc
5to
Apel za pomoc deportiranog MacKay-- a
U Vancouveru je osnovan komitct za obranu Ila-mis- h
Scott MacKay-a- , koji je depoiliran iz Sjedinjenih
Drzava zbog sudjclovanja u pokretu nezaposlenih rad-nik- a
trideselih godina. MacKay je rodjen u Kanadi, ali
je vcci dio zivota proveo u Sjedinjenim Drzavama; ta-mo
mu sc nalazi zena, sin, majka i druga rodbina. Zaje-dno
s njim doportiran je u Finsku William Mackie, koga
su u Sjedinjene Drzave donijeli roditelji kad mu jc bilo
8 mjescci.
MacKay je po zanimanju karpenter. Clanovi kar-penters- ke unije u Vancouveru su ga primili u svoje re-do- ve
i nastojc da mu pomognu. Oni rade na osnivanju
sirokog komiteta koji cc apelirati na novog americkog
predsjednika Kennedya i njegova brata Roberta, minist-r- a pravde, da izmjene odluku Eisenhowerove vlade. Oni
se obracaju svim demokratskim gradjanima da pomog-nu.
Potrebna je i financijska pomoc.
Svi koji zele na bilo koji nacin pomoci ovu akciju
ncka sc obrate na : IIAMISII SCOTT MACKAY DE-FENSE
COMMITTEE, ROOM 100, 307 WEST BROAD-WAY,
VANCOUVER, D. C.
Mir u Laosul
Rake sebi od Kube!
1961. godma je slabo pocela.
Americka vlada je zaprijetila otvorenom oruianom
intervencijom u Laosu. Sa Kubom je prekinula odnose i
prijeti da upotrebi oru2anu silu.
Amen5ki upravljaSi su izgubili glavu zbog toga Sto
se gradjanski rat u Laosu razvija nepovoljno za reak-cionar- ne
snage, koje su se prihvatile oruzja da uniste ne-utralisti- dku vladu princa Suvane Fume. Amerikanci po-kusav- aju opravdati svoj upad u Laos tvrdnjama da na-rodnooslobodi- lacke snage u Laosu pomazu Sovjetski Sa-ve- z,
Kina i Sjevemi Vijetnam.
Akcije Washingtona uplazile su i njihove "savez-nike- ".
London se izjasnio za pregovore, kako predlaze
Sovjetski Savez. A i Kanada je pocela pokazivati sklo-no- st
za obnovu komisije za nadzor zenevskog sporazu-ma
o Laosu.
Sjedinjene Drzave su prekinule odnose sa Kubom
nakon jc ova zatrazila smanjivanje osoblja ameriike
ambasade u Ilavani na 11, koliko broji osoblje kubanske
ambasadc u Washingtonu. Naravno, to je samo izgovor.
U stvari, to je jos jedan korak u planovima za unistenje
Castrovog rezima.
Kuba je optuSila Sjedinjene Drzavc pred Vijecem
sigurnosti da organizira oruzani napadaj na Kubu.
I ovaj postupak Washingtona je izazvao zgraanjc
i negodovanje u svijetu. Od toga koraka se ogradio i no-voizabr- ani ameriiki predsjednik Kennedy. Kanada je
izjavila da ce ona nastaviti normalne odnose sa Kubom.
Demokratski Kanadjani pozdravljaju vladino sta-novis- te
u vezi Kube i istovrcmeno traie da sc Kanada
odluc'nije izjasni za obnovu Medjunarodne komisije o
Laosu, 6iji je Slan. Vjeruj0 se da bi to bilo od velikof
znadaja, jer ostali clanovi Komisije, Indija i Poljska, pri-staj- u.
U Bclgiji se nastavlja borba protiv vladina nasrtaja
na zivotni standard naroda.
Gencralni sekretar UN Hammarskjold je otisao u
Kongo. Prilikom dolaska u Leopoldville do£ekan je po
pristalicama premijera Lumumbe, koji su traZili njego-v- o
oslobodjenje.
APEL LAOSKE VLADE
Zakonita laoKa lada princa Su-an- a
Гите objaila Je aojcnje,
u kome he Sjedinjene Ainerifke
I)r£ae, Tajland I pabunjenicke
snage 8 Reneratom Tumi No'ava-no- m
na fclti okriljuju za razara-nj- e
adminUtratUnoK centra Iosa
Vijentijana. lT saopcenju podlaci
M, da mi antMadine unaRe u na- -'
padu na Vijflijan poubijalo vise
Utotina osoba, raiorile mnoge do.
moe i hilorijke fomenike.
l'rcbacujui su od)?oornost га
sltuaciju u 1аочи na domafe reak-- 1
cionarne snacc sa Fumi Noaanom
na celu i njihoe Mrane pomagace,
predstanik zakonile lade pozao
je miro1jubie zemlje, narotle ci-jel- og
Mijrta i prije seua kopred-RJednik- e
zenevske konferencije o
Indokini od 193. godine, na kojoj
je potpUan kporazum o Lao-- u, kao
i azijvko-afrifk- e zemlje, da "podr-i-e
Iwrbu laoske lade i naroda pro.
tiv afrresije SAD i Tajlanda".
V Mom fcaopccnju upucen je i
poziv laosko-- n narodu, da se uje-c'i- ni
u obrani zemlje, ladine poll-tik- e
mira, neutralnosti, nacional
nog porazuma i jrdinta.
Gvatemnla cc hiti
oslobodjcna
IlivSi predii.iednik Gvatemale Ja-rob- o
Arbeni izjavio je novinarinu
da nije daleko trenutak oslobodje-r.j- a
njeRove domovine od diktature
i prelasti inozemnih monopola.
Arbenz je odlufno podvukao da "u-mjet- no
naturenl relim Renerala
Idiporaea ne mole joS dugo potra-jati- ".
Arbcmz sada live u Kubi. Njego-vl- a
lada je oborena 1954. — irtva
oruiane Intenxncije orpanizirane
u Wahinptonu. N'edavna pobuna
u Gvatemali je ozbiljno poljuljala
diktaturu Idifrorasa.
Ггста izvjeJtajima koji stiiu u
Havanu, general Idigoras nastavlja
drastWnu "akciju odmazde" protiv
stano-niJtv- a u pet departmana
Gvatemale u kojima je doSlo do u-stati- ka.
U Hondurasu je dobilo azil preko
50 mladih oficira koji su predvodili
vrtanak protiv diktature. Ovl ofi-ci- ri
su Izjavill Jtampi da snage re-lim- a,
usprkos ponovnom osvaja-nj- u
pet gradova, nisu razbile iari-ft- a
ustanka.
llPXnESWKlIK IMA
Г11ЕКО 290.000 IJITDI
Zapadnonjemafko ministarstvo
obrane je saopcilo da c"e Zapadna
Njema?ka imati pocetkom оле
godine 291.000 ljudi pod oniijem.
Kanada ireba da izvrsi
svoju duznost
Komunitika partija Kanade je
uputila telegram prcmijeru Die-finbake- ru
i odjama opozicije Le-ster
H. Pearsonu i Hazen Argue u
ezi situacije u Laosu; telegram
glasi:
Troput kanadke lade da lz-vr-
SI soje obaeze kao ian Medju
narodne nadzorne komisije prido-ni- o
je danasnjoj krizi u Laosu. Oo
je omoRUcilo Sjedinjenim I)r2aa-m- a
da, suprotno odredbama ugo-or- a
o neutralizaciji I-a-osa
i protiv
olje laokog naroda, oruijem i
nocem podupre desniJfarsku slul.
nicku ladu koja je zemlju bacila
v gradjanki rat.
"Sjedinjenim Drzavama se no
smije dozoliti da ргомге interen
ciju ! tako shore drugu Koreju i
ugroze sjetski mir. Komunistifka
partija pom a ladu da poduzme
nijere za ncposredni saziv Mrdju-narodn- e
komisije da restaurira i
parantira mir, nezaisnot ! ncut-talno- st
Laosa.
"Ostali flanoi komisije, Indija
I Poljska, spremni su za satanak.
Kanada se dosad sii7dr2aala. Na-J- a
je duznot, gospodine predjed
ni?e lade, da izmjenimo stanotis-t- c
i saoemo komisiju I na taj na
fin doprinesemo demokratskom rje-sen- ju
krize u Laosu".
KomunNticka partija takodjer
raopcaa da je primila izvjetaj od
Xarodne socijaliticke partije Ku-- bt
o neposrednoj opasnosti amcri-lo- g
napadaja na Kubu.
Komunistifka partija poziva
soje clanoe, pristalice i si miro-ljubi- e
Kanad jane da "izraze svo.
jr protivljenje imperijalistickim
intrigama u 1лои i Kubi, i da so
jr stanovite stave na znanje la-d- !
putem telegrama, reroliirija i
pisama.
Komunisticka partija kale da
Nova godina "ne smije biti godina
rata, nego godina za pojaranje mi
ta. Opasnast rata je velika, ali mo-gucn- ot
naroda da sprijWi rat je
eca neRo ikada".
UHVAeEN JOS JEDAN
N'ACISTICKI ZLOCIXAC
U Zapadnoj N'jemafkoj je uh-a-(e- n
nacisticki zWinac Uichard
Паег, posljednji komandant zlo-glan- og
nacistifkog logora Oswlen-ci- m
(Auschvitz). On je punih 15
godina £ivio u selu Dussendorf kraj
Hamburga pod imenom Karl Neu-mann.
Ratni zlocinci medju nama
Zloglasni Radan Grujicic sSobodno
sece po Windsoru
Saznajemo da se Radislav
(Radan) Gruji6ic nalazi u
Windsoru, gde se doklatario
iz Sjedinjenih Drzava. On
se nalazi na listi ratnih zlo-£ina- ca
i jugoslavcnska vlada
je svojevrcmeno trazila nje-gov- o
izru6enje.
Radan Grujicic dosao je u
Kanadu pod laznim imenom,
Marko Jankovic. 1951. bio
je otkriven od strane nekoli-k- o
novih doseljenika i na§a
organizacija zatrazila jc od
kanadske vlade njegovo iz-гибе-
пје
Jugoslaviji.
Drzavna komisija za utvr-djivan- je
zloSina okupatora i
njihovih pomaga6a ustanovi-l- a
je u "Saopstcnju broj 11"
razne zloSine Gruji6ica, ko-ji
je bio zamenik §efa Speci-jaln- e
policije u Beogradu.
Tamo se izmedju ostalog ka-i- c:
" . . . U saradnji sa oku-patorski- m
i svim ncdicevs-ki- m
prvostepenim upravnim'
vlastima u unutrasnjosti,
Specijalna policija je pod
raznim optuzbama, sa raz-ni- m
kvalifikacijama i raz-nim
osudama slala mase u
Banji6ki logor; zatvorcnici
su kategorisani prema ovim
optuzbama, ali bcz obzira
na kategorije, streljanje je
vrseno po slobodnom naho-djenj- u
i odluci Vukovica,
Dragog Jovanovica, Parano-sa- ,
Bccarevica i Grujici-ca- .
. . " "Izvcsno vrcmc to-ko- m
zimc 1913—11. nije bi-lo
masovnih strcljanja, ali
zato su nastavljcna s prole-c- a
1911. godine i trajala su
rkoro bez prekida od 27 IV.
do 2 X. 19G 1. Posto su Ncmci
bili zatrpali tragove zlocina
svojih pomagaca u Jajinci-m- a
iskopavanjem i spaljiva
njem, sad su strcljanja nas-tavljcna
na Centralnom gro
blju u Marinkovoj Bari;
gde su dotle.samo zakopa
vane one zrtvc koje su poje-dinacn- o
bile streljane ili o-bes- ene
u krugu logora, pre-tucen- o
u Specijalnoj polici-cij- i,
Gestapou itd. Obi6no je
nocu dovodjeno po desetak
lica i odmah streljano. Ta su
strcljanja obtfno vrili agen-t- i
Specijalne policije u prisu-stv- u
svoga Sofa Bozidara Be-carevi- ca
i пајбеЈсо njegovog
zamenika Radana Grujicica.
Kad su so partizanski odrc-d- i
priblizavali Beogradu,
zloglasni Vujkovic, Bccare- -
Poljskoj su konacno pov--
raccni umjetnicki i historij-sk- i
predmeti, koji su u Ka-nadi
bili pohranjeni na po-cetku
Drugog svjctskog ra-ta.
Njihova vrijednost cijeni
se izmedju 50 i 60 milijuna
dolara.
Poljska javnost je odusc-vljen- o
pozdravila vracanjc
ovih predmeta. Poljski list
"Trj'buna Ludu" istice da je
uklonjena jedna ozbiljna za-pre- ka
normalnim odnosima
izmedju Kanade i Poljske.
Glavni krivac za zadrza-vanj- e
poljskih umjetnidkih
i historijskih predmeta jc
biv§i kvcbeSki premijcr Du- -
vie i Grujicic bojah su sc da
strcljanja vrse na Central-nom
groblju, pa su zato pre-§- li
na Јетејзко groblje, ko-je
su prethodno obezbedili
jednim odredom петабке
vojske koji je stalno cuvao
groblje . . . Sva strcljanja
koja jc poslednjih mescci
vrsila Specijalna policija vr-§e- na
su, scm spomenutog, u
manjim grupama, po deset
do jedanaest dnevno. Uvcce
izmedju 8 i 9 sati dolazio je
krvolok Radan Grujicic, o-n- aj
koji je imao zadatak da
unisti po§teni intclektualni
Beograd, sa jednim aktom
otprilike ove sadrzinc: "Se-f- u
koncentracionog logora
Uprave grada Beograda, Ba-njic- a.
Umoljavate se da upu-tit- e
Specijalnoj policiji dole
imenovana lica koja su pot-rebna
radi daljncg saslusa-nja- .
Nije potrebno da imeno-van- i
poncsu svoje stvari, jer
cc odmah po saslusanju biti
vradeni u logor". Ovde sledc
imena. Zatim : "Gore nazna-беп- а
lica primide Radan
Grujicic, inspektor Uprave
grada". Akt nosi potpis Be-carevi-ca.
Taj akt, a takvih
jc nadjeno dosta, ostajao je
u logoru. Na njemu je doda-to- :
"Primio sam gore pome-nut- a
lica da ih spovedem u
Upravu grada radi nastav-Ijanj- a
istrage". Potpis "Ra-dan
Grujicic". Niko od njih
nije otisao na saslusanje. Svi
su otiSli na streljanje ili ka-ko
je Vujkovic govorio : "O-ti§- li
su na veceru koju sam
im ja sprcmio".
Gruji6ic je liCno mucio za-tvoreni- ke
i o tome se govori
u izvcStaju: "... Sto no bi odncli pri-likom
hapsenja zrtvc, to bi
uSinili naknadno, jer je na-roci- to
Specijalna policija U-pra- ve
grada Beograda ima-l- a
obi6aj da беЈсс navraca u
stanovc zatvorcnih i da iz
rjih, pored pomenutih stva-ri,
iznosi nameStaj, knjige,
prstenje, satove, nakit itd.
Desavalo so da nekom uzmu
i prcnesu u logor ili u Speci-jaln- u
policiju gotovo sve po-kuc.stv- o,
i tamo ga agenti,
Sinovnici Ii zandari raznesu
Ova pljackanja dovodila su
izvesne porodice uhaplenih
?rtava do potpuno bede.
Posrednici koji su od porodi-c- a
uhapJenih zrtava izvlaci-l- i
novae, trazili su da se za
njih i za "uticajnc" prirc- -
Poljskoj vraceni umjelnicki predmeti
plessis, koji ih je stavio pod
kontrolu svoje vlade. Fcde- -
ralna vlada je odbijala da
intervenise. Iza svega toga
ftajala jc rcakcionarna polj-ska
imigracija i izbjeglidka
"vlada".
Zadrfavanje ovih predme-ta
nije samo smctalo razvit-k- u
poljsko-kanadski- h odno-sa,
nego je rusilo ugled Ka-nade
u svijetu.
Ka2e se da je vaznu ulogu
u povratku poljskih predme-ta
odigrao poljski kardinal
Wj'szynski, koji jc posredo-va- o
kod kvebeskog klcra.
SIRITE I POMAzlTE
RADNICKU STAMPU
djuju bogate gozbe i zahtc- -
vali su poklone raznih sku-pi- h
i retkih zivotnih namir-nic- a
i stvari, pa бак su samo
za jemstvo da ce to sto brzo
dobiti, uzimali i menice.
Znali su pojedinci, kao 6uve-- ni kno)ok Radan Grujicic,
da u tome budu probiraSi i
da zahtevaju samo luksuzne
prcdmcte za svoje zone. . . "
O Radanu Grujicicu mi
cemo jos pisati. Treba, us-p-ut,
spomenuti vest koju je
doneo "Telegram" od 10.
jula 1951 godine, gde so ka-le
da jc Radan GrujiSic od-govo- ran
za ubistva od naj-man- jc
hiljadu lica dok je bio
u sluibi nemaSkog Gosta-po- a.
Nckoliko mescci po otkri-6- u
Grujicica jugoslovcnska
vlada zatrazila jc njegovo
izruc"enjc. Kanadska vlada
nije ga predala ali jc Gruji-
Sic morao da se krije i otiSao
jo iz Toronta. Vucarao se po
raznim mestima Kanade, je-d-no
du2e vremc bio je u Sud-bury,
posle jc otisao u Sjed.
Drzavc i sad opct povratio
se u Kanadu.
Mi sc nadamo da cc jugo-slovcnska
vlada ponovo zat-raz-iti
njegovo izruSenjc. Taj
postupak pozdravili bi svi
posteni Jugosloveni u Kana-di.
I no samo u Kanadi, nego
i u Jugoslaviji i po eclom
svetu.
Sa nasc strane mi demo u-ci- niti
sve sto mozemo da
Grujicica stigne pravedna
kazna. Na§i ljudi moraju ga
raskrinkavati gdegod sc on
pojavi. Na taj nacin mi ccmo
se, bar doncklc, oduziti nc-vin- im
zrtvama palim u pro-slo- m
ratu.
Blizu dva milijona na§ih
ljudi, zena i dece izgubilo jc
zivote jer se u Jugoslaviji, a
i u drugim zcmljama, na§lo
ovakvih kao sto je Radan
Grujicic.
Sve organizacije i svi po-Ste- ni
ljudi i zenc morale bl
pisati kanadskoj vladi i tra-zi- ti
da Se zloglasni Radan
Grujicic (Marko Jankovic)
rati u Jugoslaviji! da odgo-va- ra
za svoja zlodela.
U Kanadi ima ljudi koji
su licno na jedan ili drugl
nacin ispastali ili bili zlosta-vlja- ni
od strane Radana
Grujicica. Nadamo se da cc
ti ljudi podici svoj glas ll
znak protesta.
V. G. Pesa
Poljoprivrcdnc viskovc
trcba razdijclili
nczaposlcnima
C. S. Jackson, predsjed-nik
unije elektricarskih !
masinskih radnika (UE)
uputio je telegram preds-jednik- u
vlade Diefcnbakc-ru,
u kome se trazi da vla-da
razdijeli viskovc masla
i drugih poljoprivrednih
proizvoda obiteljima ne-zaposlenih
radnika.
Porast ladnickih plasova
u Port Arlliuru
Jlikc Comishin, radnicki
kandidat za aldcrmana u
Port Arthuru dobio je 1.113
glasova — to jc 25G glasova
vise nego je dobio proslcs
godine.