Jedinstvo, November 28, 1961

              if -- ' r ' џШ №
Tr id acta godina hlalcnja
H hlaz'x svakeg utorka i petha Jedwslvo Biioaisnja preipiata:
2a Kanmhi ti dnlnrn.
Adrcsa:
ostale zemlje 7 dohra
479 Queen Street West
Toronto 2-l- i, Ontario
TeJefon EM 3-16- 12
VOL. XIII. No. 87 (1181) TORONTO, TUESDAY, NOVEMBER 28. 1961 PRICE 8c PER COPY
I
I
Turska 5 Grcka imaju
nuklearno oruzje
Opasnost fasizma u Francuskoj
Francuski narod prgziv-Ijav- a
danas vrlo ozbiljnu
krizi i suocen je sa opasnoS-c- u
faSizacije zemlje.
Po (Htavoj Francuskoj o-drza- vaju
se masovnc skups-tin- e
demokratske levicc u
cilju da se narodu objasni
opasnost koja prcti Francu
skoj od strane tajne milita-ristifc- ke
organizacije "OAS".
KomunistiSka partija Fran-cusk- e
uputila jc poziv svm
dcmokratskm politi6kim
strankama da ujcdine svojc
snage protiv naglo rastuce
faSistiCke opasnosti u Fran-jcusko- j.
Nedavno jc nekoliko hi-lja- da
faSista te tajne orga
nizacije odrzaio masovnu
skupStinu u sred Pariza, na
kojoj je njihov lider Lafavre
izjavio: "Ovo je samo smot-r- a
naSih snaga. Budite spre-m- ni
na prvi poziv!"
Kao Sto je vec poznato, u
zaveri protiv francuske de-mokrat- ije
upleteni su i sta-novi- ti
visoki oficiri francus-ke
vojskc. Jcdni su vec uha-pSc- ni
'dok su drugi poSli u i-lega-lnost,
ali So nezna ta2no
broj onih koji se jo§ uvck
nalaze na £clu francuske ar-mije,
a koji su (Slanovi mili-taristiS- ke
organizacije OAS.
Organizacija "OAS" jc u- -
spostavljcna u februaru ovc
godine sa prividnom svrhom
da pod svaku cenu o2uva
francusku vlast u A12iru. I-- ma,
medjutim, dovoljno do-ka- za
da to nijc jedini cilj
pokreta. Dosada je vec obe-lodanjc- no
dovoljno 'dokaza
o vezama "OAS" sa ameri-бко- т
obaveStajnom sluz-bo- m
CIA, ali jc to nekako
zataskano. Izgleda da Pen-tagon
nije potpuno zadovo-Ija- n
sa politikom de Gaul-lea- ,
jer kod njega postoje
tendencije da radi na svoju
ruku. Za pokusaja риба od
strane generala Salana, iz- -
bile su na javnost neke tajne
vcze pobunjenih francuskih
generala sa атепбкот oba-veStajnom
slu2bom.
Najglavnija karakterna
crta tajne militaristiCke or-ganizacije
"OAS" sastoji se
u tome Sto su se u njoj slile
sve profaSisticke organizaci-je
u Franicuskoj.
Danas, ne samom Alziru,
vec po ecloj Francuskoj vide
se na zulovima zgrada, na
putevima i na trotoarima is-pisa- na
slova "OAS". Danas
niko vise u Francuskoj ne
sumnja da je s torn organi-zacijo- m
povezan visoki ofi-cirs- ki
kor kao i stanoviti u-pli- vni diiavnici de Gaulleo-v- e
vladc.
Prema zvaniSnoj vladinoj
statistic! u poslednjih neko-liko
meseci, izgleda kao di
Kanada ulazi u period ruii-asto- g
prosperiteta.
Razni ekonomski "struS-njaci- "
dokazuju kako jc Ka-nada
prebrodila najvecc te-Зко- сс
i poSla putem ekono-msko- g
uzdizanja, jer da je
dohodak poras-ta- o
a Kanadjani troio sve vi-le
i vile.
To je, medjutim, samo jc-d- na
strana. Ako okrenemo
drugu stranu, vidicemo sas- -
Jako je na samog de
Gaulllea ибтјеп pokuSaj
atcntata od strane te grupe,
on niti je dosada iSta uCinio
niti namerava da ista ozbilj-nije- g
poduzme protiv te o-pasn- osti.
Da bi ocuvao francusku
demokratiju od opasnosti
faSizacije, on bi morao da
stupi u savez sa demokrats-ki- m
snagama Francuske, u- -
kljuciv tu i komuniste, koji
sa£injavaju пајјаби antifa-sistiCk- u
grupu u Francuskoj.
Ali, de Gaulle to nece, kao
Sto nije htco da naoru2a na-rod
kad je pretila opasnost
invazije Francuske od stra-ne
pobunjenih generala.
Kako izgleda, istorija se
ponavlja. Kao i pred Drugi
svetski rat, francuski boga-taS- i
se viSe boje narodne de-mokrat- ije
nego faSizma.
Pripremanje otvorene agresije
u Juznom Vijetnamu
TASS javlja 'da je glavni
komandant vijetnamske na-rodne
armije general Vo I-gu- jen
Djap uputio 18. novo-mbr- a
telegram predsedniku
Medjunarodne komisije za
nadzor i kontrolu u Vijet
namu, u kome skrecc paznjti
na ozbiljnu situaciju u Ju2-no- m
Vijetnamu i agresivne
akcije SAD u ovoj zemlji i
u JugoistoCnoj Aziji.
U telegramu so ka2e da
SAD prcduzimaju sada "hi-tno"
mere za pripremanje
direktne oru2ane agresije u
Juznom Vijetnamu. Je'dan
americki kontingent trupa
od nekoliko sTotina vojnika
i vcliki broj vojnih aviona
"B-2G- " stigli su 10. novemb- -
ra u vojnu bazu Bijen Hoa,
a nesto ranijc stigli su u Ju-z- ni
Vijetnam 30 vojnih mla-zni- h
aviona "F-lO-l" i vcliki
broj vojnih hilikoptera. A-meri- Ski
avioni svakodnevno
vrse letove i snimaju teren
za buduce operacije ameri-бк- е
avijacije.
General Djap navodi da
su prema poslednjih izvesta-jim- a
SAD hitno uputile jc-dn- u
pomorsku jedinicu u
bau Sen fcak da pripremi
desant Sedme ameriJke flo-t- e,
5ije krstarice i nosa(5i a-vio- na
sada kruze du2 obalft
Juznog Vijetnama, a u isto
vreme pod nadzorom ameri-Cki- h strunjaka, vrsi se hit-n- a
izgradnja i pro§irenje vo-jnih
i pomorskih baza u Bien
Hoa, Sajgonu,
Danangu i drugim mestima.
KANADSKI RUzlcASTi PROSPERITET KRIJEIZA
vim sliku. Ekonom-ski
prospekti nisu baS tako
ruziSasti StaviSe, oni za- -
brinjavajuci.
Nezaposlenost je samo u
oktobru mesecu porasla za
pet odsto. Porast je mnogo
vcci nego u bilo kojoj indu-strijsk- oj
zemlji. Kanada je
suoSena sa jo5 jednom zi-mo- m
kad nezaposlenost
po svoj prilici da poraste
za najmanjc drugih 10 od-sto.
Naialost, vecina Kana-djan- a
jo5 uvek uzima olako
feste slu5ajcve kad vece
Izjava атепскоЈ?
oficira
TASS javlja iz
da je атепбкј pukovnik
Ripl izjavio u Stabu NATO u
Izmiru da "Turska i Сгбка
posjeduju atomsko oruzje".
Ovaj pukovnik je rekao da
bi u ratu sva turska i Prva
grdka armija bile
na raspolaganje NATO.
Pukovnik Ripl je rekao da
tehniSko osoblje NATO vrsi
pripreme u skoli za atomsku
obuku koja se nalazi u Za-padn- oj
Njemackoj.
2rtve Hirosimc
jos uvijck u mi ru
Direktor bolnice u Hirosi-m- i
u kojoj joS uvijek lije-б- е
zrtve atomske bombe iz
1945. godine, izjavio je da
je za posljednjih pet godina
samo u toj bolnici preminulo
189 osoba od posljedica ra- -
dijacije.
Sve ovc akcije, kaze se u
telegramu, maju za cilj pri-premanje
dolaska americke
vojske u Juzni Vijetnam i
predstavljaju grubo krsenje
zenevskih sporazuma. "Vr-hovn- a
komanda vijetnamske
narodne armije tra2i da
odlu6no osude agresivne ak-ici- je
SAD i da blagovre--
meno preduzmu efikasne
mere da sproSi agresija
koja mozc imati ozbiljne po-sledi- ce
za mir u Indokini i
Jugoistocnoj Aziji", kaze
u telegramu.
Borbcna iiripravnost
u Sjevernoj Korcji
Kako javlja agencija Hsin-hu- a,
istaknuti rukovodioci
korejske Radni6ke partije i
vlade posjetili su ovih dana
jedinice armije i
izvrSili inspekciju njihove
borbene spremnosti. Co Jong
Kun, Kim II i Pak Kum Cul
podpredsjednici CK Radni6-k- e
partije odrzali su govore
u kojima su osvrnuli na
medjunarodnu i unutrasnju
situaciju isti(iuci snagu soci-jalistic'k- og
sektora svijeta i
optuzujuci SAD za pripre-me
novog rata. Co Jong Kun
je naveo da SAD u Juznoj
Koreji "namecu ncmilosrd-n- u
vojnu tcrora"
i zbog toga pripadnici korej-ske
narodne armije "treba
da povecaju svoju rcvolucio-nam- u
budnost, ојабаји bor-beno- st
i osujete svaku inva-zij- u
neprijatelja".
I sTA SE NJEGA
nacionalni
Ha-Ticn- u,
drukiju
su
ce
Istambula
stavljene
se
se
sc
se
se
korejske
se
vladavinu
korporacije otpuste po hi
ijadu l vise radnika od je--
danput, na kraci ili duii pe
riod.
Najgore u vezi s tim je 2i--
njenica sto vlada uzima tu
stvar olako i ne vodi габипа
o tome najozbiljnijem prob-lem- u.
Stavise, stanoviti lide-r- i
kanadskog biznisa tvrde
da je pet odsto nezaposlenih
dobra stvar za kanadsku e-kono- miju.
Tako mislc. po svoj prilici,
clanovi kanadske konzerva- -
tivne vladc.
S1TUACIJA NA SJEVERU EVROPE
Finska poduzima mjere da
brani neutralnost
Javlja se iz Helsinki da
je finski predsjednik Urho
Kekkonen izvjestio finski
narod o rezultatima svog sa-stan- ka
sa sovjetskim premi-jero- m
Hrus6ovim, koji je o-drz- an
u Novosibirsku.
Kekkonen je saopcio da
je sovjetski premijer pristao
da se odgode finsko-sovjets-- ki
pregovori o poduzimanju
zajedni6kih mjera za osigu-ranj- c
granica Finske i Sov-jetsk- og
Saveza.
Kekkonen je najavio po-duzima- nje
mjera da se osi-gur- a
neutralnost Finske.
Kao glavni uvjet za to on
smatra ро1абепје iz politic-ki- h
zivota konzervativnih e- -
lemenata, koji ometaju do-br- c
odnose izmedju Finske i
Sovjetskog Saveza. Kaze se
da takvih elemenata najvise
ima u Socijaldemokratskoj
partiji Finske, koju predvo-d- i
zloglasni Vaino Tanner.
Kako javlja TASS, Hrus-io- v
je na sastanku sa Kek-keneno- m
izjavio da SSSR,
u sadasnjoj situaciju vise ne
moze da smatra da sjever
Evrope predstavlja oblast
mira i spokojstva, kao §to je
to dosada bilo. Opasnost pri- -
SSSR
Moskva. — Ministarstvo
vanjskih poslova Sovjetskog
Saveza predalo je jugoslavc-nsko- j
ambasadi u Moskvi o-dgo- vor
sovjetskc vla'dc na
notu vlade FNRJ povodom
hapScnja jugoslavenskog dr--
iavljanina Laze Vra5arica u
Fqderalnoj Republici Nje-табко- ј.
U odgovoru sovjetska via-d- a
najodlu6nije osudjuje ne-zakon- ite
akcije sluzbenih
vlasti Federalne Republike
NjemaCke prema jugosla-vensko- m
drzavljaninu. Isti-c- e
sc da sovjetska vla'da di-je- li
miSljenje jugoslavenske
vlada da je neophodno da se
skrene ozbiljna paznja vla-dam- a
zemalja koje su uces-tvova- le
u ratu protiv faSisti-бк- е
NjemaCke na ovaj gnu-sn- i
akt vlasti Federalne Re-puli- ke
Njema6ke koji ugro- -
2ava interese svih spomenu
tih zemalja.
CEMU SLUzl
Шобпопетабка vlada je
saopStila da novi granicni
zid i protivtenkovska utvr- -
djenja koja su poslednjih
dana podignuta izmedju is-tocn- og
i zapadnog Berlina
"ubedljivo pokazuju da
NDR nema nikakvu name- -
ru da se meSa u unutraSnje
stvari zapadnog Berlina".
Ovo je saopStilo Ministarst-vo
unutrasnjih poslova u is-ton- om
Berlinu.
Razlozi sadasnjeg ројаба- -
vanja gramenjh banjera,
kako pile centralni list "No--
jes Doj6Iand" u svom uvo-dnik- u,
pot!cu iz 2elje da se
onemoguce granifne provo-kacij- e
sa zapadnonemacke i
ameriike strane. "Zid mira
— piSe "Nojes DojSIand" —
obezbedjuje da ne dodje do
pucanja vec do pregovora".
List zastupa misljenje da ce
utvrdjivanje graniJnog zida
"olaksati sadasnje pregovo-r- e
Kenedija i Adenauera u
Vasingtonu".
Na granicnim taSkamn
jeti od zapa'dnonjemackih
militarista i revanSista, koji
su do§li do vodecih pozicija
u Atlantskom paktu (NA-TO)
i trazi nuklearno oruz-je.
Sovjetski premijer je da-lj- e
izjavio da Danska i Nor--
veska, podlezuci pritisku i
zahtjevima Atlantskog pak-t- a,
a posebno zapadnonje-ma6ki- h
vojnih krugova, i a-kti- vno
ulazeci u novo vojne
pripreme, podrivaju vlastiti
siurnoti, doprinose pogorsa-vanj- u
atmosfere u sjevernoj
Evropi i na Baltiku, kompli-kuj- u
situaciju svojih ncutia-lni- h
susjeda, i priblizavaju
prijetnju zapa'dnonjemaCkih
militarista obalama Finske i
Sovjetskog Saveza. On jc ta-kodj- er
rekao da poziv zapa-(1попјетабк- от
ministru
Straussu da posjeti Oslo ra-di
razgovora o vojnoj sara-dnj- i,
li6i na ncku vrstu voj-ne
manifestacije.
"Neutralnost Finske —do-da- o
je HruS5ov — predstav-lja
jednu od vaznih garan- -
cija za ocuvanje mira i spo-kojstva
na sjeveru Evrope i
u oblasti Baltickog mora".
osudjuje hapsenje Vracarica
PoSto se navodi da pore-da- k
u Fedcralnoj Republici
Njema5koj u mnogome pod-sjec- a
na vrijeme iz fasistic"-k- e
pro'slosti Njema6ke, u o-dgov- oru
se kaze da so Za-pad- na
Njema5ka vec odav-n- o
pretvorila u ognjiSte rat-n- e
opasnosti u centra Evro-pe.
PoSto se podsjeca na rani-j- e
prijedloge sovjetskc vla-de
da so zakljuci ugovor o
miru s Njema6kom, u odgo-voru
se na kraju kaie : "So-vjetska
vlada smatra da su
svi narodi koji su na svojim
led jima ponijeli teret borbe
protiv njemafckog fasizma
krvno zainteresirani za naj-skori- je
zakljucenje ugovora
o miru s NjemaCkom koji bi
doprinio stabilizaciji situaci--
je u Evropi l stvaranju at
mosfpro mirnlinhivo enrn'd.
Inje medju drlavama."
"BERLINSKI Z1D"
nije doSlo ni do kakvih inti-denat- a, 6ak ni prilikom ne-davn- og
protestnog "mai-S-a
cutanja" u zapa'dnom Berli-nu,
u kome je ucestvovalo o-- ko
20.000 omladinaca.
Kao zasad najozbiljnije
razmimoilazenje izmedju
Vasingtona i Bona hambur--
Ski list navodi "politiike ve-z- e"
Zapadne NemaSke sa
zapadnim Berlinom. Ameri-kan- ci
se protive Adenauero-vo-j
nameri da pojaca te ve-z- e, kao i nadleznost u zapa-dno- m
Berlinu, jer se time
poiKopavaju pozicije zapa--
dnih sila, izgradjene na os-nov- u
6etvornog statusa. Km-pn- a
razlika postoji i u pog-led- u
novog berlinskog reSe-nj- a.
Dok se Amerikanci, ka-ko
javlja "Di velt", ne pro-tive
pregovorima sa Sovjets-kim
Savezom o novom za-padnoberlins- kom
statusu,
uz odgovarajuce garantije,
dotle kancelar Adenauer o--vo pitanje zaobilazi, prepu-Staju- ci
to iskljucivo velikim
DAN REPUBLIKE
Sutra (29. novembra) je praznik naroda Jugoslavi-j- e
— Dan Republike.
Do proglasenja jugoslavenske republike doslo je
poslije Cetiri godine teske i krvave borbe sa njemackim i
talijanskim fasistifkim okupatorima, koja je kostala bli-z- u
dva milijuna ljudskih zivota i ogromne druge zrtve.
I jos su na kraju uemjeni pokugaji da se narod 1Ш teko-vin- a
njegove borbe i da se restaurira monarhija. Ti pla-nov- i,
za koje se narocito zalagao Churchill, razbill su
se u odlucni otpor naroda Jugoslavije, koji je u tome
dobio podrsku Sovjetskog Saveza.
Mi saljemo svoje pozdrave narodima Jugoslavije
prigodom njihovog praznika i zelimo da postignu ciljevc
koje su sebi postavili u svojoj oslobodilacko borbi.
U isto vrijeme naglasavamo, kao Sto smo ufiinili
mnogo puta u proSlosti, da ne samo ostvaranje till cilje-v- a,
nego i obrana nacionalnc nczavisnosti, zavisi od
najtjesnih bratskih odnosa i pune suradnje sa socijalisti-5ki- m
zemljama svijeta na celu sa velikim Sovjetskim
Savezom.
tmo 29. novembar!
iivjeli narodi Jugoslavije!
ZVANI6N0 SAOPsTENJE 0 RAZGOVORIMA
TITO-NASER-NE- HRU U KAIRU
Kao sto je poznato, polo-vino- m
meseca novembra Ti-to
je hitno otputovao u Egi-pa- t
da prisustvuje razgovo-rim- a
sa Naserom i Nehruom.
O svrsi tog sastanka kru2ile
su raznc vesti, izmedju ko-ji- h
je bila i verzija da je sa-stan- ak
u Kairu sazvan da se
diskutuju najnovije pretnje
SAD neangazovanim zem-ljama,
da ce im uskratiti
svaku pomoc ako se ne po-ko- rc
diktatu Zapada.
Tanjug donosi zvani6no
saopStenje o tim razgovori-m- a
koje glasi:
"U toku sastanka u Kairu
18. i 19. novembra 1961. go-dine,
koji je odr2an u atmo-sfc- ri
srdaSnosti i prijatcljs-tva- ,
predsednik FNRJ, pred-sedni- k
UAU i primijer Indi-j- e
izvrSili su razmenu gledi-St-a
o medjunarodnim prob-lemim- a,
kao i o dogadjaji-m-a
i tendencijama u me-djunarod- noj
situaciji, do
kojih je doslo u poslednje
vreme, пагобИо posle konfe-rencij- o
u Beogradu.
Oni su sa zabrinutoSdu
konstatovali da medjunaro-'dn- a
zategnutost joS tr.nje i
da se cak proiruje na nova
podruja, ukljuEujuci poja-Can- u
trku u naoruzanju i o-bnavl- janje nuklearnih pro-b- a.
Oni su se saglasili da iz-vanre- dni
tehnoloSki nap-reda- k,
ostvaren poslednjih
godina, postavlja pitanje
rata ili mira kao alternativu
izmedju potpunog unistenja
Sovecfanstva i ljudske civili--
zacije i obezbedjenje boljcg
Sitavog mn
noloSkih dostignuca miro- -
ljubive svrhe. Oni stoga po-tvrdju- ju
jedinstvenu
resenost da usredsrede sve
svoje na oSuvanje
kao glavnog cilja svo- je spoljne politike i da pove-caju
zajednicke i sa-radn- ju
u interesu svetskog
mira i napretka 6ove6anst-va- .
U vezi s tim, podv--
lace opsteg i potpu-no- g
razoru2anja i apeluju
silama. VaSingtonski razgo-vo- r
lezi u tome Adenau
er nesamo treba
атепбко glediUe vec i da
za tu elasti6niju nepo-sredn- o
zatim pridobijc i
Gola.
na sve one na koje se to
da ubrzaju zakljugenje
sporazuma o ovom proble-m- u
od zivotnog znafaja.
Dva predse'dnika i prem-ijer
sa zadovoljstvom su kon-statovali
da su napori, a na-roSi- to
napori neangazovanih
zemalja uprkos postojanju
zategnutosti i sukoba, dop-rine- li
izvesnom poboljsanju
medjunarodne situacijc i o-mog- ucili konstruktivno pri-la2en- je
pitanjima, kao su
naimenovanje vrsioca duz-nos- ti
generalnog sckretara
Ujedinjenih nacija, rezolu-cij- a
moratorijumu nukle
arnih eksplozija, Afrika kao
bczatomska zona, ncodlo2-n- o
окопбапје Strajka gladju
alzirskih rukovodilaca i dru-gih,
itd.
Dva predsednika i prem-ijer
su isto tako sa zadovolj-stvom
uocilj znake da se u
sporu oko Berlina nastoji da
se postigne resenjo putem
pregovora i oni se nadaju da
ce ova nastojanja uroditi
plodom.
U toku razgovora posve-cen- a
jc odgovarajuca paz-nja
ekonomskim problcmima
u svetu, sa posebnim osvr-tor- n
na potrcbu opsteg јаба-nj- a
ckonomske saradnje i
stalnog razvianja ekonoms-ki- h
odnosa izmedju zemalja
u razvoju kao i izmedju njih
i svih drugih zemalja, uklju-6uju- ci
i zemlje koje su obu-hvace- ne
zatvorcnim ekono-mskim
grupacijama u sve
tu".
li je na torn sastanku
govorcno i o drugim stvari--
i srecnijeg 2ivota kojima nije dato zva- -
cove6anstva primenom teh-- nicno saopStenje, toSko je
u
svoju
naporc
mira
napore
oni
hitnost
da
da usvoji
liniju
De
od-no- si
Sto
o
Da
o
rcci. Medjutim, 2 J. novemb
ra javljeno je iz Wash :ngto-n- a
da ce SAD prodati pSeni-c- u
Jugoslaviji, sto je bilo
prcthodno zabranjeno.
U Ivanadi cc povisili
proccnt zdravslvcnoj
njeffi
Prema izvestaju Udru2e-nj- a
Iekara, lekarskc cone ce
se povisiti po6evsi od janua-r- a
iduce godine za 20 odsto.'
Postoji bojazan da ce posku-pi- ti
Grupno osiguranje. koje
je tek nedano uvedeno u
Ontario a koje vec i sndn iz-no- si
mnogo vile nego Ito ve-cina
stanovniStva mole pla-cat- i,
bez da otkida iz drugih
potreba.
v, ЈГ-£ј01?$Ф- ф _ i. ЏтшттШшт§9'!вшШШШ-- ц w