Jedinstvo, March 10, 1961

              §
Jeamsivo Trideseta godina Ulaienja
lilazi svakog utorlca i pttka
Godisnja prttplata:
za Kanadu 6 dolarat
ostale zemlje 7 dolara
--шг&лј_ Adresa: 479 Quetn Street West
Toronto 2-- U, Ontario
Telefon EM 3-16- 42
VOL. XIII. No 19 (1112) TORONTO, TUESRAY, MARCH 10, 1961 PRICE 8c PER COPY
Kanada u svijetu
DIEFENBAKER U L0ND0NU
Kakva jc kanadska uloga u svijetu?
Sta ona moz' pririunijcti rjesonju medjunarodnih
problcma i osUaivnju onoga za cim covje£anstvo danas
ajvi§o tczi: razoruzanjc i mir?
Kanadskoj vladi su ovih dana prufccne dvijc mo-gucno- sti
za djclovanje u torn pravcu. Jodno je ponovno
zasjedanje Gencralno skup3tine UN, drugo konferenci-ja
premijcra Komonvclta (zajcdnice naroda) u Londo-n- u.
Kanadeka javnost naro&to prati londonsku konfc-rencij- u
nadajuci se da ce premijer Diefenbakor poziti-vn- o
istupiti u pitanjima koja prcd konfcrcncijom stojc.
Noki kanadski listovi su isticali da od Diefcnbakcra naj-vii- e
zavisi sto e0 konferencija zakljuciti. Na premijcra
se narocito apoliralo da zauzmc jasan i odredjcn stav u
pitanjima koja su od presudne vaznosti za narodc Afrike
i Azijo, od kojih su najvaznija rasna diskriminacija u
Juznoj Africi i Kongo.
Dosadasnji izvjcstaji sa konforencije nisu narocito
utjcSni za one koji su polagali nado u premijcra Die-fenbake- ra.
Pitanjc Juznc Afrike jc potisnuto u stranu. U tome
je glavnu ulogu odigrao britanski premijer Macmillan,
ali i Diefcnbaker je pridonio svoj dio. On je rekao da
konferencija ne smije da se pretvori u "sud" Juz. Africi.
Prcdlozio je da se usvoji "deklaracija komonvl. prin-cipa- ",
koja bi proglasila Jcdnakost svih ljudi bez razli-k- c
na rasu. Toje izgleda prihvatljivo i za juznoafrickog
premijcra Dr. Verwocrda, koji has u ime "jednakosti
bijelih i crnili" provodi najgoru rasisticku politiku pos-lij- c
Hitlcra. Odluka o Juznoj Africi bit ce donijeta u
ponc-djeljak- .
Vijcsti dalje ka2u da jc premijer Diefcnbaker u
svom govoru o medjunarodnim problemima naglasio po-trcb- u
da so ocuva mir i postigne razoru2anjc. On je
trazio da ostale komonveltsk0 zemlje podupru kanadski
prijedlog o razoruzanju u UN", koji je na proslom zas-jedan-ju
Gencralno skupstinc dosta hladno primljcn.
Dalje so kaze da so premijer Diefcnbaker "dota- -
kao" pitanja Konga. On jc
pozdravio Indiju Sto je odlu-cil- a
da pomogne Hammarsk-jold- a
u Kongu (Indija co po-sla- ti
3 000 trupa u Kongo)
i trazio da so u Kongo posa-Ij- o
vise bijelih trupa. (U isto
vrijeme ganski premijer
Nkrumah jo trazio da so ko-man- da
UN proda potpuno u
rukc afri£kih drzava).
Vijcsti kazu da se vecina
ucesnika konforencije slozi-l- a
da N. R. Kina troba biti
primljena u UN. No ka?--o so
kakvo jo stanovistc zauzco
premijer Diefcnbaker, ali
nadajmo so da je i on bio za
Ovo su prvi dani konforen-cije
Prvc izjavo. Treba pa-2i- ti
sto co dalje biti govoreno
i odluCeno.
Ministar vanjskih pos-lov- a
Howard Green je obav--
jestio parlamenat da su "do-j- u redovima demokratski i li-b- ri
izgledi" za obnovu pre- - beralno nastrojenih Kana- -
govora o razoruzanju. "Cita-v- a
slika razoruzanja izgleda
svjetlija nego prcd Bo2ic".
rekao je Green.
Povodom vijcsti o osni-vanj- u
"Peace Corps" u Sje-dinjoni- m
Draavama, prods-tavni- ci
svih politickih parti-j- a
u Ottawi su kazali: I
mi trebamo uciniti isto. (U
novoj africkoj drzavi Niage-ri- a
kazu da to to biti spijun-sk- i
odrcdi a ne mirovni).
Ministarslvn kulturc
U provinciji Quebec se os-ni-va
ministarstvo za kultur-n- e
poslove — prvo u Kanadi.
Kuda idc 100 milijardi
dolara?
Prema opcim procjena-ma- ,
naoruzanje kosta svi-j- et
oko 100 milijardi dola-ra
godisnje. Ta tuma je ve
ca od nacionalnog dohotka
dvije trecine citavog cov-jecanstv- a.
Od te ogromne
ume polovinu trose same
Sjcdinjene Americke Dr-zav- e,
a ostatak pada na sve
ostale zemlje svijeta.
О novoj partiji ta kaze
Vec nokoiiko godina pise
se i govori o formiranju no-vo
politicke partijo — parti-j- o
koja treba da okupi "sve
slojeve kanadskog naroda".
Za novu partiju vlada ve-lik- o
interesovanje. To intc-rosovan- jo
je narocito pove-can- o
od kada jo na progra-m- u
novo partijo, ili boljo re-con- o
na ime novo partijo, jcr
ona kao takva jos ne postoji,
izabran u Peterborough W
Pitman. Izbor Pitmana u iz-born-om
okrugu Peterbor-ough
— kuli konzervatiz-ma- ,
zastra.sio je stare parti-jo,
a izazvao Je oduscvljenjc
djana — svih onih koji zelc
promene danasnjeg stanja u
zemlji.
U poslednje тетс pocclo
se stvarno organizovanjem to
partijo — proslo so sa re5i
na delo. Uspostavljaju so ko-mit- oti
i niu klubovi novo
partije u svim delovima ze-mlje.
Dosada vec ima regis-trovani- h
fifi klubova u Ka-nadi,
18 ih je samo u Toron-to
Dana 8 marta odrzana je
u King Edward hotelu u To- -
Indija kupuje
sovjetske avionc
Javljaju iz New Delhi da
je Indija kupila joS21 trans-portn- a
aviona u SSSR-u- .
Rubalj i dolar
Od 1917. kupovna moc
sovjetskog rublja je porasla
2a 230 posto, a stvarna vri-jedno- st
americkog dolara jc
pala za 23. J posto.
Ovo je iznio profesor Ivan
ZIobin u 6asopisu "Ekono-msk- a
gazeta."
Г "
Zahtjevi naroda
U gradu Meksiku ovih
dana je odrzana Latinsko-americk- a
konferencija o
nacionalnom suverenitetu,
ekonomskom oslobodjenju
i miru. Sudjelovalo je vise
stotina delegata. Prisust-vova- li
su promatraci iz
Sjedinjenih Drzava, Kana-d- e
i drugih zemalja.
Ova konferencija pred-stavlj- a
vazan korak u bor-b- i
naroda Latinske Ameri-ke
za slobodu i napredak.
Zato je po reakciji okrste-n- a
"komunistickom". Kon-ferencija
je vazna i za nas
u Kanadi. Porast oslobodi-Iack- e
borbe u zemljama
Latinske Amerike moze da
utjece na razvoj dogadjn-j- a
ovdje kao sto je vec po-kaza- la
revolucija u Kubi.
Glavnu rijec na ovoj
konferenciji imao je bivsi
meksikanski predsjednik
general Lazaro Cardenas.
U svo.n zakljucnom govo-ru
Cardenas je kazao da
je americki imperijalizam
kriv za teski ekonomski
polozaj Latinske Amerike
i istakao Kubu kao vodju
borbe protiv imperialist!- -
rontu Ronforoncija za stam-p- u
na kojoj je narodni pos-lani- k
Pitman odgovarao na
postavljcna pitanja o cilju
novo partije.
Od vclikc dnevno stampo
samo jo Toronto Telegram i--
mao
svog dopisnika. Drugo
dnevno noviiic su ignorisalo
konforenciju.
Iz onoga sto jc Pitman re-kao
moze se samo naslutiti
kakva co biti ta nova parti-ja- .
On je narocito podvukao
da to ncce biti socijalisti6ka
partija, da co ona stajati
strogo na principima 6uva-nj- a
privatne svojine (Free
Enterpiso), da nece prova-dja- ti
nacionalizaciju privat-ne
svojinc niukakvom obliku.
Po pitanju spoljne politi-k- c
i spoljne trgovine. Pitman
kazo da co nova partija za-uzo- ti
novi kurs. Na pitanjo
Osvr ti
UNIJE I NOVI
Latinske Amerike
ckog izrabljivanja i ugnje-tavanj- a.
Konferencija je izjavila
da ce u slucaju americkog
napadaja na Kubu svi na-ro- di
Latinske Amerike po-- ci
u borbu.
Zatrazena je naciona-lizacij- a
svih stranih indu-srrij- a
u zemljama Latinstie
Amerike.
Zatrazcno je ponistenjc
svih paktova i likvidacija
svih stranih vojnih baza
na tcritoriju tih zemalja.
Odbacena je svaka su-radn- ja
i svaka pomoc Sje-dinjenih
Drzava.
Organizacija americkih
drzava je proglasena sred-stvo- m
imperijalistickog
prodiranja. (Kanadska
vlada od prosle godine po-kazu- je
sve vecu sklonost
Za pristupanje u tu orga-nizaciju- ).
Zatrazena je nezavis-nos- t
za Puerto Rico.
Postavljen je zahtjev
da se Panama kanal pov-ra- ti
Panami.
Izrazena je solidarnost
sa narodima Spanije i Por-tuga- la
u njihovoj borbi
protiv fasizma.
da li ce nova partija, ako slu-cajn- o
dodj0 na vlast u dola-zeci- m
izborima, otvoriti tr-govi- nu
sa svim zemljama, Pi-tman
jc odgovorio pozitivno.
Izjavio jo da co uspostaviti
trgovinske odnose sa svim
zemljama sveta, bez razliko
na njihov politicki sistcm.
Izjavio je takodje da ce Ka-nadu
izvuci iz NORAD-- a i
NATO ali da ipak troba stvo-rit- i
neki savez sa zapadnim
zemljama, u prvom redu sa
SAD u borbi "protiv komuni-stick- e
opasnosti". Atlantski
pakt, kazo Pitman, treba da
so pretvori u jednu ekonom-sk- u
zajednicu zapadnih ze-malja
da bi se borba protiv
komunisti6ke ekspanzije vo-dil- a
na ekonomskom, umesto
militarnog polja.
(Dalje na str. 3)
DOSEUENIGI
posSanik Pitman
Na seminaru Kanadskog radnickog kongresa u Nia-gara
Falls govoreno je o novim doseljenicima.
Kongresni direktor prosvjete Max Swerdlow je osu-di- o
koristenje novih doseljenika za strajkolomstvo.
On je kazao da novi doseljenici ne smiju bitj isko-riitava- ni
za sniiavanje radnickih placa i pogorsavanje
radnih prilika.
Sa time se slazemo, kao sto ce se sloziti svak; ra-zu- m
covjek.
Ali, sta treba uraditi da se tome stanju stane na
kraj?
Unije mogu uciniti mnogo. Stampa ne javlja da li je
Swerdlow neito rekao o tome.
Unije trebaju pristupiti organiziranju novih doselje-nika
i povesti borbu za to da oni imaju istu placu i iste
radne uvjete kao ostali radnici.
U tome je dosad bilo mnogo propusta kod Kanad-skog
radnickog kongresa i velikog broja unija koje su
mu prikljucene.
Nije dosta govoriti o tim nezdravim pojavama, go-spodi- ne
Swerdlow, treba raditi da se one uklone.
czaiKsl'ni prcd zgradom )rojncijaInK parlamenta B.C. u ictorijt.
POHOD BESPOSLENIH NA VICTOIMJI
rH0CEM0 RADA A NE OBECANJA!
(Izvjestaj ucesnika)
Vancouver, Б. C. — Kako
sam vec prije javio, G marta
nezaposleni radnici iz cijelc
provincijc B. C. posli su u
Victoriju da provincijalnoj
vladi podnesu svoje zahtje-ve- .
Pohod je organizirala Fo-dcrac- ija
nezaposlonih rad-nik- a
uz podi-sk-u unija.
Odlazak iz Vancouvera
bio je zakazan rano ujutro
G. marta sa Bus Station. Bi-lo
je iznajmljeno 17 busova
i 2 Ferry boat-a- , koji su u-z- eli
oko 700 ljudi, a ostali su
se morali vratiti kucama
(drugi put moramo imati vi-se
prevoznih sredstava).
Kad smo dosli u Victoriju,
tamo jo vec cekala masa od
preko 1.000 osoba iz Victori-j- o
i drugih mjesta na Van-couver
Island. Oni su cokali
u Auditoriumu sa ispisanim
plakatima.
Masa od preko 1.800 lju-di
uputila s0 ulicama Victo-rij- o
ka zgradi provincijalne
vlade. Bilo je i zena sa djote-to- m
u пагибаји. Isli smo pje-vaju- ci
radni6ko pjesme i kli-cuc- i:
"MI HOCEMO RADA
A NE OBECANJA!" Polici-j- o
Jc bilo dosta po ulicama.
Narod je sa simpatijom pro-matra- o
sa ulica i prozora
solidnu povork".
Ovo je bio jedan od naj-veci- h
radnickih pohoda na
Victoriju.
Vladi su postavljeni ovi
zahtjevi :
1) Brzo otvaranje posla
(provincijalni projekti).
2) Bosposlcniko osigura-nj- c
za svo vrijeme bcsposli-ce.- ,
1) Medikalna pomoc bos-posleni- ma
koji su na rclifu.
I) Skracivanje radnog vre-men- a
i da se u tu svrhu odr- -
Hiljadu i pet stotina ra-dnika
iz cijele provincije
B. C, vecinom iz Vancou-vera,
napravili su pohod
na glavni grad provincije
— Victoriju, da traze od
socijalkrediterske vlade
da ispuni svoja obecanja,
data prigodom provincial-ni- h
izbora: "rad za svako- -
Pohod je organizirala
Federacija nezaposlenih
zi posebno zasjcdanjc pro-vmcijaln- og
pai'lamenta.
5) Razvoj clektrtfnih
projekata na rijcci Colum-bia
u kanadskom intcrcsu.
Nakon podnescnih zahtjo-v- a
vladi parada so jo povra- -
tila kroz ulico Victorije nat--
rag u Auditorium, gdje su
nas docokalo zenskc sckcijc
od unija i drugih organizaci
ja sa kafom i sandvicima i
kola6ima. Poslijo zakuska
delcgati su podnijoli izvjes
kreanje
a
u
taj o razgovoru sa vladom,
a potom je nastavilo da-lje
sa i pjevanjem
u dorani, dok jo doslo vri-jeme
da so vracamo natrag.
Neki su kuci u 10, a ne-ki
u 1 1 sati u
U buduce co trebati vi§e
ovakovih demonstracija, sa
pritiskom na
federalnu i provinqijalne
vlade, ak0 sc misli poboljsati
stan jo.
J. S.
VISE OD STATISTS , . ,
Da je bosposlica pogodila zcmlju (USA) koja jo
vec zahvatila proko 5,500,000 radnika to jc kojc
so riitkn vise no usudi sporiti. Obocanja da co se stvar po
boljSati kad nastupo topliji dani u proljecu je svirala na
vrbi, i niti najmanjc n0 pomazu onim milionima koji
su pali u najtoze stradanje, no svojom krivnjom, nogo
krivnjom sistema pod kojim zivimo, koji im uskracujo
rad kada su voljni i moguci da rade i na taj na6in dobi
vaju svoj dnevni
Za kapitalisticke prcdstavnikc u Kongrcsu i u
dnevnoj stampi i tjodnim casopisima bosposlica jo stvar
statistike, o kojoj cjepidla6arc, alt za radnike ona je
tragedija. Bosposlica je tragedija 6ak i za one radnike
koji dobivaju besposleni6ku kompenzaciju jer zna6i da
su odjednom badoni na prihod koji iznasa tck cesticu
onoga Sto im jo potrebno za zivot, a u obiteljima koje su
obavezne raznim otplatama, sto je u faktu slu6aj s ogro- -'
mnom vecinom, jer kako bi inacc mogli opskrbiti kuctl
s potrobama, tragedija je mnogo veca. Ako no mogu '
ciniti otplate, recimo na automobil, financ kompanija
ce ga odnjeti, ne pitajuci koliko su ulozili u isti ili od ko-li- ke
im jc potrebe u potraznji za poslom ili koliko ce tre-bati
ako hranitclj obitclji nadje posla. S kucama je joS
mnogo uzasnije jer su kao pravilo sve nade i svi napori
ulazili u otplacivanje da obitclj jednom ima sto se ka?e
"svoju kucu".
Za one, koji su iscrpilj svoje besposlenicke kompen
zacije, a tih je svaki dan sve vise, jer bosposlica svo to
dulje traje, tragedija je ncopisiva, pa sc po Stampi vec .
mogu citati slucajevi samoubojstva, razbijanje obitclji,
i t. d. Mnogi otac, kad stisnutim sreem gleda kako mu
djeca oskudijevaju, pa j gladuju, a on im ne moz0 porno-c- i,
jer posla dobiti ne moze, odluCi da se "izgubi" da
(Nastavak na str. 1)
Vancouverska kronika
B, C, iza koje stoje unije.
♦
Dosad su u Vancouver
doplovilo 5 sovjetskih bro-dov- a
da kreaju psenicu.
Kapetan jednog od ovih
brodova je protestirao kod
odgovornih vlasti za sporo
psentce. Uzelo je
16 dana za nakreati jedan
brod, kapetan kaze da bi
se Sovjetskom Savczu
taj isti brod nakrcao za je
se
sviranjem
doslj
ve6cr.
mnogo veeim
fakat
kruh.
piece
dan dan. To je pogodilo
federalnog ministra trgo-vine
i sada se nalazi u Va-ncouve-ru,
da ustanovi raz-lo- g
sporog tovarenja.
Bratska rusk a organiza-cija
priredila je veceru u
cast osoblja sovjeiskih
brodova, za svakog pcteb-no- g,
i svima su dnrovali
nesto za uspomenu iz Van-couvera
i B. C.
(Nastavak na str. 3)