Jedinstvo, October 10, 1961

              1
I
D O P
MOJE MI5LJENJE
Port Credit, Ont. — Cu-je- m
da se govori da li cc no-vi- na
izlaziti dva ili jedanput
tjcdno. U ovo pitanje sa-d- a
necu zalaziti, nego ja
trazim da jedanput mjese6-n- o
izdamo novinu sa sest
stranica, kao nadodatak sa-dasnj- em
izdavanju novine.
U torn izdanju bi se objav
Ijivali oglasi, male pri£e i
sale i z naseg narodnog, a o
sobito seljaCkog zivota. 0-vak- vo
izdanje nebi moralo
biti stalno vec onda kad se
za njega pribere dovoljno
materijala. Ja imam punu
vrecu sala i рпба, a tako
vjerojatno imaju i mnogi
drugi pretplatnici. Po mom
misljcnju ovakva novina u-nij- ela
bi humora medju na-se
fitaoce i novina bi bila
milija jer na§i iseljenici pri-pricav- aju
рпбе i Sale.
Ja sam vec nasao jcdnog
novog pretplatnika, a vjero-jatno
ce biti jos koji. Trebat
cu dati i novcani prilog u
pocast tridcsetgodisnjice
nase stampe. ako no bude
najveci, sigumo nece biti ni
najmanji. Vidit ce se i c"uti!
Sa pozdravom ostajem,
VaS stari—
Kordunas
Vrgobricanin.
URADIT CE NA
"DRUGOM SEKTORU"
Winnipeg, Man. — Stova-n- i
drugovi, najljepse vas
pozdravljam i zelim vam
svaki uspjeh u vasem radu.
Sao mi je sto ne mogu sudje-lova- ti
na vasim sastancima,
konvenciji i drugim aktiv-nostim- a.
Ali ja cu se posta-rat- i
da ucmim na drugom
scktoru Sto so budo moglo
tj. u pretplatama. U listu
prilazem $7.000 — obnova
i fond. To je nas slovenski
radnik, obolio i proveo u
bolnici 2 i pol mjeseca. Cos-c- e
sam ga posjccivao, ozd-ravi- o
je i poceo raditi.
Imao je automobil i dol:
je bio u bolnici nije mogao
vrsiti otplate, dosli kompa-nijsk- i
agenti i uzeli mu au-tomob- il.
Tako je izgubio c-- ko
800 dolara. Kapitalisti5
ko пабт gulcnja radnika.
Ovdje je mnostvo radniSt-v- a
bez posla, i pckarski
su radnici izasli na strajk.
Ovi radnici traze neku povi-sic- u
uz obnovu godiSnjcg u
govora. Kompanije necc da
dadu poviSicu, a podiglc su
"lofu" kruha za 1 cent.
F. Borkin
V. G. Pcsa
0)
I 5 I
UMRO ANTON TUSS
Montreal, Que. — Jav-Ijam- o,
da je umro 12. sep-temb- ra
nas prijatelj Anton
Tuss. Sahranjen je 15. sep-temb- ra
u Ottawi, Ontario.
U posljednje vrijeme po-boljev- ao
je i vise vremena
bio je u bolnici u Ottawi. Jo§
prije toga ima je par navra-t- a
srcani napadaj, dok ga
nije ta bolest shrvala i polo
zila u grob.
On je bio clan odsjeka
739 HBZ u Montrealu, a i-п- абе
bio je naprcdnog duha,
pretplatnik radniCke novine
"Jedinstva i simpatizirao je
radniSki pokret.
Pokojni Anton rodjen je
u Bribiru, Hrvatsko Primor-je-,
a odrastao u Pozegi, Sla-voni- ja.
U Ottawi ostavlja zenu
Mariju i sina.
Neka mu bude slava i la-k- a
gruda zemlje u kojoj po-civ- a,
a zeni i sinu saucescc.
Zajednicar.
SAVJET FRATASKOJ
GOSPODI
Prince George, B. C. —
Stovani urednice, ovog mje-seca
istje6e mi pretplata. U
listu prilazem Money order
od $6.00, a kasnije cu posla'
ti za fond, odnosno kad ka-mpan- ja
робпе.
Citao sam "Danicu", fra-tarsk- u
novinu iz Chicaga, '
kako ona pise Rusije bi ne-sta- lo
sa zemljovida. Hitler
je to pokusao proslog svjets-ko- g
rata i zaglavio je u Ber-lin- u
u bunkeru. Ta gospod?
bolje bi ибтПа kad bi se bo-ril- a
protiv rata jer se u jed-n- oj
zapovjedi bo2joj kaze:
"Ne ubij", a u nekoj drugoj :
"Nemoj klevctati" jer je to
smrtni grijeh. Kako meni iz-gle- da
ta gospoda, bi se 2e-Ije- la
doCcpati vlasti u Hrva- -
tskoj i preko mrtvih tjelesa
naroda.
Mnogo pozdrava,
D. V.
lll!llllliillllll"MiiMitiMiii
ПТЛЈТК I SIRITK
КЛПХ1СК1Т STAMPU!
Illllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
odr2an sastanak 200 (sindi-kalni- h)
107
Oni na u-gov- ora
da spa-sm
da te prijedloge
od rcvanSizma.
Knjiga i tada imao sam dosta ali nisam znao kako
da Citam, proucavam. Otvarao sam cas
jednu, cas drugu i na kraju sve su ostale nepro6itane.
Na disciplinu u 6itanjU i ибепји vrlo tesko i veoma sporo
sam navikavao. Da nisam citao "Jedinstvo" da, ka-snije,
nisam stupio u organizaciju, ja bih mozda,
bio najveci sanjalica i umni besposli5ar u iseljcnistvu.
"Jedinstvo" me je, a jos vise, organizacija, bu-di- lo
iz lenstinarskog sna i treznilo od mamurluka, kome
su skloni oni koji u zaboravu trazc izlaz
borbe 2ivotnim i ncdacama.
Ali kako dati "Jedinstvo" hiljadama novih dose-Ijenik- a, kada su oni o njemu stvorili prcdrasudu, bolnu,
tesku i glupu predrasudu, da im ono nc moie pomoci?
Kako 6c oni prihvatiti "Jedinstvo", kad su dubo-k- o
u zablude o iivotu; tesko kroz njih dopire
do tih ljudi?
Kako ce "Jedinstvo" dopreti u ruke hiljadama no-vih
doseljenika, kada oni boje da proSitaju samo je-d- an
broj?
PlaSc ljudi da iz "Jedinstva" nc doznaju pravu
istinu o 2ivotu, posle 6cga ne bi mogli ostati ravnodusni
prema prilikama u njemu. Da, plase se, jer misle da
ih zivotni uslovi sistema mimoici se
saviju u skrste ruke i zatvore
Kad bi ljudi znali iz 6cga radja oni bi
uniStavali u samom zaJetku.
Iz Windsora otisao sam, u jesen 1931., na farmu
Sfavljena u pogon najveca hidrocentrala u svijetu
Moskva. — Predana je na
upotrebu hidrocentrala na
Volgi, kod Staljingrada, za-sa- d
najveca na svijetu. Hi-drocentrala
ima kapacitet
od 2,5 milijuna kilovata i
moze godilnje proizvesti 11
do milijardi kilovat-sat- i
elektricne energije, zavisno
o vodostaja Volge. Energija
ce so prenosit od Staljingra-da
do Moskve i Donjeckog
bazena.
Izgradnja nove hidrocen-tral- e
je omogucena
stvaranjem hidrorezervora
Veliki uspjeli
Berlin. — Tradicionalni
LajpciSki sajam u NjemaS-ko- j
Demokratskoj Republici
posjetilo je za nedjclju dana
njegovog trajanja preko
200.000 posjetilaca i zem-lje
i inozemstva. Uprkos na-stojanji- ma
bonske vlade da
omete posjetu sajma (zadr-zavanj- e
putnika na svojoj
teritoriji, odugovlaCenje ?
izdavanjem viza itd), Lajp-ci- g
posjetili poslovni Iju-d- i
iz 7G zemalja i sklopljeni
poslovi u visini 2 milijar-d- c
i 923 maraka!
U toj sumi nisu uracunati
poslovi, koje strane firme
Podize se gradski centar u Varsavi
Poslije trogodisnjih prip-rcman- ja
otpo6ela jo izgra-dnja
novog centra u glav-no-m
gradu u Varsa-vi.
Prva zgrada, koja se vec
gradi imat M spratova.
Tu cc biti smje§teno Minis-tarstv- o
vanjskc trgovine.
Druga zgrada od 12 sprato
va prcdvidjena je za stano-vanj- e.
Objc zgradc prcdat
Profiti i place
Ameri6ka korporacija Gc
ncral Motora u I960, godini
imala jc $2,038,000.000 pro-fit- a,
a radnicima jo isplati-l- a
tj. profit
jc gotovo jednak placi rad-nika.
Predsfavnici 107 milijuna radnika protiv rata
zbog Berlina
U Berlinu je tredunijskih
lidera, koji su zastupali milijuna radnika iz
50 zemalja. su apclirali zakljucenje mirovnog
i izmjenu statusa Zapadnog Berlina bi sc
mir. Poscbnl apel upuden je radniakoj klasi Zapadne
Njema£ke podupre i pomogne otkloniti
opasnost rata koja dolazi njemac'kog
Deset godina uz
ih sistematski
se i
danas,
kasnije,
stvarnosti iz
sa prilikama
zaronili se
sc
se
ce
izrabljivaJkog ako
klupko, ocil
sc zlo, ga
14
bila
su
su
milijuna
su
novi
Poljske,
cc
$2,161,000.000
duga5kog 600 km, koji ce
pored pOgona centrale orao-guci- ti
i navodnjavanje po-vrSi- ne
od nekoliko milijuna
hektara.
Tamo, gdje je izgradjena
hidrocentrala, podignuta je
velika brana dugacka pet
kilometara. Preko brane
prolazi zeljezni6ka i auto-busk- a
linija.
Ova hidrocentrala nije
prva na Volgi. Poslije rata
izgradjene su hidrocentrale
kod Gorkoga i Kujbiseva.
Lajpciskog sajma
medjusobno sklopile.
Medju stranim posjetioci-m- a
nalazila su se i pet pos-lani- ka
engleskog parlamen-ta- ,
da "detaljno ispitaju
mogudnosti proSirenja trgo-vin- e
izmedju Istoka i Zapa
da". Oni, kao i mnoge dru-g- e
istaknute liSnosti Zapa-da- ,
izjavili su, da je doslo
vrijeme da se zapadne sile
povinuju cmjenicama i priz--
naju Njema6ku Demokrit-sk- u
Republiku kao zemlju s
kojom treba uspostaviti ak-tiv- ne
diplomatske i trgovac"
ke veze.
ce so na koristenje 1963.—
1961. godinc.
1962. pocinje izgradnja
dalje tri stambena objekta
po 16 spratova. Kubatura
spomenutih objekata u no-vo- m
ccntru Varsavo iznosit
ce 600.000 m3
Kako su Slavcni
naseljavali Balkanski
poluotok
Ohrid. — Ka dvanaestom
kongresu bizantologa profe-so-r
B. Grafenaucr iz Ljub-ljan- e
jc govorio o naseljava-nj- u
Slavcna na Balkanski
poluotok. Prvi pisani doku-me- nt
o doseljavanju Salvena
na Balkanski poluotok poti
6c od bizantijskog cara i
pisca Konstantina VII Por-firogene- ta
iz X stoljeca koji
ka2e da su sc oko 630. godi-nc
doselili na Balkanski po-luotok
Hrvati i Srbi. Grafe-naucr
priznaje kao tacan
podatak o doseljcnju Hn'ata
koji iznosi Porfirogenet, ali
so ne sla2c s tim da su isto-dobn- o
doSli i Srbi i spomi-njanj- e
Srba misli da je prc-izvoljn- o.
pokret
duvana u okolini Brantforda. Medju nama, bera6ima,
bio jc i jedan Amerikanac, koji se tek vratio iz Kore-j- c.
Pred Kanadjanima hteo je pozirati kao heroj a ja
sam ga raskrinkavao kao coveka koji je nesvesno ubi-ja- o,
pa i svoj iivot izlagao opasnostima, radi interesa
sumanutih ameriCkih milijardera i militarista, koji su,
na kraju krajeva, i njegovi neprijatelji.
Ljutio se i pretio mi. Bio je spor u branju duvana
i ja sam mu, bez obzira na medjusobnu svadju, poma-ga- o. Pokazivao sam mu i na drugc пабјпс da ga ne mr-zi- m
vec da ga zalim Sto je takav. Jednom je iskreno
rekao :
— Koreju nismo mogli pokoriti jer je sav narod
bio protiv nas. Paliliimo sve 2ivo pred sobom, nijedna
kuca nije ostala 6itava, cak ni jedno dno i kad smo
krenuli napred u tu pusto§, osuli su vatru po nama.
Gde su bili? Sakrili su se u recicama, u mofivarama,
u bunarima. Nismo ih mogli pobediti jer su oni bili
vestiji, poznavali su svaku stopu, bili su u svojoj zem-I- ji
a mi smo bili stranci i ne poznavajuci teren . . .
— Drugim reSima, bili ste okupatori ! — prekinuo
sam njegovo izlaganje.
— Ne! — usprotivio sc Amerikanac. —Mi smo do-s- li
da ih oslobodimo od komunista.
— Japanci su to isto govorili.
— Ali, mi smo ih oslobodili od Japanaca, — joS
2escc je se bunio Amerikanac — Japanci su hteli da
pokore celu Aziju i ceo svetl
— SlaSem se — rekao sam — ali zelje ameriikih
Biheske iz Berl
Bilo je to poslednjih da-na
jula meseca. Putovala
sam u grad zajedno sa asis-tentkinjo- m
bolnice Berlin-Bu- h
gospodjom Fei-ste-r. To-ko- m
ovog puta koji je tra-ja- o
skoro 35 minuta isprica-l-a
mi je sledece:
— Nccu vise pustiti svoga
sina u Zapadni Berlin, pa
makar so on zbog toga i lju-tio- .
Radije cu zakljucati
njegova odela samo da ne bi
mogao preci tamo. Napra-vil- i
su od njega pravoga
manijaka. Ima sesnaest go-din- a,
to je najgore doba, ne
moie oceniti sta mu koristi
a sta Skodi. Njegovi zapadni
prijatelji vode ga u dzez-lo-kal- e,
gde uz nekakvu divlju
muziku plesu takoreci do
smrti. Zadnji put je dosao
kuci s pocepanom kosuljom.
"Tukao si so?" pitala sam
ga. "Ne, — odgovorio je —
samo sam plesao." Zamislite
kako je plesao kada mu je
kosulja bila u krpama. Sada
plese kao lud, zatim ce piti
kao lud, onda ce po2eti da
se tuc"e i na kraju ce prova-lit- i
u neki ducan s istim o-ni- m
mladicima, koji ga sada
svake ve6eri odvlace u dzez-lokal- e.
Verujte mi kod nas
jc jako te§ko biti majkom.
ПеН gospodje Ferster uo-ps- te
me nisu iznenadile, ni
i
je ona bila prva koja je u-st- ala
protiv trovanja du§a u
Zapadnom Berlinu. Ako je
neko u danima pre zatvara-nj- a
granice 13. avgusta pro-seta- o
ulicama Zapadnog
Berlina, mogao je primetiti
da je napad protiv ljudskog
morala i trezvenog miSlje-nj- a
prcsao uobicajene okvi- -
rc.
U ovo trovanje dusa uk-IjuSi- la
se i Amerika. U Ho-livu-du
je izradjen film o ne-табк- от
pitanju, i to igrani
film s tako bogatom "fan-tazijom- ",
da je zapadnober-linsk-a
publika morala ogor--
ceno protestovati gledajuci
hrpu lazi i jevtine propagan-distiSk- e
krajnjc desni6ar-sko- g
nedeljnog lista svoju
kritiku o filmu робс1а je o-va- ko:
"To je ipak pretera-n-o
. . . "
O бети so radi u ameri-cko- m
filmu "Sedmo pitanje"
koji je izmiSljen protiv NDR
u Holivudu za jednim pisa-ci- m
stolom? Ukratko o tome
da se u Njema6koj Demok-ratskoj
rkepublici zatvaraju
svetenici, ljudi zive u stal-no- m
strahu, najpametnijc fc
daklo da §to vise njih disidi-raj- u.
"Sedmo pitanje" — ta-ko
je glasio naslov filma, no
svaki posteni covek postavio
jo i ono osmo pitanje: oda- - 5LAVENI
Ognjisla Slarcna praiialna su stjena,
Uvjek su ih napadali sa svih slrana
Bcz uzroka, samo Slo su rasa Slavenska
I za praricu IjiuUma od pamlivjeka.
Na sloljtfa na Slovene juriMi,
Slozno braca njima odoljevali;
Vclesilc carstva litjeli Hi podjarmili,
Za Slovene prava ne trebaju obsiajali.
Uillcr recc: "Gamad ste vi Slavcni",
Njcmadka ne рогебс робтс svojskom da tamani,
I misled da naci-vojsk- a prcmca nana,
Л1 je kod Slahngrada dosla do prcloma.
Napoleona i druge stigla isla sudbina
Jer su pobjedjeni od samih Slavena,
Ovo bi za uzrok vec trcbali uzeli
I na Slavena suludo napadali.
Ilezbrojne godinc liljeli Slovene Srivovati,
Ovo jc golema dlnjcnlca uklepana povjesti,
Sto su vise na Slovene udarali,
Svijetsku im ulogu s'tim trajno pojaSali.
Scijet prcbrzo zaboraiija rat no stanje,
Samo plade i lelcc"e kad nasiane klanjc.
Kad' bi posljcdice rata na umu imall,
Onda nebi na slralisla brzo zaboravili.
Koliko je zla zascnilo danasnjeg (ovjeka,
Samo od rata pise i govori bcz presianka
Kad' bi se za mir ovoliko zauzimali
Uistinu onda ralova nebi imall.
J. DOGDAMd
Evelcth, Minnesota
September — 1961.
stamp u
impcrijalista nisu nita skromnije. Metodi su malo dru-k5ij- i.
U nasem prepiranju Kanadjani su uvek bili na
mojoj strani, pa su i ovog puta odobravali:
— Odgovorio ti je kao sto treba!
Istog dana, kad smo bili na samo, Amerikanac mi
je dientlemenski predlozio da ne govorimo vi§e o ratu
u Koreji i o politici. I nismo.
Tada sam uvideo da sc covek moze boriti protiv
uticaja reakcije ma gde bio, ali da ja nisam Citao "Je-dinstvo",
koje je objasnjavalo pozadinu rata u Koreji
i donosilo vesti sa frontova, ja bih poput Kanadjana,
cutao pred ovim Amerikancem, iako se nc slazcm, jer
no bih znao pravilno odgovoriti.
Sa duvanske farmc dosao sam u Toronto. Ustedje-n- i
novae brzo sam potrosio i ne nasavSi posao u Toron-t- u
otilao sam na farmu peSurki (gljiva). Usput rece-n- o,
na toj farmi radili su samo stranci, a i danas je
jos tako, novi doseljenici raznih nacionalnosti koje je
kao jeftinu radnu snagu slao "National Emploj'ment
Service". Torontovsko odelenje ove institucije zloglas-n- o
je, to je vec svima poznato, po svome funkcionisanju.
Ono ne samo da snabdeva poslodavce jeftinom radnom
snagom, u preduzedima gde ne postojc unije, sastavlje.
nom od novih doseljenika koji se nadju na ulici bez
ikakvih sredstava za 2ivot, nego od tih ljudi podmuklo
stvara Mrajkaolomce, saljudi ih na rad u preduzeca
gde su radnici iza§li na Strajk.
(Nastavice se)
STRANA 3 ina
kle su uzeli ovu glupu i la-zn- u
pricu? Odgdvor je jako
jednostavan: izmislili su jc.
I ovaj атепбкј film sastav-n- i
deo zlocinacke propagan-dn- e
hajke koju Zapad vo-d- i
protiv NDR. Cilj filma je
isti kao i cilj grada-izlog- a
Zapadnog Berlina : primeni-t-i
sva sredstva obmanjiva-nj- a
naroda protiv jedne so-cijalisti- fike
zemlje. Film je
medjutim raskrinkao samo-g- a
sebe: nikakve veze ne-m- a
u umetnoscu, predstavlja
slabo oruzje propagande u
rukama Zapada. Rezultat je
bio suprotan onom koji su
ocekivali. Mozda ce ameri- -
6ka publika "progutati" i o--vu
pricu, kao §to jc povero-val- a
filmovima o raznim
drakulama, vampirima i a-veti- ma,
ali prikazati ovaj
film u Zapadnom Berlinu
bila je lakomislenost. Film
je igran u polupraznim bio-skopsk- im
salama, zapadno-berlinsk- a
publika ga je ta-koreci
bojkotovala.
Nije ovaj film bio jedini
proizvod ovakve neprijate-Ijsk- c
americke propagande.
Jednog dana posetila sam
mnogo reklamirani "Ameri-ck- i
dom", gde posetiocima
stoje na raspolozenju filmo-v- i,
6asopisi i biblioteka.
U Zapadnom Berlinu se
6ovck na svakom koraku
mo2e sresti s dokazima rat-nohuska-
5ke
delatnosti. Na
trgovima i po parkovima po-dign- utc
su mramonie р1обе
koje treba da cuvaju uspome
nu na one, "koji su pali kao
zrtva komunizma". Gde su
pali i ko su ti ljudi, to ves
nije napisano, jer bi sc on-da
laz odmah raskrinkala. U
Zapadnom Berlinu su na
mnogim mestima zapaljene
i buktinjc koje cc tobo2c
goreti sve dotle dok se dve
Nemafikc nc u jed inc. Kako
zamisljaju ovo ujedinjenje
gospoda u Bonu, to se iz nji-hov- ih
hu§ka5kih govora la-k- o
moze pogoditi.
A sta radi jednostavni za-padnoberli- nski
gradjanin,
kad prodje pored jedne ova-kve
zapaljene buktinje? Jed
nom sam posmatrala jednog
starijeg coveka. Za trenutak
piljio je u plamen, prezrivo
se nasme§io, zatim se naglo
okrenuo u suprotnom prav-c- u.
Posle nekoliko koraka
zastao je da zapali cigaretu.
To konda sam primctila da
mu je jedna ruka drvena
Njcmu je vec dosta rata.
M. H.
("Nase novine")
Akadcmija SSSR-- a
protiv "West Forda"
Moskva. — TASS javlja
da je predsjednik Sovjetska
akademije nauka Keldis u- -
putio pismo predsjedniku A-теп-
бкс
nacionalne akade-mije
nauka Bronku u kome,
u ime sovjetskih ибепјака,
protestira protiv ostvarenj.i
projekta "West Ford", koji
su SAD prcdlozile u cilju
stvaranja novog tipa radio-vez- a.
U pismu sovjetskog ибе-njak- a
se kaze da projckl
"West Ford" mo2c imati o-pa- sne
posljedicc za umjetne
zemljine sputnjikc, posebno
za one u kojima se#nalazi
6ovjek. Naime, po ovom
amenckom projektu, s urn-jctno- g
satelita "Midas" iz-bac- ilo
bi se na visinu od 3—
1000 kilometara nekoliko
stotina milijuna tankih me-taln- ih
iglica koje bi oko ze-mlje
formiralc pojas koji b
se zadrzao nekoliko godina.
Smatra se da bi sc pomocti
tog pojasa omogucilo uspo--
stavljanje dalekih radiove- -
za.
Sovjetski ucenjaci smat
raju da bi ovaj pojas stvorio
teskocc za letove бојека u
kozmos, kao i za astronaut-sk- a
promatranja.