Jedinstvo, November 24, 1961

              Trideseta godina uhknja
itasi srefcotf wtorAe t pd£a
g pretptela:
t vanacia C doiara,
oslah гетЦе 7 dotara
г zit&U Adresa: Queen Street West
Toronto 2-1- 1, Ontario
Tehfon KM 3-16- 42
VOL. XIII. No. 86 (1180) TORONTO. FRIDAY, NOVEMBER 21. 1961 PRICE PER
NAS KOMENTAR
Kuda srlja Diefenbaker?
U sredu 22. novembra u Torontu je odrzan politidki
miting takozvanih etnickih grupa, na kojem je govorio
premijer Kanade John G. Diefenbaker. Organizatori
mitinga, uglavnom izbeglice iz Istocne i Centralnc Ev-uop- e,
izrazili su zahvalnost Diefcnbakeru za njcgovu
"borbu protiv Sovjctskog Saveza'", a Diefenbaker je os-ta- o
do krajnosti torn pozivu i odrzao govor
koji jc u mnogome prema3io Goebelsa u danima njego-V- o
najvede "slave".
Da i ne govorimo o etiketi jednog drzavnika i nje-govo- g
o'dnosa prema zcmlji s kojom Kanada podrzava
liormalne diplomatsko odnose, s kojom je nasa zemlja
bila u savoznifitvu u minula dva rata, protiv jednog te
istog neprijatelja, Diefenbaker je u svojoj antisovjets-koj- ,
odnosno antiruskoj harangi nadmasio i najordinar-nij- e
piskaralo najneodgovornijih listova takozvanih etni-nidki- h
grupa.
Zasto je premijer kanadske konzervativne vlade
pao tako nisko i dozvolio da u odima ozbiljnog sveta is-pa'd- ne
kao naivcina i da sramoti nasu zemlju?
Na ovo pitanje nije tesko naci odgovor. Na prvom
mestu, premijer kanadske konzervativne vlade preuzeo
jc na scbe ulogu, zloupotrebljavajuci svoj polozaj, da
u ime arhitekta hladnog rata raspiruje ratnu histeriju
ea svrhom sprecavanja mirovnih dogovora re§avanja
medjunarodno zategnutosti.
Drugi i jos vazniji razlog je totalno bankrotstvo po-liti- kc
konzervativne vlade i rastuci gnjev kanadskog na-rod- a
protiv te politikc. Premijer Diefenbaker nije ispu-ni- o
ni jedno obecanje dato za vreme izbora. U mesto
obecanja da za vreme njegove vladavine "nece niko
stradati zbog nezaposlenosti", danas, posle toliko godi-na
vladavine konzervativaca, nekoliko stotina hiljada
Kanadjana i njihove porodice dodekuju zimu bez ikakve
sigurnosti za sutrasnjicu. Ogordenje kanadskog naroda
je svoj vrhunac pre nekoliko dana,
komedijom ratnog manevra, odnosno izazivanjem orga-nizovan- og
zatrasivanja naroda od umi§ljenog napada.
Iz tih drugih torijevski lidcri na delu sa
Diefenbakerom skrecu pozornost kanadskog naroda od
stvarnih problema s kojima je suodena nasa zemlja.
Na drugu stranu, trcba stvarati tercn za dolazece izbo-r- e,
koji de se po svoj prilici odrZati iduce godine. Diefen-baker
se je morao i sam uveriti da je upliv konzervati-vaca
poljuljan kod ogromne vecine Kanadjana i on sa-d- a
stvara teren u krugovima takozvanih ctnidkih grupa.
Ali, dini nam se da de se gospodin Diefenbaker i tu
prevariti. Uprkos budnog mitinga u Torontu i sve podasti
urudene Diefcnbakeru od strane lidcra tih grupa, ogro-mn- a
vedina takozvanih "novih" Kanadjana, na koje ci-lja- ju
konzervativci, nede progutati tu udicu. Iako su
novi doscljenici u vclikoj vecini pod uplivom fasistidki
nastrojenih lidera, oni ne mogu zivcti od antisovjetizma.
Oni su u najveccm delu pogodjeni nezaposleno§du i naj-vi5- e
razodarani obedanjima konzervativne vlade.
Jasno je jedno. U iducim izborima, umesto realnog
programa za resavanje ekonomske krize i popu§tanja
medjunarodno zategnutosti, Diefcnbakerova vlada dc u
izbore idi sa parolom borbe "protiv komunizma".
Sa pojavom Nove demokratske partije u iducim iz-borima,
bez programa za rcsenje ozbiljne krize
u zcmlji, konzervativci traZe nove glasade. Nesreda je
medjutim za konzervativce §to ba'S oni najgrlatiji na mi-tinzi- ma
nemaju pravo glasa. A moZda de mnogi od njih
glasati i bez prava, jer u naSem "demokratskom" siste-m- u
desto puta i mrtvi glasaju.
Kakvi se argumenti upotrebljavaju protiv usvajanja
zakona o pravicnom uposlivanju
Na konvenciji Socijalkre-ditersk- e
partije u provinci-j- i
Alberti usvojena je rezo-lucij- a
protiv usvajanja za-kona
o pravidnom uposliva-nju.
Cime se to opravdava ? O-pravd- ava
se tvrdnjama da
je kampanja za takav zaht-jc-v
"inspirisana po komuni-etima- ",
i naravno, sve sto
komunisti zagovaraju, mora
biti odbadeno.
Umjesto zakonskog spre-davan- ja
diskriminacije na
Amcricki diplomat sc ljuti
na Kanadjanc
Willis Armstrong, minis-tar-savjetn- ik
u ameridkoj a-mba- sadi
u Ottawi javno je
(govor u Sarnia) ukorio Ka-nadjanc
za nedovoljno udes-c-a
u hladnom ratu.
On je rckao da Kanadja-n- i
moraju odbaciti glediSte
da je hladni rat "privatna
stvar" Sjed. Drzava i SSSR.
к
Godiinja
170
8c COPY
dosledan je
i
dostiglo izazvano
i razloga
realnog
poslu socijalkrediterska re-zoluc- ija
ka2e da treba pri-mjenjiv- ati
"kr§canski mo-ral".
U kampanji za usvajanjc
zakona o pravidnom uposli-vanju
istidu se radnidke uni-je- ,
kojima je dozlogrdila
"krscanska praksa" poslo-davac- a.
KonzcnatiTii jwslanik
zaovara irgovinu sa
socijalistickim zcmjlama
Federalni konzenatiTii
poslanik Harold Danforth
je apelirao na dlanove Trgo-vadk- e
komore u Chathamu
(Ontario) da pronidu trgov;-n-u
sa socijalistidkim zemlja-ma- .
Danforth jc kazao da ako
Kanada nece prodavati svo-j- u
robu socijalistidkim zc-mlja- ma,
one de kupovati
drugdje.
С1ТЛЈТЕ I filRITE
ПЛПМСКО ATAMPU!
Ottawa je naduvala berlinsku krizu da bi opravdala
nuklearno naoruzanje Kanade, kazu unionist!
Na konvenciji Federacije
rada B. C. delegati su odu-sevlje- no
pozdravi izjavu
Komiteta za me'djuna-rodn- a
pitanja u kojoj se osu-djuj- e
Diefcnbakerovu vladu
za raspirivanje ratne histeri-je- .
U izveStaju sc kaze da je
kanadska vlada zauzela hi
sterican i izazivadki stav u
pripremi kanadskog naroda
da prihvati nuklearno oruz-je- ,
koje se opravdava potre-bo- m
odbrane Berlina.
Opisujudi politiku Diefen-bakerov- e
vlade kao ncozbi-Ijn- u
i smesnu, jer da ona vo-- di
samo k zaoStravanju me-djunarodno
situacije i pove-cav- a
opasnost nuklearnog
rata, Komitct zahtcva pro-men- u
te politikc.
UsvojivSi ovu deklaraciju
jednoglasno, delegati kon- -
vencije su doncli odluku da
uputc poziv Kanadskom ra-dnidko- m
kongresu da isti
stavi pritisak na vladu u Ot
tawi da zauzme stav u spo-Ijn- oj
politici u pravcu koji
de Kanadu staviti na celo
srednjih sila u borbi za odu-vanj- c
mira. Program koji
prcdlazc konvencija kanad- -
skoj vladi u odnosu na spo-Ijn- u
politiku izrazen jc u
sledece tri tadke:
1. Da Kanada zauzme stav
protiv daljnjeg rasprostira-nj- a
nuklearnog oruzja. Da
podnese predlog u Org. Uje-dinjen- ih
Nacija da sve one
zemlje koje ne poseduju a-tom- sko
oruzjo momentalno
potpisu ugovor, s kojim de
so odreci primanja nuklear-nog
oruzja.
2. Da Kanada zauzme
stav protiv nuklearnih pro- -
Negodovanje obicnih Kanadjana
Toronto Daily Star kaZe u
svom uvodniku od 18. nove-mbra
da jo§ nikada u posle-dnjih
nekoliko godina nije
kanadski narod tako masov-n-o
i spontano reagirao po
jednom pitanju kao §to je to
bio sludaj sa nedavnim rat-ni- m
manevrom koji je orga-nizova- la kanadska vlada 13.
novembra i koji je poznat
pod imenom : "Exercise Toe-sin-B- ".
"Star" kaze da bujica
protestnih pisama koja do-laz- e
na tu novinu ovih dana
dokazuje da je narod jako
ogorden. Uvodnik takodje i-s-tide
da ni po jednom pita-nju
do sa'da nije proporcij- -
bila tako velika jer da su pi-sm- a
20 prema 1 odnosno 20
protiv a samo jedno u korist
vladinom pothvatu.
Novina ostro osudjuje iz-javu
Diefenbakera u kojoj
on osudjuje negodovanje
kanadskog naroda kao ko-munistid- ku propaganda
Pa nisu protesti protiv
vlade upudeni samo "Staru".
I Diefenbaker je primio na
hiljade pisama i to je ba§
bio povod njegovoj izjavi.
Protesti su takodje slati i ra-dio-televizij- skim stanicama
i drugim listovima u Kana-d- i.
Ovde demo izneti samo
neke momentc iz tih pisama.
da se vidi kako obidni Kana-dja- ni
koji kao-pravil- o ne re-agira- ju
na dogadjaje, koliko
bi moZda trebalo, sada tako
spontano i o§tro ustaju pro-tiv
raspirivanja ratne histe-rije.
ba; da na sadasnjem zase- -
danju Generalne skupStine
UN podnese predlog za obu- -
stavu nuklearnih proba od
strane SSSR i USA.
3. Da, kao jedna od ze- -
malja koja je udeetvovala u
ratu protiv hitlerovske Ne- -
madke, Kanada predlozi sa- -
ziv konferencije za prego- -
varanje mirovnog ugovora
izmedju Istocne i Zapadne
Nemacke na sledecoj osno-i- .
vi :
— Puna garanciju slobo-d- e
i integriteta Zapadnog
Berlina i Slobodan pristup
u Berlin zapadnim silama ;
— Provizije za poviadenje
sovjetsnih trupa iz Istodne
a ameridki, britanskih i
francuskih trupa iz Zapad-ne
Nemadke ;
— Da preporudi plan za
demilitarizaciju i ncutrali-zacion- u
zonu u Srednjoj E--
vropi sa svrhom da sc otklo-n- i
izvor medjunarodne zate-gnutosti.
Konvencija jc takodje o-su- dila
kolonijalizam u Afri-c- i,
Aziji i Latinskoj Americi
i osudila ratne pripremc i
raspirivanje ratne histerije
na Sevcroameridkom konti-nent- u.
Sa ogi-omno-m
vecinom
glasova, konvencija je odbi-l- a
preporuku da unijski dla-no- vi
mogu posecivati samo
"odabrane" zemlje. Sa torn
se preporukom namcravalo
zabraniti unijama da pose-duju
socijalistidke zemlje.
Konvencija je takodje usvo
jila rezoluciju s kojom za- -
hteva uspostavu trgovadkih
odnosa sa svim zemljama
sveta bez razlike na njihov
dru§tveni sistem.
Walter H. Lyonsu u svom
pismu "Staru" izmedju os-tal- og kaze: "nije to samo
glupost, vec je to zlodinadka
prevara kad se pokuSava u-sredot- oditi
na§e energije za
prezivljavanje nuklearnog
rata. Nama je potrebna sva-k- a
i najmanja pomod od
strane federalne vlade u iz-ra- di
jedne odredjene i pozi-tivn- e
politikc za oduvanje
mira, koje je jedini izlaz u
borbi za opstanak . . . Da li
treba moju zemlju pretvori-t- i
u atomsku pustinju zbog
toga §to Zapa'dna Nemadka,
koju smo mi naoruZali, pre-kr§iv- §i
dasni ugovor, zahte-v- a
atomsko oruZje s kojim
de sama rukovati? Ako nije
to, neka nas Ministar pret-scdni- k
organizuje na§u odb-ran-u
s time §to do se odreci
atomskog oruzja za Kanadu
i neka ustane protiv davanja
atomskog oruZja Nemadkoj
ili bilo kojim drugim zem-ljama".
Jedna majka dvoje dece
u svom pismu izmedju osta-lo- g
kafe: "Slusajuci 'Opera-cij- u
Tocsin', nisam mogla
verovati mojim usima da od-ras- li
ljudi mogu da se tako
igraju neozbiljnim igrama u
tako ozbijlnim vremenima.
A sto se tide vlade koja
je organizovala te igre, pro-st-o
je ncmogude verovati da
ona troSi novae i energiju
straSedi decu i majke ..."
Jedan Englez, koji je pro-zive- o
"blits" u Londonu za
Tcme drugog rata izmedju
ostalog kaze:
"Vidio sam na televiziji
(Nastavak na str. 4)
9--
j sSSfSBrw ii
rsprema nove agresye
protiv Kube
Kubanski pretstavnik u
UN zatrazio je specijalno
zascdanje Veda sigurnosti
UN zbog opasnosti koja pre-t- i
toj zcmlji i ostalim zem-ljama
Latinske Amerike od
nove agresije koju pripre-maj- u
SAD u vidu interven-cij- e
u Dominikanskoj Repu-blic- i.
Poslednjih dana udestale
su vesti o pripremama koje
se vrse u Guatemali i u ne-ki- m
drugim zemljama Juz-n- e
i Centralnc Amerike za
novu, masovniju i bolje pri-premlje- nu
invaziju Kube.
Japanskc i Cankajsckovc
(rupc u Vietnam jc
cilj SAD
U sklopu najnovijeg pla-na
SAD u podrzavanju pro-pali- h
rezima u zemljama A-?ij- e,
dolazi u obzir i slanje
japanskih i CankajSekovih
trupa u Juzni Vijetnam.
Za organizovanjc otvorc-n- e
intervencije u toj zemlji,
S,AD presiraju formiranje
novog militarnog bloka u
podrudju Severoistodnc Azi-j- e,
pod imenom NEATO
(North-Eas- t Asia Treaty Or
ganization). Prema vestima
japanskc stampe, stvaranje
ovog militarnog pakta bila
Je glavna tema razgovoia iz-medju
drzavnog sekretara
SAD Din Ruska i premijera
Japana Ikede.
Vest iz Hong Konga kaze
da je vijetnamski diktator
Ngo Dinh Diem zatrazio od
CankajSeka da posalje svoj
militarni personal i strud-njak- e
za gerilska ratovanja.
Cchoslovacka suglasna
sa zahtjcvom Jugoslavije
Agcncija 6TK javlja da
je dehoslovadka vlada od-govor- ila
na jugoslavensku
notu upudenu svim zemlja-ma
antihitlerovske kaolici-j- e
povodom hapsenja Laze
Vradarida u Zapadnoj Nje-madk- oj.
Cehoslovadka vlada je o-- vo
hap§enje osudila kao ne-duv- en
i nezakonit postupak
i zatraZila poduzimanje ra-dikal- nih
mjcra protiv pono-vljeni- h
provokacija bonske
vlade prema 'drzavama anti-hitlerovske
kaolicije i nji-hovi- m
gradjanima.
Madjarska je odgovorila
na slidan nadin.
Zapadne drzave i dalje
cute.
Povccanje uvoza
Kanadski uvoz u septem-br- u je bio za 9.4 posto vedi
nego u istom mjesecu pro5-l- e
godine.
Ukupni uvoz u torn mje-secu
iznosio je 467 milijuna
doiara. Od toga na Sjed. Dr-zave
otpada 306 milijuna, a
sve ostale zemlje 161 mili-ju- n.
Petorica dobitnika Nobe-lov- e
nagrade uputila su apel
predsjedniku SAD Kennedy
ju da SAD ne obnove nukle-am- e
pokuse u atmosferi. Pi-sm- o
su potpisali dr Albert
Schweitzer, britanski filozof
Bertrand Russell, francuski
pisac Francois Mauriac, bri-tanski
fiziolog Lloyd Boyd- -
Posle propalog pokusaja
da se nova navala na Kubu
izvrSi pod okriljem OAS( O-rganiza-tion
of American
States) Pentagon je bio pri-mora- n
da prcuzme incijati-v- u
uz pomoc CIA u organi-zovanj- u
novog рокибаја in-vaz- ije te zemlje.
I posle svestranog pritiska
na zemlje Latinske Ameri-ke,
one su odbile da stupe u
agresivni blok protiv Kube.
Jcdino u Peru, gdje je ame-ridki
kapital skoro iskljudivi
vlasnik zemlje, provodi se
SITUACIJA
OSTRA OEBATA 0 U10Z3 ON.
I nakon tolikih Zrtava ko-ngoansk- og
naroda u borbi
za nezavisnost; uprkos broj-ni- h
i ostrih protesta mirolju-bivi- h
naroda sveta, uprkos
odluke Organizacije Ujedi-njeni- h
nacija da sc iz te ne-sred- ne
zemlje istcra najam- -
nidka vojska evropskih kolo-nijalist- a,
stvaraju se nove
intrige, izazivaju provokaci-je- ,
da bi se opravdala intcr-venci- ja
u korist kolonijalnih
sila. I kako jc izjavio indij-sk- i
dclegat u UN, Krisna
Menon, kolonijalisti sada u
Kongu'provode pozadinske
operacije.
Posle dugog manevrisanja
da se uspostavi centralna
vlada Konga, koja bi odgo-varal- a
kolonijalnim silama,
dolaze preporuke iz koloni-jalnih
krugova da UN inter-venis-u
u korist centralne vla-de.
Sadasnje preporuke za
"pomod" centralnoj vladi
'dolaze iz istih onih krugova
koji su se tako uporno bo-ri- li
protiv pruzanja bilo ka-kv- c
pomoci originalnoj vla-di
Konga, koja je bila izab-ran- a
ogromnom vecinom
narodnih zastupnika, protiv
volje kolonijalista, a kojoj
je stajao na delu Lumumba.
Obnavljanje razgovora o
Prema najnovijim vesti-ma
iz Moskve, doznaje se da
je SSSR pristao da sc obno-v- e
razgovori o zabrani nuk-learnih
proba, koji su bili
prekinuti nakon dugog i be-splo'dn- og
pregovaranja u ze-ne- vi.
Gencralna skup§tina UN
usvojila je vecinom glasova
rezoluciju u kojoj se zahtc
va od SSSR, SAD i Britanije
Sovjetski studcnli
u Montrealu
U Monteal su stigla dva
sovjetska studenta da prisu-stvuj- u
studentskoj konfere-nci- ji
o svjetskim afcrama na
McGill univcrzitctu.
Orr i njemadki fizidar Max
Born. Oni takodjer apelira- -
APEL NOBELOVACA
ju na sve atomske sile da selu
uzdrfe od daljih pokusa
postignu sporazum o zabra-ni
nuklearnih pokusa.
Ovaj apel potpisalo je jo5
nekoliko istaknutih kultur-ni-h
i janih radnika, medju
kojima i delist svjctskog
glasa Poblo Casals.
sistematska kampanja pro--
tiv Kube.
Za vreme zasedanja OAS,
kubanski ambasador Lechu-g- o
je izjavio da u Peru, d'-- ji
predstavnici govore o "ne-prav- di
u Kubi, deca od 10
godina rade za pola centa
na dan a imanja se prodaju
Zajedno sa Indijancima i
stokom; 90 odsto stanovni§-t- a
jo nepismeno.
Kubanski ministar obrane
Raul Castro jc izjavio da po-sto- ji
Л0 baza na kojima se
vrse pripreme za invaziju
Kube.
U KONGU
U debati, koja je sada u
toku u UN, SAD su podnelc
nadopunu predlogu, koja,
prema redima sovjctskog
pretstavnika Zorina ima za
cilj da zaobidje pitanje eve-kuaci- je
najamnidkih trupa
iz Konga.
Sovjetski Savez je dao
znati da de upotrebiti pravo
veta u Vecu sigurnosti 'da
spredi usvajanjc tog predlo-g- a
SAD.
Sovjetski pretstavnik V.
Zorin jc za vreme debate,
kao odgovor A. Stevensonu
na njegovu optuzbu da SSR
hode da uspostavi diktaturu
rckao : "Vi ste u Kongu ima-l- i
svoju zapadnu ma§ineriju,
va§e trupe i vasu vrhovnu
komandu koja je davala na-redjen- jc,
pa Sta sc dogo'di-lo- ?
Propale su operacije, u-mo- rcn
jc H.immarskjold i i-z-bila
je nova kriza u Katan--
gi".
Podpredsednik kongoans- -
ke vlade i slcdbcnik umore-no- g
Lumumbe insistira da se
Combca prisili na pokomost,
dok zapadne sile nastoje da
stvore kompromis i da оби-vaj- u
kontrolu kolonijalista
u provinciji Katangi. To je
glavni dvor "krize" u Kon-gu.
zabrani nuklearnih proba
da obnove pregovorc Dok
Sovjetski Savez, prema ves-tima
dnevne §tampe, prista-j- e
na pregovorc pod uslo-vo-m
da se potpuno obustave
probe, SAD, prema istim ve-stima,
odbijaju da se obave-2-u
da de prestati sa proba-nda
nuklearnog oruZja.
U izjavi ameridkog State
Departmenta se u vezi s tim
kaze da de SAD produziti sa
takvim merama, koje one
smatraju za korisnim u od-bra- ni
njihovih interesa, dok
se ne postigne sporazum i ne
uspostavi kontrola. U 'dru-gim
redima, opct sc postav-lj- a
kontrolisanje proizvod-nj- e
umesto zabrane, sto je
stvarno i bio uzrok prekida-nj- u
pregovora u zenevi.
Kao §to je vec poznato,
SSSR predlaZe zabranu pro-izvodn- je
i unistenje atoms-kog
oruZja kao i potpuno
razoruZanje i obecava da ce
torn sludaju primiti svaku
kontrolu koju budu predlo-Zil- e
zapadne sile. Zapadne
sile odbijaju taj predlog kao
"nerealan".
Vesti iz Velike Britanije
takodje govore 'da ne postoji
neko narodito odusevljenjc
za obnavljanje pregovora.