Jedinstvo, October 13, 1961

              4
vsl
Tridtseta godxna izlazenja
lzlazi svakog utorka i petka Jedwslvo Godisnja pretplata:
za Kanadu 6 dolara,
Adrcsa:
ostah zemlje 7 dolara
479 Queen Street West
Toronto 2-- П, Ontario
Telefon EM 3-16- 42
VOL. XIII. No. 74 (1168) TORONTO, FRIDAY, OCTOBER 13, 1961 PRICE 8c PER COPY
GOLDBE11GOVA MISUA
Razbijanje radnickih
unijaju Kanadi
- „ Proslog tjedna Ottawu je posjetio ameriSM sckre-ta- r
(ministar) rada Goldberg. Vodio je razgovore sa ka-nadsk-im
ministrom rada Starrom, navodno o besposlici.
Iz izvjeStaja Stampe se vidi da su razgovarali i o drugim
stvarima, a Mine-Mi- ll unija u svojoj izjavi kaze da su
"vise govorili o njoj nego o besposlici". Ovo potvrdjuje
da i jedna i druga vlada — kanadska i ameridka — po-dupi- ru
iazbija6ku kampanju desnicarskih lidera United
Steehvorkers unije protiv Mine-Mi- ll u Sudbury i Port
'Colborne.
Kako biljezi dnevna §ta-mp- a,
Goldberg je u torn po-gle- du
cmio javne izjave.
Prilikom posjete glavnog u-re- da
Kahadskog radnidkog
kongresa u Ottawi on je po-hval- io
njegove lidere za is-kljuciv- anje
"komunisti£kih
unija". NaroSito "kritiSki"
izrazio o sporazumu o me-djusobn- om
pomaganju iz-med- ju
Mine-Mi- ll i timster-sk- e
unije. Poslije toga je o-dr- zao
konferenciju za §ta--
mpu na kojoj je otvoreno
rekao da treba "potkopava-ti- "
(udermine) one unije
koje se nalaze pod "domi-nacijo- m
komunista" i raditi
na tome da se njihovo 61an-etv- o
predobije u druge uni-je,
koje je nazvao "legitim-nim- ".
U svojoj izjavi Mine-Mi- ll
unija ka2e da ovo predstav-Ij-a
grubo mijesanje u poslo-v- e
kanadskih radnifckih uni-ja
i da ce "uznemiriti" sve
prave trcdunioniste.
Mine-Mi- ll unija ukazuje
na cinjenieu da je Goldberg
prije nego je imenovan za
ministra rada bio pravni sa-vjctn- ik
United Steehvorkers
unije. Ali to svakako nije
glavni razlog za Goldber-gov- o
istupanje. Njcgov je
zadatak da oslabi sve one
unije u Sjed. Drzavama i
Kanadi koje se bore za rad-nifc- ka
prava i intercse i ne
Promjcniti sc ili
umrijeti
Dr. Brock Chisholm, bivsi
direktor Svjctske zdravstve-n- e
organizacije kaie da "sa-dasn- ja
gencracija mora da
se promjeni ili ce umrijeti."
Dr. Chisholm ie rekao da
treba azbiljno pristupiti is-pitiva- nju
ranfjih gledista i
vjerovanja, osobito vjerskih,
i ako se pokazu "Mctna ili
samoubiladka", treba ih od-baci- ti.
On smatra da je zasta-ril- o
glediSte da se sigurnost
nalazi u oruzju.
Dr. Chisholm je ovo rekao
u Unitarijskoj crkci u To-ront- u.
100 megatona
Nuklearna bomba od
100 megatona (jednako
100 milijuna tona TNT) u-nis- tila
b! skoro cijeli juzni
Ontario, kaze Canadian
Press na temelju americ-ki- h
podataka.
Eksplozija takve bombe
iskopala bi jamu dubok'i
500 stopa, siroku 2 milje.
Uniitila bi sve unakolo u
daljini od 12 milja, a pro-uzroci- la
pozar na udalje-no- ti
od 60 milja.
Betonska podzemna
skloniita ne bi pruzila ni-kak- vu zaititu na udalje-nos- ti
od 20 do 30 milja.
podupiru politiku hladnog
rata.
William Kashtan pise a
"Canadian Tribune" da
Goldbergova izjava znafi
da je Kennedyeva vlada od- -
1ибпа da ројаба politiku
hladnog rata u red ovinia
tredunijskog pokreta i izvan
njega. Kashtan dalje veli:
"Kad je Kennedy prije
izvjesnog vremena do§ao u
Kanadu, iskoristio je priliku
da objavi Kennedyevu dok-tri- nu
— otvorenu deklaraci-j-u
mijesanja u unutrainje
poslovo drugih zcmalja, ne
samo u Latinskoj Americi
nego i u Kanadi.
"Sada Kennedyev sekre-ta- r
rada dolazi da objavi
radni£ku doktrinu атепбке
vlade — otvoreno mijesanje
u unutralnje poslove tredu-nijskog
pokreta ne samo u
Sjed. Drzavama nego i u
Kanadi.
"Sta je gosp. Goldberg
zapravo rekao jeste to da ce
americka vlada odlucivati
koja unija moze ill nemoze
postojati u Sjed. Drzavama
i Kanadi.
"Sta on kaze je to da ce
vlada odlucivati kojoj uniji
radnik moze da pripada i
koga ce takova unija birati
u vodstvo.
"Sve Se ovo u ime suzbi- -
janja 'komunizma'. Ali ne
treba da se varamo. Ovdje
se radi o odlucnosti ameri-ck- e
vlade da regulie unije,
da ih kontroli§e i da im na-met- ne
njoj pocudne vodje."
Kashtan pita: "Ne postoji
li veza izmedju govora Gold
bcrga i odluko vodstva Ka-nadsk- og
radnic'kog kongresa
da razbije Mine-Mill- ? Ne
postoji li veza sa poja6anim
naporima da se porazc pro-gresiv- ni
trcdunionisti u po-(Nasta- vak
na str 4)
Harkness opct trazi
nuklearno oruzje
Ministar obrane se ne o-ba- zire
na zahtjeve da Kana-d- a
odustane od nuklearno.?
oruzja. Kako javljaju iz
Calgary, Harkness je tamo
izjavio da Kanada treba da
primi nuklearno oruzje za
"obranu".
Osnivacka konvencija
NOP u Ontariu
U Niagara Falls odrzana
je osnivacka konvencija No-vo
demokratskc partijc u
provinciji Ontai'io. Prisust-voval- o
je 1.014 delegata, od
koji'h su 658 direktno pred-stavlja- li
unije.
Na konvenciji je najviSe
govoreno o konstitucional-ni- m
pitanjima. Prihvacen je
federativni princip organi-zacije.
Bio je ufiinjen poku-§- aj
da se izravno zabrani
priklju5cnje organizacija
koje se nalaze pod vodstvom
i utjecajem komunista, ali
to je odbaceno. Mcdjutim,
ostaje na snazi odluka osni-va5k- e
konvencije Novo de-mokrat-ske
partije za cijelu
zmlju da njoj ne mogu pri-pada- ti
61anovi drugih politi-dki- h
partijai Na taj naCin je
iskljuCeno ибебсе Komunis-ti5k- e
partije, koja je izjavi-l- a
spremnost da se prikljuCi
Novoj demokratskoj partiji.
1пабе na konvencii nije bilo
"crvenog hu§kanja".
Na konvenciji je male go-voreno
o programu. Pred
konvencijom nije bilo ni je- -
dne rezolucije o mini, pa je
grupa omladinskih delegata
podnijela spccijalnu rezolu- -
Njemacka proslavila
Berlin. — U nedjelju 7.
oktobra odrzan veliki naro-d- ni
miting povodom prosla-ve
12-godi§nj-ice
NjcmaSke
Demokratske Republike na
kome su, pored potprqdsjed-nik- a
vlade NDIt Leuschune--
ra, govorili potpredsjedn'k
sovjetske vlade Mikojan,
potpredsjednik vlade NR
Kine Ho Lung, predstavnik
Kube i predstavnici lP_Ita-lij-e
i KP Zapadne NjemaC-k- e.
Svi govornici na mitingu
dali su podi-5k- u zakljuSenju
mirovnog ugovora istiuci
da je t6 mjera koja treba
da otkloni ostatke drugog
svjetskog rata. Oni su podr--
iali i mjere koje je 13. au- -
Xova krScamka (jczuitska) nauka ubj
U kampanji za izgradnju sklonlSta u SJcd. Drzavama
postavljeno Je pitanje: "Reclmo da se dogodl da susjed udje
u tvoje skloniSte prije tebe, a pala Je atomska ill hldrogen-sk- a
bomba i ti si to skloniSte napravlo za sebe 1 svoju obltelj
— ImaS 11 pravo tog susjeda ubltl?4 Jer, pretpostavlja se da
u torn sklonistu lma hrane, vode 1 HJekova samo za tebe 1
tvoju najblttu okolinu, a ne 1 za nekog stranca koji se uopce
nije pobrlnuo da za sebe sagradi neko skloniSte. Jer, moze
bltl doveden u pitanje tvoj zivot 1 zlvot tebi najdrazlh ula-sko- m
nekog namjernika ill slucajnog prolaznlka u dlo stana
Sto si ga spremio da bi —prezivio".
Pitanje se najprije pojavio u stupcima casopisa "Time".
Na njega Je doblveno mnoStvo odgovora. Razvila se Slroka
diskuslja, koja Je imala odjeka i u Kanadi. Jedan od "Ti-meov- lh"
Cltaoca Je odgovorlo:
"Ako nekome treba zaklona, onda ti treba da iz njega
izadJeS i pustiS covjeka unutra. Ali, to se slgurno nede do-god- itl iako bi to ustvari bilo u skladu s krScanskim gleda-njem- ".
Ovo Je Covjek starog kova koji voli blllnjega svoga kao
samoga sebe. Medjutlm nova krSdanska zapovljed glasi: U-potri- jebi
plStolJe, puSke, mitraljeze, pa Cak i bombe i suza-v- ac da obraniS komadifi zemlje 1 betona koji ti u sluCaJu
rata moic spaslti zlvot.
OSMA KONVENCIJA SAVEZA JUGOSLAVENSKIH KANADJANA Sada treba na posao
Mi smo pocetkom mc-sec- a
oktobra odrzali Os-m- u
konvenciju naseg Sa-vez- a,
koja je po recim
prisutnih delegata i gosti-j- u
bila jedna od najuspe-sniji- h
konvencija u posle-dnji- h
nekoliko godina.
Zapazena je bila jedno-dusno- st
svih delegata po
svim osnovnim pitanjima,
ali, sto je najvaznije, za-paze- no
je odusevljenje i
vera u biiducnost.
Za vreme od dva dana
zasedanja, pretresana su
mnoga pitanja ticuci se
rada u interesu naseg po-kreta
i stampe. Izneti su
nasi nedostatci i propusti
koje smo ucinili pa je po-sle
opsirne diskusije do-nes- en
plan rada, donese-n- e
su odluke i prihvacene
su obaveze koje treba sa-da
provesti u delo. ,
Jedno od osnovnih pita-nja
koje je Osma konven-cija
uzela najozbiljnije
uobzir bilo je pitanje
ciju u torn smislu. Konvenci-ja
je pozdravila studente
koji su istog dana u Ottawi
demonstrirali protiv nukle-arnog
oru2ja. Nacionalni li-d- er
Novo demokratske par-tije
Douglas u svom govoru
je ponovio svoje ramjc lzni- -
jeto stanoviSte da ne smije
biti rata zbog Berlina.
gusta provela vlada NDR
zatvarajuci, pored ostalog
gramcu prema .zapadnojn
Berlinu i Zapadnoj Njema-бко- ј.
Govoreci o zapadnoberli-nsko- m
pitanju, potpredsjed-nik
sovjetske vlade Mikojan
rekao je da je SSSR spreman
da prihvati najefikasnije
garancije koje ce zapadno-berlinsko- m
stanovni§tvu osi-gur- ati
mir i nezavisnost. Isti-2u- ci
zatim da nije daleko
vrijeme kada ce SSSR u
bruto-produkt- u u industriji
i poljoprivredi prestici SAD,
Mikojan je naglasio da izlaz
iz bbrbe izmedju kapitaliz-ma- -i
socijalizma ncce biti o- -
dlu5en ratom vec miroljubi- -
vim takmie'enjem.
D. R. 12-godisn- jicu
f hfznjega
Pile : V. Grhic,
po svijetu
iiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiini
sprecavanja nuklcarnog
rata i nacin na koji bismo
mi mogli doprineti maksi-mu- m
u torn pravcu.
Konvencija je prihvati-I- a
tezu da je pitanje ocu-van- ja
mira u svetu najva-zni- ji
problem danainjice
i s toga u svojim odluka-m- a
istice kao najvazniji
zadatak svih saveznih or-ganizacija,
svih pretplat-nik-a
i prijatelja nase sta-mpe,
da pitanje borbe za
mir postave na prvo mes
to. Iako smo mi i do da-na- s,
kao i kroz citavAi na-s- u
istoriju stajali na bra-nik- u
mira, protiv rata i
svih ratnohuskaca, mi da-n- as
moramo jos jasnije i
glasnije postaviti to pita-nje
svuda i na svakom me-st- u
i prikljuciti sve nase
snage, uzeti aktivnog uce-sc- a
u pokretu miroljubi-vi- h
snaga Kanade za spre-cavan- je
nuklearnog rata.
Na narednim sednicama
nasih organizacija treba
Dogadjaji
O izgledima za spora-zu- m
o Berlinu sovjetski mi-nistar
vanjskih poslova Gro-mik- o
se izrazio povoljno, a
ameri2ki predsjednik Ken-nedy
negativno. U vezi s tim
u §tampi su se pojavili ko-ment- ari
da pregovore кобе
Zapadna Njemacka i Fran-cusk- a,
koje to smatraju za
izraz "slabosti" i "popu§ta-nja- ".
Neki kazu da ni u
Washingtonu nisu zadovolj- -
ni sa zapadno-njemacki- m i
francuskim stanoviltem.
Ameri5ki predsjednik
Kennedy je uputio generala
Taylora u Juzni Vijetnam
da ispita §to treba poduzeti
da se spasi diktator Dijcm.
Na drugu stranu kineski
predstavnici su ponovno u-poz- orili
Sjed. Drzave protiv
Siljanja trupa u Vijetnam
ili Laos.
© Sjedinjene Dr2ave vrse
priprcme za novu invaziju
Kube. Kubanska vlada je o
tome izvjestila sve vlade s
kojima podr2ava odnose. U
noti se ka2c da se invaderskl
odredi uvjezbavaju na 20
To novo krSdansko pravilo proglaslo Je prlpadnlk Isuso-v- e
Druzbe (Jezulta) L. C. McHugh. U ameridkom katoliCkom
tjednlku "America" McHugh piSe:
"Svaki njegov normalni instlnkt kaze covjeku da hranl
i Stitl one koji su o njemu ovlsni. On ne mo2e da to zrtvuje
za stranca kojemu treba zaklon, Jer skloniSte Je vlSe nego
dlo vlasnlStva i mora da bude osigurano od napadaca. To
Je ustvari najvitalnije vlasnlStvo, a kada pocnu padati bom-be
ono ce postati materijalno dobro koje se тоге polstoveti-- ti
sa samlm Slvotom. SkloniSte Je tvoja posljednja obram-ben- a
Unija protiv vatre, eksplozije 1 radljacije. Ako s JoS
Jednim covjekom podJeS pod zemlju, a skloniSte nije izgra-djen- o
za JoS Jednoga, njegovase vrljednost smanjuje za sve
koji su se naSli u njemu. Ako Covjek gradi skloniSte za svoju
porodlcu, njegova Je porodlca prva".
McHugh Je izradio Citav Jedan "kodeks moralnlh ure-dab- a".
U ime Krista on Je najprije pozvao samce koji lmaju
sklonlSta da ga podijele s drugima, pa ce ih bog blagoslovlti
Jer time pokazuju ogromnu ljubav za bllznjega. Zatlm opo-mln- je
Amerlkance da dvaput promisle prije nego u svoje
skloniSte puste prijatelja ili susjeda i rekao im da Je bolje
da pomognu prijateljima 1 susjecllma da lzgrade vlastlta
sklonlSta, Jer prijatelji i susjedi mogu tako nadi zaklona 1
nede biti primoranl da ga potraie kod njlh ill drugih. I onda
sekretar SJK
pitanje borbe za mir sta-vi- ti
na prvom mestu dne-vno- g
reda. Nase ce orga-nizacije
trebati da u svo-jim
naseljima, u svakoj
nasoj kuci, unesu Apel za
ocuvanje mira, koji je us-voj- en
na Osmoj konvenci-ji
SJK. Mi moramo naci
nacina kako da svakom
nasem coveku skrene-m- o
paznju na opasnost
koja preti svim Ijudima
od jednog do danas naj-stasnij- eg rata i da zatra
zimo i njihovu pomoc u
borbi za mir.
To je najvaznija ,odlu-k- a
Osme konvencije kao
i poziv svim clanovima i
sledbenicima SJK.
Drugo je pitanje pros-lav- a
30-t- e godisnjice nase
radnicke stampe u ovoj
zemlji.
U okviru proslave Tri
desetgodisnjice provodice
se kampanja za materija
Ino uzdrzavanje i prosire-nj- e
nase radnicke stampe.
raznih baza, od kojih sc 20
nalazi u Sjedinjcnim Drza-vama,
a ostale u zemljama
kojima Sjedinjene Drzave
zapovijedaju.
U Ottawu je doputova-l- a
kineska trgovinska dele-gaci- ja
od 13 61anova. Dele-gaci- ja
ce voditi pregovor
sa predstavnicima kanadske
vlade o povecanju trgovine
izmedju dviju zemalja.
Biv§i brazilski predsje-dnik
Kvadros je izjavio u
Londonu da ce se povratiti
u svoju zcmlju i to "prije
nego se misli". Iz Rio de Ja-neiro
javljaju da je otpo6ela
velika kampanja za povra-ta- k
Kvadrosa.
Vodja kanadske libe- -
ralnc partije Lester B. Pear
son izjavio je da treba pri-zna- ti
vladu NjemaSkc De-mokratskecpub-like
da bi
se postiglo mirno гјебспје
berlinskog problema.
в Sovjetski Savez je pri-zna- d
novu sirijsku vladu. To
su uftnile i druge socijalisti-бк- е
zemlje.
Bivsi britanski premi- -
Konvencija je postavila
zadace organizacijama a
delegati su sami primili o-bav- eze.
Ove ce zadace
kao i obaveze biti vredne
samo onda ako budu pro-veden- e
u delo. Do sada
nije mnogo ucinjeno u
torn pravcu pa je s toga
nuzno da odsada ucinimo
sve napore.
Pocasni certifikati koji
su razaslati organizacija-ma
trebali bi se upotrebiti
u tu svrhu. Mi verujemo
da ce nasi prijatclji i sada
izaci u susret svojoj rad
nickoj novini. Mnogi ce
se odazvati i sami kao sto
je to bivalo i u proslosti.
Ali, trebace od strane cla-nov- a
organizacija uciniti
sve moguce da se posete
svi nasi prijatelji. Ima u
vezi s tim raznih proble-m- a
i teskoca, a kad ih
kod nas nije bilo? Bilo
bi, naravno, pozeljno kad
bi se preko javnosti izne
(Nastavak na str 2)
jer Attlee nalazi se na pos-je- ti
u Sovjetskom Savezu.
On je izrii2io premijeru
Hru§5ovu poruku grupc is-takn-utih
britanskih javnih
radnika da se odr2i medju-narod- na
konferencija o ra-zoruza- nju.
U Juznoj Koreji osu-dj- en
je na smrt jedan biv§i
ministar Singman Riovog re--
2ima i sef Нбпе garde Sing-ma- n
Ria.
Generalna skupstina
UN osudila je apartheid a
Juznoj Africi. Za to je gla-sal- o
67 drzava, protiv jed-na,
a 20 ih sc uzdrzalo od
glasanja. Medju posljed- -
njim nalazi se i Kanada. (U
Port Elisabethville, Juzna
Afrika, osudjeno je na smrt
29 Afrikanaca pod optui-bo- m
da su sudjelovali u pro-Slogodisnj- em
ncredima na
toritoriji Pondo).
Ф U sjeernim provinci-jam- a
Sjeverne Rodezijo u
Africi uhapSeno je 2.600 o-so- ba
koje su sudjelovale u
demonstracijama za nozavi-sno- st.
s voga da spasis sebe i
Je na kraju svog dlanka napisao doslovce ovo:
"Ako si se oslgurao a drugl pokuSaJu da prodru unutra,
onda se oni mogu smatrati agresorlma i protiv njih se mo-gu
upotrljeblti sva sredstva koja ce uspJeSno sprijecitl njt-ho- v
napad. . ."
Javill su se na ovu grozomornu temu i drugl predstav-nici
vjeroispovijestl. Neki su se slozlli s McHughom, neki su
izrazlli negodovanje, neki su se uzdrzall od komentara, a
rabl Herbert Brichto.'profesor Blbllje na Jevrejskom insti-tut- u,
popratio Je Clanak McIIugha ovim rijefilma:
"Го mom licnom тШјспји, priprcme za atomski rat, a
u njih svakako spada I gradnja sklonlSta, nisu moraine, Mo-raine
je da sve svoje napore ustrcmimo Izbjcgaranju kata-stro- fe,
a ne spremanju sklonlSta kako bl Jedan dlo Ijud-sk- og
roda nadiivio".
PISudi o ovome Jedan novincr kaze:
"Rabl Herbert Brichto, clni se, rekao Je medju tako ve-llk- lm
brojem morallsta u SAD najvecu istlnu o eticl i mo-ra- lu
na vratima sklonlSta. Jer — vucjl zakonl koji budu po-c- ell
djelovati biti de prolzvod onog glavnog vudjeg zakona
koji Je donio atomsku katastrofu I protiv tog zakona kao
uzroka treba na vrijeme ustati a ne tralitl moralnu utjehu
za grabez koji nastane kada vec bude kasno."
'