Jedinstvo, November 02, 1956

              POHOD NA OTTAWU VOJIN GRBIC
Bio }e to crai period kanadske Utorije — ekonomska kxiza
30tih godina. Cell terel bede i neimaitine svallo se na rad-nid- ku
klasu. Armija nezaposlenih povedavala se iz dona u
dan. Tu i tazno radnid su uspeli da izvojuju znalu i nestalnu
pomoi od gradskih uprava. U vedini sludajeva, pomod je
dolazila u formi milostinje od strane crkava. dobrotvornih us-tano- va
i manjeg broja privatnih kompanija. U vedini mesta
pulili su se kazani javnih kuhinja. gde su nezaposleni roogli
dobiti Jedanput dnevno mrSavu dorbu. U Windsoru Je na
primer takvu dorbu davala jedna pivaral U Torontu je lzves-ta- n
bro] naiih drugova. zajedno sa hiljadama drugih rad-nik- a.
primao slidnu pomod od Armije spasa (Salvation Army).
Jos i danas u iali nam prida Jed an drug kako Je morao pevati
svaki dan pre dorudka za lolju daja i 2 komada suvih kolada.
Danas se tome smejemo, ali onda to nije bai nimalo bilo
smdno. Tamo gdje su crkve davale milostinju. trebalo Je
postati dlanom crkve. te su tako mnogi katolici bili prisiljeni
da za kolarku hrano postanu dlanovi protestantske crkve a
pravoslavni katolidke i tome slidno. Zaista tada so nije pol-tova- o
princip verske pripadnosti, o kojem se tako mnogo i
tako glasno govori.
U radnidke domove ulazila Jo sve vcia beds, industrija
Je prestala raditi. Nezaposleni radnid. iniinjeri. stru£n]aci
naili su se na zajednidkom putu gladi i lutanja za po&lom,
koga nisi mogao dobitL Naroditi teret Je pao na nekvaliliko-van- o
radnike i doseljenike. gde je i nas bio znatan broj.
Stanje so pogorsavalo i beda Je kucala na rrmoga vrata.
Vlada medjutim nije o nezaposlenima vodila nikakvog radu-n- a. a organizadjo nezaposlenih su tek bile u povoju.
Na vlasti su tada bili konzervativci na delu sa zloglas-ni- m
R. B. Bcnnettom, koji uopsto nije hteo priznati da postoji
problem nezaposlenosti svo dok nezaposleni nisu organizova-nij- e
istupili u traienju rada I hloba. Tada Jo on zaprctio. da
do svaki pokret nezaposlenih nemilosrdno smrviti ieleznorn
petom. Medjutim, razvoj dogadjaja i dinjenlco o rastudo]
ekonomskoj krizi prisilile su Bcnnctta da prizna stvamost. Ali
ipak pomod nije doila. Vlada Je zavaravala narod o dola-zede- m
prosperitetu, "da se prosperitet nalazl iza doSka". Ta
Je krilatica sluiila u Kanadi kao poSalica opozicionim parti
Jama za dugi niz godina.
I dok su se oni na vlasti igrali politike, vojska nezaposle-ni- h
Jo rasla danomice. Federalna vlada Jo bacala odgovor-nos- t
na provincije. ove pak na opltine, koje su vedim de-lo- m
bile bankrot, Jcr narod nije mogao pladati poreza. Me
djutim. ono ito cini istoriju i velidinu borbo radnidkih tnasa
Jesu podvizi i irtve bal iz tog perioda. Organizacijo neza-poslenih
radnika naglo jadaju, ulidne demonstracije postaju
sve £e£ca pojava, uprkos tcrora. Borba so poja£avala prili-vo- m
novlh masa. koje su uvidclo da Je jodini izlaz u vlastitim
snagama. organlzovanim, za borbu protiv bedo i nezaposle-nosti.
Uskoro su so pokazali i prvi rezultati organizovanja.
Tamo gdo su nezaposleni bill orgemlzovani. prestala Jo prak-s- a
izbacivanja £itavih porodica iz stanova na ulicu, izvojo-van- a
Jo pomod za nezaposleno i to — redovna nedeljna po-mod.
Kada Je pritisak masa postao osetljiv. i opoziciono partije
su £inile pritisak na vladu i ona. da bi zamazala svetu o£i.
podola Je da reiava pltanjo nezaposlenosti uspostavljanjem
zloglasnih ropskih logora za mlado nezaposleno radnike. koji
su dobili posao na izgradnji puteva i bili pladcni 20 cent!
dnevno ili 5 (pet) dolara mese£nol Desetino hiljada mladih
ljudi je prollo kroz te ropsko logore razasuto po celo] zemlji.
a najvilo u severozapadnom delu. On! su upoznali tamo joi
vedo poniienjo i po£eli su svo viio uvidjali da u ovoj nolo]
bogatoj zemlji ncsme bit! mesta gladovanju ni ropsldm lo-gori-ma.
U logorima Je kljufalo nezadovoljstvo. Podelo Jo or
ganlzovanje i postavljeni su zahtevi na vladu za rcalnu nad-nfc- u.
I kad sve to nije pomoglo, doilo se na ideju za Jedan
demonstrativan pohod — pohod na Ottawu. Hiljade radnika
je napustilo kempo i slllo u gradove. Oveda grupa Je doila
u Vancouver pripremajudi se za put u Ottawu. Kad im Je
gradska uprava odbila i privremenu pomod. oni su zaposeli
Javne zgrade 1 tamo ostali danju i nodu. Policija je bila bes-pomod- na a narod jo pomagao demonstrante donosedi im hra-n- u
i za kratko vreme pomod je Izvojevana.
Iz Vancouvera i drugih mesta zapadne Kanade krenuli
u
(Nastavak sa strcne 8)
Rekao tam. ovo Je samo jedan mali djelid njene slavne
historije. Ovako slavnu proilost mole imati samo ona organi-zacija
koja je kao Hrvatska Bratska Zajednica proieta rad-nidko- m
svjeSdu I nadonalnim ponosom. I druge potporne
organlzadje nasih iseljenika imaju sjajnih stranica u svojoj
prollostL I druge su poput Zajednlce nikle gonjene potrebom.
ali po nesredi nekojihw zadaurili se na upmvuuia razni anti-narod- ni
element! pa umjesto da organizacije sluie svom
dlanstvu i narodu od kojega su potekle. sluie ovo] Ш onoj
politicTco} struju ovom Hi onom antinarodnom reiimu. siste-mats- ld
uniatavajudi sve ono 2to su cijeli naraitaji naiih
iseljenika uz teSke irtve stvarali da bi tim putem doprinjell
srednljo] bududnosti novih polcoljenja.
Bilo je, i danas ima pokusaja,da se I od Hrratske Bratske
Zajednlce napravi politidld privjesak ove Ш one politidke
struje. Bilo je pokulcda da se Zajednica razbije i na njenim
ruSevinama sagradi naito drugo; da se otupt njena narodna
oStriccc da njoj se otldne upliv i uprlja njena borbena proS-los- U
All rvijesno dlanstvo je UTijek stojalo na stroll i brinulo
se da znu Zajednica ostane narodna i radnidka. NIkakve pri-jetn- je
Ш podvale, nikakva 2atra£ivanja pa dak ni sudovi koji
su se od vremeaa na vrijeme dizali protiv Zajednlce nisu
su nezaposleni teretnlm vagonima na svom putu da vladi u
Ottawi postave svoje zahteve i nije bilo te sile koja bi bila
u stanju da ih sprecL Vlasti se nisu usudile da spre£avaju
povorku silom. trebalo je pribedi lukavstvu.
Kad je povorka od neksliko stotina mladih ljudi stigla u
BeglnL provincija Saskatchewan, njima se pridruiila druga
masa nezaposlenih radnika i priliv Je bivao svakim danom
sve vedL I tu se. jednog toplog Julskog dana 1935 go dine odi-gra- la jedna tragedija. koja je ostala u analima kanadske
istorije kao cma mrlja na obrazu konzervativne partije. Tu
je udinjen strahoviti pokolj. koji je poznat kao kanadska "Kr-var- a
nedelja". Kao ito je poznato. u Regini je sediite fede-raln- e
policije (RCMP). Ona je, u dogovoru sa gradskom up-ravo- m, organizovala sramnu prevaru. Gradska uprava je
itrajkaiima ponudila besplatan prevoz do obliznjeg jezera. U
varoli je ostalo samo rukovodstvo sa neznatnlm brojem ljudi,
da u£estvuju na masovnoj skupStini. Skupltini Je prisustvo-val- o
mnoStvo naroda i kad je glavna snaga bila izvan grada,
policija je mudld napala skupStinu. tukla. ubijala. . . . Bilo je
obostranih Irtava, zli nikada se nije zvanidno izjavio ta£an
broj poginulih. U gradu je nastala panika, glavne snage
itrajkaia, ne nadajudi se prevari. mlmo su se kupale u Jezeru
dok je policija nesmetano pohapsila rukovodstvo. I takd je
spre£en pohod sa zapada.
Dogadjaj u Regini imao je sasvlm druge posledice od
onih koje su organizatori pokolja planiralL Narod £itave
zemlje zgraiao se nad takvim postupkom vlade. Iz sojidar-nos- ti
sa drugovima na zapadu. nezaposleni u juinom Onta-ri- u
podinju organizovati drugl pohod na Ottawa. Svrha Je
bila koncentrisati masovnu delegaciju iz svih vedih industri-ski- h
mesta provincije u Torontu i odatle krenuti za Ottawu.
Posle dogadjaja u Regini vlada se nije vise usudjivala da
silom spredi pohod. Osirn toga; u Ontariu su na vlasti bili
liberali na delu sa M. Hepbumom koji. iako nije gajio mnogo
simpatijo za nezaposleno. nije bio u najboljim odnosima sa
Bennctt-om- . a hteo je takodje da iskoristi simpatijo naroda u
svoje politidko svrhe.
Bilo jo medjutim mnoStvo drugih teikoda. Trebalo Je dodi
u Toronto a u kasama nezaposlenih organizacija nije bilo
nov£anih sretstava. Nameravalo se iznajmiti kamione (troko-ve- )
za prevoz delegacija ali su vlasti upotreblle zakon koji
zabranjuje prevoz putnika kamionima. PokuSalo so teretnim
vozovima ali su kompanije prosto zaustavilo voz. Stampa je
sa volikom bukom, naravno nepovoljno za nezaposlcne, tro-teri- la
ove dogadjajo. Sama ta £injenica. kao i ogordenjo na-roda
posle dogadjaja u Regini. u£lnilo Jo to, da pokret pos-tan- o
masovan i u juinom Ontariu. Na razno nadino koncen-trisan- o
je u Torontu polovinom Jula meseca 1935 godino na
stotine radnika iz raznih krajeva provincije. Joi uvek se mis-lil- o
putovati u Ottawu kamionima ali su i liberalne vlasti,
iako na "uljudan" na£in, uspelo da to sprcde. Tada jo pala
odluka idl pcSko i savladati 300 milja do Ottawe. I tako oko
dvo hiljade radnika krede na put koji £o trajatl 25 dana.
Pohod na Ottawu kao I ranijo upomo borbe nezaposle-nih
radnika. vafan Jo dogadjaj u istoriji kanadske radnidke
klase. Za 25 dana je povorka od preko dve hiljade ljudi i Se-na,
naoruiani dvrstom voljom i uvereni u ispravnost svoje
borbe, upoznavala narod sa pravim stanjem stvarL Kud god
so prolazilo. odriavano su masovne skupStine. na kojima Jo
"el ~ЧВГ9 HHHb
т У--1- .iH frV?J6
I SNC POHO 4 BZAPOSLBlH Л OTT ЛМ I DRl CI
S UJLV A JE № ч 0106 (,MA DRl 6 I OJI GRBIC
Uloga HBZ nasem iseljenickom zivotu
uspjevalL Zajednica je rasla dok su njeni neprijatelji propa-da- li
i prezreni od naroda odlazilL
Nale kanadsko dlanstvo. nasa napredna itampa u Kana-di.
koja ovih dana slam svom dvadesetipetu godiinjicu znoie
biti ponosna da je doprirrela ne samo u i2gradnji Zajednlce
krez sve vrijerne svog opetanka nego da je bila i ostat do ncr
njenorn braruku Uloga naSe Itamp u obrani Zajednlce od
njenih neprijatelja, pogotovo u danima kad se ruiilo Zajedni-c- u
i gradilo propalu Slogu~ u Kanadi. jedna je od najsvjet-liji- h stranica njene usluge ovoj velikoj narodno] organizaeiji.
Na kraju. Orgcnizadja kco £to je Hrvatska Bratska
Zajednica nede "izumrijeti kako to njeni neprijatelji priielj-kuj- u.
Ona se ne smije nl pretopiti u obidnu osiguravajudu
agendju — kako njoj to nekoji prorokuju. Previse je jaka svl-je- st naiih iseljenika. da bi dopustiti mogli bilo "Izumiranje
bilo pretapljanje. Ona treba da post one joi vedozn I joS
masovnijom narodnom organlzadjom. organlzadjom koja de
okupljatl sve snage hrratsldh Iseljenika i njihovih potomaka
u Sjedinjenim Driavama i Kanadi sa plcmenitim zadatkom
piosvjetnog i kultumog uzdizanja, znedjusobnog pomaganja I
poStivanja; organlzadjom koja de se joi vile povezati sa
narodom t zemljom naJeg porijekla.
Kad Hrratske Bratske Zajednlce nebi bilo. trebali bi ju
stvcritil
9 3t
STRANA 13
EZiPOSL£l I OTT 411
narod bio obave£tavan o cilju ovog maria. Uprkos neprija-teljsko- m
stavu Stampe. koja je vodila budnu 1 ogavnu kam-panj- u
protiv pohoda. narod Je u ogromnoj vedinl bio na stra-n- i
nezaposlenih radnika. U svim usputnim mcstlma nailazilo
se na prijateljski susret. Na konccrtnlm mitinzima. koji su odr-iava- ni
skoro svako vede, dolazilo je mnoStvo naroda. Sto so
dalje i£lo, priliv novih snaga Je bio sve vedi. U vedim 1 ma-nji- m
naseljima. kojih Ima mnogo na putu od Toronto do Otta-we.
narod nam jo donosio hranu i davao novdanu pomod.
vodili nas svojim kudama. a Ickari su dolazili u nolo logoro
i nudili besplatnu Ickarsku negu.
Iako nas Jo policija (provindska) pratila celim putem.
nije nikada dolazilo do bilo kakvog Inddenta niti Jo dinjon
pokuSa] da se nasilno marl spredL Poduzimane su medjutim
drugo mere. Kao senko za povorkom su so vukli agenti Spo-cijal- ne
policije. zloglasni narednici Nursey i Mann. (Obojica
ви ved pro nekoliko godina presli u "Rajsko naselje"). Oni
su pokuSavali da %vrte iz nutra". slali su Spijune u na5e ro-do- ve
u nameri da potkopaju moral slredi paniku. govoredi
kako nas tobo£ u Ottawi deka vojska i tomo s!i£no. Medju-tim.
u skoro svim slu£ajevima sami su radnid dolazili i rckli
nam ko ih jo poslao.
I tako, sa pojadanim snagama, dvrstom odlukom i no na-ruSen- om disdplinom visoko radnidke svesti, stigli smo u Ot-tawu
poslo 25 dana hoda. Tamo smo ved naSli Jednu grupu
sa zapada, kojoj Jo uspelo da so probijo kroz policiski obrud.
Kasnijo su sUzali i drugl. U Ottawi smo takodjo nai£li na di-van
prijem od strano stanovniStva. Vlada jo sada bila prlsi-Ijen- a
da prlml i sasluia delegaciju. koja Jo podnela zahteve
nezaposlenih radnika.
Kad danas. poslo vile od 20 godina pogledamo u tu dav-n- u
proSlost. dolazo nam pred odima one borbo i Srtve, koje
su dali kanadski radnid onog doba, da bismo ml danas 1
generadjo koje dolazo, mogli iiveti kao ljudi. Danas dak 1
mi. udesnlci u tim zbivanjima, £esto zaboravljamo tcSkodo
kroz koje so prolazilo I ogromno irtvo kojo su date da bi so
iz vol e valo povlastico kojo danas uiiva radnidka klasa u ovoj
zemlji. Osiguranjo protiv nezaposlenosti (Unemployment In-surance),
kojo so danas smatra kao sasvim prirodna stvar.
kao sastavnl deo "kanadskog nadina iivota". sasvim je no-vo- g
porekla. kao 1 druga radnidka osiguranja. To sve nije
doSlo onako na srebmom tanjlru iz samilosti bilo koje politi-£k- o
partije. U svim borbama nezaposlenih radnika. jedna od
glavnih tadaka programa. bio je zahtev za Unemployment In-surance.
Dok se to izvojevalo palo Je mnogo irtava. jedna od
kojih Je bila i "Krvava nedelja" u Regini.
U svim tim pregnudima i borbl. koju je vodila radnidka
klasa Kanade. dali su i nail ljudi vanredan doprinos. BaJ u
toj borbi. pod neopisivo teskim uslovima. rodila so i rasla je
1 naia radnidka itampa. diju 25tu godiinjicu slavimo ovih da-na.
Sedajudi se tih dogadjaja iz prollostL. sedamo so i imo-n- a naiih hrabrih drugova. pionira naiih radnidkih organiza-cija
i Jtampo. Njima pripada zasluga za nalzmcreno napore
i Irtve. jer su oni utrli put 1 pokazali pravac u borbi za bolji
iivot. te smo i mi, kao dostojnl potomci naiih slobodarsldh
naroda u znatnom broju stall na strani progresivnih snaga u
ovoj zemlji. u borbl za bolju sutrainjicu ! velidinu nolo nove
otadibine. Ne nolemo takodje prillkom ovog slavlja da za-boravi- mo i stotine onih naiih radnika. dija imena nisu toliko
poznata. ali bez dijeg doprinosa I nesebidnih irtava ne bismo
mogli ni zaznlsliti bilo kakav uspeh. To su stotine onih skrom-ni- h
ljudi. koji se nisu Isticali all koji su pod najteilm Uslovima
nosili najvede breme. To su on! koji su krisom pod pazuhom
prodavali prve brojeve naiih novina. bill poniiavani. pro-ganjan- i,
koji su na Suplajnama. na relilu, u rudnirima I fab-rikaz- na
kupili pedake da bi uzdriali svoju itampu. Mnogi
od njih nisu vile s nazna. Jednl su ostavili svoje kostl na bo-jllti- ma Spanije u borbl protiv faiizma, drugi su dali svoje
iivote na svim bojiitima П svetskog rata, ukljuciv i leritoriju
naie stare otadibine. Mnogi su umrli pre vremena u ovoj
prostranoj zemlji. iznuxenl i napadenL Mnogi su danas zbog
bolesti. a neld ! razodaranL ostali povudenl iz borbe. Medju-tim,
svi oni, zajedno ла onima koji su se vratili u staru otadi-bln- u.
ispisaU su najsvetliju stranu istorije naleg radnidkog
polaets.
I za to. prilikoza ovog velikog slavlja. mi klidemo:
Nelca Je vedna slava I hveda stotinazna skrotnnih ali od-vain- ih
ljudi 1 iena. Neznanlm junadma u borbi za izgrad-nj- u
naleg radnidkog pokreta i itampe.