Jedinstvo, June 19, 1956

              ш ————T2i Ore godine alavimo 25-codiinj- icu juroalaTcnako-kanad&k- e progresirne Stamp.
Ггт broj "BORBE" — lita radnika i cljaka iz Jucoslavijc u Kanadi — izaiaoje
Г. novembra 1931. zoime a Toronta.
"BORBU"jt 1936. naalijedila "SLOBODNA MISAO- 4- Iit progreeiTnih knadkih HrraU -i- "PRAVDA" Iit progreeirnih kanadakih Srba. "SLOBOD-N.- V MISAO" i -- PRAVDA- u bi! zabranjene u juln 1940. zbog antiratnog
Manovilta.
U decembru 1940. poceo je izlazit prorreeivzil list kanad&kih Hrrata "KOVOST1"
a maju 1941. lit progTeeivnih kanadakih Srba "SKPSKI GLASNIK", a u Julu
1942. list progreeivnih kanadtkih Siovenaca "E D I N O S T".
JUGOSLAVENSKO-KANADS- KI DEMOKRATSKI LIST SOVSJrunu m1i94e8e. uj"edNinOiliV—OoStaTdal"i,zlazi"S-RJ IE'SDKI IN SGTLVAOS"..S'IK" i "EDI.
VOL. VIII. — NO. 48 (670) TORONTO, TUESDAY, JUNE 19, 1956 PRICE 5c PER COPY
TR0MJESE5NI
POVECAVA ZAVISNOST ZEMLJE
AMERICKOG KAPITALA
Saopcenjc drzavnog
statistickog biroa
Ottawa. — Deficit u ka-nadsk- oj
vanjskoj trgovini u
prvom tromjesedju (јалиаг,
februar i mart) iznosi 315
miliona dolara ill 171 milt
on vise nego u prvom tro-mjesedju
1955. — skoro du-pl- o
viSe.
Saopdavajuci ove podatke
Dominion Bureau of Statis-tics
kaie da je ovaj deficit
izravnan u v o z o m stra-no- g
kapitala (unlavnom a-merid- kog) ali to je povecalo
kanadski vanjski dug.
To znaci da Kanada pada
u tve vecu zavitnost od
tranog kapitala, podvla-c- i
Biro.
Na drugoj strani povecan je izvoz kanadskog kapitala
u druge zemlje i u prva tri
mjeseca 1956. iznosi 45 mi-liona
dolara ill Sest puta. vi-
Se nego u istom period u pro-file
godinc.
Izvoz pscnicc
Ottawa. — Ministar trgoxinc
Howe jc izjavio da jc do 6. juna
izvczeno 244 miliona buicli pie-nic- e.
Buck u Sault Stc. Marie
i Sudbury
Sudbury. — Vodja RPP Tim
Buck gox-ori-t
tc u Sault Stc. Marie
21. juna (Steclton Hall) a u Sud-bux- y
22. juna (Finish Hall).
Sovjctskc dclcgacijc u
Englcskoj
London. — U Vclikoj Britaniji
borai xehki broj industnjskih,
xportskih I kulturnih dclcgacija, a
jo xtic obilnih turista
za
Moskxa. — Sxi Iistoxi objaxlju-f- u
izxjeitaje o dolasku jugoslaxcn-ski- h
gostiju. goxore dmgox-- a Voro-Jilox- a
i Tita na ieljczmko) sta-nic- i,
kao i ilustractje koje pokazuju
raznc moment e dofeka na ieljez-niiko- j
stanici i na ulicama grada.
Kao ito jc poznato stotinc hi-ljada
Moskoxljana pozdraxljali su
druga Tita. milioni soxjetskih ljudi
su sa iixom painjom pratili mo-ment
dolaska ugodaxenskih gosti-)- u
pored sxojih telex iziora i skisali
prcko radia reportaiu sa iclicz-пЛ- с
stanicc.
Xekoliko sati prije defaska.
mokoxke uh'cc kojima %л trcbali
da produ gosti bile su pune na-roda.
Kakxo jc bilo uvhivcnje
liudi. kako e Ifttdski potok skoro
obustaxio saobraJaj na nekkn sck-tori- ma
Sadoxt)g kruga — te tto
xelikc i Jiroke prijiteljske magi- -
da prHBjenfUfa sxe sxoe majstor--
srx-- o da c proKju kroz tu Ijwdsku i
masu i polako sxx ja kola. '
Liudi su stefali i cekali druga Tita i
sovictske rukovodioce ne samo '
na ulicama i trotoanma. nego i na
knnoTtma omanjth zgrada. Na
U 345 M I L 1 0 N A
KRATKI
— Ma Opru je ubtjen amc-rtfk- i
podkonzul. Ciparski borci
su zapaldi Jumu pa je u pozaru
naJlo smrt 19 britamkih ojnika.
— Izraclskj ministar xanjskih
poslova Moshe Sharttt podnio
jc ostaxku. Noxi ministar ce
biti gospodja Golda Merson.
— Izabrana civilna upraa
na Okinaxi je zatraiila da Sjcd.
Driaxe prestanu oduzimanjem
zemlje za xojnidke srhe.
— Sovjctski ministar vanjskih
poslova Sepilov je otputovao na
posjet Egiptu, Siriji, Lebanonu i
Grcloj.
— Jugoslaxcnski ambasador u
Washingtonu Leo Mates je imao
sastanak sa zamjemkom mini-str- a
van j skill posloxa Robert
Murphy. Noxine piiu da su
prctrcsali Titov posjet SSSR-u- .
— Prva amcrilka hidrogen-sk- a
bomba balena iz axiona
eksplodirala je e'etiri milje ud
mjesta gdje jc trcblla da cks-plodir- a.
front
— Dr. vine
Boravak predsjednka
(Spccijalno
MANJAK VANJSKOJ TR60VINI
OD
PREGLED SVJETSKIH DOGADJAJA
Predstavnik Kanadskog radnickog kongresa
zagovara ujedinjeni
Forsey, direktor istraiivaS-ko- g
odjeljenja Kanadskog
radni£kog kongresa u govo-r- u
na sastanku Enterprise
Cluba jc kazao da je sadas-nj- a
federalna vlada ne samo
loia, "ved najopasnija Sto
smo je ikad imali".
"ДП smo suocent sa vla-do- m koja da unisti
пабе slobode", rekao je Dr.
Dr. Forsey je rekao da
parlamcnat viSe nije Slobo-dan.
Pomodu svoje vedine
vlada ga je prctvorila u
"automatsku ma§inu", kon-- j
trolisanu po ministru trgo-- 1
o")
ulid Cajkoxskog, na na-ro- d
je zauitaxio otxorene automo-bile
kojima su sc xozili dmgoxi
Tito, VoroJilox', Hrusov i drugi,
da izrazi sxofa radost i
poxtdom sve £tl£cg prijatcljstxa
izmedju naroda SSSR i Jugoslaxijc.
Interesantno u opiuli dolck
jugoslaxcnskih gostiju u Moskx--u
dopisnici "Praxde". Na ulicama su
sc crxenda platna sa pozdraxima
na srpsko-hrxatsko- m i mskom jc-zi-ku
— pifu dopisnici Nedalsko
od ulke Tolstoja jol iz-dalc- ka
sc u ogromnom ljudskom
potoku mogla pnmtiti lixopisna
grupa ljudi sa ogromnim bukcti-m- a
cvijeda. Prilazimo bliie — pi-i- u
dopisnici. OtpoCinje razgoxor
Ispostaxlja sr. da su to ridnki tier--
nice pozenine a para tu re.
— Doili smo oxdjc odmah po-sk- je
rada — kaic radnica Radio- -
Dopisnici idu dalje s svuda slu-- j
iaju the razgovore ljudi. Ma s
kim oni gox-ori- ti m su izraiax ali
sxoju radost i duboko zadov©lstxtJ
Jto brarsko prijateljstt izmcdd
sox ctskog i jugosla-enskp- g naroda
postaje sxc srda2ni}e сЧгЈЈе
strale 5ofcfi tretefbusa motak и.пола. Секалх drage geste.
vode
— Indijski podpredsjcdnik
Radikninan doputoxao c u
Moskxu.
— Francuska je priznala Tu-ms- u
nezaxisnot u xodjcnju
anjskih posloxa.
— U Pckingu je otpocco za-sjed- ati
narodni kongres (skup-itin- a
ih parlamcnat). U noxom
budietu izdaci za xojne sxthe su
smanjeni za V2 posto, a poxc-can- i
izdaci sa industriju i po-Ijoprixrc-du.
Predvidjeno je po-ccan- je
nadnica za 14.) posto
— U Washington je doputo-va- o
francuski ministar xanjskih
posloxa Pineau.
— Udruicnje zapadno-njema-tki- h
studenata, koje ima 140,-00- 0
llanova, zatraido jc da se
uspori naoruiaxanjc i poduzmu
cnergii'niji koraci za Ujcdinjcnje
Njemake.
— Deogradska "Borba" jc
nipala "rcakcionarne amcrickc
krugoxe" zbog ponoxnog pokrc
tanja ' Djilasova sluaja"
protiv liberate
Ottawa. Eugene i Howe.
nastoji
Forsey.
"Jcdinstv
primjer,
osjetfanja
Alekscja
On je zagovnrao "ujedi-njeni
front" politickih par-tij-a
za poraz liberala na
idudim izborima.
Nije jasno da li Dr. For-sey
zcli ujedinjeni front
svih politidkih grupa koje so
protive vladinoj politici pot-dinjava- nja zemlje amerid-ko- m kapitalu ili pak samo
konzervativacn i sisicfera,
koji su prilikom ncdavne
borbe u parlamcntu Istupali
zajednidki.
Crnci u Chicagu
U Qncagu ima 670.000 crnaca
rai
Oxaj susret smo xed davno j Jekali — rekao je dopismoma
"Pravde" zx ra-diotchn- iku
i elektrontku, kandidat
naaka Sokolov — Za-jedno
ratoxali. pa zar
budemo Zajedno emo
i dalje pocx
Sjcdajucj sc herofskeg k©f
su proili sOTJetski fugoslaxenski
narod, pretresajiicj pcrspekth
prijateljstva naroda.
bodozera Aleksc]
te j
а$с driarc su driaxe rad- -
4. jula biti proglasen
jugroslavenskim nacional--
nim praznikom
Beograd, 7. juna (Ta-njug- ).
— Savezno izvrino
vijece odrzat ce sutra
sjednicu, na kojoj ce ras-pravlj- ati nacrt zakona o
proglaienju 4. jula za ju-goslaven- ski praznik Na-rodn- og uttanka.
Trazi se revizija radni-ckog
zakonodavstva
Ottawa. — Konzervativni
vodja Drew je zatraiio da
se izvr§i revizija federalnog
radnidkog zakonodavstva.
Posljednje revizija je
prije 13 godina.
Zahtjev je poduprao si-siefe- rski poslanik Gillls.
Ministar rada Gregg je
odgovorio da. se on ne slaze
s opozicijom da u zakon-davstv- u
ima mnogo nedosta-tak- a.
Sovjctski avijaticari ce
biti pozvani u Kanadu
Toronto. — T. Alberts,
predsjednik Fljing Club
i direktor Canadian International
Air Show otputovao jc u Moskxu.
On c"c prisustxoxat smotri sox-jcts- ke
avijacijc 24. juna i pozxati
sox'jctske axijatiiare da uzmuuJcJ
ca u smotri, koja fc sc
odriati 7 i 8. septcmbra u To-ront- u.
Sjevcrna Koreja ce
dcmobilizirati 80.000
Pjongjang. — Sluzbeno
laopceno, da ce Sjevcrna
Koreja do 31. augusta o--ve
godine dcmobilizirati
80.O0O pripadnika sjever-nokorejak- ih oruzanih ana-g- a.
Titct u
nika t seljaka. Mi emo uxrJcixati
%eze medju trudbenicima.
Dopisnici Mihajlov t Poljanex
u Iistu "Izxjestija" tznosc cTitaoci-m- a
sxxjc utiskc sa docka jugosla-xcnski- h
gostiju. Oni pitu da je
ieljczniclkej stanKi btlo mnogo
rneskoxljana koji rusu uruk poxiv
dx pnsustxvfu dot'eku. ali oni su
doili dx izrxze prifatelfsLa
nja narodima Jugoslarije Jedni su
vtaiali dui хкЈога ogromnog sta
klenog sroda, drugi su sc popeli I
poprecne celicne s-od-a.
Сотгеки sc cmi dx su na gndxmx
7RBRII1UT0ST U UJIIIDSORU
Masine
radn i ke
Prilikom nedavnog borav-k- a
u Windsoru primetio sam
zabrinutost naroda
zbog otpuStanja ljudi sa po-sla.
Zabrinutost se narocito
opaia kod ljudi koji su pre-vali- li
40 godina zivota, jer
za njih noma nigde.
Zabrinutost je prouzrocena
time £to je Ford Motor
kompanija u aprilu i maju
mesecu otpustila oko 2500
radnika sa posla. OtpuSta-nj- e je obuhvatilo dak i one
radnike koji imaju sinjoritet
. od 1940. godine. Govori se
da ce i druge, vece i manje,
kompanije uskoro slediti
Forda. Drugim ka-nads- ka automobilska indu-stri- ja
sledi stopama americ-k- u
automobilsku industriju
koja je dosad iz slidnih
razloga otpustila oko 200
hiljada radnika sa posla.
Radnici govore da Ford
nije dao nikakve garancije
otpuStenim radnicima da ce
ih za stanovito vreme poz-va- ti
na posao. Mcdju-ti- m,
prema onome Sto pi5e
"Windsor Daily Star" iz-gl- edi za povratak su veoma
Koncem maja mesc-c- a, kada je Ford otpustio
poslednju grupu radnika,
"Star" je napisao:
". . . Ford u Kanadi otpu-stio
je pro§le nedelje јоб
1001 radnika sa i
mnogi od njih vise nece biti
pozvani na posao. S vreme-n- a
na vreme neki ce mofda
i biti pozvani, ali kako sada
stvar stoji on! su otpuSteni
za ncizvesno vreme".
Drugim redima, oni mogu
biti i ne biti pozvani na po-sao.
Ovo otpuStanje radnici
tumade da je zbog toga sto
Ford nema pijacu za svoje
automobile, §to je montira- - SSSR-u
nanizani grozdoxi groidja. Malo
dalje stoji prazni putnicki oz.
Najckretniji i najsnalailixiji po--
su sc na krox-ox- e xagena.
Sruda na moskox-skt- m ulicama
ise plakati sa parelama na ruskom
i srpsko-hnatsko- m jeziku- - ' Do-br- o
dosli. pozdraT naro-dima
Federatnne Karodne Repu-btik- e
Jugoslavije koji grade socij-lizam- ".
"Zavjelo nerazruJxT brat--
sko pnjateljstxo i suradnja izme- -
aiju пагоиiа. oe vtjcx.. .ug c...t.. .. .i
Jugoslavije
N'astivakna str %)
"Ucinit ccmo sve da narodi SSSR i Jugoslavijc ubuducc idu
zajedno u susret svojoj boljoj buducnosti — rekao jc Tito
LT ifon KOToru prilikom dolaska u Lrnjingrad prf4lJf4lnik Tito jc izmedju
otalor rekaot
Ja am aretan Sto ad imam morncno!! da xidim отај Krad rexolucijr, da
x-idi-m
upjchr, koje je on dooad postiKao.
"Mi mo doili u Sojrtki Sarrs poIije lodmu dana, poito mo predtaT-ni- ci
ma ladc donijeli deklaraciju u Ilrocradu. I ovdje mo xec utanvili, da u
u jacanju naStr prijatrljtva ponticnuti окготп! upjei. SovjeNki Savez. kao vrlika
ocijaliMcka temlja. ima izanrrdno like тогиспоаМ da avetrano pomozne onim
nacama u vijetu. koje џ lakodjer bore za holjl iivot i ocijalizam.
Mi mo e uvjerili u razttovoru druzovima. da medju nama utinki
nema п1ск u cemu e ne biamo mocli uzlaiti. Mi i aii drnzoTi ninit femo ve
to je mocufe da nai narodi. narodi Sojetkoz Saxeza i Juzwlije. ubudufe Ida
zajedno u uret ojoj boljoj udbini.
—
suradnik Instituta
tehnifkih
smo da ne
prijatelji?
puta
i
jacanja dvaju
maiinist Kor- -
njejcv rekao
—
ce
udi-nje- na
Edgar
Toronto
kanadskoj
na
osjea
na grede
veliku
posla
redima
nazad
bledi.
posla
peli
'Bratski
vaSim
izbacuju
s posla
nje automobila i trokova
preneo u Oakville i sto je
uneo nove marine i nije mu
viSe potrebna radna snaga.
OtpuSteni radnici govore :
"Ford nas je prevario. U
pismu koje je pisao radnici-ma
prilikom organ! zovanja
montiranja automobila i tro-kova
u Oakville, rekao je
da oni koji ne zele da idu u
Oakville, neka se ne boje
otpuStanja sa posla, jer ot--
pu§tanja neic biti dak ni za
one sa sinjoritetom od 1950.
godine". Medjutim Ford je
ovom prilikom otpustio dak
i one sa sinjoritetom od 1940
godine.
Ovo otpuStanje Fordovih
radnika usko je povezano sa
reorganizacijom - proizvod-nj- e, smanjivanjem izdataka
proizvodnje, u demu de no-ve
maSine odigrati vaznu u- -
logu. Ovo nije prva reorga-nizaci- ja
kod Forda, a nede
biti ni poslednja. Ford jej
odmah posle Drugog svet-sko- g
rata izvrsio slidnu re-organiza- ciju
i smanjio broj
radnika sa 14 hiljada na 7
hiljada. Medjutim on je za
isto vreme poduplao proiz-vodnj- u
i povecao profite. Sa
14 hiljada radnika koji su
kod Forda radili za vreme
Drugog svetskog rata. Ford
je proizvodio oko 230 auto--
fmobila i trokova dnevno, a
danas sa nesto manje od 7
hiljada radnika proizvo-d- i
oko 500 automobila i tro-kova
dnevno. Ovde se vidi
velika razlika i u proizvod-nj- i
i u profifu. Samo za vre-me
1955. godine radnici su
izradili Fordu vise od 56 mi-liona
dolara distog profita,
zbog dega ih on sada, u me- -
sto nagradc, baca sa posla,
na ulicu.
Daljnjim proccsom reor-ganizac- ije
i uvlacenjem no-vi- h
maSina kod Forda, bice
prouzrodeno i daljnje otpu-
Stanje
1 radnika sa posla. Je-dan
naS radnik, koji radi u
odeljenju za izradu alata i
montiranja novih maSina,
rekao mi je: 'Ford uvlnci
novih maSina u vrcdnosti o-- ko
30 miliona dolara". Na-vc- o
mi je samo jedan primer
kako de uvladenje novih
maSina delovati na radnu
snagu. "Za izradu pogonske
osovine i zubnih todkova, ko-ji
teraju automobil ili trok,
ranije radile su 22 maSi-ne
i 22 radnika na smeni ili
66 radnika na tri smene Da-nas
za taj istt posao Ford u- -
Pristup novih unija u , Kanadski radnicki
konpres
Toronto — One Big Union
iz Manitobe pristupila je u
Kanadski radnicki kongres.
Ova unija ima 5.0ДО dlano-v- a.
Pi-vo-g jula Kongrosu de
se prikljuditi 57 manjih u-n- ija
koje su bile izravno pri-kljude- ne
Ameridkoj Federa-ci- ji rada u Sjed. Driavama.
vodi samo dve maSine sa
kojima ce rukovoditi 2 rad-nika
a izradjivace nckoliko
puta viSe till osovina i zub-ni- h
todkova nego su izradji-val- e dvadeset i dve masi-ne",
rekao je on.
To, dnkle, znadi da ce te
dve nove maSine povecati
proizvodnju tih delova za
nckoliko puta, ali one ce u
isto vreme izbaciti 60 ljudi
iz proizvodnje. Samo ovaj
jedan primer nam daje jas-n- u sliku koliko ce ljudi biti
potpuno izbadeno sa posla
kada se uvedu sve nove ma-
Sine o kojima mi je govorio
ovaj naS radnik.
Iz ovoga se jasno vidi ka-ko
stvari stoje kod Forda, a
Sto se tide Chryslera i Gene-ral
Motors tamo stvar za
sada stoji malo bolje. Tamo
ljudi joS rade, ali ima zna-kov- a
da bi i te kompanije
zbog istih razloga moglc us-koro
slediti Forda. Situacija
koja je zahvatila automobil-sk- c
radnike u Windsoru ne
zabrinjujc samo radnike,
ved ona zabrinjuje i sitne
trgovce, ditavi narod Wind-sor- a.
Medju radnicima se poro-dil- a
ideja za Sestsatni radni dan bez smanjiva n j a
nadnicc koju primaju
za osamsatni radni dan i to
bi u isto vreme obezbedilo
zaposlenje i za one koji da
nas joS rade i za one koji su
otpustcni. Ova ideja je veo-ma
dobra i ako nadje svoj
puni izraiaj kod vedine au-tomobils- kih radnika i unija,
ona moic postati jedan od
osnovnih uslova za pretva-ranj- e
te ideje u zahtev na
automobilske kompanije. To
bi u stvari, prema danaSnjim
uslovima, bio jedini izlaz da
se obezbedi posao svim rad-nicima
i da nove maSine no
budu sredstvo za bacanje
ljudi s posla, nego da im one
posluic za olakSavanje rad-ni- h
uslova na poslu.
Da li de se ova ideja ostva-ri- ti
u korist radnika ili ne
de, zavisi od samih njih i
njihovih unija. Automobilski
radnici imaju borbene tradi-cij- e,
koje su poznate ne sa-mo
narodu grada Windsora,
nego i ditave Kanade. Da li
ce oni za ostvarivanje ideje
za Sestsatni radni dan sle-diti
tim svojim borbenim
tradicijama, ostavlja se nji-m- a
da sami odlude.
B. Stevanov.
Frotova vjada protiv
radnihtva
Timmins. — Donald Mac-Donal- d, ontarijski vodja
CCF izjaio je na sjednici
sjevero-ontarijsko- g okrui-no- g
radnidkog vijeda da je
Frostova (konzervativna)
vlada veliki protivnik rad-ni
Uva.
On je rekao da vlada po-kuSa- va da s prikafe neu-tralno- m
u sporovima izme-dju
radnika i poslodavaca.
Ove unije imaju nesto preko a u stvari uvijek pomaie po-6.0- 00 clan ova „ slodavcima protiv radniStva