Jedinstvo, May 18, 1956

              r штштшчтивттшцашртшршцтрт тттгчттт fip
19 3 1. — 25 godina Jugoslav ensko— kanadske progresivne Stampe — 19 5 6. Vlada ugusila debatu o davanju narodnog
novca americkoj kompaniji za plinovod
r H r H Ш H J Ш ш
JUGOSLAVENSKO-KANADS- KI DEMOKRATSKI LIST
VOL. VIII. — NO. 39 (661) TORONTO, FRIDAY, MAY 18, 1956
Sovjetsko smanjivanje naoruzanja
krupan prilog miru
Zapad mora slijedit! primjer
Miroljubivo dovjedanstvo oduSevljeno pozdravlja
odluku Sovjetskog Saveza da smanji svoje oruiane sile
To je krupan doprinos smirivanju medjunarodne situa-cij- e
i stvari svjetskog mira. Sovjetski Savcz je time joS
jedamput posvjedodio da on nema agresivnih namjera
prema nikome Takve dokaze trebaju sada pruiiti i za-pad- ne drzave. Njihov dosadasnji stav je neodriiv u
svijctlu sovjetske akcije.
U toku godine dana, do mjcseca maja 1957. godine
Sovjetski Savez de smanjiti svoje oruiane sile za 1,200.- -
000. Raspustit de se 63 divizije, ukljudiv 3 au'jaticarske.
Zatvorit ce se niz vojnih skola. 375 ratnih brodova bit
ce povudeno iz aktivne sluzbe. U skladu sa tim smanjit
ce se vojni izdaci.
Prosle godine Sovjetski Savez je smanjio svoje
oruzane sile za 610.000 ljudi. Tako ce u roku od dvije
godine sovjetske oruiane sile biti smanjenc za 1,810.-00- 0
ljudi.
Od posebnog je znadaja smanjivanje sovjetskih
oruzanih sila u Njemackoj za 30.000 ljudi. U Bonnu vcd
strahuju kako ce nastavit stvaranjem zapadno-njemad-"k- e
armije.
I to joS nijc sve. Sovjetska vlada je izjavila svoju
gotovost da nastavi pregovorima sa zapadnim driavama
za daljno smanjivanje oruianihsila i naoruianja — pu-te- m medjunnrodnog ugovora.
Sadasnjim korakom Sovjetski Savcz je dokazao
svoju iskrenost u medjunarodnim prcgovorima za razo-ruianj- e, koji su nedavno vodjeni u Londonu. Washing-ton
vise ne moie tvrditi da su sovjetski prijedlozi "samo
propaganda".
Sovjetski pothvat je јоб jedan.dokaz da se medju-narod- na situacija poboljsava. Sovjetski Savez je posvje-dodio
svoju vjeru u mogudnost oduvanjn mira. I nema
sumnjc da ce to pojacati vjeru u mir u cijelom svijctu.
Pristalicama rata de sada biti teze huskati i pripre-ma- ti
novi svjetski rat.
Washington jc baden u konfuziju. Ameridki upra-vljn- di
su prisiljcni pViznati da se radi o znadajnom ko-ra- ku
u pravcu mira i sada su na dudu kako opravdati
svoj stav za pojadanje NATO i oruianih pothvata. Za-ist- a,
id! de im tcsko.
Vijesti iz Ottawe pokazuju da se gospodin Lester
П. Pearson jako razalostio. On u tome vidi "opasnost".
Pearson se boji da de i Zapad (NATO) morati da uspori
ratno pripreme. Izgleda kao da bi Pearson volio da se
nnstavlja trka u naoruzanju. Cudno.
U zapadno-evropski- m zemaljama vlada radost. Za
arodc Zapadnc Evrope sovjetski korak znaci ne samo
umanjivanjc opasnosti rata, vec i smanjivanje teSkog
bremena naoruianja. U Moskvi se sada nalazi francuski
premijer Mollett i ministar vanjskih poslova Pineau;
fcovjetski korak de sigurno olaksati francusko-sovjets- ki
gporazum za suradnju na polju razoruianja i mirno
rjcJavanjc medjunarodnih problema.
Sovjetski Savez je dao primjer kojim putem treba
idl dn se postigne razoruzanje i poboljsa medjunarodna
stiuacija. 2elili to ill ne, Dulles, Pearson i ostali na ovoj
itrani Atlantika ce morati da slijede taj primjer.
Suze u ocima studenata
U vrijeme kada se na sve do $550 godisnje.
frtrane naglaSava potreba r Predstavnici univerziteta
povecanja broja naudenjaka su izjavili da oni nisu imali
uprava Torontoxskog uni- - drugog izlaza, jer su se po-verzit- eta je naredila pove-- vedali troikovi. a driavni
dan jc upisnine za 11.2 posto. upravljadi — provincijalni
Mnogim studentima su u- - ' J federalni — su odbili pove-dari- lo
suze na odi kad su jdati pomod,
doznali za tu odluku, izja-- i Nekako u isto vrijeme u
tio je predsjednik Student- - Ifederalnom parlamentu je
skop udruienja Michael1 bilo predloieno da se povise
Sliocmaker izdaci za univerzitete, ali
Za mnogestudente to zna- - premijer St. Laurent je od-- ct
da nc de modi nastavit u- - j bio.
denjem. rekao je Shoema-ker.
Naravno. poviJenjc naj-ril- e
pogadja studente iz ra-dnid- kih
porodica.
Upisnina krede od $225
Pickcrspill cc biti
premjesten?
Ottawa. — Udestala su
nagadjanja o reorganizacijt
federalne vlade. Neki kaiu
da de ministar imigracije
Pickersgill biti premjesten
na drugi poloiaj.
Federalna vlada de ove
godine za sve univerzitete u
zemlji pndonijeti svotu od
$7,9SG,000 (a za vojne sr-h-e skoro milijardu i S00 mi-liona!)
9J2S0 na rclifu
Torontu
u
Koncem mjeseca marta
relif jc u Torontu primalo
9.2S0 lica. To su nezaposle-- ni koji nemaju osiguranja.
nesposobni za rad itd.
Alaska Panhandle
na dnevnom redu
Izbori u Saskatchewanu
Regina. — Provincijalni
izbori odriat ce se 20. juna.
Zakonodavna skupStina
ima 53 clana.
Na raspustnnju skupStine
CCF je driala 11 mjesto, li-ber- ali
10, konzervativci 1, a
jedno je bilo prazno.
Sovjetski ministar ribo-lov- a
dolazi u augustu
Ottawa. — Sovjetski mi-nistar
ribolova Aleksandar
Iskov stize u Knnadu 22.
laugusta. , On de uzvratiti posjet ka- -
nadskom ministru ribolova
Sinclairu.
l&kova de pratiti zamjenik
mu Igor Somjenov, profesor
P. Mojsiev i Aleksandar Ve-revk- in.
Iskov ce u Kanadi ostat!
dva do tri tjedna.
Radnicki kanditfati u
Montrealu
Montreal — Radniclca progrc- -
sivna partija ce imati 40 kandidata
u proincijalnim izborima kojt ce
se odriati 20. juna Slijedede jc li-sta
kandidata u Montrealu i oko-li- d:
Okrug Montreal —St. Louis:
Gut Caron, noinar; Montreal —
Maisonneme: Canulle Dtone, dr-vodjel- ac,
Montreal — Merrier-Henr- i
Gaynon, clektncar, Montreal
— St Henri- - Gerard V:rtin, trc-dunijs- ki
funkcioner; Montreal —
St. Marie- - Eugene Casault, dno-djela- c;
Montreal — St. James- -
Jeannetle Brunette kucdomaica ,
Montreal — Laurier; Luan (-h- our
j, kuhar; Montreal — St.
Ann Bill Willmolt, omladimki
vodja; Notre Dame de Grace
Helen Hall. jana radnica. Outre
mout: Date Ship, tredunijski fun
cioner; Montreal — Jean Mancc
He warJ MaJJen, knjigo%odja.
Jacques Cartier: Robert HaJJou,
tredunijski funkcioner; West —
mount — St George: Ггапк Bren--
ton, knji£oouja; Montreal —
Laval: Joseph Dkcetne, brodogra
dih$ni radnik; Verdun- - Ken Perry,
celicni radnik.
Radnicki kandiditi traie da se
prpstane prcdajom prirodnih bogat- - taa ameriAim monopolima, kaot
Jto e slucxj %л ieleznom rudacbm
Unga-- e i Shelter Dajr (tajedno
preko milijirdu tona)
iar--ik ruhtv. o lijccnika 1 OS1RU- -
ravajucc kompanijc
sprccavaiu zdravstveno
osijjuranjc
Toronto. — Xedavna kon-venci- ja ontarijskog udruie-nja
lijednika je ponovila
svoju opoziciju zdravstve-no- m osiguranju. Predstav-nici
udruienja su kazali da
bi Hjednici bili prisiljeni ra-d- iti vise za xnanju platu.
Osguravajuce kompanijej
su povedale svoju kampa--
nju protiv osiguranja.
Ove dvije jrrupe stavljaju
PRICE 5 PER COPY
Vanoouverskog lista
Vancouver, BC. — Pita-nj- e
sjevernog obalnog poja-s- a
poznatog pod imenom
"Alaska Panhandle", koji
zatvara sjeverni dio Britan-sk- e
Kolumbije i Yukona
svrada sve vecu pozornost
kanadske javnosti.
List "Vancouver Daily
Province" u broju od 9. ma-ja
objavio je veliki dlanak
pod naslovom "Alaska Pan-handle
trusi B.C.". To je je-dinstv- eno misljenje naroda
B.C., kaie &c u dlanku.
"Alaska Panhandle" odu-zim- a
B.C. polovicu njezine
obale i njezinom sjevernom
dijelu i ditavom Yukonu za-tvara
izlaz na more.
Kanadjani nemaju dru
gog proiaza u te Krajeve
osim kroz Panhandle, gdje
su podvrgnuti americkim
imigracionim i carinskim za-koni- ma.
To spredava razvitak vo-de- ne energije, i drugih bo-gatsta- va
toga dijela Kana-d- e.
Kako piSe "The Fisher-men"
u pitanju je i salmon
(vrsta ribc) koji se nalazi u
kanadskim rijekama. Kana-djani
se brinu za uzgoj sal- -
I'ropao prijcdloR da se
osudi Edcnovu politiku
na Cipru
Iondon. — Laboriti su
predloiili parlamentu dn o-su- di vladinu politiku na Ci-pru.
Zn to je palo 23G gla-sov- a, protiv 314.
stancima koji de ukljuditt
Mo vedi broj nasih iseljeni-k- a
kao ideja veoma pozf-tivn-a
i mogla bi biti od ve-li- ke
koristi polju organi-zacij- e
I stvaranja jedinstva
medju na5m iseljenidkim
organizacijnma u Kanadi.
Slidne sastanke sa disku-sijam- a
potrebno organi-zova- ti
u svim mestima Ka- -
nade gde postoje zato uslo--
vi, naime gde postoje nase
kolonije.
Da bi odluke konvencije
postale bliie i odredjene za
prisutne na slidnim sastan-cim- a,
a moida bi se do-pun- ili
izvesni njeni propusti,
potrebno sa vise jasnode
i detalja ukazati gorude
probleme. kao i nadin put
OTTAAVA. — U parlamentu odavna nije bilo tako
burnih scena kao u utorak 15. maja kad je debatiran
ladih prijedlog da se ameridkoj kompaniji, Trans-Cana- da
Pipelines Ltd. posudi 80 milijuna dolara za
otpodinjanje radova na prvoj sekciji plinooda. dru-go- m
prijedlogu dr2ava ce utrositi 118 milijuna dolara za
izgradnju sjevero-ontarijsk- e sekcije plinovoda, svega
oko 200 milijuna dolara, ili vise od polovice troskova
izgradnje plinovoda od Alberte do Montreala, koji se
radunaju 375 miliona.
Pisanje
mona a Amerikanci ga love,
kaie "Fisherman".
"Province" pise da je pi-tan- je
Alaska Panhandle ra-nije
nije bilo tako vazno kao
sto je danas.
Pitanje Alaska Panhan-dle
je originalno pokrenuo
rndnidki list "Pacific Tri-bune"
u julu 1953.
U medjuvremenu se saz- -
naje da je ieucraina viada
zatraiila pregovore sa Wa-shingtono- m.
Liberalni poslanik iz Yu-kona
je nedavno predloiio
da se stvore dctiri kanadska
"koridora" kroz Panhandle.
"Province" pise da go-vernor
Alaske Frank Ileint-zlema- n
prilikom nedavnog
povratka i z Washingtona
kazao, da su Sjed. Dr2ave
spremne na pogodbu na bazi
davanja i popustanja.
On je rekao, so uopde
moze govoriti o povratku
Panhandle Kanadi, a "kori-dori- " da nisu potrebni.
On je samo olaksanjc
kanadskog proiaza kroz
Panhandle.
"Province" iznosi da neki
ameridki kapitalisti zele po-di- di topionice teritoriji
Panhandle koristcci rudadu
i clektridnu energiju B C. ,i
Yukona.
Vijest iz Ottawe kaie da
je predstavnik Alaske u
ameridkom kongrcsu zatra-ii- o sastanak sa ministrom
vanjskih poslova Pearsonom
i da je Pearson pristao da ga
primi
Рокибај da se odluke I putem ce se jasno ocrtati
Konvencije diskutuju na sa- -j gorudi problem! I problem- -
je
na
je
da
je
na
i
Po
na
je
da
ne
za
na
cict medju iseljenicima na-&i- h
kolonija. Taknv nadin
rada, koji nebi smeo biti
kampanjski nego perma-nentn- i,
da sc
veoma lako uodavaju potre-b- e
rada. uspesi, propusti i
nedostatci i sve ono sto jc
potrebno da se preko stam
pc ukaie na gcneralnu li--
niju i kurs rada medju na- -
Sim iseljenicima.
Na ovaj kratak osvrt me
je postakao sastanak od 13.
maja o.g. u Torontu, koji i
ako sa vedim i manjim ne-dostaci- ma, ali kao metod i
nadin rada bi mogao da po-sl- uii kao presedan na putu
za uspeh na polju rada me
dju nasim iseljenicima.
Mi znamo da je potrebno
kako odredjenim problemi- -' razviti aktivnosti medju om-m- a
i zadacima pristupiti daj ladinom, na kulturno-pro-s- e
uspeSno ree. Bez toga i svetnom radu. medju novo-diskusi-ja
ce biti suhoparna, na putu po-des- to puta bezsadriajna a ( boljsanja naf--e stampe, sa- - rad i aktivnost de zastati. ] radnje sa nizom ostalih ka-D- a
bi se slidni sastanci od-- 1 nadskih organizacija, sa- -
vijali uspeino i da bi se ima- - i radnje sa iz
jak pritisak na provincial--j la delimidna kontrola i uvidstarog kraja I tako dalje i
nu vladu da odgodi uvodje-,n-a diskusije i rezultate, po-.ta-ko dalje. i pronaci najbo-nj- e
zdravstvenog osigura-- 1 trebno je preko nale stampe! 1 je i puteve
nja. j dati Im pun publicitet. Ovim I da se sve to realizu je, nemi- -
i Konzervati%ci i sisieferi
su ostro usprotivili vladinu
prijedlogu i pokuSali da
sprijece njegovo usvajanje
putem "filibustera" (disku-sijo- m
na neodredjeni period
vremena). Medjutim, vlada
je jo5 pri dan zatrazila da
se diskusija prekine, sto je
bez primjera u historiji ka-nadsk- og parlamenta. Ovaj
metod zatvaranja diskusije
upotrebljen je samo par pu-t- a
ranije, ali to je bilo tek
poslije viSednevne diskusije.
Buck objasnjava
prema Jugoslaviji
Toronto — U proJh utorak (И
maja) mesni odbor Radnic'ke pro-gresn-ne
partijc oranuoao je ja-n- u
diskusipi kulta liJnosti' Uod-n- u
red dao je T Buck, %odja RFP,
koji se ncdano po ratio iz Eropc,
koji je pnsustoao i XX. kongre-s- u
KPSS. Poslc uvodne tcii posta-%ljen- a
su mnogobrojna pitanja na
koja je Buck majstorski odgoMtio
sa punim marksisticlim poznaxa-nje- m
stvari.
liilo je i pitanja u czi Jugosla-Mj- e
Jedno od pitanja odnosilo se
na Висколи izjau na Pnomaj- -
skom mitingu u lorontu ua je
RPP pnhvatila rezoluciju Inform-biroa- ,
ah da nikada nije dala izja-v- u
da je Jugoslav ija faiistiCka dr-ia- a
— da h to znafr da RPP ipak
nije pnlnatila rezoluciju u celoMi
Duck se izM'nuo i rekao da je njc- -
gov grcika Sto o tome nije opiir-nij- e
gmorio i ito nije uJinio jas-nij- u
analizu. On je dalje rekao da
je u rezoluciji bilo i opradanih
optuiaba, koje cak ni sami ruko-odio- ci
Komunutickc partijc Jugo- -
slavjjc nisu pobijali. Medjutim c-(- тл
optuiaba џ rezoluciji bila jc
abricirana od strane Iicnjc i nje-goi- h
ljudi. Krupna gfeika je u6i-njen- a
u tome ito se nije nastojalo
da se optulbe dnkutuju i na mark-sistiki.lenjimstic- ki
rutin ubedi
jugosloenske rukoAodiocc, cd ih
se jednostano ikljuiilo iz Inform-biro- a,
ito se sa marksistilke-Ienjini- -
SIROKU DISKUSIJU KONVENCIJSKIH ODLUKA!
sekretara Odbora Prijatelja Jugoslavije
omogudavadc
doseljenicima,
organizacijama
najefikasnije
Tim
ZA
novno je da se podjc lini-jo- m
Sirokog fronta, jer de se
najmanje pogreSiti a uspesi
ce biti ncminovni.
Ovim putem a nlkako kao
do sada, mobilisace se nasp
kolonije na 4aktivnost, poja- -
vice se potreba za na.som
Stampom, kao sretstva koje
de modno delovati da se za-da- ci
uspesno ree.
Kao prilog diskusiji na-bacuj- em kao prvo sta bi se
trebalo udiniti da se naia
stam pa popularise, posebno
medju omladinom, koja je
uglavnom rodjena u Kana-di,
a u isto vreme, rad me-dju
omladinom nuino je po--i vezati sa stam pom preko
koje je jedino mogude usme-- i
Po planu Tran Canada !ip-liiif- tt
Ud. kanadski plin te e
prodarati u USA po cijrni 24
rrnta 1000 kubifnih atopa, a u
Kanadi 30 crnti.
Zaftto { Kanadjani plafati
i5e?
Pitajtr llora!
St. Laurentova vlada je to
udinila odmah, u samom po-det- ku ugusila diskusiju.
Opozicija je ostro osudila
vladin postupak Ona je op-tuii- la da vlada gusi parla-mentar- nu slobodu i oduzima
praa manjine Jcdau kon-zervativ- ac je dak kazao da
je to proizaslo iz "fasistid-ko- g
mentahteta".
lako vlada ima nadma§nu
vedinu ipak joj ovaj posao
nije bio lagan. Sjednica par-lamenta
je trajala 11 sati i
zavrsila u 5 sati ujutro. Pro-vede- no je devet glasanja.
stav
f stike taikc glediita nije smclo u- -
dimti
Drugo pitanje je bilo da li je
potupak Titoc Iade prema ko-munisti-ma
koji su se opredclili za%
rezoluciju bio opradan?
Duck jc na to odgoorio, da
proton komunista po komunistima
ne moie biti opraxdan, ali da je
to proiztilo iz ucmjenih gretaka
prema Jugoslav iji. On je utakao
da se nije samo u Jugoslaviji pro
gonilo komuniste, nego i u drugim
zcmljama narodne demokratiie, pa
dak i u Sovjetskom Saczu. Na hi-Ija- dc
komunista U Sovjetskom Sx-ez- u
i stotine u zcmljama narodne
demokratije bilo jc progonjeno na
osnovu fabriciranih optuiaba. Sc
{to sc sada moie u torn pravcu ufi-ni- ti
jeste da se na osnovu stcdenog
iskustxa nikad iic ne dozoli da
do toga dodje.
U ezt rchabilitacije izcsnih ko-munista
u zcmljama narodne de-mokratije,
postaljcno je pitanje
Sta RPP misli o ljudima koji su
u Kanadi zbog sog stav a u odbra-n- i
Titotc politikc bill iskljuc'eni ili
napustili partiju?
On je odgoxtjrio da mu nije do-volj-no
poznato koliko ima takvilt
sluajcva, ah oni koji su iskljuccni
irruju potpuno pravo da zahtevaju
od svoje partijskc jcdinice da ih sc
povrati u partiju Partija je duina
da im povrati njihova parti jska
prasa i da postanu ravnopravni
Ianovi s ostahm dlanovima.
Poziv Nove
iseljenidke
ravati je na rad i nktivnosti.
Ovim putem bi se pribli-ii- li praktidnosti i rcSenju
gorudih zadataka naSih ko-lonija
a zakljudci koji su
previse deklerativni i Aturi,
izostali bi.
U vezi izloienoga ma-tra- m kao svoju duznost da
preporudim svim svojim pri-jatelji- ma da aktivno udc-stvu- ju
u ovakvoj diskusiji a
sa druge strane nadam se da
de im se dati mesta da izra-ze
svoj a misljenja na ovim
sastancima a samim tim i
preko stampe.
Andrija Drazic,
sekretar Odbora
Prijatelja Nove
Jugoslavije.
Toronto - nastavak skupstine
Organizacija SJK saziva jos jednu masovnu skup-itin-u, koja de se odriati u nedjelju 27. maja, U 8 sati na
veder. na 3S6 Ontario Street.
Ova skupstina biti ce nastavak proJIe skupstine
odriane 13. maja, cdje je odludeno da se ponovno sa-stane- mo
i dalje raspravljamo o nasim problemima.
Za ovu skupitinu necemo slati posebnih poziva.
c6 neka svaki ditaoc "Jedinstva uzme ovu objavu kao
poziv da se na skupitinu odazove.
Odbor.