Jedinstvo, August 10, 1956

              Ш 14JW&£__. Ore godine slavimo 25-godinj- icu ju;olavenko-kanadsk- e procrivne itampe.
Ггт! broj "BORBE"— !iU radnika i м-lja- ka iz JusMlaije u Kanadi — izaSao je
2. потетђга 1931. codine u Toronto.
"BORBlTje 1936. naslijedila "SLOBODXA MISAO- "- list progreeitnih
kanadkih HrvaU — i "PR A V DA", list progreeirnih kanadkih Srba. "SLOBOD., .S'A" MISAO" i "PRAVDA" su bile zabranjene a julu 1940. zbog antiratnog
etanoTuta.'
U decembru 1910. poceo je izlazit propreeimi list kanadskih Hnrata "XOVOSTI"
n maju 1911. list progreeivnih kanadfkih Srba "SRPSKI G LAS NIK", a u julu
JUGQSLAVENSK 0--K A N A D S K I D-EMOKRA-TSKI
LIST 1942.
U
Iit
iunu
progreinih
194S. "NOVOSTI", kanadkih Slorenaca
--SR"EPDSKIXIOS
GLASN4K" T.
i "fi D I-Jt'-
OSr mim ujedinili — otada izlazi "JEDIXSTY O".
VOL VIII. — NO. 62 (684) TORONTO. FRIDAY, AUGUST 10. 1956 PRICE ot PER COPY Zam
I
DA 6E BITI
Britanske i francuske wi-n- e pripreme protiv Egipta
izazivlju zabrinutost u cije-lo- m svijetu, jer napadaj na
Egipat moie imati vrlo tes-ki- h
posljcdica.
Zahtjev za mirno rjeSe-nj- e,
koga je prvf istakao Xi-ki- ta Ilruldov, nailazi na sve
vecu podrSku.
Elsenhower
nn svojoj za
stampu 8. augusta je izrazio
nadu da co
zdrav razam I rjeSonje пн-dje- no za
stolom umjesto bojnog po-Ij-a.
irao riesenje
ZA
U LIST
LONDON. — Tako duiro dok Egipat bude po.Uivao
ugovor o slobodnoj plovidbi Sueskim kanalom Britanija
nema prava upotrebi oruzanu silu, i ako to uradi,
ona ce biti agresor, ka2e utjecajni Guar-dian"
u Clanku posvecenom Sueskoj situnciji.
List kaio da bi britanska
oruiana akcija bila oprav-dan- a
samo u torn slucaju
ako bi Ejripat zatvorio Su-es- ki kanal. Sada za to nema
jer Epipat nije
pogazio ni ugovor od 1888.,
koji jrarantira slobodnu plo-vidb- u, niti
ske ujrovoro 193G. i 1931.
po kojima je Britanija pri-sta- la povuci tmpe iz Egipta.
"Тебко je razumjetl tvrd-nj- e da je pukovnik Nasser
pogazio za-kon- ", kale se u clanku. "i
ako britanska vlada ima ra-zlo- ga da tvrdi o brat no, ona
treba da te razloRe jasno
navedo".
pi5e da je
Nasser naafo ekonomsku
moguce urado?
bila
samo
Klupa,
ne
"GoardiRa" oltro staje
protiv
"Timesa"
Oitavit za kas- -
vremeaa.
Takvoai akcijom Velika
Britanija iagaWla svake
pra-- o pretfiuije branio- -
ca
moral, "GaardiaB".
aaeuw ипсаашкца
UN W
sukobu se petine svijela.
"Prva posljedica
SE
Onta-- ,
vfea MKHraztHt. ida teie ije4aj
wlH jfdj se p04ri
David
Thoaipsa sa aatver--
пл javnih
koja sada ovdje
UsI-Jc- J ckb troslzcva
c
da
od
"Sjeilinjer.c Drzae na- -
daju da ovaj vrlo ozbiljni
spor na mirni na-cin- ;
mi smo za mirno rjeSe-- т
ne samo ovog problema
vet svih drugih", rekao jd
Eisenhower.
Dalje kazao da on mi-s- li "oruiana sila bi
bila dobro rjesenje."
Grupa britanskih laburi-sticki- h
poslanika je izjnvila
da upotreba oruzano sile
protiv Egipta
agrestju. Takva akcija
ugrozila mir cijelog
upozorili su oni. Modjutim,
vrhovno vodstvo Iaburisti£- -
akcijo bila
Britanijo agresorom — 5to
stvarno bila", piSe
ne samo dobio
simpatijo cijele Azije, vec
moida i javnojj mnjenjn
Sjed. Dizavn.
"Guardian" vjeruje da
Britanija tako brzo snvla-dal- a Ejripat, dao 2e-sto-k
otpor.
"Pored moralnih politi-cki- h posljedica ponovna o-kupa- cija bi bila skup i krvav
posao. kaze "Guardian".
"Guardian" se zatim os-vr- de na britansku bojazan
da ce Xasserova
potaknuti arap-- ske zemlje da nacionalizi- -
Uv je neosporivo pravo
verenlh dr£a%-a"- .
Guardian"
aije jedini koji se ogradjuje
od vladine politike nasilja.
£tetu zapadnlm drzavama i j raju izvore ulja pa ka2e:
па planira stvoriti ! "Pa §to ako to Sta
"arapsko carstvo", ali to ne j se xapadne xiade toliko stra-mo- ie biti razlog za oruianu £e u drugim
akciju. Tak%'a akcija ' . . ,
u sluSaju zacija je unutrasnja stvar:
nko bi Nasser zatvorio ka- - ona moie biti pamctna ill
nal ili poduzeo neke agresi- - ali odluka za ill pro- -
'. mjerc. i
, piianja I da treba okupi- - rati Suez a o '
zakoaKosti
nija
bi
na
prava i kaie
wi
Britanija se nala u tri
tskve
Lake
dowti m#- - i
Jieg ze--
engieski.
izjav© prof wor L.
MeGill
ziteta
poslova. se
ccrzava
se
ce
biti rjeen
je
da ne
bi
bi
svijeta,
bi
bl ona
Egipat bi
ne
bi
koji bi
i
sh--
'
bi
Porodila univerzitetu
maegih koji su je u poetk j Neugodaa utkak
ostavlja pomtea© da bi se , Bntanija i Francuska mogle
ueaMiti. Politikw aile zape- -
varaju samo aktivni pober--
BKi когеацвмгаа, an i w je
posljedica straha za bud- -
поЛ britanskor
ma.
mnofrim talentiraaim stH- -l
prof. Thompson.
Oa je z agevara poveea- - aje driavaih stapeadija.
keje 5U rfanae nttavae. Sa- - но ok© le pesto stttdeaata
ftabfva stipendije. i to vei- -
nora od raznih L
ВпташјЗ 1 posto studenata
diblra stipe- -1'e
v ©
ko parti ie podupue Ednno- -
u politiku.
Australski laburist;5ki vo-dj- a Herbert Evatt je izjavio
da Britanija i Francuska
"nemaju pravo" upotrobit
oruzanu silu.
Evatt je predlozio da se
Suez stavi pod UN.
Grdka je zatrazila da se
predlozena 21
drzave odgodi i da se ne
odrzi u Londonu, vec na ne-ko- m "neutralnom mjestu".
U lice svjetskog
za mirno rjesenje spo-r- a britanski premijer Eden
je izjavio da Britanija na-
London. — Ilritanija Je pri
vromeno obulaila Ianje )
n ill hila u Srcdozerono mure.
Moka. — Sojettkl Saei
prihvatio poziv da u?rtuje na
konfereneiji o Surzu. 0udin
pritUak na Ilgipat, predluiiu da
e konferencija odginli i da м
na itu pozovu јоч 22 zemlje.
WanhiriRton. — I'rednjedni)
Eisenhower aian knnferenciju
konRreonih н1ја da ih oba%ije
u Sueckoj liituaciji.
u
i
— se da
izbori ostavili
su mucan utisak na sve po-£ten- e ljude u To
su bill izbori pre-va- re
i Jedan
javni radnik je rekao,
da je mogao biti
oboren samo u da
je protiv njega glasalo naj- -
manje 7б posto
Sada se o tome pocelo
javno List "Le
Devoir" je seriju
flanaka u kojima je iznese-n- a
cijela slika. To je imalo
"Le De-voir"
je primio stotin6 pisa-ra- a
koja
navode. U njima je iznese-n- a
masa novih dokaza. Xeki
iznose Sto su oni radili.
Poslije tega kato
likih v..nfka. пгаГмаш
Vil je studiju si- -
sterna I nrakse.
se sumnja Laval obja- -
ustanova
kontrolu
ka£u da
Je bila Cel
na laii i отис je
raa. s
za zene
— je
o
plati za iene u
vaii za ©ae crane
je
s aala--
zi pod
a u ! od nema
koJ5 bi ga
za
rad.
n. — aije keje s pod
it a
a
ko
UPOZORENJE PREDSJEDNIKA EISENHOWERA; BRITANSK! AUSTRALSKI LABURIT! PROTIV
ORUzANE SILE: EDEN KAzE ORUzJE POSUEDNJE SREDSTVO
Predsjednik
konfereneiji
"prevladati
konferencijsklm
NEMA OPRAVDANJA ORUzANU AKCIJU
EGIPTU, KAzE BRITANSKI
'Olanchester
opravdanja,
britansko-ejripa- U
medjunarodni
"Guardian'
londonskog
"Breniraaje"
SIROMAsNOJ DJECI
Couchiching.
koafereadtjt
predsjednik
predstavljala
proglaSenje
"Guardian".
nacionali-zacijaSuez- a
"Maneh.ester
nacionallzacije
zemljama? Nacionali-opravdan- a
raedjiifiareditog
polupirali.
imperijaliz- -
TEsKQ SKOLOVATI
konferencija
raspolo-Zonj- a
Posljednje vijesti
Revolt Quebecu protiv Duplessisova sistema
izbora upravljanja
lontreal. Posljednji izbornicima prijetilo
provincijalni
Quebecu.
obmane,
kradje. ista-knu- ti
Duplessis
slu6aju
izbornika
diskusirati.
objavio
dubokog odjeka.
potvrdjuju njegove
dvojica
izbomojt;
kodna
Autoriti studije 1J200
uborna kampanja
bazirana obmaiu.
izborni zakon korempi-leieit- a
Cilasovi kupovaat.
Lsvojen fcdcralm zakon
ojcdnakoj plati
Ottawa. Usvojea
federalnt zakon jednakoj
aposlene in-dust- riii.
Zakon
kojima ttposleae ?3.в#в
leaa.
'Шп& iadastrije
nadieinoMtt previn-- ,
eijalaih vlasti. aijedj
devet proviaeija
zakona ienama
rantlrao :"edr.a;a plr.ta
Jcdnaki
Dj#ci Mromnih ro-Ideat- ira megitce poha-- ! indaetrije aad-dttel- ja KaMuii jetkojdjati aaiverzitet. rekao je'leiResti federalai vlasti,
aues
mior.na apotrebit oruianu
si!u samo каз posljednje
sredstvo.
Eden je rekao dn Brita-nija
niknd ne ce dozvoliti
da Suez padne pod kontrolu
predsjednika Nassera, koga
je nazvao "diktatorom" i
"f&iistickim pljafkalem".
Medjutim. Eden zaobilazi
£injenicu da je nacionaliza-cij- a
suvercno pravo Egip-t- a,
i sve Sto ostale drzave od
Egipta imaju pravo traziti
jesto garancija slobodne
plovidbe Suezom za svp ze- - imlje.
Skupstina u Toronlu
Toromcmki gradiki odbor Rad-пЈ- Лс
progrcsivnc partijc prire--
djujp ja%-n- u tkupitinu u iJuVu tre- - ]
du, l. agujta, u 8 i 15 uvece na
300 Bathurrt Strett.
Na tkupSttni ie £ovoriti Tim
Bock, rucionalnj vodi RadntAc
progrcsivnc partijc u xexi egipat-k- c
krizc. Tema njcgowig gcvora
bite:
"Krisa в Egipst — КажаЈа ttli
mirno ref&fe,"
Priitup na ikupltini je ilobodan
vakomc. Ulaz bcsplatan.
glasaju za "pravu partiju",
izborni sluzbenicj su pod
micivani, izborni spiskovi
fnlcificirnpi, pojedinci su
glasali na ime drugih oso
ha itd.
Autori ne pravo razliku
izmedju Duplessisove pnr-tij- e
I liberala.
Clanak je izazvao vellki
interes ne samo u Quebecu,
vec cijeloj zemlji. Vjeruje se
da ovi svecenici nisu istupili
Iez znanja i odobrenja viso-ko- gr katoli6kog klera. Kad
su novinari o tome pitali
kardinala Legera, on je od-bi- o komentar.
Vjcanja na Cipru
NStozia -- - Drnke vU$ti su
obfeulc joi troku mlJih Gtka,
eftaJeedi za terorirtkka djcla.
Cinrani tu na to odeowwili ae--
аегаЈаив ttrajkom.
uhijeno u Kolombiji
KolomKja. — Na иЈкаин
јпЈд tiJpioJfnto jc cit laa
тши Bwi ЉЦтЉ
tenet 49 1200, m tmm 40 ana'wn
dolara.
Zatrpano 270 rudara
ЛГалоАсМе, Beip. — Vtn u
emixtnttm ru An ilea ztrpJ je
27o rv4f. Pto Цам
BMl04 Jf%a9C.
Dobra zctva
ie pe opodiina iefra m SSSR
ife veefa
Juijoslavija cc craditi
brodovc za Indiju
Nets Delhi — Zaklrofeti k po--
razura na enov koca Ze T-eo-
Ia- raitj f-jr--
;a..e trarrxrte -
re za InC j.
g problema
ANTONIO, PAZI
IfSPJEsNA TURNEJA
"LOKOMOTIVE"
Nogometna momcad "Lo-komoti- va' iz Moskve sala-dnl- a je izabranu momcad
Qubeca 9:0.
Utakmica je odigrana u
poncujcijaK ). augusta u
rontrealu.
Gledalaca je bilo 12.454
(ncki tvrde da ih je bilo i
15.000), koji su na kraju
pozdravili sovjetske nogo-meta§- e
5-minu-tnim
aplau-zo- m.
Iz Montrcala "Lokomo-tiva- "
je otputovala u Win-nipeg.
U srijedu uvecer 8. augu- sta "Lokomotiva" je igrala
protiv izabrane momSadi
Manitobe s a rezultatom
,10 :iedalaCa j° b"°
ko G.000.
Iz Winnipega "Lokomo-tiva"
odlazi u Vancouver,
gdjc ce susreti tamosiiju iza-branu
momfad 11. augusta.
Poslije Vancouvera odla-zi
u Calgary, a potom u To-ronto,
gdjo ce Igrati protiv
izabrane " raomdadi cijele
Kanadc.
Gradska uprava Toronta
je zakljuSila da "Lokomoti-vi- " prillkom dolaska u To
ronto priredi slazbcnl doSek
u ietvrtak 1G. augusta. j Utakmica ce se odrlati u '
subotu 18. augusta. Varsity'
stadion. '
MackHa je rekao.
se uzaludno bacaju mi- -
Hjarde dolara na obraau,
stvarno ne postoji.
Kanadeka po
IHika eracunata aa o--
!tim 4л se
cr u
U Sudbury poginula
dva radnika
Sudbury. — U talionlci
International Nickel Co.
u Copper
se eksplozija, u kojoj su
poginuli radnici Grant
Cranston, star 41 godinu,
i Ludwig J. Ryski, star
godina.
TcSka bivcs:
pomocnog: urcdnikn
"Novo ВогЈјс"
Bcograd. — Rajkovi,
zjmjcnik glavnog inii-grantsk- og
lista "Nova Borba"
je izlazio u I'ragu, osudjen je na
8 godina strogog zatrora.
On se pQvratio a zsmlja nakon
lik%idacie izmedju JugOila
W..M 4r1itfLZ-f-tf va?;-- vnalt4
demokrac„c.
Na sudu je iUupio i
to ga je spasilo od joS frtroiije
Provcdena istrapa o faSi- - siima koj'i su poslije
rala pobjcli u
Argcntinu
Aires.—— Asso-ciated
Press saznaje iz
dobro' obavjeitcnih izvora
da argentinska vlada
povela istragu o nacistima
i fasistima su prebje-g- li
u Argcntinu poslije
Drugog svjetskog
Maeklin je zapevjednike
americXe aijacije aarrae
H'd i v 1 j i m avijatkarinHi
pWraosphtinitgtoknan"a, dskkeejieraieianee
rat ш Keraji regrn- -
GENERALI KRITiKUJU POTclNJENOST
ORUzANIH SILA WASHINGTONU
(5ttawa — Urmrovljm. suverimteta po ameriSklra
generali Guy Simonds i W vojnim silama Medjutim,
II. S. Maeklin nastavljaju .ameridki genera H nieti a
kritikom kanadske obram tim zadovoljni, vec aastoje
bene politike. 1 da kanadsku vojnu avijacija
U a konfereneiji 'stave komaada,
javnih afera v Lake Cou- -' rekae Maeklin.
chicking
da
koj
obrarabeita i aije
Cliff dogodila
35
koji
spora
t
pokajniki
kazne.
je
koj!
rata.
sile.
bile
pod evoj
je
branu zemlje a slucaju na- - Kritikujucj vladin poHU-padaj- a, vec se samo ide za , ka MaekKn je rekao, da je
stveri sietem мро-lz- a
osuda
Mdutin
urcdnika
narodne
Buenos
govern
zoravan ja ( radarski laaci i . tirane hiijade 1 jadi koji
drago) za obavjetenje a- - nisu vidjeN bojMta niti гт
mericke avijaeije da ae bi sto privrediH. Mnojp s%t azeti
bila zateeena a zemlji i , iz zatvora.
aaMteaa. vee da se digse i j General Sim Pads je ktja-- n padne SSSR nukleamim , io da od Sf.OOA dobrov-omzje- m Ijaca za Koreja Т.Ов njih
Radi toga je Ottawa dec- - dezertirara. a 3.0O0 dntzih vlila povredu kandkog se moral otptili.
Ofca ova geaefala sma- - Pobuna u Ekvadoru traju da Kaaada treba stvo-- 4
to. EktaJor — L" -- tcM~ ritj svoje vlastite oruiane
Mjt_1 jeL-- j г JLa=j t. s rk s'Ic, koje Ce 1л
- Za pctrc'je
fcranlti u
JOs NIJE UclNJEN
PROTEST U BAB- I-CEVU
SLUcAJU
Koljko se zna Ottawa joS
I nije protestiiala na Wash-- I
ington zbog postupka amo-,rieki- h imigracionih vlasti sa
Milanom Babiem.
Pitanje je vec nekoliko
pita pokretano u federal-"- i
. parlamentu, a ministar
n i---
-4ili poslova Pearson ie
pt .!iao da je postupak bio ru ilan obecao da ce
! la uciniti protest cim
j.nkupi sve potrebno poda-tke- .
Pearson je izmedju osta
log kazao da su americke
imigi-acion- e vlasti "prevan-le- "
Babica kad su mu na
njegov zahtjev da telefonira
kanadskom konzulu u New
Yorku odgovorile da konzul
nije u uredu.
Dnevna itampa je posve-til- a veliku paznju Babicevu
sludaju.
Torontovski "Telegram"
u broju od 7. augusta piso
na uvodnom mjestu: "Cijela
stvar pokazuje da je ovaj
kanadski dr2nvljnnln prona-sa- o da mu kanadski pason
vrijedi malo ili nistn. Ako
takovi pasoSi nisu zastita
kanndskim driavljanima,
onda ih ne treba ni izda-vati- ".
"Telegram" tra2i svestra-n- u istragu.
Jevrejskl list "Vochen
blaclit" pi§e da Babiceve
nepriliko poti6u od njegova
stranog imena. Da se zove
rJones ili Smith to so ne bi
dogodilo.
"Canadian Tribune" ta
kodjer trail da so Washing-toa-u kaze da prestane pro-ganjanje- m kanadskih gra-djan- a.
Kako je javljeno ranije.
Babid se %Tadao iz Evropc
sa potopljenom talijanskom
parabrodom 'Andrea Doia'
i po dolasku u New York
bio je zatvoren i Ispitivan o
politickoj opredjeljenosti.
Puiten je tek onda kad ло
potpisao da nije komunist.
Ilabic je kanadski drzav-ljani- n
jugoslavonskog pon-jekl- a.
U Kanadu je doSao
1948. godine.
Taj fun tibio 1960
Kineza
Hig Kenc. — Ajpatifa Nova
Ktea saorVava da je pfovinr.
OAumg zalnatio tajfna, pa f
ubijeno I960 osoba, a 1200 rj
fifeno.
Iscland iitstitira na
i povlaccnju americkih
trupa
I WaifaingteB. — I4fhi4ka am
band u WaihinjjtOHu ebftviia ic
f4oa, y kme se ke k land
ka Had smttf da SAD tfafe da
powtfaa swaye tftape s ldanda t da
e тоупе HUtattdK a емкм pre--
V мкрцм se doJafc da is-iaad- Aa vi4 tmmtt da sadafo'e
рориФипје medfufMrotsn agnu
Hi eftravAivi MviafMe ameru
Japanci sc sjccaju
Hirolima. — Dvjesto
hiljada Ijudi prisustvova-l- o je prostavi 11-godiinji-
-ce eksplozije atomske
bomb nad ovJm japan
akim gradom.