Jedinstvo, January 13, 1956

              VOL. VIII. N. 4 CG2G
3''
JUGOSLAVENSKO-KANADS- KI DEMOKRATSKI LIST
a£j&dlatj,e
s
VLADINA POLITIKA NA STAROM
OTTAWA. — U "govoru sa prijestolja", koji je
proditao generalni guvernor Massey, objavljen je vladin
zakonodavni program za ovo zasjedanje parlamenta.
Po&Iijc toga otpodcla je. debata, koja. de trajati
dcsetak dana.
Vladin zakonodavni program iznesen je u jednoj
opcoj formi i dosta je maglovit ("Globe and Mail" u
uvodniku kaze da "izaziva zijevanje"). Ipak neke stvari
su prilicno jasne.
Na prvom mjestu jasno je
to da se vlada strogo drzi
NATO i da de nastavit nao-ruzavanje- m,
Sto zna£i visok
poreze. Vlada priznaje da
je medjunarodna napetost
neSto popustila, ali iako jc
to postignuto pregovorima i
izvjcsnim ustupcima s jedne
i drugo strane, ona ostaje
kod stanoviSta da je naoru- -
zanje glavna zapreka ratu.
Ni rijc£i o Kini
U "govoru" nema ni slova
o priznanju NR Kino, prem-d- a
je prije dcsetak dana mi-- n
is tar vanjskih poslova
Pearson u ameridkom caso-pis- u "Look" napisao da to
trcba udiniti.
No nema sumnje da de o-- vo pitatnjc biti diskusirano
na sadaSnjem zasjcdanju,
jer u svim krugovima se sa-d- a
priznaje da jo potrebno
podi na taj korak. Glavnu
zapreku priznanju predsta-vlj- a
vladina ielja da se ne
zamjori Washingtonu.
2itna kriza
U "govoru sa prijestolja"
se konstantira "visoki stepen
prosperiteta", ali se prizna-j- u
da "prosperitet" nije 7a- -
hvatio sve "sektore pnvre-de- ". Jedan od nczahvadcnih
"sektora" je poljoprivreda,
gdje postoje "viiak' pSeni-c- e.
Dok se opcenito smatra
da je do "viskova" doSlo
zbog pomanjkanja triista, a
to znadi loSa trgovinska po-litik- a,
u "govoru sa prije-stolja"
se kaze, da je to po-sljedi- ca "bogate zetve".
Sta vlada namjerava udi-ni- ti
u pogledu likvidacije
iakova"? Ona je spremna
dii snosi dio troskova ( iznad
""normalnih") za drzanje
рмпкч u skladLstima. Ona
ce takodjer omoguciti far-men- ma da podizu bankovne
iajmove na svoju pSenicu.
"Govor s prijestolja" u-op- ce
ne spominje trgovin-ski- h
mjera koje bi osigurale
prodaju pSenice, bez dega
nema rjeSenja. Dapade,
mnogi smatraju da ce. ako
se ne poduzme nepoaredno
doct do ozbiljnc krize. koja
de zahvatit sve grane priv-red- e.
Vlada je ignorisala za
htjeve farmerskih organiza-cij- a
da se dozvoli prodaja
pSenice za sterling, Sto bi
otvorilo btitansko triiSte. I Vladino insistiranje da se
pSenica moic prodati samo
za ameridke dolare je jo5
jedan dokaz poddinjenosti
Washingtonu, koji diktira
takvu politiku, u svom a ne
kanadskom intercsu. i "Govor a prijestolja" ignoriSe porast neza- -
jjnic-.iVK4- i i ucesiaiai
TORONTO, FRIDAY. JANUARY 13, 195G
lasnesiti
liiberalni poslanih predlozio priz-nan- je
Kine, trgouinu Rzijom
KOLOSIJEKU
opca
otpuStanja u n e k i m in-dustrija- ma.
Dalje konstan-tira
izmjene zakona o osigu-ranj- u
nezaposlenih, dime je
povidena pomoc, ali priznaje
da jo& n&ta nije udinjeno u
pogledu onih nezaposlenih
radnika, koji nisu obuhvade-n-i
osiguranjem te onih koji
su iscrpili sve Sto ih pripada
iz osiguranja.
O zdravstvenom osigura-nj- u
"govor sa prijestolja"
kaze samo to da se ono raz- -
matra po komitctu kojega je
uspostavila federalno-pro-vincijsk- a
konfercncija pro-Slo- g oktobra.
Plinovod
O plinovodu se takodjer
ne ide dalje od onoga sto je
ved poznato : da ce drzava
izgraditi jedan dio plinovo-d- a
u sjcvernom Ontariu.
Vlada nema namjere da
preuzme ditavu izgradnju,
kako to zagovaraju radnidkc
unije, izvjesni listovi itd.
Najavljeno jc pospjeSenje
izgradnja Trans-- C a n a d a
Highway.
Vlada ce podnijeti prijed-lo- g
za povecanje pomodi
gradovima u izgradnji sta-nov- a
u starim predjelima.
To je pohvalan korak, ali je
pitanje kolika ce ta pomod
biti.
Vlada de predloziti zakon
koji treba osigurati jednaku
platu za jednaki rad 2ena-m- a.
Ali zakon ce vaziti sa-mo
za ona poduzeca koju
spadaju pod federalnu nad-leino- st,
a to proma prora-dun- u
strudnjaka znadi oko
70.000 zena.
5. januara zna-caja- n
protiv
Sjed. Dr-zavam- a,
su zrtve.
J Clerelandu os-lobo- dio optuibe
otpuienih
po
David
predstavnik
WorkexV u
Drzava
a
Ottawa, 11 januara.
Elmore Philpott, liberalni
poslanik iz Vancouvera
za
priznanje R. Kine
trgovinu izmedju Kanade
t Azije.
Javnost odobrava
"Canadian Tribune" u
broju januara piSe
se odekuje da de priznanje
N.R. Kine postati glavnim
pitanjem dolazede parla-mentar- ne debate o kanad-sk- oj
vanjskoj politici.
kale da kanadsko ja-vn- o
misljenje odobrava ta-ka- v
korak i svoju tvrdnju
potkrepljuje nizom izjava iz
dnevne Stampe, par-lamenta,
radnidkih vodja,
crkava
snizena vrijednost
Javlja se iz Beograda
je vlada donijela odluku da
placa jos dinara za
dolar ill ukupno 400.
Sluzbcni kurs dinara dalje
ostaje za dolar, a
dinara ce se radunati
premija.
dolare koje iseljenici
ealju svojoj rodbini placa se
premija od dinara t. j.
dinara za jedan dolar.
Iako ovaj korak
devaluaciju, predstavnik
ministarstva vanjskih
jc odbio da ju tako
je kazao de o-bjaSn- jenje izadi u "Sluzbe-no- m listu".
Xacionalni konprcs
naroda
Peking. — javlja
Kina. u Pekingu je
odrzan zajednidki sastanak
stalnog komiteta Nacional- -
Mogudc je da ovaj korak nog kongresa kineskog na-pris- ili proincijalne vlade na jroda i Svekineskog komiteta
usvajanje slidnog zakona u l politidke konzultativne kon-oni- m poduzecima koja Terencije. Referat o tekucoj
daju pod njihou nadleinost
( politidkoj situaciji podnio je
i u kojima radi vi3e od mili- -
, predsjednik vlade i pred-ju- n iena. jsjednik Sfekineskog komi- -
Najavljcne su i manje iz- - politidke konzultativne
mjene raznih drugih zako- - konferencije Cu En Laj. Po-n- a.
ukljudiv zakon o driav- - slije citanjn referata vodje-ljanst- u.
na je diskusija.
Nove pobjede nad makartizmom u USA
U JEDNOM DANU OSLOBODJENJE TRI ,
Dan Je
dan u borbi
malcartizma u
naime, oslobodje-n- e
tri njegove
sud je
jednog
od jedanaestorice komu-nisticlc- ih vodja
Smithovu zakona. Os-lobodj- eni
e zove
Katz. On je
"Daily Cle-velan- du.
Vrhovni apelacioni sud
Sjed. je poniitio
—
podnio je rezoluciju
N. i
do 16. da
List
dlanova
itd.
Opet
da
100 ame-rid- ki
i
300 1 100
kao
Na
300
GOO
predstav-Ij- a
poslo-va
na-zov- e.
On da
kincskoff
Kako
Nova
spa--
tcta
2RTVE
presudu nad tredunijskim
vodjom Louis Weinstock,
koji je bio osudjen na 1 do
5 godtna zatvora za kri-vokletst-vo.
U Bostonu je rijesen
krivnje za "uvredu Kon-gresa
William Kamin, koji
jesada uposlen na Queen's
univerzitetu u Kingston,
Ontario. Kamin je bio op
tuien za sto je odbio da
kaze McCarthy imena
poznatih mu komunista na
Harward univerzitetu,
gdje Je bio uposlen.
(Nastavak na st 4)
PRICE 5c PER COPY
VIJESTI IZ SVIJETA
U jordanu jc formirana nova
vlada, koja se obatezala da nc ie
pristupiti u Bagdad$!ci pakt. U zc-ml- ji
i dalje vlada opsadno stanje.
Predsjcdnik FNRJ Tito, prcd
odlaskom iz Egipta, osudio jc Bag-dads- ki
pakt. On jc rckao da taj
pakt "nc sluii intcrcsima" narcxla
Srcdnjcg Istoka i da ih "razjcdi-njava"- .
'Tew York Times" je napao
Tita zbog istupa protiv BagdaJ
skog pakta. "Times" ukazuje na
Oullesovu osudu demonstracija
protiv Oagdadskog pakta kao dokaz
da ga Sjed. Drzave podupim, pa
pita, "koliko jeTito ncutralan". U
drugom uvodniku Times"osudjuje
l ito-Nassero- vu izja-- u protiv voj-ni- h
blokova i trke u naoruianju.
m џ џ
Francuski komunisti su dobili
3,426.803 glasa u nedavnim izbo-rim- a,
Jto predstavlja 25.6 posto od
ukupnog broja. To je 414.351 glas
viJc nego u izborirna 1931.
U Cile jc odrzan generalni Jtrajk
protiv vladine odluke o "zamrza-vanju- "
nadnica, rijena i penzija.
Predsjcdnik Vidella jc proglasio
opsadno stanje i mobilizirao voj- -
sku. Saxno u Santiago, glavnom
gradu Cile, bi' je mobilizarno
J0.000 vojniu. IzvrJena su velika
hapSenja.
U Moskvu je stigao pni zapad
no-njema- ki ambasador William
Haas.
U indijskoj drzavi Zapadni
Bengal provedena je ankcta o ame--
п'Лој politici. 51% ucesnika an-ket- e
je izjavilo da vjeruju da se
"Sjed. Driaxe namjerno priprc-maj- u
za agresivni rat", a samo 2
posto da SSSR ima takvc namjere
U Cehoslovaclcoj je puiteno na
slobodu viic stotina politiclcih ka.
injenika. akthnih pristalica starih
reiima. Vijcsti kalu da su puiteni
i ncki koji su bili zattoreni radi
uccsVa u grupi Slanskoga.
Indijski premijer Nehru je izja- -
vio, da je neistinito pisanje amen-Л- с
Stampe. da je on negodovao
protiv nekih izjava sovjetskih уо-- ;
dja Bulganjina i HruKova. Sovjet- - !
ski vodje dobro govore. refcao je
' Nehru. "Djctinjato je misli da ja
! ih ma tko od nas ne voli te izjave".
rckao jc Nehru.
Tjlandska vlada jc upozorila
Amcrikance koji liu u toj zemlji
da se pametnije %ladaju i drukSjc
postupaju ako ne iele da sc u ze-mlji
proJiri anti-amerivT- co raspolo-zenj- c,
koje je ved zauzelo veliki
mah.
U novim sukobima izmedju fran-cusk- e
okupacione %ojskc t aliirskih
borta za nadonalnu slobodu ubije-n-o
jc 39 Aliiraca i 25 francuskui
vojnika.
[ 9. januara americki avioni su po-vred- ili
kinesku granicu u Maniu-riji- .
Kineska vlada je uputila ottar
protest.
Britamka vlada je skubeno pri- -
znala da su Cane Kaj-Jeko- vi ajnti
' podmetnuli bombu koja je uniitila
tndijski putniki avijon koji je vo-zi-o
kineske predstavnike na Ban
dunpiku konferendju u aprita
19)9. Bomba je podmctnula u
Hong Koopa. koji je pod britan- -
кош upravom.
I Moskva je srda£no docekala a-- J
mericke umjetnike. Дапоге operrte
I "Porgy and Bess"
Od Centralnogr Izvrsnog-- Odbora S. J. K. Poziv na predkovencijsku
diskusiju Saveza
Na sednici Centralnog iz- -
Ктбпог odbora Saveza Jugo- -
i slovenskih Ivanadjana od 27
decembra 1955. god., done--
scna je odluka da se savezna
Konvencija oarzi i i o
marta 195G. godine u Toron-t- u.
Stoga Centialni iz-rs- ni
odbor poziva sve ogranke,
grupe i pojedince dlanove
Saveza da odmah pristupe
pripremanju konvencije i
podnu sa pretkonvenciskom
diskusijom na sednicama
organizacija i kroz паби
Stampu.
U пабет pokretu odav-n- o
postoji obidaj da se u
svim organizacijama i kroz
na§u Stampu pred svaki va- -
2niji sastanak i konvenciju
povede fiiroka i objektivna
dlskusija po sim osnovnim
pitanjima i problemima po-kret- a.
Ovaj veoma dobar o-bi- daj treba i dalje ne samo
oduvati i driati, nego ga jo§
vi5c pro§iriti i produbiti za
vreme priprema i diskuije
za dolazedu konvenciju.
Ogranci i pojedinci treba
da se svestrano i na sedni-cama
i kroz naSu Stampu
pozabave sa svim osnovnim
pitanjima i problemima, da
jasno izrazc svoje mi§ljenje
o ulozi Saveza u danasnjoj
borbi naroda za mir; za bo-l- ji
zivot i napredak radnih
ljudi; za kolcktivniji rad
naAih organizacija i pokre-t- a kao ecline, na razvijanju
kulturno-prosvetni- h, organi-zacioni- h
i drugih aktivnosti.
Treba iznositi sve пабе us-pe- he
i rczultate u javnom
radu i 2ivotu Kanade, ali u
isto vreme i otkrivati пабе
nedostatke kako bl se budu-d- e
zadadc mogle sa vi§e us--
pcha izvoditi.
Moskva. — Komentiraju-d- i
odluke zasjedanja Vijcca
ministara Atlantskog pakta.
list "Prnvdn" piSe da
planovi o povedanju snaga
ove organizacije poknzuju :
zaSto USA i njeni saveznici
"tTdoglavo odbijaju da po-duz- mu konkretne mjerf za
smanjenje cfektivn i naoru-2anja- ".
List istide, da su so- -
vjetski prijedlozi u UN otvo- -
rili put rjeSavanju pitanja'smislu.
Rezultati kampanje do
11 januara jesu : 66 novih
pretplata, 337 obnova i
1.564 dolara fonda.
Polovica opdc
fonda je ispunjena, ali u
prctplatama — i
obnovama — jo5 nismo
stigli do polovicc.
Vancouver
Toronto —
VTindsor —
Hamilton
VTcIIand --.
Sudbury
Schumacher .
Kirkland Lake
Port Arthur —
Thorold , Port Colborne ~—.
Quebec
Ontario
Alberta
British Columbia
U. S. A. Ukupno:
TAB
' ",РШШР1Р
Treba takodje imati u i-- du da se mi pnbhzujemo
konvenciji Saveza Jugoslo-venski- h
Kanadjana u novoj
situaciji i u novim uslovima
stvorenih zenevskim duhom.
novo uslove, okarakteri- - ' Saveza ozbiljno i objekti-n- o
sam zenevskim duhom, tre-ba
shvatiti kao odlucan ko
rak za reSavanje svih pita-nj- a
i problema sa kojima su
svet i drzave suodeni u me-djunarod- noj
i domacoj poli-tici.
Jasno je, dakle, da ti
uslovi u isto vreme zahteva-j- u
i od nas novi, §iri i odlu-dni- ji korak za resavanje
problema naseg pokreta i
1 njegovih organizacija.
1 Treba imati na umu da ti
uslovi otvaraju Sire moguc-nos- ti
za nas na svim poljimr.
naSih aktivnosti — u izgrad-nji
na£ih organizacija, na£e
Stampe, promicanje kultur-no-prosvetn- e, organizacione
i druge aktivnosti. Bilo bi
pogre&no zanositi se mislima
da ce sa tim novim uslovi-ma
biti uklonjenl svi naSi
problem! i poteSkode koji su
nam na putu danas, ali isto
tako bilo bi pogresno ako mi
ne bi videli da oni zalsta ot-varaju
6irokc perspektive za
izgradnju i §iru aktivnost
nasih organizacija i stampe.
Tome je mnogo doprineo
i poset sovjetskih rukovodi--
laca Jugoslaviji i Beograd-sk- a
deklaraclja o sovjetsko-jugoslovenski- m odnosima.
Pridr2avajuci se politike
medjunarodne saradnje,
prijateljstva i mira medju
narodima i dr2avama, sov-jetsko-jugoslove- nski odnosi
su za паб pokret od narodi-to- g
znadaja i zbog toga tre-ba
da to koristimo u tiaSem
radu za daljnje jadanjc na- -
I SSSR cc produziti naporc u naoruzanju
kvotc
razoruianja i da rijesenjc
ovog problema ne bi bilo
daleko da USA nisu "izne-nad- a
izmijenile stav, ncgira-juc- i
svoje vlastite prijedlo-gc- ".
"Pravda" na kraju
ukazuje, da de Sovjetski Sa-ve- z
produziti s naporima u
razoruzanju, ali ne jedno-stran- o.
nego utoliko, ukoliko
i Zapad bude radio u ustom
1
U toku proSlog tiedna
najvedi napredak je uci-nje- n
u fondu; dobiveno jc
771 dolar ili skoro toliko
koliko u pet tjedana ra-nij- e.
Obnova je dobiveno 70.
I to je veliki korak napri-je- d.
L I
Nove
21
13
2
6
1
10
3
1
66
A
Obnovc Fond
61 5502.OO
41 334.00
18 7.00
13 69.00
16 ie9.ee
7 7.00
17 85.0O
12 lee.oo
o7
36.0Q
2
10 4.0O
39 73 00
28 37 00
27 30.00
28 3100
337 1.364.00
-- - ovtjruAi oe.
sih red ova i ujedinjavanje sih demokratskih Jugoslo-vena-Kanadja- na oko na5eg
demokratskog pokreta i nase
Stampe. Stoga potrebno je
da na dolazecoj konvenciji
Te
uisKutujemo o svim ovim
perspektivama.
Moramo takodje imati u-vi- du
i to da vlada naSe nove
domovine, Kanade, jo5 uvek
troSi milijarde dolnra na t.
zv. "odbranu zemlje", dok
provincijalne i mesne u pro-ve
manjkaju sa sredstvima
da bi se obezbedilo zdravlje
i naobrazba nase dece i om-ladin- e.
I to je jedno od ve--
I oma vaznih pitanja koje
nam se namece i mi moramo
. da o njemu vodimo raduna,
I jer nas interesuje da li de
nasa zemlja podi putem me-djunarodne
saradnje, prija-teljstva
i mira, ili de podi
putem daljeg podrzavanja
politiku "hladnog rata" i po-litike
sile. Sva pitanja koja
stoje prcd kanadskim naro-do- m kao celine, ona su i na-б- а
pitanj i na5i problemi.
Cinjcnica postoji da je naS
pokret zajedno sa milionima
kanadskog naroda i naroda
drugih zcmalja zauzco stav
za oduvanje mira u svetu, i
da ba& zbog toga toplo poz-dravl- ja
i podupirc svaki ko
rak koji ide ka re§avanju
svih medjunarodnih proble-ma
u duhu koji je izrazen
na konferenciji detvorice u
iencvi. Mi se zbog toga na-5e- g stava sa opravdanjem
ponosimo da je паб pokret
udinio i dalje de diniti svoj
skroman doprinos.
Ako samo malo Sire i du-bl- je zavirimo u sva ova pita-nja,
mi demo dodi do znklju-dk- a,
da se u ovim novim us-lovima
zadade i obavczc,
kao ni uloga i odgovornost
nascg pokreta ne umnnjuju,
nego sa povecavaju. Zbog
toga treba imati u vidu da
su prcd namn ne samo vede
zadade, obavczc I odgovor-nost
za udesdc u javnom ii-vo- tu Kanade, nego i vece za-dadc
i odgovornost da za taj
rad predobijemo veliki broj
drugih naSih iseljenikn, bez
obzira na njihova razlidita
mi-sljen-ja
po mnogim pita-- (
Nastavak na st 2)
Sesti tjedan kampanje
REZULTATI: 66 NOVIH, 337 OBNOVA 1.564 DOLARA FONDA
novim
Nov.h je dobiveno 13.
t torn su se istakli Schu-macher
i Kirkland Lake,
koji su poslali po 3 nove.
Ovom posiljkom Kirkland
I.ake se stavio u prve re-dov- e.
Niz kolonija jol uvijek
zaostaje u radu za nove
pretplate. To je najvedi
nedostatak kampanje.
Vancouver jc prcSao
kvotu novih i fonda te i
dalje stoji na dclu kam-panje.
Nove pretplate I dalje
ostaju glavnim zadatkom.
Na to treba koncentri-sat- i.
Rezultati utakmicc
za nove
Toml Tenovic —_________ 9
Boljkovac —_—.—. 8 Kruiic —__-_-______- __ 5
Kovacic _______________ 5
Stimac _________________ 5
Pribanic 3
Stevanov __________________ 1
eija un.