Jedinstvo, August 24, 1956

              STKAXA A
I NASI SU LJDDI GRADILI
SUESKI KANAL
(Nartavak sa str. 1)
PeSli srao, pomalo nasumcc, u
onz) die Boke Kotorskc, u kojc-g-a
$c ДОо a pcdalba preteznou
zemljc Srednjeg Istoka. Tamo, u
Krtolaraa, u lijepim se'lima kraj
mora, a kudama od tesanog ka-mcn- a,
zaklonjenim mavliniama j
vinogradima, rekoic bcz fkakxe
rczerxe:
— Teiko je oxdje nafi ijcdnu
kudu, jz kojc bar nctko nije radio
Л! ne radi jo! uvijck a Misiru
— kako i danas nali scljzct na-zm- ju 6'uv Egipat.
Skupo placeno zlato
Imao je praxo uditclj Vaso
Barbwf, kad je dosta skeptidno
zavrtio glaxum na pitanje o pisa-oir- a
tragoxima ill bilo kakxim do-kuzncnti-ma,
koji su xczani гг rad
i boravak naiih ljudi u dalekoj
zcmlji. Proili su otada decern ji,
nestalo je pasoia s grbom crnoiute
monarhije, a razne pohvalc, dne-vn- e
zapovijesti, radne knjizice,
potvrde o uplademm egipatskim
lirama itd., dano su iskidane ill
tpaljene. Pa ipak, ostalo je dosta
orpomena na ropski rad, uiasne
oapore i strahox-it-hc.u.j., irtxe, kcojmcor-j-c. ... pomoraca: otresito
ski putovi skratih za hiljade Luka, djedak, kojega
mctara i mnoge bankarske kuc
-- ijeta za fitao jedno stoljec
zaradjivale milijune. la pobjeda nad prostorom i
daljinama skupo je stajala Krto-Ijan- e. Krvao zaradjeno zlato гл-rSaa- lo
jc u diepoima trgovaca
zitom, koji su гл saki "star" (60
kilograma) kukuruza uzimali iuti
ze£e£i dukat — napoleon.
Ali, fivjeti ic moralo radoM na
Suez da%a'i su -- ar toliko, da se
nc skapa od gladi. Oni, koji su
bill bolje plafeni, koji su se znali
probiti dd mjesta sitnog poslo-odj-c
ili nadzornika, uspijcali
pitomim uvalicama kraj
izgraditi i ,ku?c. Zlato Sueza,
ma kohko bilo skupo placfano,
ipak jc gradilo bokeika sela
TeJko je to tojno utrditi, ali
nije pretjerana brojka, kaie-m- o,
da jc samo iz tri-eti- ri krtol-k- a
cla poSlo u Cgipat oko sto-tin- u
ljudi. U maloj, poiutjcloj
knjizici, na ijim je koneama na
pisano: "Knjiga od ra&mah",
ncjcStom i omornom rukom гл
pisao jc Djuro Barbie: "Lo i ja
s ostalom bracom poCeh rabotat
u kumpaniju od scca na II. ma-dj- a
po noom 1862. godine.
Naialost, Djuro je zaptsiao samo
podatle porastu plae, tome
kako je i kohko poslao ku6 "za
medju aidanicu ispod obora", a se patnjp, na kojc jc tamo na-ilaz- io
cijenu mladosti, kojom je
plalao sitnu brojku na isplatnoj
blagajni, nije nalazio za jedno
ni da spomene.
Za desct godina гаЈола na pro
kopavanju kanala — od 1859.
do 1869. godine — tefad iz Ra
1 Kosire 1 odlazilt u nepoznati
kraj, daleko od sojc Boke i sojc
siromaStine
Najprije su da brata Barbida.
Ivo. okuiali iredu na
dugadkom Suczu, negdje kod je-ze-ra Timan, jednoga dana sti
glo je pismo. "Zarade kruha.
ima, rada dc biti joi nekoliko go-dina,
ali nas komarci i
saka botcitina. u bara- -
odigrano jc u ubotu II i nedc- -
Ija 12. aagusta. Rezukati su sH
jededi:
Bcograd- - Partizan — Hajduk 1,
Skoplje: Vardar—Zagreb 1,
Zagreb: Lekemotiva —C f r e n a
Zvczda :в,
Tiegfd: BiM$ttdae —BSK 3-- в.
Zagreb: 5:4,
Safajcve: Sarajo©—Vrfei 2:в
Bcograd: 1.
na tablict- - I. Lokemo- -
tix--a 4. 2. Dmamo 4. 3- - Pamzan
s Spartak 2. Beducnost 2.
6 Crxcna Zxeada 2.
ad
kama pod —
ditati su rodjaca u selu,
}e, ito znadi ta dudna rrjed,
kojoj rusu znali ni ponjekla nt
nznijene.
— Moj otac Luka, koji je tada
iraao tek 14 sugao je
ubrzo za njima — ispndao je Ni-kola
Barbid, sluibemk jednog
poduzeda u Kotoru.
— I tako, jedan po jedan, odlaaili
su ljudi sela, mladi 1 start, go-lobra- di
djcdaci 1 xcd oronuli starci,
traiili kruha I zarade .
zivotni put Barbica ' e dade pnstup bolcsti
111 Е)гтч Л1ЛЛ-- - "гшЛ" nrmfn cirri a Л UlUltli Гl%7А"Лn1Аl1Л (unIaл IV
zavrJena. N"egdjc na
ogromnom gradiliitu, izmedju
Port Saida 1 Ismailijc, muiio sc
neki pomorac da ukrott laki
koji je ргооио radnike.
Postrani, kraj drvenog gata, stajao
je sclia£t£ Radovida 1 Iicem mu
je za trenutak preletio osmijch.
Slufaj jc htio, da sc blizmi ha~
iao neki od £е£ола
— Sta ti je smijeJno, mali?
MishS da bi ti mogao bef-Ije- ?
— Saka baba kod nas selu
J.~ : ,: 1 bolje nvinipulira brodom od ovih u j u- -j ил шj. mL: ._ va$in . — . je
kilo-- odvratio je
—
a j
su
u mora
sa
. . .
ako
o o
i
n
i
i
i
1
I
Pore4ak
4
. .
u
radili&a:
valjda,
odpojilo i suncc juga.
Sprctno i brzo, bcz riyctfi i su-M'in- lh
pokreta, pokazao je djcak
iz Boke soju jcs1tinu; kao da jc
osjetio izvjczbanu i sigurnu ruku,
famac se pokorno priljubio uz gat
Od toga dana prcvozio jc Luka
Barbii soje zcmljake od dncnih
baraka do radiliSta, onim istim
kanalom, kojim jc kasnije, kao
ed 2Гсо pomorac, upravljao sna-zni- m
rcmorkenma i ukao nato-aren- e
"brodoxe gotoo sih za-sta- va sijeta. Na kraju jc postao
koman dan t na 'Hamburgu", c-lik- om пјстаЛот terctnjaku, koji
jc prexozio ugljen i opskrbljirao
brodoc samom kanalu.
Kad je etf bio prcd penzijom, '
joJ uUjck drzecm i
pedesctgodiinjaku nudili su nove,
cfc duznosti, что da ostane.
Alt', njemu je yd bilo dosta lu-tanj- a, jaila se nostalgija гх tihim
zatonima u TraJti, kojima je
ronio s ostalim £oban£i6'ma iz
sela:
— I rarcm Веси da me po-stat- e,
nc bih mogao iie injeti
bcz moje Boke — glasio jc odgo-vo- r.
Tu, Ispod razgranate loze, pod
svodoiima, kojc jc sam
proeo je stari pomorac jol dosta
godina. Pricalo se za nj ega, da taj
"stari osobcnjak" ima d ion ice Su-csk- og
kanala da mu u "Jkrinji"
tupo zvetkaju dukati. da je jedini
on 'bio pamctan".
Ali, naialost, ni kapetan Luka
nije znao gledati unapnjed, nije
киролао ni dionice ni zemlju u
Port Saidu, koja se na otplatu pro--
da%ala po franak zj. ktadratni
doida ostaxljali mi sxojc motike metar, xed jc nasred Radoida po- -
Bogdan
pojedoSe
Spavamo
Sarajevo!
doxija-jud- i
godina,
uglavnom
jed-renja- k,
krepkom
podigao,
dizao — posljednjim rezeri-am-a
uitcde — sviju cliku zidantcu,
kao da sc na taj nadin htjeo otresti
%jekonog siromaitAa predaka.
Znadi, m on, snalailjivi i sprctni
koji je dalekoj zemlji da-rov- ao
djedadke radosti. mladost i
fitav ihot, nije bio niita drugo
do "tudja cdera. xjecni rob
rada i slufenja drugome, ubogar.
— i naSi su ljudi gradili koji SPORT
Drupo kolo Savcznc Nog-om- ct — razno
noffomctnc Hpc , зд _ ph. мј
Drugo kolo Pnt saxezne li'ge dke nedfclje odigfana }e nogeroet- -
2
Dmame-VejveHjm- a
Radmdki-Sparta- k 5
4 ' 2
mosketijerama"
gradjexinskog
jz
iz
u
u
u
u
4
ska atakmio iamedj gradskih re-prezmta- ofa LjWne i Zageba.
Pobijedda jc reprezentaca Zagre-b- a
2:1.
гцгт. — Rerrezentaewa
Bosne i Herfcgeviflc — rerrezen- -
tacija N R. Kiae €zl.
Sm Paele. — Brazlia. Cehe-sfevad- ta 4:1.
jc s bogatog stela dobio samo
mrxice . . . Jedan "bez srece"
Vcdri, smeiurani stardid, jedan
od onih naiih primoraca na kojc
kao da je xrijeme zaboraxilo i
kojima mozete dati i iezdesct i
deedeset godina, Joxo Markov
Djinoxid, iixi 1 danas sa sxojom
baba-Maro- m u kamenitoj potle-ui- ci
nakraj sela.
— Evo oxdje, na ooj strmoj
padini, gdjc mc po ditav dan bijc
bura dnto (praxo) od Veriga"
Luke nikakxoj
mrln
more
Bokclj.
svoj vijek. OJio sam i ja 1 Kum-paniju,
kako nc, bio tamo noc"ni
"ivar i 'patrun" na tendcrimir
(remorkerima), mornar na apo-rtm- a,
t — "saki ti je vrag u
moje libre zaoisan" — od srea sc
smijao djed Jovo.
Mjegov otac Marko jedan od
"Sttcrana" na prokopawnju Su-eza,
maJaksao od godina 1 teike
africlce klime, роглао jc sina da
рл zamijcni na posfu. Jer, obicaj
je bio, da neke sluzbc na kanalu
mogu biti i nasljednc, naroc!ito
tamo, gdjc jc bila ec"a odgovor-nost- .
Oni, koji su rukoodili Su-csko- m
kompanijom, s rlanom su daali take sitne privilegije nc-ki-m
sxojim namjcJtcnicima, u
pnom rcdu zbog toga, da bi i
na taj nadin odriavali majoritct
Ewopljana.
Ali, 4etropira4i mladid oran
za radost i pjesmu, nikako se nije
dao da postane jecni rob na du-gack-oj
vodenoj rpci, koju ljudi
bjehu napmili kroz pustinju.
Jzdriao jc jedanaest godina i —
"dalje se nije moglo". Stigao jc
u selo "bcz napuliona i fonnata",
snaian, zdrav 1 krepak, 1 "udio se,
$to ga ljudi nekalo za'obilaze.
govoredi da se rodio "bcz srcfe'.
— A, cto, si su oni otiJli
bogu naigaat (pomrli su), sa-mo
je ostao "nesretni Jo%o", da
jo{ koju godinu pnea o nedemu,
ito u dalekoj ali dragoj zcmljt
nijebilo ni ljudski ni po$tcno, Sto
jc cijcdilo i dutc t iiotc, ito jc
ved dav no trcbalo da sc zaxrii,
da л netragom ncstane. Jer, taj
kanal jc ipak gradio cgipatski na-ro- d,
a, njego nikada nije bio . . .
Sjeca че stari Joo pride sog
oca o patniama na prokopaanju
kanala, a i kasnije na njegoxom
odriavanju i proiirixanju, o to-me
kako su sc godinama ljudi
alopatili sami kukajudi i perudi;
kako ih je U dotrajalim drvenim
barakama satirala damotinja i bi-jed-a.
I zato, kad se, podctkom
ovog vijeka, Joxo pojaio u selu,
%edi siromah nego ito jc bio kad
je otiiao. jedino je stari Marko s
razumijcanjcm dodekao soga
jedinca i jedino on nije kazao, da
se Joo Djinoid rodio "bcz
srede" . . . ,lKO KAD1JA
(Nastait de se)
Hadnicki piknik u Toronlu
U nedjclju. 2. neptunhra odr-l- at i dadrt T Irdi ro-dii- njl radnicki piknik. Camp
Tarmol, Woudbridirr.
Zmajcva djcla u ruskom
prcvodu
izdaxadko, Truovi
poduzede za knjiiex-nos- t priprcma
knjigu prex-od- a iz opisa slax-no-g
srpskog pjesntka Jox-an- a Joranoxi-da-Zmaj- a
(I8J5— 1904). Oxaj iz-b- or
bit e prxo pocbno irdanje
Zmajcxih pjesama u prexodu na
raskL
Ljudi postaju vi.si
rastom
Opaieno da ljudi postaju sx
x--edi ratora. u prosjeku Promena
nije nastak samo uticajem nasJjed-ni- h
faktera, ved je usloxljena i
drugtra uzrooma. kao ito su po-boliia- ni uskni rada. hrane. napret- -
Bcogra4. JagesfaxaoKioa 4 9, J kera h4gicne. itd To de sx e moida
eexTti do stvaranfa icdeec novec
{ ttpa £eneka.
Vidno povikssfe rasu doxjka
zapafeno jc narodrte a USA, Aas-tralt-tt. Japan, kao i Skandinav- -
IZ AMERIcKE LIRIKE
Dijete
Aibertt Dijete btf'
Se tgrjf se na to cesW
Gledjj take teztta
oiuJa pretjxet
mrijel let.
Alberte, be}, tie iffaj se
na to eeslif
— Langston Hughes.
Moj narocl
Mo note J je sip
kao ut'j golubica, uto uttane,
sita bura.
A ja mu goverim, Ja e hjep
t gleJam tat torn ctlu ltotaca.
— Carl Sandburg
ANECDOTE
Knjizcvna posveta
Amcridki pisac John Steinbeck
poslao je iz New Yorka sojoj ie-n- f
u Kahforniji rukopis soje u-pr- ao zaricne knjigc. 2ena je pa- -
izljixo ouorila rukopis, rlo rado--
znala kakxa jc posveta, bududi jc
Steinbeck imao obidaj, da svaku
no-- u knjigu posxeti zeni s izabra-ni- m
rijcdima. OtoriJi pnij stra-n- u,
ona je proditala:
"Mojoj Ijubljenoj i obozaanoj
feni, jer je bila otsutna, tako da
sam mogao napisati оли knjigu"
Dumasov odpovor
Aleksandar Dumas stariji" oUgo-ori- o
je neotcsancu, koji ga je htio
poniziti, nazxaxii ga crncem- - "Da.
pospodine, moj otac je bio mulat,
moj djed je bio crnac, moj pradjed
majmun. ЛГоја generacija zapodela
je tamo, gdjc se aia doriaa."
Medicus
Veliki lijcdnik Claude Bernard
doiao je jednoga dana u posjete
sxojcm prijatelju iTalardu, slaxnom
izumitclju broma, i uprao ga na-d- ,e
kako pije daiicu konjaka
— Ti uzixaS alkohol — rede
mu. Nc radii pametno. Cekaj, po-slui- aj
malo: Ja uzmem da psa
istog rasta 1 starosti. Dadem im
1st obrok. Jcdnome od njih dadem
i malo alkohola. A kad poslije po-gleda- m,
ustanovim, da jc probaxa
onoga psa, ito je pio alkohol,
mnogo slabija od druge Sto to do-kazuj-e?
Г — To dokizuir. Oilr-rrf- ! Пј.
lard, da alkohol nije za ihotirlje
Umorstvo po bijclom
danu
Mlada icna, koja je tck od nc-dax- na
podcla uditi klaxir. marljixo
je xjeibala. Iznenada prekine ju
jako kucanje na rattma. Kad ih
otx on", ugleda policajca prcd so--
bom.
--— Sto se dogodilo? —- upita sa prcplaicna.
— Netko nam je telcfonirao,
da su u toj kudi upraxo ubili nckog
Chopina.
Hollywoodskc plumicc
Barbara Pajton, mlada filmskaj
trcba dux-a- ti
nepisane umjetno--H
sti te %rste U podetku taj no, ka
snije jax-n- o Kopadno dak u prisut-nos- ti
sxog muia, telefonski sc do-goxara- la
sa sxojim udxoradima.
Muza to nije diralo. Toliko xiic
nju Podnijcla je tuibu za rastax-- u
braka pomanjkanje Ijubo-mor- e
zakonitog druga.
Moskxa. — DriaxTio irdio so dievnikn
je
prodaju za puskc
Prema jednom izvjeitaju, koji je
primila francuska xlada crnadke
djexojke kojc su stare "oko 15 go--
duu, knjumdare c iz
kolonija u Afrtri u Saudi Arabiju,
gdje ih prodaju na trgovima zx
roblje. Djexojke postiiu cijenu od
j 200 do 400 funti sterlmga, dok
pnstao muikarac keita oko 150
funti Oxt roblje naieg tteljeda,
csto c trampi za oraijc Tri dje-vok- e
za jcdmi xojnidku puiku
Jedan muikarac za kutiju muni-- .
je. U krajevima, koi ekruiaju
Sahanj. djeca sc пмјепаји jed-n- u
stara bajenet
O sx cttmj rn-om- e goveri Nf Era-raan- ael
La Gravierc ecifatm rad-m- k.
koji je ргохте nckoWco mje-sc- ei
e Franatskoi Ekvatorijatnoj
Afrki. Franotsk! Zapadnof Afri--
skim zcmJfama. IrtraJivanja su, ] d i a Francwkom Karacranu. gdjc
na ргнајег. atrrdila da je danasafi I istralirao trcovmu rebifcra. Stotinc
Sx-edj- an za drtarih pctnaest ccn- - — ти&агаса, iena dje--
Montcvidco — UmgTai— Ce-- j nmctara nii od sTog pradjeda, koji ce — namamljcni. prodaju se kao
0 l tc iirio prije sio godina. robcvi na trgor jna a Arab, t
(65)
K Г E T V A
A U
— Nemoj, nemoj, gospodjice,
fremnogo suza elika su grehota,
рокојткд u grobu. Bog
je dao. Bog je uzeo. Njegova badi
oIja. Glcdaj ti mene, na, co oaj
moj 2ian polctio ne jedamput
s madem na Kaptolcc. To mi nije
ujak, to mi jc muz pn sreu, to mi
je gospodar hranitelj i branitclj.
Boic, Boic! Koliko sam prctrpjela
smrtnoga straha. A — produlji
Jclena, t suze je podeie guiiti —
ita bi ti rckla, da ti se zgodtlo,
ito ment, da si majka, da tmai sina
jedinca, Iijepo dedo od srea, ta
krasno ko ruiica, da, ko ruzica,
pak su mi ga zlobnici ukrali —
udan gradjanka jade u plad — u-kr- ali
iz oc komore, tu mu jc bila
postelja.
— 2cno' — opomenu je 2ian
— Ukrali ga zlotxon, moje zla-to,
i ja bijedna ncxoljnica ne znam,
imam li sina, nemam Ii, pak demo
ja i moj starac ledi u grob bcz
ploda, bcz djctinjega blaposloxa
Oh, toga ti ne znaS — jccala Jc-lena,
zastirudi si odi pregadom —
ti ne znaS, kako se ljubi. onako ja-ko
Ijubi.
Ko da ju zmija takla, oovi An-djclij- a
glavu, krv joj skodi u lice,
laipiljiv odi u 2iana, rede:
— Da ne znam, kako sc Ijubi
Hx, ha. ha! 2iane, drai gospo-dar- u Zixane, Lacko ic pocinuo.
dobro, al u ime ihoga Boga, tko
je joi poginuo? Tu jc bilo borbc,
bilo kni, mmih glaa. Reci, tko
je joJ poginuo'
kr—i, aBl ilonisajem sjdeudoe,, tdeakloje jjeoiputknoo
od txoga roda poginuo.
— Rod' Rod! Sta jc rod Mo-ra-m h ti izxaditi svojc sree' Ti
imai ienu, znai, ito je zarudruk
Reci, jc Ii poginuo Benilav Palci-ni- k,
oh, reci, ma ja i mahom mrtxa
pala' — zaapi Andjelija, sklopiv
prema 2ixanu rukc.
— Ne znam, nit sam duo za to,
gospodjice.
— Da nisi duo? — poglcda ga
djcxoika kroz strah.
— Duie rru, nc znam — rotxrdi
moinjar — nu smiri se zasad.
Imam dosta znanaca u xojsci, joi
danas du ti redi,, ito znati iclii.
Pak sc ne boj niita gospodjice,
vriicme je nemirno, ljudi sc tuku,
sudba baca ih amo, tamo. No ako
su ti ujaci u Bosni, dobit id glasa
od njih Medjutim si pod mojun
okom, pod mojim ititom sigurna,
kao da si na gradu kojeca ujaka
Nego sc dux a j i sama, ne pokazuj
se sxijctu, znai, sada ima u cradu
mnogo siloxitih ljudi, ima ih, koji ) poznaxaju nedakmju biskupa Pax la
Ne pokazuj se, gospodjice
— N1 iixoj duii, all zakhnjem
te, joi danas, danas' — dahnu djc-xoj- ka
i uminu u komoricu sxoju.
— Sirota! — rede Jelena, tarudi
sc odi — ia sam pntom. nlakati
mora la, oxakxo gospodsko dedo, pa
na, 1 na nju ide nesreca kao na
ma koga od nas.
— Ljudi su ljudi, bije ih zlo,
sja im dobro, kako je koma sud-jen- d.
Strijcla pukne u stablace, pu-kn- e
i u hrast Nego, Jeleno, zabra-x- i
xrata, kad budc prolazio kralj
s kraljicom. Bit ce guzxc, to znai,
a da ima puno dixljih, gladnih
glumica, xarala jc sxog mula po 1 sabljasa, 1 to znai, sc
sx-i-m praxihma J°. jwnom xcum, cuxaj лп
Uzrok
francuskih
za
. Crnaca
!
djclijinu tajnu, ne pism nikomu
— A ito mi to opet goxorii?
— No, no — mahnu Zixan ru-kom
— ja ncbi na nijcdan ienski
jczik prisego. makar ga sxctom o
dicom poikropili,-- ni na troj An-djelija
je sxeti zaklad, a ja zaloiih
sx-oj- e poitenje. Zapiit si to zt uho
Zbogom!
— Zbogom! Zbogom! — planu
uxredjena 4gospodarica i okrenu
muiu si ledja.
Od lira zclenila nije bilo vidjeti
kuda, od grane do grane xijali se
zobun
staiahu u dugun ima cehoxi
grada Gnda, sxaki zasurem
sx-©jo- m. Mesari bijdi pod
spuitajxadi na rame iiroku
stekiru. Krabopckan dricdi hlitb.
xelik mimskoga kola, diz-- 1
man cizrau. u kofoj je
stak pet Tcdara vma. тч
stelan na vtsokof zlatnef x-e-li-ka
iensku ctpeiu od ertcne koie
sa stotmu sarcmh xrpca. taCo t
tadkari. bra raesnjan.
srebman. dehaii. igkn hcan vki
svof znak Svi sc poiieno znotiis
o sttneu. a4 ve+к slave xdel nftbeve bee оЉАфап, go-tov- e
mrkim, te si od ponosa nc
otnteic znofa. pake parlo
sc n zbora mali krotac
Milocfed. koga zapala dasna
zadada. driati kraliev-sk- e
ralade kroiackoc
crha, toll or,a£kc, dx bi bio dov--l
(H tstortfski toman) GUST SEX
jck njima poitoxanoga Milogleda t nac oholo dizudi glax-- u 1 nasred snjede mogo. f okom koliko sjajnog boljarstxa,
Po uhcama 1 trgu plcli se Gridani j Woic -- Je " xiloxitun konjuna
i Gnianke sxe u ruhu, dno brciuljka Ujedamput
pod sxilmm bijelim pc-- sc w ccstc susjeagraaske tru
dama, crnim zobuninu, modrim
dolamama, tu i tamo protiskixala
x-nit-edi
djeca oko% Caxagnolija,
koji je u djgadkom crnom ruhu
ietao prcd gradskom kudom dtiudi
xisoko sxoj papreni nos. Iz prozora
xrxjele glaxe, po kroxoxima sc
xladili ljudi, a gradski, oruinici
imah dosta muke 1 posla, da koplji-itc- m odrpanu dcljad 1 djecu, koja
jc jaiudi na ulicmm plotoxima zi-ja- la u Oko zxijezdc vrh tor-nj- a mesnidkih xrata savio nogc
Paxiia Gond, pa je gle
dao.u svjetinu, koja se je duboko ram Iiudi Pod exozdenom koJul
pod odima mijeiala, JOm, sa tcikim
occkujuci osioooujcnu kraijicu
Ujedamput zaori sa xrh Grida trub
Ijaj, sxijet sc uskomcia, sxe krenu
glaxom prema kraljcvskim dxo-nm- a, na kojima se xljala xelika za-sta- xa sa grboxima kuda Lukscnf-bur-g
i Anjoa.
Iz xrata. palade prosu
c brzim kasom sjajna poxorka kon-- i
janika, projun srednjom ulicom 1 krena preko Магкоха trga put
Mesnidkih xrata Siroko sc razmicao
sxijet, skidajudi kapc, izxaljujudi
odi na sx-ijetl- u gospodu. Ponajprije
podaleko od ostalc dctc jahao je
glasnik kralja, na trep-tjel- o
mu bijelo 1 crxeno pcro, niz
tijelo mu duga od
bijelc sx ile, zarubljena zlatom, a na
prsima t led j ima sjao mu se
grb kralja 1 kraljicc, a usto hrx-atsk- c
kockc.slax onska kuna. ka-sa- o
je glasnik, dricdi desnicom ru-kom
srcbrni itap sa zladenom kru- -
nicom Dxadeset koraka za njim
pomicaSe sc polaganije dx-anac- st
trubljaia, dxanaest bubnjara na bi-jelci-ma.
Plaxctno im je mho, pla-xctn- e
im kapc, plaxctna dugacka
konja, plaxetne zastaxicc
na ducadkim trjbljama i sxileni
nakit bubnjexa, a sxe potkano sre-brni- m
cxijetom Ijiljana.
Batidi gromore po bubnju, trub-lja
sc ori zrakom daleko, jaxljajudi.
da njegox-- a kralicx-sk- a s.xjetlost Sii
man jezdi nrcd sxijetlu si gospoju
Manju Sad ide medju sjajnim ko-lo- m
sam kralj. Mirno jaic
krasna at malo vidii od
konja, dugo skrletno pokrix-al- o
po-kn- lo hata, a dcbclc zlatnc
gotoxo sc poxladcpo zcmljt Samo
vidii, xrat mu se ziba poput labuda,
xrh glaxc dridc perjanica, a
ruza na prsima zclenka sja sc od
alcma. Mirno sjcdi mladi a
man пл xisoku pozlaccnu scdlu
je tijcla, z b ij c n,
kratkoxrat, oko dugoljasta Iica
uhxatila sc slaba brada. nad
usnicama tanki brkoxi, iz iutkaxta
1 1ica iiljt se dugadak tanahan nos.
sxe mu odi kanda gledaju samo u
jabuku scdla, al opet skodc sad amo
sad tamo Mlad je. at dim se pri-sta- r, lukaxost zabiliczi sxoj znak u
crtama toga dobrosrednoga xiteza
S1I1 se na tclidjc, zato diic oholo
sxoju obrijanu j;laxu, pokrixenu
kapucom od xkrletne kadife. oko
kojeg sc xije zlatna krunica.
Uz tijelo mu se sabire duga halja
od zlatna brokata, proxezena crnim
lax-o-x Jatom okoxani mac
sjaje mu se o boku, rijetko ga vadi,
zlatne ostruge na crxenim dizmama
rijetko kada bodu xiteza.
Mnoco se oko njega jati boljara, al
Siiman gox-or- i malo, slab jc pnja-te- lj
latmskoj gramatiCH a hrxatski
nc umije. Krai njega ziba sc plaho
na konju kardinal Dmitar u
ruhu 1 Lacko Ludcnac
u mrkoj dolami pod xisokim kal-pako- m, pod emim oruijem stupa
korak po Rorak Gorjanski uz Moro-- ,
x iix 1 gospodma Koroga, uz Alsana
i crnoruha suica Pantatcona Barba-dig- a,
poslamka Venecijc, 1 ostalo
a nemirno skakude ucd-- 1
pod kunom u plaxctmi
ruhu ban Ahaaj Frodanid, plaho
dacadU xiienci iarena oijca, sc ad oxomu, sad one- -
stotine bijehh 1 modnh zastaxica ™ boIaru 1 smijcscdi sc shtka
leprfale zrakom Ulice bi- - ' NId d konjania Kumani na
jahu zadudo фс ko dlan. od Mcs- - wcnm kenjima, mrka, crnobrka
nidkih vrata do kraljcxkc palade I
" Od krzna im i kalpak.
redox
pod
kapom.
sxijetlu
poput
ogromnu
Nijemci
batmi
Л
sabtran. van.
Ifetncm
m
Napnic
svedanem
bteie
ncdakko od
omaike Rrc
mjcrcdi
prcrezati
sxedanom oroi'lo
partama,
se
sxijct
radoznalo
otxorenih
klobuku
padala haljina
iareni
boljara
zclenka,
kidankc
ima.
kapom
preko ramena stoji im luk, na led- -
jima pcre se stnjcic iz tuu a o ooku
igra krix-oiij- a sabjja Tako ide Sii-man
prcd Mariju
U ravmci nakraj podgradja Ihce.
gdjeno se z-elcne-m
poijanom dul ja- hu btjda di4a kraijevskog tabortMa,
vtsK sc пл hutriku. poknxenu sajeo-vun- a. kralicrski later Ne drtiri
peztadena stupa dizao sc iirok krov
od sktietna svkna. a nad njtm sta-le
ic veWta pozladena kruna. Na
stufovtma leprlale zastaxe, oko u-po- va
XTjalc sc raic Pod tm kro-vo- m
пл odsgJed s0}ka.fcdfSe n--a sjcdala Siiman kralj, dricdi prcd
sobora obiema mkama kristalni
driak kraltcvskoc raada. Nrtke ne
bttaJeaz nteaa neeo kardinal Dm
Uf 1 goxpodin Ladecac
Ta dra rmlienika staiahu za sic-- j
aaiora kraja. kardinal sktopcv mke,
pomzao glcdajjtj u zemlju, Luce--
O A —
"
u blja, a skoro zabljcsnu iza zaxoja
puta uoojito kopjjc.
— Niczina sxjctlost ide — U-p- nu kardinal, nagnux-- e prema kra-Ij- u.
— Dobro — rece Siiman, dig-nu- v
se udas na nogc.
Trublja od kraljexa iatora odgo-xo- n
doiljacima, Sigismund mahnu
Gorjanskomu, a oxaj poleti sa desct
sxojth konjanika kraljici ususret.
Iz oblaka gustoga praha izxi sc
kraljidina pratnja, dcta pnmorskih
konjika gospodma krekoga, sxe bi- -
njegoxima okrughm ititom,
Ozbiljno
poknxala
bujna
a-P'"1!-
1!'
buzdoxanom o scdlu 1 kopljcm u
ruci, pod dclcnkom im sjala franko- -
panska zxijczda, a xrh iljema
im perjanica rujnc 1 modrc
boje knezoxa krdkih. SrcJ te detc,
prcd kojom je jahao trubad, noJa-n- u dctin krina doxjeka nosiljku po-put
male kohbicc. dija okna bijahu
zastrta sxilenom zaxjesom, a uz nju
jezdijaic na xrancu gospodin Ixan,
knez krdki praxa pnlika brata si
Stjcpka, tek neito stariji, sjcdijt.
Bijaie todoxjek ko gora 1 uz sxoja
Ijeta jedar 1 hjep, kao dcsxma na
pnmorskom gndu izniko Koiulja
od srebrne iiec Iaitila mu sc nad
surkom od erne kadife.
Srcbrna iica poknxala je njego-x- a
kruta stcgna, a nad okruglom
srebrnom kapom xrh glaxe sjala je
zlatna zxijczda Tako jezdijaic uz
kraljidinu nosiljku dricdi desni-com
goli mad, ixalcdi Ijcxicom ne--
munog xranca na srebrnu Iancu
Joi su slijcdila itropodudi troina
kola, a u nnma dxa u crno odje-xen- a
gospodma, mlctadki poslanict
Leonardo Dandolo 1 Paxlc Maxro-de- n,
poneito blijcdi 1 umorni od
teika puta kroz pnmorskc stranc,
a za njima tila hrpa tciko nakrea-ni- h
mazga, kojc su nosilc kraljidinc
sxite 1 blago.
Gorjanski dospje sam do dctc, a
prcd nicga izleti knez krdki
— Dobro doiao, junadc, u ime
Boga i kralja — xiknu madxanski
ban.
— Bolje naio, junadc — od- - zdraxt Ixan, pruiiv poslaniku des- -
nicu.
Na dozix' Gorjanxkoga pojaxi se
bijcla, smha ruka iz zastora no--
siljkc, odrgnu zax-jes- u, i na oknu
pokaza sc bliicdo, miedno lice.
glaxa kraljicc Man jo. Ixan zaustaxi
Sii-'c'et- u gromkim glasom, madvan
srednjeg
tankim
konja
grimi-zn- u
kapetan
btstrira
trcp-tjc- la
ski ban sidjc s konja i klcknu jed- -
nim koljcnom pred nosiljkom na
zemlju.
— Da si mi zdraxo j tn puta
zdraxo, sxijctla kruno, na oxoj ze-mlji
u ime moga gospodara kralja
Siimana, koji mc prcd tebe posla,
U" ime sxih naiih vjermh srdaca,
koja radosnije kucaju, gdjc im je
sxijctla xladanca slobodna oJ dja-xohk- c mrcie.
— Zdraxo, zdraxo, Gorjanski —
mahnu mu Manja rukom — ah,
otkad sc ne xidjcsmo bolni, onog
krx-axo- g dana oh — uzdahnu,
i dxije suze joj izmkoic ispod
% jed j a
— Pamtim taj dan, sxijctla ros- -
po, nikad ga zaboraxiti nc du —
odvrati Nikola, poniknuv nikom
— A gdje jc moj sxijctli gospo- dar — zapita kraljica.
— Eno na ravnici deka te pod
Satorom medju gospodom 1 orula-no- m
x-ojsko-m.
— Cemu to slaxlje Ccmu ta buka' — namrgodi sc Marija —
ne ljubim toga, nije to za mene
Ajdmo brzo, gospodinc Gorjanski
— to rede i ustcgnu glax-- u brzo
natraike.
Siiman poleti sa brciuljka, pod
Satorom zaustaxi se noxiljkaj a iz
nje izidjc kraljica Manja, u crno
zavita. nosed! krunicu i molitx-e-ni- k.
Jed a jedxkc koraknu na run
fdvorkinie dxa, tri koraka
— Marijo — kliknu Siiman,
liredi rake.
— Sigsmunde' — dahnu Marija
i kiona u narudjc kralja, koji je
poljubi u c"do, al ga zazebe rce
Bilo mu je. da drii u mkama mlo-hax- -a
starievt. bilo rnu jc. da jc po--
Ijubto celo mrtxaca. Tad ntita
bljesnu poput munjc od kraljcra
fcrt€ra. srcbrni ktp glasnSca I u
hip. u mip zagromonie bubnjevi,
xikrwie trablfc. dai, cijete vojxke vdn amebesom 1 triresom o Itit,
zastax-- c rabnlc (arena knla u zraku.
i zadrhu to vrto kophe e suncu.
jkaada se na zemift rmjciaju zvi- -
fczdc xson oko iatora pako di
zahu vnoko k sanca јјое zmijo-lik- c
raaexe khTcxtjadi
— Skra Sifmana Stava Manji'
— i kao cremena jcka izt devcte
pore odiekna faram bKstavth roje
xa voke- -
— Stava Stfmanu SUra Manjif
— Slava — zatwtniise sva zvo-п- л.
potresnom zvonjavom.
(Nastavit de sc)