000094 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
тишцди, i i w t н i j mn,. Л u wmmpjwmww mmM-iwfwfvmwmmmmmmmmmmrmimmi'mm- m ________Ш___ _ _ ijp_ JUGOSLAVENSKO-KANADS- KI DEMOKRATSKI LIST VOL III. NO. 24 (646) Apel novih doseljenika radnickim unijama "Nadamo se da ce rezultat postupka, radnicki pokret pruziti pomoc radnicima kao sto smo mi", izjavili su strajkasi Mall Tool Go. Toronto. — Strajka§i su napustili tvornicu Mall Tool Co. nakon je provincijalno minlstarstvo rada obecalo da ce provesti istragu. Do itrajka je doSlo kad je vla-en- ik ivornice otpustio 24 ra-dni- ka i radnice zato Sto .su pristuipili u uniju. U tvornici su bill detiri dana. Radnici su izmarsirali iz tvornice uz pjesmu i muziku. Strajk se nastavlja i pred tvornicom su formirane JtrajkaSke straie. Vecina radnika u ovom poduzccu su novodoseljeni ' Nijcmci, medju kojima je i Teliki broj icna. Oni su u-najm- ljeni nakon preseljava- - n jc tvornice iz Guclpha, kad { vlasnik Mall vi3e nije токао da odoli unionizaciji. On jc mislio da je unajmljivanjem , novih doseljenika Nijemaca I rijcSio unijski problem. Ra- - cunao je da de oni raditi za ' nlske plate I da ce stajati daljc od unijc. Pladao ih jc od 90 centi do $1.30 na sat To je iSlo neko vrijeme, a onda su radnici doSli do za-kljud- ka da se organizuju. Oni su masovno pristupili u uniju. Kompanija jeodgovo-ril- a otpustnnjem' dvadeset-cetvoric- c mislodi da ce za-stra- Ait ostale. Mcdjutim, ovi su odgovorili obustavlja-nje- m radn i ostali u tvornici. izlnzn iz tvornice StrajkaSi su izdali izjavu u kojoj osudjuju postupak kompanija prema novim do-seljenici- ma i pozivaju orga-nizova- ni radnicki pokrvt (sindikate) da se za njih za-itzm- u. "Mi c nadamo da ce sada. kao rezultat nascg postup-ka, radnicki pokret Kanade poduzeti vcce organizacione mjere i pruziti vecu pomoc radnicima kao sto smo mi", kaie se u izjavi Dalje se velit — je onaj ( razni izjavio da mu je zao sto je dosao u Kanadu, ne mi. Na ma je drago sto smo doili. Mi cemo uciniti sve sto bu-de- mo tnogli da se poboljsaju plate i radne svih doseljenih radnika." Akcija ovih radnika na ' oШrgаajneiznoavasnimogpartaidjuninitevasamveod ditave javnosti. Radnici iz drugih poduzeca u okolici, kao Sto je Anaconda Cop-per, clanovi unije automobil-ski- h radnika. unije staklar- - skih i keramidkih radnika i drugi dolazili su pred tvor-nicu, donosili darove i kura-ii- li StrajkaSe. Mall je bio zatraiio po-moc za izbacivanje strajkasa iz tvornice, ali je ova odbila. Strajkasi su izjavili da ie na svaki pokulaj nasilja pre-ma sebi odpovoriti strajkom Kladju , Predstavnici raznih unija osudili antiunijsku djelat-no- st kompanije. Cotterill od United Steel-- j workers unije je rekao : j Tool Co je sprovodio politiku otpustanja da spri-- { jeii unionizaciju. Njihov re--: (Nastavak na str. 4) TORONTO. FRIDAY, MARCH 23, 1956 kao naseg vecu kod Prilikom okolnosti policije Murray јкЧј к~~~'7" Sdtv &f v Ч Jo Jrdin prixor iz tvornice Mall Tool Co. u Torontu za trijrmc- - "May.in" itrajka. IIAHRISOV BUDGET Narod poreze ce OTTAWA. — Ministar financija Walter Harris podnio je parlnmentu drzavnih prihoda za idu-c- u (193657) fiskalnu godinu (prorndun izdatnka obja-vi- o je ranije). U proracunu noma naro-citi- h promjena prema pro-l- oj godini. Visoki porezi os- taju. Ukupni dohodak ce do-sc- ci svotu od $4,763,000.000 ih 113 milijuna vise od pred-vidjen- ih izdatakn. 91.7 posto prihoda treba doci od pore-z- a, a 8.3 posto iz drugih iz-vo- ra. Na vojne svrhe pak od-pa- da vise od 40 posto izda-- Mall bio koji je taka, dok su ignorisani su "Mall problemi (na primjer, izdr-iavan- je Skola). Porezi na Hcni dohodak su istoj visini i predstavljaju 27 3 posto ukupnog prihoda. Nepromjenjeni su i porezi Ottawa. — Govoredi po prijedlogu za inkorporaciju jedne kompanije za kon-strukci- ju cijevi za razvod gasolina u provincijama Sas-' kHaytdcrhoecwarabnonsi MPiapneiltionbea l—i-mited — poslanik Stanley Knowles je kazao, da se ova kompanija nalazi u rukama istih ljudi koji kontroliSu ulje, plin, go'rivo i vodenu snagu. Stvara se orijaSkt "octupus, (hobotnica), re- kao je Knowels. Knowles je pronaJao da Otpustcno 140 radnika zbog unionizma Toronto. — U ovdaSnjoj America. l za dalje placati visoke oruzje dok razne potrebe ostaju nepodmirene proracun na dohodak korporacija, a oni predstavljaju 23.2 posto prihoda. Prihod od poreza nn promet prcdstavljn 15 posto. U ovom porezu date su neznntnc olaksice t.j. bit ce smanjene porezna stopa na neke artikle. Jedna novotarija u budz -- tu je porez od 20 posto na prihode ameridkih £asopisa koji izdaju posebna izdanja u Kanadi, specifi£no prihod od njihovih kanadskih ola-sa- . Time je poodajeno de-set- ak amerikih £asopisa, koji su u£inili proteste. Har-ris je rekao, da je ovo u6i- - SA6ICA POSJEDUJE MNOGO I postoji bliska veza izmedju ovih kompanija : F. H. McGraw and Co. iz Harforda, Conn., USA., F.H. McGraw Co. of Canada, Nesbitt, Thompson and Co. iz Winnipega, Anglo-Canadia- n Oil Co. i Trans-Canad-a Pipeline. Posljednja je opet dedo velikih americkih kor poracija plina i ulja. Prijedlog je ipak odobren. Trail produljcnjc vremena za glasanjc Ottawa. — Poslanik Jo-seph Noseworthy je izjavio da ce predloliti produienje tvornici za pravljenje kabi-- vremena za glasanje u fede- - neta za televizijske aparate ralnim izborima za jedan sat otpusteno je 140 radnika t-- j. da se glasanje zatvori u zbog organizovanja u Inter- - " sati urn jesto 6. To b! omo- - national Woodworkers of jnadilo mnogima koji moraju , raditi do kasna da glasaju. PRICE 5c PER COPY njcno zato da se pomogne knnadskim casopisima, koji se nalazc pred propasdu, jer nisu moRUci da izdrze ame-ri£k- u kompeticiju, poJto sc nmeridki casopisi ovdjo ob-- zirom na vece pORodnosti joftinijc izdaju. U svom Kovor'u Harris jc podvukao opasnost inflacije. Priznao je zavisnost vanjske trKovine od USA. Komentari na budget su razliciti. Najvise se njih se slazu u tome da Je budiet sastavljen sa vidom na fe-dera- lne izbore iduce godi-n- c. Naime, vlada ide za I tim da stvori budzetski vi- - iak da bi iduce godinemo-gl- a dati neke koncesije koje ce upotrebljavati kao izbornt mamac. JUGOSLAV ESSKI ; da, kako je Alekundir Rinkovid. tnrii ona lizu aktuelnth pitanja iz 2i-x- x i tdi Sa%-cz- a komunista u vezi s rro%-odjije- ni VI. kon dru£Oa da $e odrede zidaci Saveza komaniita u borbi za upradnju i socijalizma t ocijakAe demekracte. U vn uvodnem gevera marial Tito je ukazao na glarne prebterne treba rrjeiHL On ie ru prvom podru-ka- o da je "poUife VI konpreva. ru komc Je irrrtena krupnija preori. .. 9RIR Jos uvjek velike manjkavosti u zapadnom planu za svjetsko razoruzanje LONDON. — Na zasjedanju Potkomiteta komisije UN za razoruzanje podnijet je francusko-englesk- i plan za razoruianje koji ne predstavlja narociti napredak u poredjenju sa ranijim prijedlozima zapadnih driava, premda ukljucuje i Eisenhow-ero- v prijedlog o zradnoj inspekciji i Bulganjinov prijedlo o kontroli u lukama, vai-ni- m saobradajnim i drugim strate§kim todkama. Najveci ncdostatak plana je u tome Sto daje prednost kotttroli nad smanjivanjem oruianih sila i naoruzanja i ostavlja u ne- - izvjesnosti pitanje zabrane atomskog oruija. Izdanjeod utorka ce biti promaseno; % iduci broj u cctvrtak 29. marta Obzirom пж odriavinjc Jle konvencljp Saexa JuKOlarnskih Kansdjan u ubotu 24. i nedjelju 23. marta izdanje od utroka n moi iza. Uelijrd Iors, kao 1 zbojc blagdana od i izaci Jrdan dan rani jr t. j. u frttrtak 29. marta. Molimo da e lfrrdnUto i uprata. P0V000M GALAME 0 STAUINU (U rednicki clanak) Prcporucamo Citaocima "Jcdinstva" da se ne uzru-javaj- u povodom vijcsti i komentara o pokojnom Josipu Visarionovicu Staljinu. Vecina onojja. bto dnevna Stampa spada u naj-obidn- ije izmisljotinc i nagadjanja, koja ncmnju nikakve osnove, niSta zijedni6kojr sa stvarnoSdu. To je nastavak neprijateljske propajjande koja sc protiv SSSR od njegovog postanka. i "Jedinstvo" je objavilo nckoliko iz kojih de cltaoci modi zakljuciti o demu se radi, a objavit demo joS to bude za razumijevanje ove stvari. Prije svega treba, istadi da nema dokaza da sadaS-nj-e rukovodstvo Sovjetskog Saveza ide za tim da ponisti Staljinovu ulotfu i zaslugc u izgradnji socijalizma u So-vjetsk- om Savezu i da oda priznanje trockistima i dru-gi- m izdajnidkim bandama, koje su htjele da Sovjetski Savez skrenu sa socijalistidkog puta. Cinjcnica je da je Sovjetski Savez u periodu Stnljinova vodstva izrastao u modnu socijalistidku driavu. To je svakome. U Staljinovu vodjenju bilo je i pogrcsaka, koje se sada podelo ispravljati. Jedna od takvih pogreSaka bio je sukob sa Jugosia-vijo- m. Sustina toga spora je bila u tome to se Jugoslaviji nije priznavao onaj put razvitka u socijalizam, koga su njezini rukovodioci pronasli kao najbolji, vec se trazilo da ona ide putcm kojim su i51e zemlje narodne dcmo-kracij- e. Ovo pitanje je od vaznosti ne samo za FNRJ, vec ditavi medjunnrodni radnidki pokret, jer ako bi se na taj nacin pnlnzilo pitanju razvitka socijalizma, ako bi se trazilo da se sve zemlje razvijnju po jednom ka-lup- u, to bi bilo od velike §tcte za razvitak socijalizma. Nedavno dvndesoti konres je dvrsto po-dupr- ao Ienjinovo udenje o raznim formama prelaza u socijalizam. Na konjjrcsu je takodjer kritikovan "kult lidnosti", t. j. pripisivanje velikih zasluga Staljinu, a ignorisanje drugih rukovodilnca. a sto je gore, uloge sirokih narod-ni- h masa, koja jc osnovna. U toku posljednjih 20 godina nije bilo kolektivnog vodstva, pa je do.slo do raznih ncz-drav- ih pojava. To je omogucilo imperijalistidkim ajjcn-tim- a Beriji i dru2ini da se uvuku na visoke polozajc i naprave veliku Stetu i Sovjetskom Savezu i ditavom mo djunarodnom radnidkom pokretu. Dalje je redeno, da je Staljin udinio pogre.Ake u ocjcm mcdjunarodnog druStvenog ruzvitka, koje je on iznio u svojoj brosuri "Ekonomski problemi socijalizma u SSSR-u- ". Sada se ti nedostaci u Staljinovu radu ispravljaju. Ispravljanje pogresaka je dobra stvar, pa i u ovom slucaju. Medjunarodna rcakcija jc sada oko toga raspirila galamu da bi dokazala ispravnost svoje nepri-jateljske rabote protiv Sovjetskog Saveza i socijalizma Ona u tome ne de uspjeti. PROBLEMI Bcornd — sti plenum Siven I u radu Mvcza komunutj. .spcktni, o ulozi komunitt u torn Jucosbmic inuo ie ulna komc su donescne odlukc u ram'tku, dolazimo do icdnc kon zidatik rekao referent nekih odluka preva, dalfnjoj razvitak koje mjests izdanjr prtka uvaii. pi5e vodi stvari vaino vidno odrinni KISS uvijek radi toga uopce. icntaaia komunisu skladu s druittentm zbiraniem u Juposla%iji i na kome se ukaralo na ulopi koju u diljnjem razrttku soojaltznu trebaju da i£Tiji ko-muni- sti dok da take kaiem. do ir-jesn- e stapvacije " "Ljudi se nisu tiogli snafi. pa se Into potto i knvifn pMtem r-adu. rekao je Tito. Dalje je kazao: ~U cenw su esaevnt nedetad a stataa'jc, koja je moid do%eU do j pometnje u glarama nekih ljudi. — naime, da s postepenim odumi-ranje- m centralnih driarnih privre-dni- h i administratf-ni- h funkcija odumire i potreba da poitoji jedna organ iz! rana i tako u naiem drus-tvene- ra sistcmu postartjem partija Lao {to je bita nab Kemumstiflca partija. ShratHo se te krht zbeg to. Sto su budi пшК, da — аемахицет raaa dareza когаит- - , . . _-- -- n. % . sta Ako ezmemo da smo na VI I""1? -°- "-"" "4™ --k- ongrt Saveza J " fBnkQi- - odnno usbjed de-vi-jc govorili o daljnjem razvitku ccntralaadje epravljanja u pmrHt socijalizma uopce t u daljnjoj per t administradi uopfe — ni komu- - lako su se zapadne driave. predhodno dogovorile pri-jedl- og je doSao u ime Brita-nij- e i Francuske, a podnio ga je francuski predstavnik Jules Moch Amerikanci su se neko vrijeme driali rczer-visan- o, a potom su dali svoj blagoslov. Predstavnici SSSR i Kanade joJ nisu rekli svoje miSljcnje. Plan bi trebao biti spro-vede- n u tri etape. Na prvoj eta pi bio bi stvoren sistem kontrole. Istovremeno sa pri-mjen- om kontrole bila bi za-mrzn- uta visina oruzanih sila i naoruianja. Zatim bi usli-- jedio poduii period mirova-nj- a. Potom bi se priSlo sma-njivan- ju oruija i oru2anih sila na po-lovi- cu visine koja bi bila pri-zna- ta svakoj dr2avi za obra-n- u. U toj etapi bi takodjer bili obustavljcni pokusi a-tom- skog oruija i ргок1абепа "moralnn zabrana" toa o-ru- ija. U trecoj etapi bilo bi sprovedeno ostalo sniiava-nj- e oruianih sila i naoruza-nja i zabranjena proizvod-nj- a i zabrana u potrebe a-tom- skog oruija osim — ov-il- je je kvaka — u sludaju obrane od agresije ' Ovaj plan ne moic biti usvojen bez velikih promje-na. Kontrola je vrlo Skaklji-v-a stvar, jer on omogudava jednoj drinvi da ustanovi vojnu jakost druge bcz ga-ranc- ije da de ikad doci do emanjivnnja nnoruianja i oruianih sila. Dozvoljavanjc u potrebe atomskog oruija za "obranu od agresije" je druga opasnost, jer historija pokazuje da svaki agrcsor pokuSava da svoju agrcf?iju prikaie kao obranu i zato on moie pribjeci upotrebi atom-skog oruija pod izgovorom da se brani. Da bi zabrana atomskog oruija bila cfek-tivn- a ona mora biti bez toga ogranidenja. Ipak sadaSnji progovori so odriavaju u atmosferi vedeg povjerenja pa je mogucc da doncsu nekog plodn, ako ni-5- ta drugo stvorit do se bolje pogodnosti za buduce pro-g- o varanje. H-hom- ba nad AVinnipc- - Kom mozc da unisti zivot do Oshawc Ottawa. — ССГ poUnik Ha-rold NifhoNon jr ukazao na o paanot hidrKmkor oruija. On je rrkao da u naornjari pronaili da bi hidroRrnka bom. ba, barna na Wlnnipc. тоц1а da unUti mt liot do 0hawr, u provincijl Ontario. Titov govor o demokratizaciji posljedicama „tudjih ideja" kotnntaJagla. konvencionalnog nisti i(e ne te imati onakvih te-Jk- ih zadataka, kao Uo je dotada bilo Komunisti -- su previse obko pnili tome. Verupfi da c samim prenotmjem mnogih funlcia na tiri krug ljudi. na mase, prodirati i automat ski prevladavati i sociji-Iistifk- a svijest Mnogi nail dragori nisu shvatUi. da se ba{ pri dertn- - trab'zacfji upravljanja u prHrredi t adminlstractti traii od Iceraufmta joi vile za lagan ja, da bi se pravtlno razvijao Uj nevi stttem lfi ao uvodfli" Ccvoreci o organizjeionim raje-ram- a koje su podnjete Tito rekao, (Nastivak na str 5)
Object Description
Rating | |
Title | Jedinstvo, March 23, 1956 |
Language | yugo |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1956-03-23 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | Nasa000124 |
Description
Title | 000094 |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
OCR text | тишцди, i i w t н i j mn,. Л u wmmpjwmww mmM-iwfwfvmwmmmmmmmmmmrmimmi'mm- m ________Ш___ _ _ ijp_ JUGOSLAVENSKO-KANADS- KI DEMOKRATSKI LIST VOL III. NO. 24 (646) Apel novih doseljenika radnickim unijama "Nadamo se da ce rezultat postupka, radnicki pokret pruziti pomoc radnicima kao sto smo mi", izjavili su strajkasi Mall Tool Go. Toronto. — Strajka§i su napustili tvornicu Mall Tool Co. nakon je provincijalno minlstarstvo rada obecalo da ce provesti istragu. Do itrajka je doSlo kad je vla-en- ik ivornice otpustio 24 ra-dni- ka i radnice zato Sto .su pristuipili u uniju. U tvornici su bill detiri dana. Radnici su izmarsirali iz tvornice uz pjesmu i muziku. Strajk se nastavlja i pred tvornicom su formirane JtrajkaSke straie. Vecina radnika u ovom poduzccu su novodoseljeni ' Nijcmci, medju kojima je i Teliki broj icna. Oni su u-najm- ljeni nakon preseljava- - n jc tvornice iz Guclpha, kad { vlasnik Mall vi3e nije токао da odoli unionizaciji. On jc mislio da je unajmljivanjem , novih doseljenika Nijemaca I rijcSio unijski problem. Ra- - cunao je da de oni raditi za ' nlske plate I da ce stajati daljc od unijc. Pladao ih jc od 90 centi do $1.30 na sat To je iSlo neko vrijeme, a onda su radnici doSli do za-kljud- ka da se organizuju. Oni su masovno pristupili u uniju. Kompanija jeodgovo-ril- a otpustnnjem' dvadeset-cetvoric- c mislodi da ce za-stra- Ait ostale. Mcdjutim, ovi su odgovorili obustavlja-nje- m radn i ostali u tvornici. izlnzn iz tvornice StrajkaSi su izdali izjavu u kojoj osudjuju postupak kompanija prema novim do-seljenici- ma i pozivaju orga-nizova- ni radnicki pokrvt (sindikate) da se za njih za-itzm- u. "Mi c nadamo da ce sada. kao rezultat nascg postup-ka, radnicki pokret Kanade poduzeti vcce organizacione mjere i pruziti vecu pomoc radnicima kao sto smo mi", kaie se u izjavi Dalje se velit — je onaj ( razni izjavio da mu je zao sto je dosao u Kanadu, ne mi. Na ma je drago sto smo doili. Mi cemo uciniti sve sto bu-de- mo tnogli da se poboljsaju plate i radne svih doseljenih radnika." Akcija ovih radnika na ' oШrgаajneiznoavasnimogpartaidjuninitevasamveod ditave javnosti. Radnici iz drugih poduzeca u okolici, kao Sto je Anaconda Cop-per, clanovi unije automobil-ski- h radnika. unije staklar- - skih i keramidkih radnika i drugi dolazili su pred tvor-nicu, donosili darove i kura-ii- li StrajkaSe. Mall je bio zatraiio po-moc za izbacivanje strajkasa iz tvornice, ali je ova odbila. Strajkasi su izjavili da ie na svaki pokulaj nasilja pre-ma sebi odpovoriti strajkom Kladju , Predstavnici raznih unija osudili antiunijsku djelat-no- st kompanije. Cotterill od United Steel-- j workers unije je rekao : j Tool Co je sprovodio politiku otpustanja da spri-- { jeii unionizaciju. Njihov re--: (Nastavak na str. 4) TORONTO. FRIDAY, MARCH 23, 1956 kao naseg vecu kod Prilikom okolnosti policije Murray јкЧј к~~~'7" Sdtv &f v Ч Jo Jrdin prixor iz tvornice Mall Tool Co. u Torontu za trijrmc- - "May.in" itrajka. IIAHRISOV BUDGET Narod poreze ce OTTAWA. — Ministar financija Walter Harris podnio je parlnmentu drzavnih prihoda za idu-c- u (193657) fiskalnu godinu (prorndun izdatnka obja-vi- o je ranije). U proracunu noma naro-citi- h promjena prema pro-l- oj godini. Visoki porezi os- taju. Ukupni dohodak ce do-sc- ci svotu od $4,763,000.000 ih 113 milijuna vise od pred-vidjen- ih izdatakn. 91.7 posto prihoda treba doci od pore-z- a, a 8.3 posto iz drugih iz-vo- ra. Na vojne svrhe pak od-pa- da vise od 40 posto izda-- Mall bio koji je taka, dok su ignorisani su "Mall problemi (na primjer, izdr-iavan- je Skola). Porezi na Hcni dohodak su istoj visini i predstavljaju 27 3 posto ukupnog prihoda. Nepromjenjeni su i porezi Ottawa. — Govoredi po prijedlogu za inkorporaciju jedne kompanije za kon-strukci- ju cijevi za razvod gasolina u provincijama Sas-' kHaytdcrhoecwarabnonsi MPiapneiltionbea l—i-mited — poslanik Stanley Knowles je kazao, da se ova kompanija nalazi u rukama istih ljudi koji kontroliSu ulje, plin, go'rivo i vodenu snagu. Stvara se orijaSkt "octupus, (hobotnica), re- kao je Knowels. Knowles je pronaJao da Otpustcno 140 radnika zbog unionizma Toronto. — U ovdaSnjoj America. l za dalje placati visoke oruzje dok razne potrebe ostaju nepodmirene proracun na dohodak korporacija, a oni predstavljaju 23.2 posto prihoda. Prihod od poreza nn promet prcdstavljn 15 posto. U ovom porezu date su neznntnc olaksice t.j. bit ce smanjene porezna stopa na neke artikle. Jedna novotarija u budz -- tu je porez od 20 posto na prihode ameridkih £asopisa koji izdaju posebna izdanja u Kanadi, specifi£no prihod od njihovih kanadskih ola-sa- . Time je poodajeno de-set- ak amerikih £asopisa, koji su u£inili proteste. Har-ris je rekao, da je ovo u6i- - SA6ICA POSJEDUJE MNOGO I postoji bliska veza izmedju ovih kompanija : F. H. McGraw and Co. iz Harforda, Conn., USA., F.H. McGraw Co. of Canada, Nesbitt, Thompson and Co. iz Winnipega, Anglo-Canadia- n Oil Co. i Trans-Canad-a Pipeline. Posljednja je opet dedo velikih americkih kor poracija plina i ulja. Prijedlog je ipak odobren. Trail produljcnjc vremena za glasanjc Ottawa. — Poslanik Jo-seph Noseworthy je izjavio da ce predloliti produienje tvornici za pravljenje kabi-- vremena za glasanje u fede- - neta za televizijske aparate ralnim izborima za jedan sat otpusteno je 140 radnika t-- j. da se glasanje zatvori u zbog organizovanja u Inter- - " sati urn jesto 6. To b! omo- - national Woodworkers of jnadilo mnogima koji moraju , raditi do kasna da glasaju. PRICE 5c PER COPY njcno zato da se pomogne knnadskim casopisima, koji se nalazc pred propasdu, jer nisu moRUci da izdrze ame-ri£k- u kompeticiju, poJto sc nmeridki casopisi ovdjo ob-- zirom na vece pORodnosti joftinijc izdaju. U svom Kovor'u Harris jc podvukao opasnost inflacije. Priznao je zavisnost vanjske trKovine od USA. Komentari na budget su razliciti. Najvise se njih se slazu u tome da Je budiet sastavljen sa vidom na fe-dera- lne izbore iduce godi-n- c. Naime, vlada ide za I tim da stvori budzetski vi- - iak da bi iduce godinemo-gl- a dati neke koncesije koje ce upotrebljavati kao izbornt mamac. JUGOSLAV ESSKI ; da, kako je Alekundir Rinkovid. tnrii ona lizu aktuelnth pitanja iz 2i-x- x i tdi Sa%-cz- a komunista u vezi s rro%-odjije- ni VI. kon dru£Oa da $e odrede zidaci Saveza komaniita u borbi za upradnju i socijalizma t ocijakAe demekracte. U vn uvodnem gevera marial Tito je ukazao na glarne prebterne treba rrjeiHL On ie ru prvom podru-ka- o da je "poUife VI konpreva. ru komc Je irrrtena krupnija preori. .. 9RIR Jos uvjek velike manjkavosti u zapadnom planu za svjetsko razoruzanje LONDON. — Na zasjedanju Potkomiteta komisije UN za razoruzanje podnijet je francusko-englesk- i plan za razoruianje koji ne predstavlja narociti napredak u poredjenju sa ranijim prijedlozima zapadnih driava, premda ukljucuje i Eisenhow-ero- v prijedlog o zradnoj inspekciji i Bulganjinov prijedlo o kontroli u lukama, vai-ni- m saobradajnim i drugim strate§kim todkama. Najveci ncdostatak plana je u tome Sto daje prednost kotttroli nad smanjivanjem oruianih sila i naoruzanja i ostavlja u ne- - izvjesnosti pitanje zabrane atomskog oruija. Izdanjeod utorka ce biti promaseno; % iduci broj u cctvrtak 29. marta Obzirom пж odriavinjc Jle konvencljp Saexa JuKOlarnskih Kansdjan u ubotu 24. i nedjelju 23. marta izdanje od utroka n moi iza. Uelijrd Iors, kao 1 zbojc blagdana od i izaci Jrdan dan rani jr t. j. u frttrtak 29. marta. Molimo da e lfrrdnUto i uprata. P0V000M GALAME 0 STAUINU (U rednicki clanak) Prcporucamo Citaocima "Jcdinstva" da se ne uzru-javaj- u povodom vijcsti i komentara o pokojnom Josipu Visarionovicu Staljinu. Vecina onojja. bto dnevna Stampa spada u naj-obidn- ije izmisljotinc i nagadjanja, koja ncmnju nikakve osnove, niSta zijedni6kojr sa stvarnoSdu. To je nastavak neprijateljske propajjande koja sc protiv SSSR od njegovog postanka. i "Jedinstvo" je objavilo nckoliko iz kojih de cltaoci modi zakljuciti o demu se radi, a objavit demo joS to bude za razumijevanje ove stvari. Prije svega treba, istadi da nema dokaza da sadaS-nj-e rukovodstvo Sovjetskog Saveza ide za tim da ponisti Staljinovu ulotfu i zaslugc u izgradnji socijalizma u So-vjetsk- om Savezu i da oda priznanje trockistima i dru-gi- m izdajnidkim bandama, koje su htjele da Sovjetski Savez skrenu sa socijalistidkog puta. Cinjcnica je da je Sovjetski Savez u periodu Stnljinova vodstva izrastao u modnu socijalistidku driavu. To je svakome. U Staljinovu vodjenju bilo je i pogrcsaka, koje se sada podelo ispravljati. Jedna od takvih pogreSaka bio je sukob sa Jugosia-vijo- m. Sustina toga spora je bila u tome to se Jugoslaviji nije priznavao onaj put razvitka u socijalizam, koga su njezini rukovodioci pronasli kao najbolji, vec se trazilo da ona ide putcm kojim su i51e zemlje narodne dcmo-kracij- e. Ovo pitanje je od vaznosti ne samo za FNRJ, vec ditavi medjunnrodni radnidki pokret, jer ako bi se na taj nacin pnlnzilo pitanju razvitka socijalizma, ako bi se trazilo da se sve zemlje razvijnju po jednom ka-lup- u, to bi bilo od velike §tcte za razvitak socijalizma. Nedavno dvndesoti konres je dvrsto po-dupr- ao Ienjinovo udenje o raznim formama prelaza u socijalizam. Na konjjrcsu je takodjer kritikovan "kult lidnosti", t. j. pripisivanje velikih zasluga Staljinu, a ignorisanje drugih rukovodilnca. a sto je gore, uloge sirokih narod-ni- h masa, koja jc osnovna. U toku posljednjih 20 godina nije bilo kolektivnog vodstva, pa je do.slo do raznih ncz-drav- ih pojava. To je omogucilo imperijalistidkim ajjcn-tim- a Beriji i dru2ini da se uvuku na visoke polozajc i naprave veliku Stetu i Sovjetskom Savezu i ditavom mo djunarodnom radnidkom pokretu. Dalje je redeno, da je Staljin udinio pogre.Ake u ocjcm mcdjunarodnog druStvenog ruzvitka, koje je on iznio u svojoj brosuri "Ekonomski problemi socijalizma u SSSR-u- ". Sada se ti nedostaci u Staljinovu radu ispravljaju. Ispravljanje pogresaka je dobra stvar, pa i u ovom slucaju. Medjunarodna rcakcija jc sada oko toga raspirila galamu da bi dokazala ispravnost svoje nepri-jateljske rabote protiv Sovjetskog Saveza i socijalizma Ona u tome ne de uspjeti. PROBLEMI Bcornd — sti plenum Siven I u radu Mvcza komunutj. .spcktni, o ulozi komunitt u torn Jucosbmic inuo ie ulna komc su donescne odlukc u ram'tku, dolazimo do icdnc kon zidatik rekao referent nekih odluka preva, dalfnjoj razvitak koje mjests izdanjr prtka uvaii. pi5e vodi stvari vaino vidno odrinni KISS uvijek radi toga uopce. icntaaia komunisu skladu s druittentm zbiraniem u Juposla%iji i na kome se ukaralo na ulopi koju u diljnjem razrttku soojaltznu trebaju da i£Tiji ko-muni- sti dok da take kaiem. do ir-jesn- e stapvacije " "Ljudi se nisu tiogli snafi. pa se Into potto i knvifn pMtem r-adu. rekao je Tito. Dalje je kazao: ~U cenw su esaevnt nedetad a stataa'jc, koja je moid do%eU do j pometnje u glarama nekih ljudi. — naime, da s postepenim odumi-ranje- m centralnih driarnih privre-dni- h i administratf-ni- h funkcija odumire i potreba da poitoji jedna organ iz! rana i tako u naiem drus-tvene- ra sistcmu postartjem partija Lao {to je bita nab Kemumstiflca partija. ShratHo se te krht zbeg to. Sto su budi пшК, da — аемахицет raaa dareza когаит- - , . . _-- -- n. % . sta Ako ezmemo da smo na VI I""1? -°- "-"" "4™ --k- ongrt Saveza J " fBnkQi- - odnno usbjed de-vi-jc govorili o daljnjem razvitku ccntralaadje epravljanja u pmrHt socijalizma uopce t u daljnjoj per t administradi uopfe — ni komu- - lako su se zapadne driave. predhodno dogovorile pri-jedl- og je doSao u ime Brita-nij- e i Francuske, a podnio ga je francuski predstavnik Jules Moch Amerikanci su se neko vrijeme driali rczer-visan- o, a potom su dali svoj blagoslov. Predstavnici SSSR i Kanade joJ nisu rekli svoje miSljcnje. Plan bi trebao biti spro-vede- n u tri etape. Na prvoj eta pi bio bi stvoren sistem kontrole. Istovremeno sa pri-mjen- om kontrole bila bi za-mrzn- uta visina oruzanih sila i naoruianja. Zatim bi usli-- jedio poduii period mirova-nj- a. Potom bi se priSlo sma-njivan- ju oruija i oru2anih sila na po-lovi- cu visine koja bi bila pri-zna- ta svakoj dr2avi za obra-n- u. U toj etapi bi takodjer bili obustavljcni pokusi a-tom- skog oruija i ргок1абепа "moralnn zabrana" toa o-ru- ija. U trecoj etapi bilo bi sprovedeno ostalo sniiava-nj- e oruianih sila i naoruza-nja i zabranjena proizvod-nj- a i zabrana u potrebe a-tom- skog oruija osim — ov-il- je je kvaka — u sludaju obrane od agresije ' Ovaj plan ne moic biti usvojen bez velikih promje-na. Kontrola je vrlo Skaklji-v-a stvar, jer on omogudava jednoj drinvi da ustanovi vojnu jakost druge bcz ga-ranc- ije da de ikad doci do emanjivnnja nnoruianja i oruianih sila. Dozvoljavanjc u potrebe atomskog oruija za "obranu od agresije" je druga opasnost, jer historija pokazuje da svaki agrcsor pokuSava da svoju agrcf?iju prikaie kao obranu i zato on moie pribjeci upotrebi atom-skog oruija pod izgovorom da se brani. Da bi zabrana atomskog oruija bila cfek-tivn- a ona mora biti bez toga ogranidenja. Ipak sadaSnji progovori so odriavaju u atmosferi vedeg povjerenja pa je mogucc da doncsu nekog plodn, ako ni-5- ta drugo stvorit do se bolje pogodnosti za buduce pro-g- o varanje. H-hom- ba nad AVinnipc- - Kom mozc da unisti zivot do Oshawc Ottawa. — ССГ poUnik Ha-rold NifhoNon jr ukazao na o paanot hidrKmkor oruija. On je rrkao da u naornjari pronaili da bi hidroRrnka bom. ba, barna na Wlnnipc. тоц1а da unUti mt liot do 0hawr, u provincijl Ontario. Titov govor o demokratizaciji posljedicama „tudjih ideja" kotnntaJagla. konvencionalnog nisti i(e ne te imati onakvih te-Jk- ih zadataka, kao Uo je dotada bilo Komunisti -- su previse obko pnili tome. Verupfi da c samim prenotmjem mnogih funlcia na tiri krug ljudi. na mase, prodirati i automat ski prevladavati i sociji-Iistifk- a svijest Mnogi nail dragori nisu shvatUi. da se ba{ pri dertn- - trab'zacfji upravljanja u prHrredi t adminlstractti traii od Iceraufmta joi vile za lagan ja, da bi se pravtlno razvijao Uj nevi stttem lfi ao uvodfli" Ccvoreci o organizjeionim raje-ram- a koje su podnjete Tito rekao, (Nastivak na str 5) |
Tags
Comments
Post a Comment for 000094