Jedinstvo, February 10, 1956

              aLaHLv Шш vv ш јУу вв
JUGOSLAVENSKO-KANADS- KI DEHOKRATSKI LIST
ZVOL.aIII..rNko.a1no2 z(6n3u4o) okrdueaza.varcnniojeBg,.Gisz, paprboordbauanpvuiarnuja
Victoria, B. C. — Vjeruje se da ce na sadainjem
Zakonodavnc skupstine Britanskc Kolum-bij- c
biti usvojena rezolucija u priloff razoruzanja i za-bra- nc atomskog i nuklearnbg- - oruf koja ce pozvati
federalnu vladu da ројаба napore za medjunarodni spo-razu- m
o tome.
Ray Gardner, predsjed-ni- k
B. C. Peace Council jc
izjavio, da je "sitfurno da ce
takva rezolucija biti podne-sen- a
po jednoj ili drutfoj
prupi" i da je nekoliko £la-no- va
Zakonodavne skupsti-nc- ,
pripadnika vladine par-tij- e
(Socijalkredit) i opozi-cioni- h
grupa (CCF), liberali
i nezavisni) obedalo da ce
rezoluciju poduprijeti.
Ova obecanja dobila je
delejracija od 40 dele?ata
British Columbia I c a c e
Council koja je traiila da
Zakonodavna skupstina po-dup- re rezoluciju koju je
proSIog proljeca usvojila je
Zakonodavna skupstina pro-vinci- je Saskatchewan.
Delcpacija je imala sasta-na- k
sa jrrupom od osam 61a-no- va vladine partije, koje je
predvodio zastupnik Bert
Мокла - Ccntralnt komitct Nairt predvJi zrutno
KomunistiJkc i
i
dvadesctop konprcsa KP SS za 5eti
petoodiJnji plan narodnc
pmrcde SSSR-- a u 1961960. go-dim-".
U nacrtu dircktiva komtatira sc
da su obacze iz petog pctopodiJ- -
пјед plana razoja narodnc pn-%rcd- c
SSSR uspjetno ostvarene da
indintrijda proizvodnja u SS-SR- -u
ролтаЈа tokom podjednjih
pet godiru za 8 porto Indutrij-k- a
proizvodnja u 195. godini.
kafc se u narttu. ,2 puta
vea od prouvodnje 1940. go-di-m
Poja zaaijan ittaricama u
195. godini bio po povtJini sa
Mizu 24 milijuna hektara reii od
ројаха u 19V. f;odini. nadonalni
(lohodak SSSR-- a poraitao za 8
rvto.
V nav rm te avarini pa-or- i 4 fci
pctoyidaati plan treba da омртга
datfni raxYOt anaga
SSSR-a- . podizanje aackmalne pri- -
pesta.
potrotn)
oactt mtKfw-- i
teaa tieefe; mili-Џт- л
ton
viSmtg metal. tern
TORONTO, FRIDAY, FEBRUARY 10, 1956
zasjedanju
ja,
Price. On je delegaciji ka-za- o
da se "narod B.C., stvar-n- o
cijelotf svijeta slaie sa
vaSom zeljom da se svijet o-slob- odi atomskotf oruija i
straha od rata."
Poslije toga Price je na
sjednici Zakonodavne skup-stine
izjavio, da je primio
veliki broj pisama od svo-ji- h biraa koji traze da Za-konodavna
skupstina zauz-m- e
stav u prilog osiguranja
mira. On je spomenuo posjet
mirovne deleiracije i izrazio
nadu da ce se "dovoljan broj
ljudi u svim zemljama orjra- -
nizovati do te to6ke da demo
medjunarodnu kon-trol- u
no samo atomskog oru-2j- a
vec i svakop druprog."
Gardner je izjavio da je
deletfaciju vrlo dobro primio
vodja CCF Arnold Webster,
libcralni vodja Arthur Lanff
i nezavisni poslanik Tom
Uphill.
NAGRT SESTOG PETOGODIsNJEG PLANA SSSR
takodjer
partije Sovjetko£ ролсхдпЈс u proiztodnji artikala
Sicza objaio jc nacrt "dircktiva iiroke potroinje
razvoja
e
bill je
u
k?
a
prodwkttrnih
Tokom Jestog pctopodiJnjeg
plana treba da budc "znatno po-лесап- о
kori?tcnje atomske encrgije
u miroljubive svrhe", tako da e
do 19rt0. podine biti izpradjene a-toms- ke elcktrane ccntrale s ukup-ni- m
kapadtctom do 2
kiknata elektric'nc energije Atom-sk- e
clcktricne ccntrale, izgradjivat
e $c na mjcstu u obfastima
koje ne raspolaiu Iastitim iz-ori-roru- na fria. Preporucujc e rad
ru razvoju instaLuija atomic e-nerg- ije
u transportne wrhc. izpra-dnj- i
ledotomaca na atorruki popon.
primjeni radioakti nili radijactfa u I
industrrji, poljoprivrcdi i medicini
U drugom dtelu nacrta. koji e
bavi proMcmtma melunizaciie i
automzttzadje proizvodnlli procru
u induatrijama, pred%idia
t ' poyenfanje ttopc mrltanicaciie
i aatomalizaciye proiaodnjih pto-cca- a
iadaatrifi na iirokoi
гie na iii tefwiKki mo ptwa- - J тЛ Фо nacrta dircktfa havi
Mkfaiic %ellto poholiianic u im w ерЛктаџт i aafarfiijota и
kvalttatnmm ifxiekMRU rada t ho-.uMh- ,. Pttfantiuft m ptoiz--
Ije rutovndientc рплгеЈот v уоЈиј ttafiipjfA i
nacrt tratt u r u ицсжсгт f ДкЈдед u мхоиЈ
petojiodi&ifcm peri нЛшНШ
f CMB raciatoa raspodM
proirrodflja porei'a za priMiino
( j f&g&a. i tfvaaare срсаја-б- ч poo. I lairaaft fafcrika u гагавв prrwed- -
Оташ x&lxci гипр pctojs-- ! " оМаква авАс.
difefei: plaei a edusiriji em- - U ietrnom dijda nacrta. koji
dalji razvej tedaerije rfje. fe-- , г poljepriTtedem. pfedvidja
ttTo. nafee. erfjeaa i kwaijilc da Аг#рап рпжи ikarka a
prekxtxk. bna tzgradeM elektri- - j gfrimi imae ISO тШјваа tona i
fmk ceatrah i boo јаСалк - B tBm ©brad 30 гаШјеоа
noeradnk. PreizvedaM $ге4ита Mn neebfadne wraijc koja
protzredfie tfA da e pereda za & i'ttvi u 1956. р&Ља
"© a pfeJrsodflia t&bc Reeke
л €& pofte. iMBcdf
eatsteg pekrede S
Ceiika. 6S 5
teas tfeWuu %2 T акШНми
9 №$јм
postidi
5 milijuna
prvom
raanim
vcoaaa
I960
c
(rvastavak na t. 4)
Indijskc nristalicc irira
trazc konac rata u
Malaji
Delhi. — Sveindiisko -
tttiieni. 14 mjiju tooa nafe. jece mira te izdalo poziv za
л тт!тта kilowattati eWctrW'ne obustavljanjp rat u Malaii
enerce 2" noo лл netilurc - "Mi smo uvjereni da je
ke orrrrae (sono rjom.-- J -- U mirno rjeSnjp mopue". ka- -
i j ooo f-a-ktora
Ip s u tzjavj.
rfSSS?'
ocuvanje mira Srednjem Istoku
Toronto. — Kanadska vla-d- a
i parlamenat moraju za-uz- eti jasan i ivrst stav za
mirno rjeSenje krize na Sre-dnjem
Istoku, kaie Radni-бк- а
progresivna partija u
specijalnoj izjavi.
U izjavi se podvladi da
spor treba rjeSavati mirnim
pregovorima pod pokrovi-teljstvo- m
UN.
Odgovornost za sadasnju
situaciju snosc USA i Vel.
Britanija, koje se bore za
ulje i hoce da narode Sred-njem
Istoka odr2e u podii-njenost- i. Takodjer da ih is-kori- ste za agresivne planove
protiv SSSR.
Kanadska via da jeduosta-vn- o
klip£e za атепбкот i
britanskom politikom.
Porast dividenda
U mjesecu januaru kanad-sk- e korporacije su isplatile
$61,667.612 u dividendimn
ili preko 5 milijuna vise ne-g- o
u istom mjesecu 1055.
и8Е1ЛЛЛгЛХЛЕ
Ottawa. — Prema saop-denj- u ministarstva drzav-Ijanst- va
i useljavnnja 1950.
u Ivanadu je doselilo
lica, 1951. 191.000, 1952.
164.000, 1953. 168.000. 19-5- 4. 151.000 i 1955. 109.916.
Od pro.sloKodisnjih dose-Ijcni- ka 44.593 su britan-skoj- r
porijekla, 18.082 nje-табко- к. 20.217 talijanskojr.
6.929 nizozemskofc itd.
U proilom tjednu u fond
je stiglo S2S dolara, vile
uoro u ma kom druom
tjednu ranije. Tteie smo
primakli cilju od 3000
dolara: jo3 treba samo
S24 dolara!
Dobivene su jo3 42 ob-Bov- o.
I q torn pogledu do-br- o
stojlmo. r sam-nj-e
da cemo dodl do dlja.
Toronto ....
Windsor ....
srettand ...
Sttdburj . .
Sdtemaclief
rCirklini Lake ..
Port Artbr
TheroM
Pert C&lbeme —
Ontario
Alberta .— _
DrrtMi ColiinAta
Qeebec
V S A
L" k a p o o
PRICE PER COPY
Za na
73.000
nema
Parlamenat treba
kraj toj politici.
Mir Srednjem Istoku
moze biti o2uvan ako sc u2i-- ni kraj imperijalistidkom
mije§anju u nutraSnje stvari
Izraela i arapskih drzava i
ako se odbaci Bagdadski
pakt.
Opct dozvoljcna prodaja
oruzja zemljama Sre- d-
пједг Istoka
Ottawa. — Premijer St
Laurent je saopcio u parla-ment- u da je vlada povukla
nedavnu zabranu pro-d- a
ju oruija zemljama Sred-nje- g Istoka. Ovo znaii da ce
Kanada prodavati oruije
Izraelu i arapskim zemlja-ma.
Na elasanju vladina poli
tiv 79.
St am pa agovara
priznanje Kinc
Kegina. — List "Loader-Post- "
u uvodnom clanku ka-i- c
da doslo vrijeme da
Kanada prizna N. R. Kinu.
Zapadna Njemacka nc ce
da placa
Bonn. — Zapadno-njemn-Ck- a vlada je odbila dalje
placati za izdrzavanje ame-rickih
i drujrih trupa na
svom teritorij u. (Sto ce tek
biti kad se pcrtpuno naoru-2a!- )
S T N J E KAMI'ANJE N A
se
na
na
Novih pretplata ovop
[ ti'dna dobiveno je samo
7 l kroz pre?ottolo vrijeme
moramo dobiti 52. Znafi,
treba cnerjcif nije poraditi.
Kvotu novih pretplata
ispunili su Vancouver. To-ronto.
Scharaacher i Iort
ArUiur. Ove organizjicije
sa pokazale kako treba
A avjorHivlje
T A IJ L I C
Nere
П
„—.. 21
41
I
П
1
6
t
1
1
OS
5
A
Obfi9e
25
21
s
s7
$f
4b
16
42
uciniti
raduX
Г-ofi-d
4©0.OO
55S.OO
277JB&
257Л0
145.00
X75.©0
6eoo
71 OO
tei.oo
SOO
?oo
400
26" OO
DIPLOMATSKA POSLA
Glupost sc nc da sakriti
Јат1ј e iz Ottawe da je bri-tans- ki minietar vanjkih poolova
Selwyn LIo)d Jatno opleo bri.
taRLog ioko(j komesara u
Kanadi, Sir Archibald Nje. Vje- ruje e da ie Nye biti arajenjen.
Nye je protiv ebe izazvao
RTtjev zboc topa to u jednom
f;oorn u Mont real u rekao, da je
politika nepriznaanja" Xine
-- KNlupea"j.e tu izjavu dao poslije
Kovora kanadftkog minintra va-njek- ih poeloa 1'гагмпа u par-Iament- u,
u kome je on naveo
razloge wito treba neponredno
priznati N.R. Kinu, a zavriio a
tim da priznanje ostaje bu-du- ca vremena.
Diplomat! o obino oprezni u
Tojim Rovorima. owobito britan
aki diplomat!, i je Sir Archi-bald
bio nateden da javno kaie
da Pearsonov stav po pitanju
priznanja Kine Kranici a jclu-рол- и, onda je zaista nrpodno!.
o.
Umjeeto amjenjivanja Sir Ar-chibald
bi oto trebao dobiti
odlikoranje. , .
Britanski premijer
Eden u Ottawi
Dnsao i — ponlije da dana
ок(аUо.W. anhinKtonu Kden je pre
(Гитагао a Kioenhowernm. Slo-- 2
ill ku e u onome u irmu u
bill loin! i prije — i to u po-nov- ili
u jednoj deklaraciji. all
to te lice pitanja Srodnjejr Into-k- a, trjfoine na Kinom i nuklear-nog
oruija Kden i Kienhoer
u ne ololili da newlaiu. Saki
bran! interene чхје grupe im-perijali-nta.
. .)
Protest protiv americkih
balona
WtishitiKton. — Sovjetska
vlada je uputila ostar pro-test
amcriikoj vladi protiv
balona koje ameri6ka voj-sk- a
upucuje na sovjetski te-rito- rij
i teritorij zemalja
narodne demokracije. Ti o-rija- Ski baloni su opremljcni
tika je odobrena sa 147 pro- - 8i foto-aparatim- a, radio i
j'
A
2
as
je
гл
kad
za
ie
drusim spravamn, pa je обе
vidno da se radi o Spijun-sko- m poduhvatu. U poseb-ni- m balonima Salje se pro-paandisti- 6ki materijal. So-vjetski
Savez je zatrazlo da
se tim prostatic, posto se po-vredji- va suverenost drzava.
Baloni takodjer predstavlja-j- u
veliku opasnost za zra?ni
saobracaj.
Komanda amerike vojne
avijacije je priznala da je
uputila 500 takvih balona.
Driavni sekretar Dulles
je indirektno pnznao ln su
Sjed Drzave otiSle predale-k- o
i dao znati da ce se pre-kinu- t.
F E BIlt'ARA
Поисапа kuota shoro ispunjena
DOIJKI IJEZl'LTATI Г OltNOVA.MA,
AI.I SE ZAOSTAJE V NOA'IJIA
rilnllttOn
jo3
pojedini takmidari.
U obnovasm cilju je
naj prije ctigao Port Ar-thur.
Noanu kvotu Upunili
u Vancouver. Toronto.
Windsor.. Hamilton. Sud-bury.
Kirkland Lake i
Thorold.
Dakle, dobri su izgledi
Уа co kampanja uspjeti.
Samo treba 2ivljo poraditi
fia dobivanju novih pret-plata.
.
D o s a d su deveterica
drujrova naSli 57 novih
pretplata, a svi estali 41.
Ako u buduce svi poradl-m- o,
cilj ce biti postlimut.
Takmicari
Boljkovac . .
Tomljenovic , . , Vlabovic
Kruiic ..,,.. Stimac i КапртјЈа _1
Koranic
Pribanic - Steranov
U k u p n o:
12
11
66
65
5
22
57
шшттшшшттшшшттшшт
Znacajne kulturne
priredbe
Ovih dana uTorontu se odriava nekoliko znadajnih
kulturnih priredaba i "Jedinstvo" apelira na svoje бЛа-oc- e
da ih po moucnosti posjete, najmanje jednu.
U subotu 11. februara nastupa u Massey Hall ame-riS- ki рјеаб i borac za mir Paul Robeson, za kojra se
siurno moze reci da danas u svijetu uiiva bolji glas. i
vece postovanje nego bilo koji drufri Amerikanac.
Zbojr svoga dosljednog stava u prilojr mira i za
prijateljstvo svih naroda, posebno zbo£ istupanja u o-bra- nu
prava svosr сгпабког naroda Robeson je pao pod
udar ameridkih rcakcionera, koji su mu oduzeli i pravo
kretanja izvan svoje zemlje. U njepovu obranu istupila
je progxesivna javnost u Sjed. Drzavama i druKim ze-mljama
i ameriika vlada je bila prisiljena da nesto uz-mak- ne,
pa mu je prosle godine dozvolila posjeivanje
Kanadc (u drupe zemlje joS ne smije). Ovo je njegov pri koncert izvan Sjed. Drzava u nekoliko godina.
Uspjeh koncerta. de stoga biti od velikog znafaja i
moze da doprinese ukidanju ostalih oKranidenja na nje-po- vu
slobodu kretanja.
Robesonov uspjeh u Torontu bi takodjer bio jedne
vrste odgovor na anticrnafike ispade u Sjed. Drzavama,
koji su u posljednje vrijeme zauzeli veliki man.
Dva dana kasnije, u ponedjcljak 13. februara u
Alassey Hall nastupa zbor makedonskih narodnih itfarn
i pjesama "Tanec".
Nastup ovo zbora je od naroditog interesa i zna-Ca- ja
za nas Kanadjane srpskoR-- , hn-atsko- p, slovenskop i
makedonskojr porijekla.
Ovo je prvi put da u nasu sredinu dolazi takav zbor
iz Jujjoslavije i prvi veci рокиДај prenasanja kulturno
bopatstva nasih naroda medju siru ameriiku i kanadsku
javnost, Sto je od velikojr гиабаја i za naSe narode u Ju-Kosla- viji
i паби nacionalnu кгири ovdje.
ЛП тогето da budemo ponosni.
lako smo u politici podijeljeni, u podupiranju ovop
zbora i njeffovoff kulturnoff djela moramo biti jedinstve-n- i.
Pokazimo da cijenimo kulturno stvaralastvo svojih
naroda! Pretvorimo ovaj nastup "Tanca" u veliku na-rod- nu kulturnu manifestaciju!
Posjetite koncert "Tanca" i recite svima drujrfma
da кл posjete!
U subotu 11. februara u Torontu se otvara Hrvatski
Narad ni Dom, koji se nnlazi na Dupont Street blizu Dun-das- a
u zapadnom dijelu prada. Kazu da dom ko§ta preko
lOOhiljada dolara.
Dom je podipla jedna politiika stranka za svoje
svrhe, ali u koliko se u njemu bude pravodila nnrodna
kiiltura, to ce biti od znacaja za cijelu naSu naseobinu.
flraditeljima fistitamo na uspjehu i zelimo napredak
Komentari americke stampe povodom
njujorskog nastupa zbora "Tanec"
I'ni komxraf Тдпи" ru sje
eiu amcriVkom kontincntu oJriin
]c u Carnepie Hall a New Yatko,
" алиага. Iio fto ft povodsm
tog рјмЈа ameri&a rapa:
John Martin m "Xn-- Y1
Timttf
"fgrafl TANEC a pcedcrfdi
tu nam ntiawi апШЛи pre--
rou . . . Mad мто bili y ate
nja Лл otkrifffflo regionalne
riiliioet acmlfe, to potope la--
Mco anaafaiii faktori kofi nam
пми mojili bbeCi. Medfu npma
ft beooaaa irat i оцгшипа
vjefHna ove do krajnorti dopad- - ln trap i rwke raateajno- -
drrae, a niwu Adee i wrim
nepozaaie lt. Oae. педзи м--
tafife. po}ed)ife oebiee koje
m sjetieiCk tie oatoJoaa
ptesevima, ali bnahi perrh tefta
i геШ fftdiridea4fte i feekw
Kmt£af "N. Y. Tem-a- " iatalc-- ,
noo fc raUm као fzvanredao
pjele u3ie pregrama orifentatna
icm Cttpttrklca, vitefte Rauftjc i Patnk tpre a onda se pocbao
xadriao na 6tevitoj vfeJni nw-Hee- gr arrtifnbk:
wfraToeti Ifedi mog ne
tame da ieraf tako brre kako
no tako poiaeano — a to je
kwdftatno napomite a more ta
КиЈе i moov oxfttdfTH-it- e OJ
tacke do tack roufkarri irrode
najhir:ie gotoo nerierorafne
pokretc a ncmrpnora jedfinom
izaxjwjuti ivaki put kod publikt
urntbesin pljcsak . . . Se fa igte tlikijuc u
IJepoti. a uffijetnifki fSala i od
like rrupe upravo spanjeju . jedna prctstava e New Yorku
Bflcako nije dovctjn Dvoranj
fe b3a depkoa puna, a ako bu
dc ЏА dal)niib pretaata, ve . ear УШ raaprodanc do perijeif
nicy eaiccta.
Waller Teny od Afar Y- -
' U t akom inoamntM propr
ma bilo ye асеца Ctnm te trt
halo dtvjti, aefejaa ito Џ uafu
dfrvalo osfe6ic i tAti Totalan
efekat vereri bee fe vifue abop
isrodfa&e n4ineatt. totiko u
m&'ftix i pnrla&K. abeg kore
ojpaJtfe. koja mfe djeio jednoj
oovftka vt f4od ewegSi gene
radfi. i bag rixiwre ufflfetnoMi
nafoda a gert&B i гјеколтиш
aatliedjeffi. ittiltnim u glazbi
i f4e-K- i . . . Shitatel'O, koje
fe drerana Carnegie do %rha
nafwmte pfienkale je i kbeak)
teWcim emwziaarnem narodmm
trama, kao da fe fedoSto iz
edfee Uat£no£ poaorffeeg ba-tet- a
н nfHtrfemjj ajeieovo)
DOhtafSfe'eaiet-M-:cHawy u "Xw Yrk
". . . Grwra od 40 Mfnfetmka
pokaeala je iarm. dooyanvo t
preobilie tkime i ponv dnbtnu
♦atenU N b e bilo eo fXastavak na st 4)