Serbian Herald, July 29, 1947

              јјњФ&&&А
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО 200 Adelaide St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ
Toronto 1. Ont.
ФАШИЗМА!
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цн годншпој претплати за Каваду 4'долара, на пода ј Authoriied Second Clou Matter under the ГЛАСИЛ0 СРБА as
НЕЗАВИСНО КАНАДСКИХ No. D. N. 764, March 12. 1942 год. 250. За ашостравство, год. 5.00, пол. год. 3.00
II
Год. 7. Број 428. Цвна једном првиерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, JULY 15, 1947. Price per сорт Sc. Vol. 7. No. 428.
ЈУГОСЛОВЕНИ ЈУЖНОГ ОНТЕРИА ДОСШНО ПРОШВИЛИ ЈУЛСКЕ УСТАНКЕ
БЕЗ EKOHOMCKE ЈЕДНАШИ БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО БИЛД БИ ПУСТА ФРАЗА - PEKAO JE HA ПРОСЛАВИ ЈУЛ- -
СКИХ УСТАНДКА ШЕФ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ЛОСЛАНСТВА Г. ПАВЛЕ ЛУКИН
НЕПРНШЕМ ЈУГОСЛАВИЈЕ, НЕПРИЈАТЕЉИ СУ СВАКОГ ДЕМОКРАТЕ У СВЕТУ - Ђ0НС
У леделу 13 јула, дсмо-кратск- и
н родалубиви југо-словенс- кн
иссгеници јужлог
Ошериа лрославпли су дос-тој- но
јулске устанкс. У Хз-мнлт- ои,
гдс се одржао велп-чалствс- ли
слет, дошло је прс-к- о
4.000 Срба, Хрвата и Сло-иена- ца
из Торонта, Велалда,
Иорг Колборна, Торатда,
Сент Катарина и друглх
околллх vecia, да joui једлом
иотврде своју лубав прсма
својој херојској брапн у ста-р- ој
домовнии и лзразе свој
иоиос ла алхова херојска де-л- а
у борбама за ослобоНеае и
сада у раду на обиови и из-град- аи
— па извађаау Hcio-годлша-ег
привредног плана.
Онн су такође дошлн да ма-нпфсст- ују братво н једин-ств- о
н своју одлучност за да-л.- у
борбу лротлв остатака фа-шиз- ма
који се окупљају и ак-тивнзи- рају
под ловим форма-м- а
и иовпи лозллкама.
Норсд програма музлке,
песме и спортскнх игара го-ј- и
јс BchmiOM пзвађала наша
омладпла, и поред ве1 уоби-чајсни- х
лрпјатллх сусрста
нзмсђу другова, пријателл н
анаиаца за којс јс ово бнла
добра прнлика да сс виде и
састану, на прославу су дош-л- и
претставннцн иовс југо-славиј- с,
као и врло добри
нрстсгавлпцп канадског ла- -
рода, Глапни говорнпци на
прооавн онлиТу Ошравник
иослова у Југословенском,ио-сланств- у
у Отавн г. Иавлс
Лукин it мајор Ннлиам ђоис
са којнм јс била н асгова го-cuo-ha
Хелси ђонс, који су ло-здрави- ли
сакупл-ел- и арод н
говорили о новој Југославп-ји- .
Нзручнли су поздравс н
иретставници паших оргалп-зацпј- а
у нме оних родол.уби-вн- х
Хрвата, Словснаца и Ср-б- а
са далеког запада н севе-р- а
који нису могјц бити прл-сутн- н.
У нме Beha каиад-ски- х
јужних Словела говорио
Је главни секретар Пспа друг
Кдо Јардас, у imc Савсза ка-иадск- нх
Срба Miijoui Гру-би- ћ,
у лме Савсза канадских
Хрвата Иваи Прнбаипп, у
имс Звезе кападсклх Словел- -
цсв Јоже Шерјак, у пм на-ш- сг
омладинског покрста
Мирко lllnvau н у имс Маке-донац- а
Мнхајло Аштолко-ви- ћ.
Ilporpavou је руково-ди- о
Гада Пожаиић.
Добро бн било када бп ис-к- о
деталннје опнсао ову вс- -
лику прирсдбу, а ми за са- -
да можсмо да кажево само то-лнк- о,
да је она била заиста
велпчалствспа н да јс одржа-н- а
у духу јулсклх устапака.
Како је у суботу завршсла
Друга коивснцнја паше омла-динс- ке
фсдерацијс у Торон-т- у,
на слету јс било н неко-дик- о
омладииаца u из останх
места 1Санадс. а било нх је н
троје из Дстроига, Сједии-с-н- с
Државс. Јсдан од прет-стапнн- ка
југословснске амс-рнч- ке
иапрсдне омладинс Фп-ли- п
Ходак, учсстврвао јс и
на програму. Он је отпсвао
"На Кордуну гроб до гроба",
са чние је мношма агнао
сузе на очи. Овог пута пмали
смо, првн пут на нашим прп-редбам- а,
н иага стари музи-чк- н
ниструменат — гуслс —
ппетруменат који јс вековн-м- а
будно и дпзао српски на-ро- д
у борбу за ослобођеи.е.
Лубо Дабановпћ из Торон-та- ,
отпсвао јс уз лпх
"Браћо Срби. Хрвати,
Сдовевцп,
Македонцк и вн
Црногорци. . ."
и бцо бурпо поздравлсн од
парода.
Поздравдн од прпсутног
иарода, претставнпк иовс Ју-гостав- ије
г. Павле Лукин у
свом говору истакао је зна-ч- ај
Петогодпшн.ег плана Ју-гослав- ије.
Он је помепуо ии-дустри- ску
и опште приврсд-п- у
заосталост старе Југосла- -
вије, нејсдиак развнтак у том
поглсду исних делова, стра-шн- у
заосталост Посне н Хер-цсговнн- е,
Македоиије и Цр-н- с
Горе и како јс један од ве-лик- их
цил.ева првог Ileioro-дишае- г
плана да се one изјс-дпа- че
са Рспубликои Србн-јо- м,
Хрватскол и Словснијоу
којс су нривредно лапредни-је- .
Пез оваквог нзједначсаа,
рекао је он, братство и јсдин-ств- о
бнла бн фраза. Нспри-јатс.г- и
не воле напрсдак Ју-гослав- ије
и оин aiau siory на-нс- ти
ту и тамо штсте, али
зауставитн нлн спрсчнти неп
развитак ие иожс нико, ре-ка- о
је он.
Исто тако бурно поздрав-.ге- н,
мајор Нилиам ђонс, ко-ј- н
јс провсо две годинс с
партизанима у Југославијп за
врсие лајтсжнх дапа као вођа
британскс војне мнсијс, јс-ка- о
јс у свои говору да је ио-в- а
Југославнја прнмер у ко-ј- и
трсба да се углсдаЈу н ос-та- лс
зсм.гс. "Јсстс, и мн у
Канади ииамо доста да нау-чим- о
од иове Југославнје", ре-к- ао
је ђонс. Он јс у свом го-во- ру
осудно и бритаиски и
аиернчкн нмперијализаи, иа-воде- ћи
порсд осталог и ilhxo-в- у
полшнку rymcita грчког
народа држећн на властн грч-е- с
иопархофашисте којн
претставллју опасност по мир
у том,делу_ EBponc.lL.oiiie
говЗрно о испријатехнма Ју-гослав- ије
и о тоие зашто су
нспрнјагс.т, иа је у всзн с
тни рскао: "Непрнјатсл.и Ју-гослав- нјс,
испрнјатсл.и су
спаког демократс у свету."
Са прославс ynyhcii јс
маршалу Тнту ноздрав у ко-м- е
се од стране дсмократскнх
каиадских Југословсна обећа-ј- е
новој Југославијп далд по-uo- h
у нзвађаау петогодншасг
плана и ноздравлл народс
Југославијс. Усвојсн је тако-ђ- с
проглас на све родол.убн-в- с
Југословсне у Каиади, у
коме се жсстоко удара по нс-лрнјатс.- шма Југославнјс и
пспријателима мира сјо-бод- с
иарода — пмперпјализ-ку- ,
фашистнчким остацниа н
ратинм зочншита.
КУРСЕВИ НА ПРУЗИ
БЕОГРАД. — Мплистар-ств- о
полоприврсдс и шунар-ств- а.
у зајсдиици са управом
градплншта омладинске п py-re
Шамац-Сарајев- о, оргапи-зовал- о
јс ла прузи пол-опрн-врсд- нс
курссвс, којс порсд
омладилаца који раде ла пру-з- и,
nocchyjc н сслдчка омла-дил- а
лз околлнх ссла. До са-д- а
су оргалпзовали багато-иаиск-н.
сточарски, трастор-ск- и
н жлвинарски курсеви.
94 курсиста са успсхом је за-пршн- ло
тракторски курс
Ирсдвпђа се оспиваљс и дру
гих нових курссва. До завр-шст- ка
радова на прузи кроЈ
полоприврсдне курсеве про-hiih- c
3.500 омладинки и омла-дннац- а.
НЕМА ТЕ СИЛЕ
БЕОГРАД. — Угдннк ча-сопи- са
"Њу стентсмсн енд
неишн" и доппснпк агслцпјс
Tticnpcc Ејлмер Паланс ко-ј- н
је са својом супругом от-путо- вао
у Босну и Цриу Го-р-у
пзјавпо јс прстставнпци
ма штаипс: Тде год смо бп-л- и,
у Бсофаду, Босии. Црпој
Гори, свуда сио се диввли
одушевлсау са којпм југо-словсис- ки
иароди пзграђују
своју зсмлу, која јс сада за-пс- та
апхоза. Када бн ово no
глп да впдс радницп Енглсс-к- е,
то би пх златпо инсппрн-сал- о
у и.пховом раду. Нема те
силе која можс побсдити тај
иарод који је тако јсдин
ствен."
Поздрав маршалу Титу
Јоснп Броз — Тито
Маршал Југославпје
Наш драги друже Тнто:
Ирско чстрн хлллдс Југославсла јужлог Оптарнја,
Калада, ina.ic Ти, а прско Тсбе. лародлма Југославијс, сво
јс топле поздраве л лајбохе желс за успсх задаћа петогоди-шис- г
плапа, са своје веллчалствелс грославе историјскпх
Јулсклх устанака, одржале 13 јула у Хамптопу.
Руковођели историскнм лрнмером братства п једлн-ств- а
народа Југославије, лзражсног у јулаштву Јулских ус-танн- ка.
cacra.ui смо се као родолуби да одамо поипу па-ш-м
хсројииа за слободу н лезавислост народа Југославнје н
човсчанства те да овом приллком пред аиховоч светлои ус-iiowcii-oM
ла1ожимо свечало обећаас:
За Нсуморно прлкуиллн.с nouohn у изградал и обновн
ратом nan уллштслс старе домовппе, како бисио п мп при-ложл- лн
свој скромнл прллог ncnyaeity задаћа пстогодпш-ае- г
плана.
За још чвршће всзаае са свнм л.убите.1.нма оободс п
мира, иаше борбе лротлв импернјалистичких ратних хуш-кач- а
it ii.iixoBHx паклслих плалова да човсчалство бацс у
још јсдан рат.
За немилос1длу борбу протнв усташко-кол-ачкн- х, ма-чековс- ко
- издајничклх и чстшјчко балдптских остатака
крволочлог фашлзма, који су у страху лрсд народпнм судои
утск-- ш под скут рсакцлјс у лностралству.
Да живс братство и јсдллство ларода Југославије у са-ве- зу
са свнм славслскни н другим деиократским пародима
у борбп за трајан и лравсдап млр!
Да жлвс лучлоша слободол.убнвог човсчанства Ф. Н. Р.
Југославнја и itcn гснлјаллн вођа, ДЈаршал Јоспп Броз —
Тлто!
За ујсдиаслу прославу Јулских усталака у Онтаријо,
1Санада . ' ~_. - -
~ "- - ' ПредседивкРада БожаниК.
Родољубивим Југосло-веним- а
Канаге
Браћо п сестре:
Дошла су времена кад
свакп лубптел. слободе,
мпра п напретка треба узе-т-и
актпвлог учешћа у бор-б- и
за-- мир. Још се крв мп-лпо- ла
бораца протпв xio-чплач- ког
фашпзма ипје по-сушп- ла,
а пмггернјалпстп-чк- п
завојевачп п пховк
служнпцп настоје човечан-ств- о
бацпти у новц noico.v
To је цпл. доларско-атом-с- ке
полпгпке адмпппстра-цпј- е
претседнпка С. Д. А.
Трумала, полптпке лабу-рпстпч- ке
владе Вел. Брпта-нпј- е
за цепане Европе у
блокове п полптпке оста-лп- х
имперпјалпстпчкпх др-жа- ва
иа западу, уклучпв п
земле кашег садааг пре-бпва- ил,
Кападе.
Део завојевачко уцеип-вачк- е
полнтпке светскпх
пмпфпјалпста су п остацп
фашпзма, све од некадаипх
хптлеровскпх фпрера до
усташко мачековпскпх п
чстнпчкпх бандпта. А да
како друкчпје сс може ту-мачп- тп
злочпначка кампа-п- л
клевета, денунцпрапа п
лажп од страле пздајнпка
п дезертера ђунпја-Зорки-н- а?
Како друкчпје се може
тумачптп фашпстпчко спк-lai- tc
змпја отровнпца које
су познате под пменом
"Хрватскп Глас" п "Глас
Каладскпх Срба"? Све су
lo саставнп деловп једног
општег плаиа светске рак-цпј- е
да демократскпм ла-родн- ка
одузме крвжу сте-че- на
грађансга, полптпчга
в друштвепа права п сло-бо- де
у току идавло завр-пкп-ог
рата.
Наш југословелскв на-р- од
дао ј рату протвв кр-волоч- ног
фашвзма већп
прплог у лудској крви п
хввотвма, нсго свп савез
нпцп заједно, освм брат-ск- ог
Совјетског Савеза. Тај
јувачки варод је данас
хлеветан, вападан, огранв
чаван у свои господарском
развоју, економскп бојкот-ова- н,
све у жел.п светида
реакцпј да иу отме са мп-лпј- ун
седаксто хвлада жн- -
вота плаћелу слободу п
иезавпслост; да му понов
ио на леђа иатуре јарам
стралпх пмперлјалпста п
ппховпх домаћпх служнв-к- а;
да га у пмперпјалпс-тпчк- ој
борбп за господство
у свету поиовпо претворе
У ХУСУР за подмпрлвал пм-ггерлјалпстп- чквх
рачуна.
Као родо.губпшп в пстпн-ск- п
лубптелп мпра, ујсдп-iwii- n
прко нашпх органп-зацпј- а,
хрватскпх, српсквх
п словеиачквх, успсшно
смо разбпјалп лспрпјате.г-ск- е
клевете п лападе на на-ш- у
домошиу п наше псс-л-епп- ке
досада, па Кмо та-к- о
уједпие1Ш в од данас
продухптп нашол часном
п родолубпвом борбом
протвв тпх нвгкова. par
нпх злочпнаца в лзбглв
ца — колаша — којп су се
доклатарплц у оуземлу да
зава!;ају л цепају лаше
исслсппшгво п варају ка
надску jam ост својом фа
шпствчкои пропагандом.
Неха овај велвчанствеип
састалак четпрп хв.иде
уједвпенпх Југословена ју-жн- ог
Онтарпја ла просла-в- в
всторпјсквх ЈулсЕлх ус-таиа- га,
буде уједво в по-зв- в
за мобллпзацвју свега
што у лашем пароду по-ште- ло
в родолубвво oceha.
у борбу протав остатака
злочппачког фашвзма хојв
су се дохлатарвдв у оу
зем-iy-.
Постарајте се да се на
сваком месту, па седнпца-м- а
ваше органвзацвје Са-вез- а.
Заједнвце, С Н. С
С.Н.П.Ј., трд уввје ва
сввм скупштпнама в jai-нв- к
местпма одјехве гром-к- п
глас:
Напам вз Канаде са
ратнвм злочввцвма!
Пред суд са јучерашавк
хо.гачвха свог варода и да-наппк- пи
непрвјател.вха ха
надс!ог ларода1
Да жввп Сратство п Ј€-дпнс- тво
канадскпх Јутосло-вел- а
у борби за трајан н
праведав мвр, за слободу
сввх народа п за напредак
човечалства!
0ДГ0ВОР ЈУГОСЛАВИЈЕ НА БРИТА- -
НСК0 - ФРАНЦУСКИ ПОЗИВ
НА КОНФЕРЕНЦИЈУ
БЕОГРАД. — Јучс (9 јула
1947) после поднс југосло-велск- и
впллстар слоанлх по-сло- ва
Сталоје Симлћ прсдао
је брнтанском п фралцуском
амбасадору у Београду одго-во- р
југословслскс владс ла
позив, прпмлен од бртанске
н францускс в.1адс за учсст-воваа- е
на конфсренцнјн у
Нарлзу 12 јула 1947 годнлс.
У одговору. којн ииа три тач-к- с
и у коме се каже да Југб-стави- ја
nehe узетн учешћа ла
колферспцијн у Нарнзу, пз-међ- у
осталог се каже :
Прво, влада ФНРЈ. са же-.го- ч
да узмс актлвног учсшћа
у акцнЈи за корлслу н лра-вилн- у
улотрсбу noMohu коју
луди влада СЛД за скоиом-ск- у
обнову раток опустошс-ии- х
европских зсмалЈ, тра-жп- ла
јс својом иотои од 28
јуиа 1947 годннс да учсству-ј- с
v прлпрсмшш разговорииа
који he поставити главлс
прпнцппе и копкрстлс орга-Иизацло- ле
форме за ову ак-циј- у.
Следило јс да би југо-словеис- ка
влада донсла ко-пач- лу
одлуку о исиои учсс-твовањ- у
или лсучсствоваау у
овој акцији зависло од рсзул-тат- а
овлх припрсмлнх разго-вор- а.
Мсћутпм, југословслска
влада скатра да аено учсшће
у једпој оргапизацијн, која
je всћ створсла унапред бсз
асног учсгаћа, већ сноразу-м- у
сахо фралцускс и бритаи-ск- с
в.1адс, ие можс сс довс-ст- н
у склад са принципнма
сарадае суверених држава.
Влада ФНР Југославнје можс
само да изрази својс чуђел-- е
што су владе Велике Брита-пвј- с
и Француске отпочслс
једлу акцију за сколомску
обпову Европе, која устварн
спрсчава учсшћа ла равпој
U03H, у припрсмана за ову
акцнју, баш олих држава ко-ј- е
су највнше пЈстрпидс у
рату, мсђу којс нссумаиво
спада U Југославија.
Друго, Југословеиска вла-д- а
всто тако нс воже се сло-жи- ти
са програмом предложе-ви- м
у вашем писму од 4 јула
зато што Си ствареае тога
програиа омогућило взвеслим
свлама да се мешају у уиу-траш- аи
економсхн жпвот ра-зн- нх
земхиа до тс vepe да би
угрозвли вхову економску и
по-1иги!- ку нсзавпсност.
Трсће, нрограм изнст у ва-ше- м
iiucuy доводн у опаслост
економсху клаузулу у миров-ни- в
угоеорниа и иарочито
одрсдбс слоразума у всзи са
НевачЕОм, хао и обавезс ко- -
ДЕКЛАРАЦИЈИ ПОТПИСАЛИ
ГАВРИЛОВИЋ
БЕОГРАД. - БОРБА од
8 јула, у својвм спохпо-поли-тичеи-м
белсшсама. ocsphyhn
се иа декларацију т. зв. "сло--
бодввх нрстставнига" всточ-в- с
Евровс, хоју су потписа-л- в
Фсрсви Hab, Шатко Ма-че- к.
Мнлан Гаврвловић, Дв-митоов-Гем- сто
в — гако пн- -
ше Њујорк Тајлс — прет-ставвв- цв
ссллчких страиака
Румувије в Похсхе, пнше да
је вздајнвчга улога оввх са-мозва- внх
вођа ссгачког по-кре- та
уИсточној Европв по-зна- та
целок свету.
"Десларацлја о всзавис-вост- и'
Нсточве Европе јс вс-сума- вво
ввспврисава од амс-рвчк- вх
кругова — пише
БОРБА — в претставла само
једав нсуспех покушај раз-једиаава- иа
света. Санозвани
ссллчкв вођв хао што су Ма-че- к
и Гавриловвћ у Југосла-ввј- л,
служећв се Черчвловок
паролов о ујсдиаспих свроп
сквв землаиа. само су joral
јс произлазс лз тих млровних
угово]а н споразума, у толи-к- о
вшпс ако државс, које су
сазпалс састалак у Иаризу,
буду пнсистиралс ла учсшћу
иаиадних зона Нсмачкс у
овој акцијн.
Југос1овслска влада зак.гу-члл- а
јс млогобројнс дугороч-л- с
споразумс о економској
сарадп.н са члтавли лнзов
зсмалл у духу мсђулароднс
саради.е л rch јс доста учи-лнл- а
за обнопу своје оштсће-л- с
приврсде својнм сопствс-нл- м
срстстпима. Са тога раз-ло- га
oira нс можс да прихва-т- л
као програм за обнову Ев-роп- с,
јсдан лрограм који оне-Moryha- na
зсмллма, којс су
najiuiuic oniTchciic у рату, да
лзразе спојс мншл.сп.с, и ко-ј- и
би у ствари онстао обло-в- у
luixoBor лривредног живо-т- а.
Због тога југословсиска
влада жалн што јс ставл-сл- а у
такав па1ожај да илјс у ста-а- у
да под таквии условима
учсствујс па састанку 12 јула
у Парнзу.
БЕОГРАД. — Бсоградска
штампа иосвстила jc својс
уводие члалкс сазиваау па
рлске копфсренцнје 12 јула
лодвлачећи да ЈугославнЈа лс
можс да узмс учешпа ли у
каквој коибилацији која би
довсла у опаслост п.сну лсза- -
влслост.
"Борба" у члапку под ла- -
C10HOU Слобода н лезавнс
лост народа лс можс сс ку- -
лити подвлачи да јс .Марша
лов лрсдлог за даваас ломо- -
ћи свролским зсмллма у ци- -
љу лостнзана скоиомскс об
ловс, прпродло пзазвао ии
тсрсс у свету, бсз обзпра ла
разлогс који су га условнлл,
н бсз обзира ла 4iin.ciuiuy да
лн форма mi условл иод ко-ји- ма
he блтл дата, ллсу пре- -
цлзираин. Мсђутим, Нарис
ка конфсренциЈа открлла јс
лраво злачсае тога плаиа,
кроз који јс пробијала тс
жаа да амсрнчки трустови
докпнирају лрлврсдом свроп-скл- х
земалл л да на овај шн
на онај лачлн отклоле олас- -
лост припрсднс кризе у Лме
рнц1- - Другнм рсчима таква
иомоћ зиачи мсшаае у упу--
трашас поаовс других зсиа
лл, одузииан.с землама аихо- -
ве скономскс иезавислусти и
ла тај иачин угрожаваас аи-хов- ог
сувсреилтета.
У закл.учиу, говорсћп о ста-в- у
Југославијс ло целои овом
питаау, "Борба" iniuie: "Ју- -
једлок доказали да су тел!ко
ловсзали са лепријател.лма
зсмала, које су всћ једлои из-да- .т
и да су у слепој служ- -
би туђпну, лашли новс госпо-дар- с.
Нападајупн дсмократ-ск- и
поредак у лсточпо европ-скн- м
земллма, емигралтв су
проговорнли ловпи јсзвком.
Оин сс сада служе демагош-ки- м
фразаиа о ствараау
"свстског дсмократског јс- -
дннсгва , о мспулародпом
селлчсои савезу" и т. д. Фра- -
зс о избијаау усталка сва- -
ког npaieha л зпме, о упо-треб- п
атолске бомбс и ору-жан- ој
ллтсрвсицијн, лнсу до-лс- ге
успеха. Ова "бомба" ба-чс- ла
усред Вашилгтола, лма-h- e
лсти резултат као и сви
досадашап експеримелтл, ко-ј- п
се појаве било па Бпклип-на- ,
Вашилгголу или било
где ,— завршава hJl ш
Совјетскп прегставнвк' ве всI плтује лажле влцвденте
"БОРБА" 0 КОЈУ СУ
МАЧЕК И
rociaeuja се лзјасллла за оп
ште иакслуалло учешћс у
свакој акцији у везп са nouo-hn
за обнову опустошсллх
земалл. У лсто врсме Југо-славл- ја
чува своју лезавнс-лос- т
и лс жсли да учсствујс
ли у каквој комбплацији ко-ј- а
прети суверсллтсту зсиа-л- д. Она лнкада uchc поврс-длт- и
прлнцнпс за које су сс
аслп народл борнли".
"Иолитлка" подвлачн да је
лсшто што јс из ослова раз-ллчи- то
ономе о чсму се раз-говара- ло,
скрлвсло лза свих
Фраза ii зваллчлих пзјава о
тобо-кно- ј еколомској noMohit
за оиустошснс ратом зсмл-- с у
Евјхиш. У всзл са овлм, у
чланку су излста слсдећа за-лажа- н.а: "Ирво, nouohy 'Мар-шалоп- ог плана' амерлчкн, сл-глес- кл
и фралцускн реакцио-лар- и
нокушавају сада ла за
обилазаи лачин, путсм ско-ломск- ог уисалвапЈ, да оства-р- е
свој давно замишлчмш "за-ладн- н
блок" којл досада jui-cy
ногли да остварс дирскт-лл- м
iiu.iiiTii4Eiiu путем.
Друго, схватившп да јс
"Труманов нлал" л сувлше
груб 11#лЈзгодан, САД поку
шавају сада nouohy 'Марша
ловог inaiia' да лостигиу ис-т- и
цп.1., то he pchn да лспулс
авбнцлје пезаситлог амсрнч-ко- г
лмперијализма лудсћи
шаку сочлва н доларс.
Tpehe, Еиглесса л Франц-ск- а,
које су сада у критнчпој
скоиомској слтуацијл желсле
бц јсдпим всштнм мапгврои
да лрсбап,е сву одговорлост
ла 1сђа друшх маалх европ-скл- х
држава".
0ДГ0В0Р БУГАРСКЕ
СОФНЈА. — Илфориацио-л- п
блро издао је коввллке у
комс сс каже да је Бугарска
влада, пошто је проучила ло-сла- ти
јој позлв, једлогласли
одлучлла па својој седиицн
да Бугарска не учсствује ла
конферслцпји у Наризу 12 ју-л- а.
Доносећи ову одлуку Пу-га]к- са
влада је узела у обзир
чпаенлцу да је Бугарсга вел
отпочела пзвршиваае свог
еколомског плала којн би
трсбало взмелити ако орга-лпзацнј- а,
коју су предложиле
Веллка Бригаплја и Фраицу-ск- а
за рачун шгтереса поједн-mi- x
3cva.w, буде оствареиа.
Иорсд тога, Бугарси вла-д- а
сматра да Бугарска ие мо-ж- е
ли днректло плти ииди-ректл- о
учсствовати у ллднвн-дуа.тн- ој
плидијативи која би
довела до поделс Ев[кпе у
два лепријатедека табора.
ЦАЛДАРИС СЕ НАВРАТИО У
КАНАДУ
У суботу п иедел.у навра-ти- о
се у Отаву ц у Торонто
Костантлн Цалдарвс, мннлс- -
тар спагиих послова гјјчкс
владе ла путу за Сједиасле
Државе где he, хаже, заступа-т- и
грчко пига!иг ва заседа-а- у
Савета безбедности Ује-диасл- их лација.
Цалдарис је рекао новина-рим- а
да вије дошао тражити
ллкакву помоћ од ЈСанаде,
већ само да се личво захва-л- и
премијеру Квнгу па no-uohn
коју је Грчса доблла од
Кападе за време рата.
Тешко је вероватв да је то
био разлог за аегов посст
Кавади, а још маае да лије
тражио noiioh. II to nouoh за
да.ге гушеае грчког парода н
помоћ, моралву и поллтлч-ку- ,
за оправдање провокацп-ј- а
које грчке фашистичке
бапде праве против Југосла-впј- е,
Бугарсхе н Албаппје.
1