Serbian Herald, July 29, 1947

              3_.-t&4--t?hs.¥%_s3-
i №4тЧ"4- - &a t Цкј,
'LHl И1ГГ SI 'xedoi СРПСКП ГЛАСННК" CTPAHA 3
& Ииж. БОРИСЛАВ KOCTIIIi
4 Нова аграрна структура
Војводине
JWvHVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV
(3)
ПРОМЕНЕ У
ceiix Срба. Сврха пнкпика је
XlaCTOjaibC да СС заисдс плаш-л-а ии,к111ј'ојм" ujjviw
водља у складу са државним привредннм планом је главиа
карактсристика садање пољопривредне производп.е. Насто-јим-о
да производпмо оно н онолико што је и колнко нам је
потрсбно, имајући у виду могућпости с обзиром на наше
зсмАнште, кдпматссе и остале околности. При томе народ-н- е
власти утврђују цеие главних поллпривредннх пропз-вод- а
руководегш се првенствено производним тротковнма
и иотребама нашим у овим производнма. На тај пачин
обезбеђујемо произоди.у потребиих артикала у потребнпм
количннама, нзбегавши флуктунранд која су немиповпа ако
је пронзводн.а препуштена сама себн.
Завођеием планске производи.е у поллпривредн у ок-вн-ру
државне планске привреде, настаје органско једин-ств- о
поллпрнвреде и осталих прнвледних грана, те нестаје
оне днсхармоније нзмеђу по.гопривреде и иидустрије, пз-мс- ђу
ссла н града, која је раније постојала у тако оштрој
формн.
Иошто код нас join ие носгоје сви услови потребни за
сировођеие потпуиог планнраи-- а у по.мтривреди, да се за
сада оно спроводи у пронзводнлма које су везане за склз-нан- .е
уговора, a то су пронзводп.с ипдустрнјских биллка и
товлеинх свпил. У потпупости оно се спроводи на држав-ии- м
имапима н код селлчкпх радних задруга. Сл разво-Је- м
радиих задруга биваће и luairnpaite све потпуннје.
пронзводн у Војводшш задржала је
своја основна обележја која су услопл.ена земллипним н
клнматским факторнма, a то су производиа житарнца п ин- -
дустриЈских бнллка, тс у сточарству свшифство и Koitap-сгво- .
Као и пол-оприврсднн- к, тако је и поллпрнвредпа про-нзводп- -а
ослобођена стега којс су je спутавале. Нсстаје зем-л.ни- ше
рситс, кочницс питеизнвираи.у производн.е. У про-извод- нн
рад дотази до пуног изражаја, а свима полопри-врсдннцнм- а
сс омогупује да дођу до нотребног капнтала у
цнл.у што јачег интензнпнран.а производшс.
1Гако нам се зсмлл палази тако pehn нскл.учнво у ру-ка- ма
малнх и средн.нх поссдпика, OMoryheiio је нагло пн-Tcii3iiniip- ait,e
пол-опрнвред-
не производп.е.
ОСНОВИ НА КОЈИМА СЕ ИЗГРАђУЈЕ
ПОЉОПРИВРЕДА ВОЈВОДИНЕ
Основи иа којима сс нзграћујс пол.опрнвреда, у којој
се прнврсдннку омогућује нагло прнв1едно јачап--е н кул-турп- о
уздпзап--с а пронзводн,н брзо интензпвирааг, јссу:
сслдчкс радне задруге, машлпскс станнце, државна имап.0
тс мссне н срсске пол-оприврсдп- е стапице.
Сслдчкс радне задруге чинс камеи темелац новс пол-о-привред- е. Удруживап.ем подопрпвредиика кроз селдчке ра-д- не
задругс од малих газдипстава постају вслнка оспособ- -
л-еп- а за најннтезивннје газдован-с- . ћроз н.пх сс омогупујс
плапираи.е пол-опрпврсд-
пе производие н интеизнвнрап до
кра]н.нх граница могућности. Здруживааем ситних газдин-став- а
у вслико задружио газдинство ojioryhyjc се до иај-всћ- сг
стенена мсханизација. јср сс могу лрименити највсћс
машнне до којих ранијс мали посединк није могао догш, a
да је и дошао ие би их могао употребитн ла својој малој
парцслн; омогућује се примсна нроизводннх средстава и
свих агротсхннчких мсра ночсв од заораван.а стрнпшта, ду-бок- ог
opaita, бок обраде уссва, всгатачких ђубрива раз-нп- х
прсиарата против бпл.иих болестн итд., па до сслекци-ј- с
бил-- а н стоке: сви he се послови обавлдтл под стручннц
руководством агронома, тс се иа тај иачнн елсминиш? нс-зна- и.е
и конзсрватнвност неукнх н v поллпрпвредн заоста-лн- х
пол.опрнвредника. С друге стране, даје се могућпосг да
способиости и трудол-убнвос- т свагог појсдипца дођу до пу-и-ог
изражаја у пронзводи.н, тс свјки nva пуну корпст од
свога рада. To се постнже подесном органпзацијом обав-ллн.- а
пооопа. пошто спаки члан задруге добија одрећене
површине замлишта и уссва па обраду п одређене послове
којс нма да обавлл те му се рад плаћа npeva успеху у по-сч- у. На тај лачпн задружиа обрада зсм.ге у виду сслјчкнх
радних задруга обједин.ује све прсдности колективпог и
газдоваил. Од масе малих поседа по-ста- је
встпко газдниство којс се служп свпм пбсмедипм те-ковин- ама
поллпрпвреднс науке н праксе у пуном обнму.
јср су укло.еии сви педосгатцн и мане малог поссда. С дру-г- е
стр.ане лнчне особннс по.гопрнврсдннка долазс у про-пзвод- ии
до пуног изражаја јср се сваком погопрпвреднику
даје могућност да у пуиој мери примеин све своје знан.е н
способности и од успсха у раду он Ј~жпва пуиу корпст. У тое ]с велики значај којн имају сггачкс радпс задругс.
Од спецнја.тог значаја су ссллчкс раднс задругс за
ссктор колописта и аграрнпх ннтерсссната. Онс имају да
однграју пресудну yiory у оспособллваи.у катониста н
аграрнпх интсрессната за интензпвпо газдова.с. Задружш
начнн обавлдЈка послова под стручним русоводством.
а прн стручно планиран.}' и интепзивној употреби
производних срсдстава, већ у првпм годииама на-домест- нће
недовот-н- о лично пскуство н недовол.но
познапаие послова. Трсба пматн у виду да су чссто п
н а нитсизпвио обрађивапом велнком поссду радилп влас-ннц- и
са недополлт обученом најамиом радном снагом. Псз
ссллчкнх радиих задруга оспособллва!; колопнста и афар-нн- х
ннтсрссената за ннтензивну зсмллради.у пшло (in врло
тсшко и споро те бн у пзвссном дужем вреиснском перчоду
исминовно уследпло опадаие полоприврсдне производн.е
на том ссктору који обухвата једну трећину свег обрадпвог
земл.ншта Појводнпс.
Зато впднмо да јс главна пажиа народнпх власти скон
Центрнсаиа на оспособлваиу сслдчких раднпх задруга ко-ј- е
се иа свс странс оснивају. Израђена су правила за орга-низацн- ју
и рад овнх задруга, пзрађене су нормс по којима
се обрачунава уложен рад сваког задд1ара. Дају сс кј-сди-- тн за рад ових задруга. Оснивају се спецнјалнс школе и
курсеви за оспособллванс функцнонсра п руководплаца
радова у овпи задругама. Селлчке радне задругс су под ру-ководст- вом и падзором отсека за задругарство Одел! за
полопрпврсду ГНОАПВ.
Машипске станнце су државпе установс којс nvajy да
обсзбедс мехаипзацпју полчзпрпвредпе пропзводк.е. One
првелствепо обрађују земљу селлчкнх радппх задруга. Се-лач- ке
задруге п матпнске станпце су установе icoje једна
другЈ надопуиују. једна без друге ие могу, а обе су створе-и- е
у цплу гато Јачег ннтевизпраи.а пагопрпвредпе пропз-води,- е. Ио целој Војводпнп распрострта је лрежа vauinn-скн- х стаппца, снабдевепнх разппм uamnnaua за обав.гаае
свнх послова који се машинама уогу обавллтп. Стручнп ка-дров- п
агропома прн уатппскпи станицама пмају да припо-могл- у
селдчкнм радннм задругама код планиранл и прп-менеразн- их агротехнпчкнх мера. Машнпске стапице у Вој- -
водини налазе се под руководством Нокрајпнске управе ма
ппшских стапнца при одеи--у за поллпривреду н шумар-ств- о ГНОЛПВ.
( НаставпК се )
Нз активности организација СКС
Врло успешан пикник СКС у Хамилтону
У Хамнлтону 6 јула прове- -
селнла се овдаши.а наша ко-ониј- а
на приређеном пзлету
ПОЉОПРНВРЕДНОЈ ПРОИЗВОДЊИ SleTSna?--
Полопрнвредна
ииднвидуалистичког
бпла, да се почне пспун-ав- а
itex закл-учак- а усвоЈеннх на
сединци Главног одбора у
Хамнлтону. а који су нзраж-п- и
у усвојеној реза1уцијн,
коју је и лаша органнзација
днскутовала и сложнла се да
по могућностн почне са ис-пуилва- аем
истих.
Једна од најглавнијнх та-ча- ка
је помаган.е прссо лет-ii- e
сезоне фонда Српског
Гласннка, да би могао про-дужи- ти
рад до јесенске кам-пан.- е.
У ту сврху приређен је
овај пикник н приход од ис- -
Југословени Кркланд Лека прославили
су јулске устанке излетом
Првн јули у Кркланд Ле-к- у
осваиуо је намргођен и са
помало кише, па је изгледало
да he заказана прослава и
маинфестацнја Југословеиа
опога места бнти одгођсна и
уман.ена (прославу cv прнре-днл- а
три братска САИЕЗА —
СКС, СКХ, ЗКС). Нстнна је,
доста је сиетала облачина и
ситна кишица ујутро, па ни-см- о
ни очскпвали па успех
који би требао да буде. Алп
ипак је иарода дошло толнко,
оно што смо припремилн за
посетноце све je рано прогп-л- о,
да су се миоги лутнлн ка-к- о
то да нисмо довол.ио свега
принреиилн. Ето, када се
Cpaha с.!оже, успех je оси
Југословенке у Торонту заратну
сирочад Југославије
Ilpouue суботе, 5 јула, ју-гославен- ске
демократскс же-н- с
у Тороиту приредиле cv
шаор за југословснску рат-н- у
сирочад. Наше жсне су
овај "шаор" приреднле пош-т- о
знају да деца палих бо-ра- ца
трсбају нашу помоћ.
11ако Југославија стално на-"ред- ује
у обновн и рекон-струкциј- н,
свакако није у
стаау датн овој дјсци свега
шта je iLima потребно п ко
лико је ii.il ма потребно. За-т- о
iiauie жснс ocjehajy да је
II.HXOB3 дужност да овај мла-д- и
параштај помогну колиго
год могу, како бн Једап даи
нараслн добрн ц храбрн гра-ђан- н
Тнтове Југославије.
Посјет ннје бно баш иај-бол- и,
алп иапраи иосјету
скуплиа je прплична колн-чин- а
хране од стране жена a
од мушких је сакуп.гено 79
долара. Даровала je Ciobch-ск- а
Народна Потпорна Јед-сог- а
25 долара и сваки дан нов
чаиа свота се повећава, т.ј.
друговн који ннсу посјетнли
нашу приредбу сјете се сво-ј- е
дужсости иапрам малнша-ним- а
и придонесу свој удно
за ову племеннту ствар кад
их се подсјети.
Ha tbiix бн се мора-i- e угле-дат- н
н жене, т. j. one жене
које нпсу логле ради разннх
разлога посјетитн нашу при-редб- у.
Мшил.с11.а смо да не
бн ни one хтјеле да нзостају
од друг"х жене. Ове закаш- -
И.СНС прплоге од жепе се хо
:ке предатп другарнцн Јако
Miuiiih иа 314 Берклеј Ст., a
другови којн још iincy далн
свој прнлог могу дати бпло
којој нашој другарицп која
he Taj новац предати благај-ииц- и
name оргапизацпје. За
овај новац куппће се дјечје
робе it иешто богатнје дјеч-ј- е
храие.
Зато апелпрамо иа иаше
другове и другарице да се по-жу- ре
па да придонесу свој
удпо како бисмо моглп no-сла- ти
све ове прилоге са па-роброд- ом "Радннк", који је
eeh на путу за Moinpext да
повезе другу групу нашнх
повратника у стару домови-ну- .
Ниена другова п другарп-ц- а
којн су прндонелп свој
удио за спрочад пове Југо
славије јесу како слнједи :
Катрца Баф, Хелена Шер-ја- к, Луба Фак, Пванка Бо-жанп- ћ, Јуста Пејић, Катица
Впдлпн, Анка Легац, Јулка
Тодоров, Катнца Јакомпннћ,
Петра Латпнчнћ. Јулка Ma-ny
та. Лна Матанја, Олга Ia-ринк-
ов, Нежа IleTpnh, Марп- -
тога предат је управп С. Гла-сник- а,
сума од 135 долара.
Наша организација иеће ста-т- и
па овоме него he проду-жпт- п
са далл-и- м радоч на ис-nyaaBa- ity
закл-учак- а седнпце
Главног одбора.
Пикиие је Оно одлично по-cehe- n,
нзиад сваког очекива- -
ita, а весеље је исто било од-лнчн- о,
а било бп п много бо-л- е
н пикиие бн фннанснјал-н- о
бни много успешнијц да
nuie спша поквапила. тали
чега смо морали крепути ку-- I
пи прсрани.
Наши чланови су радилп
врло добро, сваки на свом
меету. а некоји су обавллли
н више пооопа само да бн
рад ишао што Соље. На овом
пикнику су нашн члапови по- -
гуран у свему.
Нмали сло 5 девојака. кан-дидатки- и-а
за УДАРННЦУ.
Кад се дошло на место изле-т- а
почеле су сакупллтн гла-сов- е,
н за то време сакупиле
су mix пет 270 далара. Утак-миц- у
јс добила кандпдаткп-ii- a
Савеза канадских Срба,
која јс сама добнла 104 дола-р- а.
Наш огранак Савеза ка-иадск- их
Срба још пре је од
редно да добитак пошалмо
у летн.и фопд Српског Глас-ник- а,
као део нашег доприно-с- а
ncnyiteity зак.гучака сед-иц- е 1лавног одбора п усво-јен- е
рсзолуцнјс, те вам v
овом инсму шалех 78 долара.
ја Катупар. Даннца Главаш,
Божа Majiiapnh, Вука Стспа-н- о,
Дапнца Ijapih, Јелсиа Ка-тупа- р, Лна Шеме, Славица
К"рал.( Апка Нараичић, Мплса
Кнежсвпћ, Марија Смрке,
Јоже Главаш, Јелена Самар-џнј- а, Аптон Радошевић, Зо-р- а
Шубат, Пваика Иутниг,
Смилл daniih, Лнка Јосппо-Bii- h,
Јозефпна Драшпар, Ру-ж- а
Кружнћ, Даннца Делост.1
НН МИ
СРПСКОГ
ТИКА
Нримилн смо ппсиа од Нз-вршп- ог
одбора о одлукама
седннце Главног одбора н по-ве-лп
смо живу днскусиЈи на
нашој ссдннцн, па иако смо
алн, нпак смо настојалн да
допрниссемо наш део за оп-стан- ак
Српског Гласпика и
Савеза кападскпх Срба. За-клучп- ли
смо да се одржи је-д- ан заједппчки ппеник са
братскии СК Хрвата. Дан још
није заказан, a 6nhe накпад-и- о
јав.гепо. А ако буду при-ли- ке
дозво.1ава.те naciojahe-м- о
саии један припремптп,
да спроведемо зак.гучсе сед-ип- це Главног у дело.
да учнннио све
у iiamoj мопн и допринети
nam удео у унаџрећиваиу na-me
noBiiiie и name организа- -
У читавој Србцјп свечано
је прославл-е- н 7 јуш — годп-шин- ца
устанка српссог на-ро- да
протпв
завојевача. Бсофаду су сп-n- oh
н дапас одржане свечане
академнје у свнм реоннма. У
Србије ста-новнпш- тво
је посетило места
у којпма су 1941 годпне
партпзански одредп взвршп-л- н
своје прве акције против
окупатора. Нарочито масовна
посета бнла je у селу Бела
Црква у коме је пукла прва
устанпчка пушка. Омладнна
и друштва прн-редп- ли
су маршеве на путе-вим- а
на којпиа су се гретче
прве партизанске јединпце.
У Новом Саду, главно
граду Аутономве областп
Војводпне, ennoh je поводом
прославе дана уставса
казалп да су свесни своје за-даћ- е,
дуисностн и рада, те као
такви показују да су спрем-ц- ц
за своју и
своју новииу све жртвовати,
н да he то и убудуће чиннтн.
ICao u обнчио, nua.ni смо
иладе тамбураше који су ве-сел- п
посетпоце свирком, a
оиладипа је мхта прнлшсе
проводити весе.к игранком
н иевањеи, а тако н старијн.
Бпло је право народно вссе- -
Л.С.
На месту је да се захвалн-м- о
свима посетноцима, пао и
свнма онииа eojii су помага- -
ли у раду. у npunpeuaiby
излета. а тако исто и свима
који су радплн на нстомс.
За Одбор, . Стојша Јока, благајнпк ог.
Наш огранак СКС' такође
је закључно, да he своју кво-т- у
за јесенску icaunaity Срп- -
ског Хласнпка такође испунн-ти- ,
urro досазује високу свест
наших чланова и члапица,
вол.у за прошпрнваас и уздр-жаваи- -с
напредие радннчке
српске иовпне Српског Глас-нпк- а.
одбори
наших трију Савезз закл.учи-л- и
су, да he ваи пос-1ат- и сли-к- е
трију кандидаткниа за
Ударпнцу, па верујеи да he
те слике нзнетн у нашнм no-Binuv- a.
Прпмите наше другарске
поздраве. за ограиак СКС
Д. Тпнтар, секретар
Слава Роп4ц (Пнјова), Те-ре- за
Стрнжн11, Мапдпца На-тара- н,
Мара Гостилов, Марн-ј- а
Стак и Гена Станчић.
Мпого хвала свима опима
који су нам помогли увелп-чат- и
ову нашу прнредбу као
п женама kojc су nctic кола-ч- е
ii свнрачима који су нас
.гепо забав.%али.
За орг. Ј. Д. Ж.
Јелена К нар.
НЕћЕМО ИЗОС-СТАТ- И НА ПОМАГА1БУ
ГЛАСНИКА, КАЖУ ДРУГОВИ СА МАЛАР- -
одбора
HacTojahexo
при- -
ово-г- а
ЦИЈС
Виднио из извештаја л до-пнси- ма
из других мсста
где нмамо огранке СКС, да су
иаше узеле за
рад иа
засгучака седпице
Главног одбора, што показује
да су наше ио-примн- ле
одлуке седнице
Главиог одбора са одушевл.е-не- м
н са одлуком да их спро-вед- у
у дело. II uit са Малар-тик- а,
иако иали,
сг том свеопштем патри-отско- м
напреднои раду на-ши- х
напредних
Иримите наше другарске
Поздраве,
Раде Кулак, секретар.
Прославе шестогодишњице
јулских устанака у Србији
фашпстпчких
унутрашплсти
фпскултурна
оргаиизацпју
приређпвачкн
Забавно-просветн- н
организацнје
најозби.шије испупа-eaiw- y
органпзације
прнк.гучује-м- о
органпзацн-ја- .
рсђена бакллда на којој је
узе.!о учешћа преко 15000
лнца.
Шиптари, Срби и Црногор
ци AjTOBoxHcoojacTn Косова
и Метохиј данассу заједнн- -
чкн на свечаи вачни просла-впл- п
7 јулп — даи устанка
протпв окупатора у Србнјн.
Преко 25000 шпптарки из
свих Ерајева овпх области до-чеса- ле
су давашап дав са
скивутох ферепои — своје
ослобоНеп.е од вековве зао-сгалос- ти са почетком народ-ио-ос-1ободплач- ке
борбе. У
свпма местпма одржане су
свечаве акадехпје. Ирпш-тив- и, главнох граду Об.1астн,
формирапа је ва данапит
дав онладпвска радва брнга- -
да Eoja песутра кревутп па
пругу Ша.мац-Сарајев- о.
ПРЕТПЛАТНИЧЕ, ПОГЛЕДАЈ ДА ЛИ ТИ JE ИС-ТЕКЛ- А ПРЕТПЛАТА. II ПОЖУРИ СЕ ДА ЈЕ ОБ-НОВИ- Ш
Подмукла кампања поводом " расељиних лицал
СВИ ОНИ КОЈИ НИСУ ОКРВАРИЛИ РУКЕ МОГУ СЕ
ОДМАХ ПОВРАТИТИ
Наппсао: MUX. С. Петровпћ
У кампаи.ама које се из
пностранства воде против na-me
земл.с питаи.е такозваиих
расељених лица нгра najnehy
улогу и злоупотреблдва се
безобзирннје, можда, него и
једно друго пптан.е.
Реакцноиариа штрампа, нз-ја- ве појединнх лицемсриих
Фнлаитропа, па чак и званн-чн- е
изјаве прчказују "расе-лгн- а
лица" као iiccpehiie жр-тв- е
терора који тобож влада
у нашој земл.н, као јаднс про-го.е- не
безкуЈшнке о којима
хумаии државннцн западиих
снла и другн душевин л.удц
морају воднтн рачуна, одва- -
jajyhu од уста свога народа
да бц mix помоглп.
Да би се цсо проблем ра-сел.сн- их
лнца могао овако
прнказнватп и да би се про-ти- в
наших властн могле по- -
rs — .. што теже оптужбе, упо . tt fuinn I леиа лпца .
хппокризпје Koie се даду нз- -
мнслптн: стваранс забуне ко
псобапештсннх људи ; upchy-ткипап- .с
ociiobiiiix miiilciiii- -
ца; изпитопераваше факата,
иодмстаи.с н шта join пе.
Нроблем "рассгепих лнца"
113 ЈугославиЈе — да тако по-грсш- по
иазовсмо кад је већ
ушло у обичај — уствари је
бно врто прост ироблсм и да
су му војне н цивплпс плас-т- п
Нсликс Брнтаиије и САД
прпступнлс искрсмо и са ма
ло добре воге, ои би бпо ре-ше- н
кратко времс но завршет-к- у
рата н данас eh одавко не
би бпло "pacc.temix лнца"
југослопепског порекла, сем,
можда, једпог исзнатног бро-ј- а.
Нослс каиптулацнјс Нема-чк- с,
на терпторнјама којс су
окупнралс брнтанске и аме-рпч- ке
трунс затекао сс велнкк
број југословенских држав-ллп- а.
току првих sieceu.it
иослс ослобођснл огромна ве-hii- na
онпх који су стварио
били прпиорани да нанустс
своју отаџбнну вратили су се
купама. Извсстан 6poj остао
је, међутим, у цнострапству
и то нз врло различнтих раз-лог- а. Они би се могли поде-ЛИТ1- 1
у чстпрп катсгорпјс :
а) ратип злочинцп којн су
лично учествовали у усташ-ки- м
и четппчкнм покогнма п
којн су сс склопили нспрсд
напшх судова;
б) издајници п
који су сарађнвали са нспрп-јатсге- м
и са аим зајсдно по-бег- ли
;
ц) on и који услед својих
полнтичких схватан.а не аселс
да се врате у земл.у, ма да ни-с- у
учшшли ипкакав ,злочин,
д) опи којн се нису врати-ли- ,
било зато што су заведе- -
в и лажпом пропагаидом би-л- о
због тога што се силои др-ж- е
затворепи по концентра-циопи- м
логорниа.
Ова послсдаа група нај-Bch- a
je и опа бп се одавпо
вратнла у отаубниу да су то
желеле епглсске и амернчке
власти и да се са том групом
правплио ii човечно поступа-л- о.
Људе, прве две глупе, то
јсст ратие злочннце, издајнн-к- е
ii квислипгс, којих је све-г- а
950 на лнстн чије је преда-ван.- е
Југославнја тражила
савезипчке властн биле cv
дужне, на основу
npiiM.iennx још за врсме ра-т- а.
да предаду нашнн влас-тим- а
одмах по зак.гучсп.у
прииирја.
Остала бн још мала група
оних који су из разиих no-литичк- их
разлога својево.шо
остали у ипостранству, а н
из те групе многи би се веро
ватпо у земљу пошто
су обухвапеин ампестијана и
neuajy ннкаквог стварпог рз-зло- га
да се потуцају по бри-танск- ом
н аусричким коицен-трацпонн- м
логорнма.
На тај пачин питаае "ра-селлн- их лица" пз Jyrocia-виј- е
могло је битп копачво
лнквиднрано још пре вишс
од годину дана. Нажалост,
пзвеспим бритапссии п аме-рички- м
круговнма није пш-л- о
у рачун да се оно лпквп
дира. Њпма је био потребак
повод и пзговор за сталнс
слеветничке saunaiLe против
наше землл. Ради тога иа
вештачкн начпп пз оспова је
нскопструпсав проблем "ра-сељен- их лнца" југословен-ско- г
поресла. Најгнуснпјп
ратии са Павели-he- n
ва челу пуштеви су да
чннцнма као што су Дамја-- 1
iioBiih. ђујнћ, Јевђевнћ, Лу-6ypn- h.
Бобап, Херенчић,
Нрешел, Парага п анма слц-чн- и
дата је пупа слобода u
што је још rope под комаи-д- у
некпх од inix стављеии
су копцептрацпони логорл
са људи којн не-ма- ју
ипкаквог стварног раз-лог- а
да беже из своје земљс
У те логоре затварапа су не
саио "pace vena лпца" затек-нут- а
иа пепрајатем:сој тери-торнј- п, eeh чак н пеки л.уди
који су се нз разпнх другнх
земалл. ареко Немачке и Ита-лиј- е
Bpaha.iit у отаџбнну.
Било је чак случајева да су
југословеиски ђзцп н студен-тн- ,
које је рат затекао на
школовапу у Енглссгој, иа
иовратку у отаџбнну задржа-ван- и
у Италијц у концентра-циони- м
логорнма под четни-чко- м
командоч, са намером
да се и од itux створе pace
rnprti-iiuivc- o in tiiTio
квислипзи
обавеза
вратилп
злочнвцп
хилддама
I llrttftTrk I tnilltn sx 4fann
ra стварнога стана, отвореиа
je иротпв паше зеиље подму-к.1- а
компапа у којој се тврд
да су на терет савезпнка ла-л- е
хи.тдде Југословепа зато
што пе смеЈу да се врате у
своју землу да не бп бнлн по
литичкп nporpaiLaiui и теро-рисаи- и.
У тој Kaunaibii ne cauo што
сс не прнзпајс да се концен-трацион- и
логори "paccteinix
лица" налазе под коиапдом
квислипга и издајипка који
силом п преваром спречавају
ренатрран.е, Beh се join нг-мср- по
правн збрка између
поједшшх категорија "pace-л.енн- х"
које су иап1ед по
бројапе. Ако, nanpnucp, Ју-гуслав- ија
тражи издавап.е ра-тпи- х
злочнпаца као што су
Папелић, Јевђевпћ, Iyjnh,
Лубурић и нпиа сличии, ои-д- а
сс у одгов(Јрила на јупз-С1овенс- кп
захтев потпуно
ирелази преко iuiix и iuiixo
вих крвавих педела, као да
не пострје па се одговара та
ко као да Југославија оптужу-ј- с
за најтсже ратне злочнпе
све one којп се из било как-вн-х
разлога досад нпсу вра-тил- н
у зел.у.
За ксЕрсност и доброиа-керпос- т
западпих ciua у ин-тап- .у
"раселеннх днца' нај-карастсристич- пија
је ногд
Kojy су UetiiKa Бритапнја и
Сједиасне Америчке Државе
прсдале пашој влади 8 аири-л- а.
Ако би ту ноту читао
потпупо пеобавештеми чита-ла- ц
могао би стећн yeepeite
да је добронамерна и ире
дусреглива. Алн, ако се коли-ко-толи- ко
познају чпаенице,
опда ствар сасвнн друкчије
изгледа.
У почетку ноте каже сс да
су владе Велнке Британије н
САД спремне да ухвате п
предаду југословепској вла-д- н
све кв и сл н н re које опа
тражн, са чијом су се преда-јо- м
one сложиле и соји могу
да се uahy у логорима иод
савезпичсом контролом.
На ово се иора принетитн,
да је британска влада још за
време рата oбehaлa да he пре-дат- н
све пздајннсе и сарад-цик- е
окупатора, а не само оне
са чпјпи he се издавап-е- м оиа
сложити. Да.ге, позпато је да
je Behiiiia најтежнх нздајии-к- а
"иобегла" нз логора п да
им за две годпне брптапске
и америчке власти "нису мо-гл- е
yhn у траг", иако су у ви
ше прнлика добијале imixobc
тачие адресе. Иа кад ти зло-чин- ци
нису могли бпти по-хвата-ии
за две године, касо се
може всровати да he бити ух
ваћени сада, за кратко вре-м- е
колпЕо he још савезничЕС
трупе остати у Италији?
Енглсска и аусрпчга влада,
ие претпостав.гајући очеви-дп- о
да he ма еоји од аих бн- -
ти ухваћен, важу да-i- e у но-т- и
да he хватанл, вденшфи-цпрап-- е
и хапшеае непрнја-tclckh- x
сарадвпка биги no-вере- но
лталнјансЕој влади,
кад се англо-америч- се трупе
повуку. Другпм peinwa, нта-лпјанск- а
влада треба да хап-с- и
и предаје Југославији л.у
де еоји су за вреие рата са-рађива- ли
са нталијавском
војсЕок, а које су савезпичке
војве власти оставиле да се
две годипе несметано шета
ју по Нта.1ији.
После овога у ноти се взра-жав- а
же.и Белике Британије
и САД да се што више избег.
лпца врати кућама, a ana се
да се све избеглице Beh вп-ш- е
од две годиве, по одлуци
бритапскнх власти валазе
(Превос на страми 4)
ш