Serbian Herald, February 01, 1946

              -у-
-имУшиу iiiiiiii iii iiiiiTi nil" "Г1 r -'-.,-
.5, r , ,, ,= -
IR-- - s
1 jCTPAHA 2 ' "СРПСКИ ГЛАСНИК" „ Петак, 22 новембра IMG. I Cmiricu Глаг нмђ1 Па-- ми ™;::; гаши н--.Mриj_фLи.._i .и. а--._м_е—р. ичш монопола 1 - - - . .-- ~ - . ..... - - „
ш Published twice weekly at — — ... .. - , .
ЛШ fiwt A J.K1J. ei. Iff ГТ ..-- & ш suu .mieiuiue 01. v. — iuiuhw 1i, #u"iHu, Л By Srpski Glasnik Publishing Company
Ш In the Serbian language
M Proprietors
Нзлази сваког уторка в петка.
Сва ппсма п чекове треба слати на:
"SRPSKI GLASNIK"
ZOO Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Рукописи cc нс epihajy.
Дописи бсз потписа ce ие пржуају.
ОПРДВДАНА БОРБА ГРЧКОГ НАРОДА
За мнзсрни економскн пололгај грчког
I народа у комс сс данас налази као и за
социјално н национално угњстапањо нај- -
; 1шшо сносо одговорнол британски влада- -
] ју!ш круговн, па онда амсричка и грчка
1 рсакцпја. У Грчкој данас плада всћо из- -
i рабљнвањс народа н страшнији тсрор ис-г- о
јо шсада био про рата док јс у н.ој вла- -
I дала фашистичка власт. Стварно, и дана- -
шњо љсзнно власти со но разликују од
оних нрсдратиих, нлн од оннх којо су вла-да- ло
током рата под исмачком н италијан-ско- м
окунацнјом. Оно ис прогоно н но
убијају само максдонскн народ, који стс-њ- о
под ропским јармом у Грчкој, всћи
спој соиствсни народ, грчки иарод, који
со одупнрс рсакцнји и бори со дагвслико
жртво којо јо дао у рату против оиупатора
н нздаЈНИка ио остану узалуднс.
Иосло Југославнјо ипјсдан другн иарод
у окуиираној Енропн инјо дао толнко сна-г- о
н ;кртава у зајсдннчком рату колико јо
дао грчки иарод. II у мссто слободо, у мо-с- то
иациоиалнс слободо и нсзаписиостн, у
мссто дсмократских народних лласти —
и.сму јс иатурсна монархистичка и издај-нич- ка
банда на власт. Грчки народ јо,
колико ијодан иарод Евроис, заслужно да
по ослобођсњу од окупатора ;кшш у сло-бод- н,
миру н напрстку — да on обрачуиа
са својим нздајннцнма, a но да онн и сада,
iiouito јо нобсда пад овупатором нзвојсва-и- а
— н дал.о владају над ilumc.
Борба грчког н максдонског народа,
која со даиас развнја п заузима cno aclicr
лаха, нарочито у грчкој Максдоннји, ра- -
зумљнва јо н оправдана борба. Грчка
I влада и рсакцнонарна штампа у свсту на- -
I стоји да ту борбу окарактсрншо као нслс- -
галном и разбојннчком понут што јо и
1 гсстапо карактсрисао иародно-ослобод- и-
I лачку борбу у Југославијн и самој Грчкој
I током рата. Онн настоје да нзазову сукобо
са суссдннм зсмљама да оправдају својо
I агрссшшс намсро н стајањо бритаиских
труна у Грчкој; да маскмрају својо теро- -
ристнчко актс којо вршо над својич наро-до- м,
пршшсивајући узрок борбо иарода у
ссвсриој Грчкој да јо организопаиа н нн-спнрис- ана
са страно Југославнјс, Бугарске
н Албаннјс. Југославија, Албанпја, па п
Пугарска, сс лојално прндржавају ирнн-ци- на
Атлантско повсљс н одлука вслико
аројицо iicMciuaita у унутрашња питаља
других зсмаља и недозволавајући да со
другн мсша у својс унутрашнс ствари.
Грчком иароду, а Максдонцнма у Грчкој
особнто, ннјо потрсбна ни оргаиизацнја
нн испирација нз ванн у борби за иацно-налн- у
слободу u нсзавнсиост и у борби
за дсмократска пародна права, јср jo ои
сам под окупацнјом иаучио како да со
бори и пошто га исвола из својо зсмлс
нагоии да сс борн, прсм што, угледавају-ћ- и
со у слободу која влада у тим зомљама
данас, .можо бити јачс иадахнут у тсжњн
за својом сопствсном слободом.
ЧЛАНЦИ ИЗ "СГ 3 ПРЕДАВАЊА
За политичко васпитаљс читаоца "Срп-ско- б
Гласника" можо у дацашњим при-лика- ма
најбољо да послу;кп матсрпјал ко-ј- сг
овај лист објављујс и којсг ћо објав-лпват- и.
Напримср као што су чланци
Мптрс Митровнћ-Ђила- с, приказиваљс уло-'- гс
амсричко штамло од Владимира Деди-јс- ра
којс објављујсмо у наставцима, "Рат-и- п
профитп амсричких монополиста", ко-ј- сг
доносимо у овомс пздању н ннз сличннх
који ћо нзаћи каснијс; онда социјални
закони н обнова и нзградња ФНРЈ н сли-чн- и
по кападским н општтг пнташша,
имају вслику врсдност и из љнх сс можс
много научитп. Оваквс чланкс чнтаоци
трсбају читати н појсдиначио и колсктив-н- о,
у групама.
Пошто нсмамо довољно могућности да
со обилазо колоннјс и одржава ју спсцпјал-н- а
тсорстска н полнтичка прсдавања,
сматрамо да бн организације Савсза ка-надс- ких
Срба могло са врсмсиа иа врсмо
и самс, иа оспову овога матерпјала, одр-жава- тн
ирсдгшаља. Овакви чланци со
Ijneva Јвапачнам иодацн
ма амервчке статистике про-фит- н
корпорација (акцнонар-ски- х
друштава) за ратне
године износила су (у ми-лнјарда- ма
долара) : годннс
1938 — 2 милијарде и 370
милиона долара; 1939 — 5
милиЈардн н oUU милнона
1940 — 7 милнјарди и 390
миллоиа; 1941 — 14 мнлнјар-д- и
н 500 мнлиона; 1942 —
19 иилнјарди н 900 милнона;
1943 — 22 мнлијарде и 800
милиона; 1944 —25 мнлнјар-д- н
долара. На тај начин од
1938 године профптм су по-рас- лн
за десет пута, а од 1939
годиис — више пего за 4 пу-т- а. Рат јс био за монополи-стнчк- и
капитал Сједииених
Амсричких Држава као вео- - кованији методн, су
ма уносан "бизиес (посао). фе
Истнна je, да rope наведе-- н
е бројке прнказују суиу
профита до нсплате дажбина,
н за време рата био јс на сна
зи закон о порезн на екстра-профи- т.
Међутнм и после нс-нла- те
дажбнна профати кор-пораци- ја
износнлн су 1944
годнне 9 милијарди 900 ми-лио- на
долара према 1 мнлн-јард- и
и 500 мнлноиа 1938
годиие н 4 мнлијарде 1939
годние. Ирема подацима Ми
нистарства трговнне Сједиље
инх Америчких Држава про--
фнти корпорацнЈа за годнну
1940—1945 после сплате
дажбина износили су 52 ми- -
лнЈарде долара. Акционари-м- а
је бнло nciuahcuo за тај
псрнод 25 мнлнјарди ц 900
милиона долара днвнденти;
2G мнлнјарди долара сачува-н- о
је као нерасподељен про--
Фит (резерва;. у рсзултату
лпквнднн капитал акционар-ски- х
друштава достигао је на
дан 31 марта 1945 годнне 46
милнјарди и 900 милиопа до--
лара (профит 21 мнлнјарду
долара 1939 године). Ове зва-ннч- ие
број'кс, као што ћемо
дал.е иоказатн, далекр не од-ражу- ју
у погпуиостц размере
ратннх профнта америчкнх
моиопола.
Лнст "И.М." ннсао je у јеку
рата: "Када јс отпочео рат,
нретседник Рузвси је обећао
да иова жетва ратних мнлно- -
нера непе бигн допуштсна.
Он јс покушавао да изврши
olio обећаае. Али су ce itero-в- н
предлозн у всзн порезе
разбллн у парампарчад на
коигресу. Орган пронзводннх
сннднката "Екоиомпк Аут-лук- "
истовремсно наводп спн- - сове ваздухопловних тру-стов- а
и другнх фнрми panic
индустрије, чнјн су нрофитн
премашнлн у току годиие за
5 до 6 пута целокупан уложе
н н капигал, и чак и послс уп-лаћнва- иа
дажбнна бнли за
2 н по пута всћи од овог ка
нитала.
У везн тога, што су профн-т- и
ратннх лифераната и чак
nocie уплаћива.а дажбине
бнлн н с прнстојно високи,
плада је водила са фнрмама
преговорс о такозваној "ре-негоцнациј- и",
тј., 0 ревиди-pait- y
услова коатракта нза
како су ратне поруџбиие 'нз-врше- не
н профнтц иагоинла-н- и (а често и исплаћенн ак-цнонари- ма),
с тни да би вн-тезо- ви
ратиог 6oraheita, којн
су "прекомсрио" зарадилн,
вратили део својих ирофнта.
Како иаводи Фредрнк Алеи
у часопису "Харперс Л1ага-знну- "
овн су преговорн бнли
всома комплнцирани и всћи-но- м
неплоднн. Ствар je у то
ме, што јс већи део уговора
за лнферовање оруасја н дру-го- г
материјала за армнју за-спов- аи
на npiuiuiinv. uena
плус одређенн проценат до--
датка , Цена се одрсђнвала
всома магловито, и фнрка, уз
извесну спретност руку, мо- -
гла je да укл,учи у ну све,
шго јс хтела. Ово је нзази-вал- о
искушс.е да се рас-ход- ц
преувелнчавају на сва-к- ц
начнн, јер што је фирма
внше трсшила, то је вншс
зарађивала.
Ово "искушеие" часоппс
прпказује у впду прпче која
је била популарна у to Bp'eMe
у Амсрнцн: Три помовна
човека доручковчо je у вг
шннгтоискои хотелу. Коно-ба- р
им је подиео рачун иа
30 долара. Сва тројпца су
зграбнла рачун. Први је нз-јави- о: "Дајте ја да платим:
Према устовима uora уговора
влада he исплатпти скоро по-ловн- ну
рачуна. Други је уз-врат- по:
"Дајте да ја платнм.
Према мојнм ратппм уговори- -
VW
чиа". Алн ipehit је рекао-"ДаЈт- е
рачун мени. Ја лиферу-је- м
ратни материјад на ос-но- ву "цепа плус додатак", н
ја hy зарадити на овом рачу- -
ну 3 долара . Према речииа часопнса
многобројин лнфсранти осе-ћал- и
су се иешто чудно : повац
од растућнх ратцнх иоруџбн-н- а
датазно ни је у руке као
оесконачан поток, али зна- -
чајнн део овог потока претно
je да поново оде у федералну
државну благајцу у внду даж-бин- а. За них осиовпи ироб-ле- м
није био у томе како
продати робу, већ у томе, ка-к- о
преварити државу прили-ко- м
уилаћивања дажбина.
Пзмишлавани су најкомили- -
који о
иогупавалп да сс нзбегну
дералне дажбнис, а маогн од
"проналазача" овнх метода
постали су иилиоиери.
Ален је ннсао новодом то-г- а:
"Без обзира порезс на ек-ст- ра
профите, внсоке дажби-и- с
на приход, реиегоцнацију
н бесконачна правила војног
регулирааа наш екоиомски
систем ouiTehen je са свнх
страиа: повац одлазм из ас- -
га у уепове пословпих л.удн
путевима који се не ноЈављу- -
jy у званичиој статистицн у-пр-
аво због тога, што су онц
па;кл.иво сакривени или ка-муфлир- анн
од очнју порсс-ки- х
органа, управе за регулн-раи- е
цена нгд. Пајвећц еко-HOMC-Kii
скаидалн ратног про-спсритс- та
могу ce иаћи не у
подацнма о дивндендама и
чак е у нрофнтнма компа-ииј- а,
eeh у расходнма компа- -
пнја и у порескии обмааива-1шм- а.
. . Ратни "бум" upalieii
je најесстравагаитанјим из-дацн- ма,
безбројшш иодми-ћивааим- а,
митом у исчувешш
разиернма к о иилицираним
фипаисиским шиекулацијама
у 1плу избсгаиаиа дажбнна
н, разуме се, ситшш и круп-iiii- u
операцпјаиа на црној
берзи".
Онај део скстра профИга
којн сс није uorao сакрити
од порсских органа у цнду
6oraheiui, иословни луди те-жн- ли
су да што ирс утроше.
Ален иаводн следећи нри-зо- р:
у н.ујоршке златарске
parite долазе куицн, на брзи
ну бнрају бразлетне нли нске
друге вредносне ствари, пла
hajyhii no 16,000 долара ко-ма- д,
и, немарио избројивши
банкиоте од по 16,000 да!ара
од дебелог свсжња из свог
из
(Наставак са стране 1)
ЖЕЉА ИСЕЉЕНИКА ЗА
ПОВРАТКОМ У ДОМО- -
ВИНУ
За све време боравка у ту-hiii- iu
код нашпх иселлмшка
'ннкада се иије угасила же.га
за Bpahaaey у своју доиови-н- у
да створе бо.гн жнвот са
CBOJuu иороднцама.
Вест да je у пашој зем.гн
радничка класа кроз борбу
извојсвала своја права, обра-дова- ла je наше иселеникс н
побуднла еод них још впше
же.гу за повратком у доуови-н- у.
"Данас ce у нашој земл.и
подижу разорена села и гра-дов- н,
поправ.гају цесте н же-л.езн- ице
н, у процесу нзфад-it- e
н обнове земле стварају се
таквп друштвенн односи где
he сваки поштени радни чо-в-ек yohii жнветн достојшш
животои, — каже ce у резолу-цнј- п
грађевннарске групе ка- -
иадскнх јужних Словена.
"Зато ми сматрауо да he до-лаз- ак
тих група nouohit о-ства- реи.у
тпх задатака".
Асција која је покренута у
Канадп за повратак у Југо-славиј- у,
масовио је одушевп-л- а
нашс иссл.еи11ке, тако да
се рачуна да број опнх којп
бн желели да се врате износи
на хнллде. Behe канадскпх
јужних CiOBeiia које је по-крену- ло
акцију одлучило је
да се сада у перноду обиове
наше земл.е првеиствено упу-l- e
стручни квалификовани
радница којн he са својии
дугогодншшим раднин иску-ство- м
допрппети бржој обпо-в- п
зем.че.
Опи се већ оргаппзују за
повратак по групама, однос- -
no по врстн запата. Beh je
џепа, одлазе, гуриувши куа-л.еи- п
предмет у другн џеи.
А ова сума, прциепује Ален
"K3UOCII око две трећнпе мак-симал- но
дозвољеног год. при-хода- ".
Стара цословица гласн
да "пореза на приход је по-ре- за
на поштеае". Л1еђутнм
Behit део ирофнта, добнвенн
за врсме рата, ннје утрошен
већ уложен у државне обли-гациј- е
банкарске депозите н
томе сличпо. На дак 1 окто- -
бра 1945 године корпорацпје
су имале (нерачуиајући бан-к- е
и осигуравајућа друштва)
државннх облигацнја у суми
од 30 милијардн дмара пре-л- а
4 милнјарде и 300 мнлно-н- а
крајем 1941 годпне.
Низ података показује да
се оргијаие paTiifix профнта
у СЈедпљеинм Америчкии
Државама настапш it nocie
рата, упркос смаиивана рат--
них лоруџбниа
Ире свега ратнн расходп
сиањују се веоуа споро, a
ипак још у многохе превази-лаз- е
предратии пиво. Јатин
лнферанти н даде се богате
на opraini30Baity маогоброј-пи- х
војио поморских веза
Сједш1еиих Америчких Др-жа- ва
у cBitit кутићииа земал.-ск- е
кугле, као и иа лнквидн
pane сувишие војпе ииовние
н на припреиаш}- - повог ору-жј- а.
Свакаио је тешко уста
иовнти какав је профнг стс- -
као Днпоп и другн монопо-листичк- и
лиферапти на "по-сл- у
од две мнлнјарде" у везн
органнзоваиа производие а
томских боиби, алн судећи по
томе, да су се уговори за
изградљу и лнфсроване уре
ђаја закл-учивал- н приблпжно
под исттии условима којн су
горе иаведени у Алеповом
излагаиу, ове суме могу битн
веома крунне. Међутпм, као
што јс изјавно један од пај-већи- х
амерачких научника
др. Првннг Ленмнјур, нзда- -
цн Сједииеннх Амсрнчкнх
Држава за пронзводиу атоу- -
скнх бомбн н сада износе око
560 мнлнопа долара годншше.
тј. приближно псто толпко,
колпко п просечно сваке го-дпн- е
за вреие рата.
Треба такође ретн у об-зн- р
да је после рата отпочела
истинска баханалија у вези
распродаје фабрика, подш- -
нутнх за време рата за рачуи
државе, иидустрпјскнм ком-naiiiijau- a.
Распродаја се вр-н- ш
по веома иискни ценама
под предлогом "истрошено-стн"- ,
предузећа. Најзад кон-гре- с
Сједнн-енн- х Амсрнчких
Разговор делегацијом наших исељеника
Канаде
па од 92 члана махом ква.ш- -
група од прекоШЦ радни ка
— пеТшном нск'Л1П.Ч"рУдара
уеталских рудннка, рнбарска
груиа од 48 чланова н пол-о- -
привредна група. Од своје
уштеђсвнне или зараде сваки
нрнјав.гсии нллп одвојио је
одређеи.у с у у у иовца у
Фонд за набавку алата и на-ши- на.
Рачула се да је доса-д- а
око 450 радннка да.то за
набавку уашинапросечпооко
1.000 долара.
— Ноиећемо са собои свој
алат ii спрему с којоу рас-патаже- мо,
а од прикуплсио!
новца свака група набавиће
машнне које су јој потребие
за рад, — каже Нпкола Ком-бо- л.
претставнис рибарске
групс, дугогодпшиц рабар
која уп успут прича о риба-peib- y
ii завасностп рвбара од
тзв. рабарсках трустова у
Канади. Тако је грађевнасса
грула предвндела каоавку
уашиаа за израду врата u
прозора с којнуа he yoha аз-рада- ти
дневно око 200 врага
и 400 прозора п уашипу за
правдене цеуеитапх блоко-в- а;
рабарска група сгчпп.та
је 63.000 долара за иабавку
урежа и другог прпбора;
група шууских радвика на-бави- ће
за сечу стабала п на-рочн- те
тракторе за пзвлаче-а- е
шумс; друуско-грађевпн-с- ка
група прнпрсма набавку
коупресора н разних алата за
бушеље камена лтд.
ДЕЛЕГАТИ О СВОЈИМ
УТИСЦИМА -- У ЈУГО- -
СЛАВНЈИ
— Попећеио са собом мпо-г- о
леппх успонена — рекао
уп је вођа дсегацпје Стево
Држава ysniiyo je крајем ок-тоб- ра
1945 годнне порезу ча
екстра профит, што OMoryha-в- а
да се текупе годнне преду-зимачии- а
да "поклоп" од не-коли- ко
милнјарди долара.
А.ТИ се иа томе није зауста-впл- а
брпга капнталистнчкнх
монопола о профитима. Koit-гре- с
је прихватио зако којн
обезбеђује да се корпорацн-јам- а
вратн до 30 милнјардн
дадара нз порескнх сума, нс-плаћеи- их
за време рата, у слу- -
чају, ако бн профити за 194G
годнну пали испод иросечног
ннвоа у годшш 1936 — 1939.
Овај закон којн rapairryje
корпорацнјаиа предратии ии-в- о
профита за рачун владе,
сада је од веома велпког зиа-чај- а.
Ои водн тоие да влада
падокнађује корпорацијама
иихове ГЈ-бнт-
ке у случају
штрајкова, тј. фактичкн фн- -
наисира капптхшстнчкс мо-нопо- ле
у ннховој борби про- -
тнв радника. У то време, док
раднифГ — штраЈкачн у
правплу ие добнјају иомоћ
као незапосленн, прсдузнма-ч- и
су гараитовани од сваког
губнтка. На тај начин моио-нол- н
се надају да исцрпе снн-дика- те
н при томе да натера-ј- у
државну благајну Сједние-uii- x
Америчких Држава иа
покриће расхода. Нстоврсме-н- о
овај закон потстиче тси-деицн- ју
монопола на cviaiLe- -
це пронзвод11с у цпл.у диза- -
аа цена.
Члаи прстставничког дома
из Калифорније 1Слајд Доил
учшшо је од свнх овнх но-дата- ка
загучак да би-корп- о
рацпје иогле лако да пове-ћај- у
надннцу радннка, ие н-зазива- јућп
скок цепа иро-дукцп- је
п истовремено очува-jyh- ii
огромие профнгс. Он јс
прииетио такођс:
"При томе треба матн у
впду да je за време рата ка- -
пптал амсричке иидустрнЈс
у својој веЈиши пружнла вла
да за рачун порескнх обпез
нпка. На тај пачнн н профит
u прошнрсае производног
апарата индустрнјалци би до-бнл- и
на рачун широких рад-нн- х
маса".
На крају свог нступап.а он
чинн стедећи карактсриснчии
закл.учак:
"Ако би светска економија
била таква да рад не даје иов-чан- ог
профнта онда пе би
било нн ратова. Cuaipajyhn
правнлним, да једаи од фак
тора учесталостн ратова нрст-ставла- ју
огрошш повчанИ
(Наставак на страни 4)
с
вао у иародао-осчободала- ч
коу покрету — a оао што је
пајлепше то је радпи аолет
а рад иа обаови зем.гс. Но
заври!етку рата када сам отн
шао нз Југославаје, зсмл-- а је
остала у рушевииама, оставао
сау иза себе разореи саобра
haj, порушеас градове a ce-л- а
прствореаа у згаришта.
Тешко сам уогао претпоста-вит- а
да he сс за свсга iicuito
ваше од годапу дааа aocTiihn
оваква резултатн, да he ce
иормаллзовати саобрапај, о-живе- ти
проазводша н проист.
— Оао што ме ицузчпто
интересује а весели, рекао је
претседаак кааадских Хрва-т- а
Јуре Шабаа јесте аароча-т- о
располежеае које овде вла-д- а
код радаог човека. Овдс
радаица говоре сзуо о успс-cuy- a
које су постагла у про-извод- а,
о тоуе како he пре-баци- тн
норуу а саврашта
цачпц рада ала о ситннм
свасидашњнм стварииа, фнс-гултурн- им
утакунцама a
праредбаиа. Тамо у Канада,
а ц у друпш землдиа куда
смо прошлн, где год се два
лла ваше раданпа сретиу иа
улаца започау разговор о
ипрајку, о тешкам условаиа
рада и безобзараоу искормш-таваа- у
од страае власнпка
подЈ-зећ-а, даскутују о усло-впу- а
које треба роднети по-слодав- цу
а уетодаиа борбе
протлв експлоататора.
Жел-- а вашпх псељеника да
се врате у своју земљу садд
у јеку напора иа обаова зеу-љ- с
паје случајиа појава. У
пашој зем.ги радинчка класа
је лстргаута аз кааџа експло-ататор-а.
Зато сад ааје ан чудз
што пашп пссгенпцп — рад- -
ппцп желе да се што пре вра
Сердар, K'jjn je у току рата те н свој рад употребе па по--
Политички преглед
ИГАШШНСКА ВЛАДА CE HE ШЖЕ ЗА
ДИРЕКТНЕ ПРЕГОВОРЕ СД ЈУГОСЛАВИЈОМ
Као што је већ јавгеио, ii.uieciur кругови
у Нталнјн н Југоставнјн раднли су на томс
да пнтаи,с Трста рсшава сама Југославнја
н Италија мсђусобпо. На томе су радилн
нгалнјански комуинстн, социјалнстп п лп-бералн- ијн
елсменти након je о томе дошла
шшцпјатнва од маршала Тита. Када бпсе
one међусобио нагоднле, онда би тај уговор
нмале да одобре Уједињене нацијс, или 13с-лн- ка
четворица. Комунистички минпстар
финаисија у италнјанској влади Мауро Ско-цнма- ро
рекао je у парламепту: "Прилнка
још постојн за директне преговоре, али јој
се мора поднћн са друге стране." To je on
изјапио iiaicon je ало пре тога италпјаиска
влада решнла да одгодн сваку иинцнјатнву '
за дирсктне" прсговоре.
Комунисгичка и Социјалистнчка партија
Италнјс су оштро осудиле владу радп тога
закл.учка н тражс да се преговара са Југо-cianitjo- M
директно на прнјател.скп лачни.
Совјстскн мнннстар iiiiocTiamix послова
Вјспеслав ЛГатотоп обавсстно је 19 иов. нта-лнјаис- ку
владу да се СССР оаже за дирек-ти- с
прсговорс по пнтан.у Трста и разгра-1шчава- ну
ii3Mcby Југославнје и Нталпје, н
"да he то појачати мнр у Европи". У con
јстској ноти се вслн да јс то бнла иипција-тнп- а
од Тита.
Мсђутнм, шта се догађа? Италнјанска
влада, истииа пар дана пре овпх изјава, рс-ша- ва
да забаци сваку нницнјатиоу која идс
за him да сс прсговара са Југославијом ди-рект- ио. Очнто јс оида, да оиа, односпо ита-лнјанс- ка рсакцнја, не жели пн да нађе пут
за нзлаз ио томс ннтап.у, ипти добре одиосс
са Југоалапнјом. Исто је тако очито да то
није сама ствар пталнјанске владе и ита.ти-јаис- кс рсакцнје, већ мнгЛондона н Пашинг-топ- а. Јср,н до сада амсрнчко-британск- а де-лсгац- нја јс шпла на руку Италнји, а не са-вези- ику Југославнји н да је оиа одобрила
обпиајгапоосдлоебдрни.1л1а пнотеизт,алпиојсатносјкиа уволгаудћап. ост да
МАКЕДОШ НАРОД У ГРЧКОЈ И НАРОД
ГРЧКЕ БОРЕ СЕ ЗА СЛОБОДУ
.
У дслу Максдоиајс која ce ioai аалази
у ропстну грчкс рсакцаје развала се оштра
ациоаалао-ослободалачк- а оружана борба.
Ирсма послсдапм вестлуа вела се да су по-буи.си- аца ослободали преко 100 села. Грчки
аздајпаца која су аа власта иастоје да тај
устааак прапашу Југоставајн, Вугарској н
Албаиаја, одпосао да су га оае оргапазо- -
вале а не тсрор тс грчкс реакције којв влада
ад цслим грчкам народом а аацаоаа.1ао
yribCTanan-- c а ропство македонског народа у
Грчкој. Чупепп аатрагааг, деоаачар "Њу-јор- к Тајмса" којц отвореао а веалачка ства-р- а
непрајатсл.стпо азмеђу Југоставаје н Сје~
даа.сиах Држава, Сулцбергер, аалазл ce у
Грчкој. Оц отуда копа за ааформацлје о ста-ib- yy Југославаја као какав гестапо в па-сто- ја
lie само да распарује мржау мећу грч-кн- у
а југословеискам пародом, уеђу Ауера-ко- м
и JyroctaBiijoM, него а уеђу народама
Југославаје. On joui заиалма да се аао-страа- ој
реакцајп асплата водатц курс иа
разјсдааапаиу народа Југославајс по на-цаоиали- ом
и всрскои патаау. Али, г. Сул-цбсрг- ср треба зната да се влше ае ложе у тој
водп рабс ловата.
ГГошто је садаимм! претседпак грчке вла-д- е
подаео пзвешгај у парлауеату о крлтл-чно- м ста.у у севераој4 Грчкој, где је аарод
устао протпв рсакцаоаараах властл, а по-че- о
оптужнвата опозацнју, сва опозацаја јс
демоастратавао апустала парламелат.
ФРАНЦУСКИ КОМУНИСТИ И СОЦИЈДЛИСТИ
МОГУ ИМАТИ ВЕЋИНУ
У писму секретара Коуулвствчке парти-ј- е
Фраицуске Дуклоа, које је пооао Соца-јалистачк- ој
партајл за образоваае заједав-чк- е
владе каже се да опв заједао a са joai
пеколако лнбералаах постапвка нз колоии-ј- а
могу цуатл Behaay у ларламелту. У коа-тинеитал- аој
Фраацуској је азабрапо ае 170
послаакка како је пре јавдево, иего 183. Из
Алжара ама 5 коиунпста л јога пеголлка
из друглх колоааја, као в део олог броја
која арапада iајјачој партвјв који алје до-б-ао
потребну nehaay гласова. Тако ће ова
ииата до блпзу 200 лослапика, ако ле и
влшс.
Морес Торез је у пнтервју азјавпо да је
"савез радпачке класе в релубликалсках
спага сагуран теуел. деуократијл. Францу-ск- а
радаачка партаја коју желамо створи-т- а
cnajaibey коууааста л соцлјалвста 6ahe
путовођа оваквој демократвји, аовој п на-рода- ој. Опа he шпроко отворлтв своја врата
римо-католички- м радппцлма, у погледу ко-ј- ах
смо Beh дапно пре рата пружлли руку,
коју су многн од ibiix првхватлла. Иуа та-ко- ђе
маого фраацускпх људп л жеаа којн
деле иаше улшл-eib- e о поставл-еив- м пробле-мам- а:
да пе треба водптл рад протлч вере,
али потпупа пезаввсност просвете од вере."
Торез је позвао cap демократскп иарод да
гр уЈеланп око деуократског програма.
Ј