Serbian Herald, March 09, 1948

              хГ„ - ' '" 4&FV T r " ' - , r~ , #? £ - - - - 4л &~
cTPAHA t СРПСКИ ГЛАСНИК- -
"Four Months in
Tito's Heaven"
— By ANNE SARICH — #
The above title was purposely
chosen to relate to the fascist
ideas of ray uncle who stated In
"Hrvatskl Glas" that when I es-cape
from Tito's heaven only then
his eon would converse with me.
I wish to inform my uncle, and
Mr. Stankovich and all the other
chauvinists who adhere to the
Macek school of thought, that my
ideals of Tito's Yugoslavia are eo
deeply rooted in me and millions
of other Yugoslavs that not even
the atomic bomb of American im-perialism
could frighten us into
denouncing them. Furthermore, if
I wish to return from Yugoslavia
I am free to do bo wiinoui i
for my life. From a realist's point
of view, all deep convictions need
concrete foundations and not
something Utopian and abstract;
therefore, in order that you might
judge for yourself the height of
democracy I shall present the pic-ture
as I see it so that you, too,
may look behind the so-call- ed
"iron curtain" which in reality
exists not in the east but Jn the
west. Here in Yugoslavia, we are
a simple people; we have nothing
to hide and nothing to fear, not
oven the atomic bombs for ours Is
the greatest weapon — the im-pregnable
iron-wi- ll of our people.
Getting back to the overall pic-ture
of Yugoslavia, I shall first
present a picture of the Samac-Sarajev- o
Youth Hallway. To me
the Youth Railway appeared as a
United Nations gathering for
here were concentrated the youth
from nil four corners of the globe
Negroes, Indonesians,; English,
Canadians and others. They all
had a common purpose and that
was to create a world of lasting
peace where there would be full
expression of both political and
economic freedom for all.
We, tho youth, did not only
work strenuously in constructing
tho railway; on the contrary, we
worked Just as dilligentiy in build-ing
ourselves. "We build the rail-way
_ the railway builds us!" —
was our slogan. Wo are, indeed,
proud of the fact that we proved
to the capitalist world that we
could succeed without their help.
Where there is a will there is n
way.
After my brief and interesting
experience on tho railway, I had
tho opportunity to travel through
various parts of our war-tor- n
country. I stopped in village of
my native Lika, in cities like Sla-vens- ki
Urod, Zagreb and every
where mass reconstruction wns in
progress. Some of these sections
completely removed their scars of
war. One could see the most inter-esting
combination of work brig-ades
which Included peasants,
intellectuals, workers, young and
old in transforming the process of
reconstruction into a process of
rapid construction.
I spoke with workers, teachers,
Journalists, ministers and peas-ants.
They all had a common pur-pose:
to completely moderniie
their country, to wipe out illiter-acy
and poverty, to curb the
spread of disease. They were
proud of the administrative ability
of Marshal Tito and the Yugoslav
government. They all said: "We
know that we have many short
commings, that we make many
mistakes; we are young; we will
learn. We need constructive, ob-jective
criticism as an aid in our
rapid march towards our goal.
Look at other parts of Europel
Chaos still rules; in our country
however, we are constantly ad-vancing
forward."
Everywhere 1 went they asked
me: "Why are England and Ame-rica
forming a spider eb around
is? Why are they trying to take
from us the freedom that we paid
for with the blood of our people!
Why do they turn a cold shoulder
to our friendly smile? We, Yugo-slavs
don't want any American
dollars; we want warm, friendly
relatione to exist between our-selves
and the American people.
Materially we may be poor but
morally we are the wealthiest
country in the world.
In living with the students of
Belgrade, I learned of their hopes,
their aspirations and their faults.
With every passing day I love and
respect thm more and more. I
participated in their democratic
elections where young men and
women of ability and with proven
qualities we elected to office.
Incidentally, the President of the
"Narodna Studentska Omladina"
(Peopled Student Youth — Ed.)
Is Vera Kovaeevte, the daughter of
"Stari" Kovaccvif, a man well
known to all Yugoslav-Canadian- s.
This happy, shy, young girl is one
of the most able youth leaders I
ever met.
Acceptance or admission into
universities is not based upon abil-ity
to pay as is the case in Can-ada
but upon intellectual qualifi-cations.
Although our faculties are over-crowded
every possible means to
lessen our burden and to offer us
a better opportunity to study are
undertaken by our organization
and the government. We receive
not only moral but also material
support. For example, the major-ity
of the students receive scholar-ships
which range from 1,600 to
3,500 dinars per month. To us, who
have returned to this country from
Canada, the opportunity of schol
arships is also provided. For ex-ample
I receive 2,400 dinars in the
form of scholarship. Those whose
health has been impaired receive
better food and eat in "menias".
Here opportunities are not only
open to Yugoslav students but al-so
to those of other European
countries such as Bulgaria, Cze
choslovakia etc.
Although there is a very great
shortage of living quarters the
students with the assistance of
"Narodna Omladina" (People's
Youth — Ed.), acquire a place to
live. I live in a dormitory in "Dom
Studcntkinja". It was named after
Vera Blagazevich, a brilliant studen-t-
heroine who studied medicine
and defied the nazis during occu-pation.
The intelligence of im-mortal
Vera fascinated the Nazi
beasts; they offered her scholar-ships;
she refused and fought for
the rights of her people. Just be-fore
she was shot by a firing
squad she was offered her life if
she would go to Germany to study.
"Fire gentlemen," she replied, "I
have no regrets. If I was born a
hundred times each time I would
be a Communist!" A thunderous
crack of rifles was heard; Vera
fell to the ground and today this
"Dom" stands as n living monu-ment
in her memory, a symbol of
her courage and heroism.
The object of our various facul-ties
is not only to produce good
doctors, engineers and others but
also to create the best possible ci-tizens
who will sene the people
of their country unselfishly and
honestly.
There are many Jubilations at
the faculty such as dancing, ma
attendance of movies, plays etc.
Perhaps the best manifestation I
ever attended was the "Torch
Parade" in honour of the October
Revolution. Thousands of students
gathered, formed columns of ten,
each carrying torch. The columns
were formed in such a manner that
the names of Stalin and Lenin and
others were written by flaming
torches.
One of my best friends is Cor-dan- a
MihajloTich, the daughter ot
the hated traitor Draza Mihajlo-
Tich. She is one of the best and
moHt active student leaders at the
university.
In one of the many student de-monstrations
I had an opportunity
to ec our beloved Marsha! Tito.
You can't Imagine the thundering
applause that filled the atmosphere
over Belgrade when he made his
appearance. I couldn't cheer or ap-plaud
because I Just stood and
stared and stared again at Marsh-al
Tito.
The city of New York has its
Coney Island but Belgrade has
something really different — a
MIkneer Town". Here the young-sters
up to-1- 4 years of age have
a city of their own, with theatres,
a real train, buggies, Shetland
ponies, newspapers, telephones
and everything that a city needs.
The most interesting part of it is
that the youngsters themselves run
this midget city. They take heir
duties very seriously and surprise
you with their knowledge of Hfe
in general.
Every citisen of Yugoslavia has
a health insurance and is encour-aged
to enter iato the sindkates
(trade union movement — Ed.).
His wages automatically Increase
correspondingly with the increase
of prosperity of the country. The
wages are raised and the working
hours on the other hand, are being
yet this is not a land of
"milk and honey". We have a
shortage of food, textiles, machin-ery
and housing in every field but
we are working with ever increas-ing
determination to make sure
that these things will be available
for our people tomorrow. Yugo-slavia
can't offer anyone the lux-uries
which you in Canada enjoy
but Yugoslavia is offering a bet-ter
tomorrow which is not guar-anteed
in western countries. If you
are not ready to sacrifice, if you
НИК0ЛА ТЕСЛА
(Наставак ca стране 2)
потрошачима. Међутнм, исто-керн- е
струје којс не распо-лаж- у
иогућношћу трансфор-мацнј- е,
морају се преноснти
под нискЈШ напоном, какан
јс потребан потрошачу, штс
силно ограпичава далипу до-ме- та
истомерннх електричипх
централа и чини нерациопал-iiii- u
па чак практички немо-гући- м
иреиошеи.е већих сна-г- а
на вепе далине. Пре Тесле
itujc бнло мотора нзменнчис
струје којл би иоле бнлп ка-др- и
да конкурнрају колектор-clii- m
моторнма истосмернс
струје. Зато је Тссла донста
отворно иову епоху електро-тсхни- ке
када је пронашао сн-стс- ме
вишефазннх струја, још
прикладније за нрсношсас
енергије на вслнкс даллше He-ro
што су 10 обичие нзменнч-н- е
н кудикано болс исго ие-тоиер- ис
струјс. У том поглс-д-у
вслика Теслина заслуга јс
и у проналаску одличних мо-то-ра
за пишефазне струјс.
Дакако да је у хапиталис-тнчко- м
свету морало битн вс- -
лике борбе сад су Теслнна
открића довела у опасност
профнтс прсдузећа истосмср-и- е
струје. Билд је много поку-шај- а
да се оспоре Теслинс
заслугс и oiieuoryhii нрактич-н- о
примешшаае асговнх про-налазак- а.
Ипак су Теслиие
идеје коначио триумфовале у
цслом спсту. Данас су милн-см- ш
Тсслииих мотора н хиља-д- е
слсктрнчних цснтрала тро-фаз- не
струјс које путем елеЕ,-трич- нс
нрсжс нреносе огром-н- е
снагс на стотинс кнломета-р- а
— иајбол.и cnquciuiK п
ирнзнаис Теслнним радовнма
на пол.у јакс струје.
Тесла је исто тако поститао
великс успсхе, који су тако-h- e
били тсшко иризнаваин
илп другима прппнсиваии, иа
другои глаоиом подручју сво-г-а
деловаил, иа подручЈу ви-сокофрснквснт- нвних
струја.
Тссла јс од 18S9 годинс па да-л.- с,
najnpe машинскнм путек,
а затим iioxohy "тнтрајних
кругова" производио нзнсин-чи- е
струјс ванрсдно високих
Фрспквсиција.
Нроучавајуни оваквс врс-меиск- и
веома Срзо промеп-Л.ИВ- С
пнсокофрснквснтие стру-ј- с,
Тссла јс пашао врло за-нпили- ве
особиие овнх стру--
СА У
(Наставак са страие 3)
хс, да прсма нашии ciiaraua,
напшм koryhiiocTiiMa и uauieu
делокругу да мо добро ура-Д1м- н.
Нзносино ово овако да
cc ir оста-i-n иаши огранци у
трсИој групи угледају на иас,
то јест, a to су вишс према
cBojiiu снагама н према иа-- ш
it w урадилп, мн hexo нм чс-стнта- тн
и настојаћемода убу-дућ- е
и мп још бол--с м више
радиио. А таго исто ово је да
re зна н мсђу нашнк средн.ик
и највећпм ограицима, иска и
OHU видн, како мала груна
луди радн.
Накои нримаил извсштаја,
прешло сс на бцраие повс.у-ПЈав- е
за 1948 годину. Сви су
сс сложилн да остане стара
упава. који су: Претссдник
Лука Балтић; сскрстар. Дра-ra- n
Шссто; благајипк, Стојан
Kajrautih; повереинк С.Г.
Лука ДпмпК. У ИадЈорнм од- -
бор. нјк-тссднн-
к: Јован Рајче
пК н чланови :Стојан А. Зо-p- nh
и Млрпја Кајганик (To
су нови одборницн).
Свн у одбору да ли су реч
да he увек радити за корист
нашег иоврета. на ширсн.у
саести и вјмкмтс мсђу нашим
иселсницима ое ачмоније. и
позимтн сважог честитог Ср-би- на
и Срикин--у да
члаиови нагасг Савсза, тасо
нсто да he ширити братство и
једннство са бракои Хрватн-м- а
и Сломнцнма, и коонсра-циј- у
са осталнм народпма у
Канади; дд he ширпти Срп-ск- и
Гласннк, којп је гаранти-i- a
нашег уснеха у раду и ко--
јн је најбач! шпрител. брат- -
that Canada offers pleae stay
there; we have not room for you.
We are innting all those prepared
to sacrifice and work with ns and
eventually to share the fruits of
our common labour. In our coun-try
anyone who does not work
doesn't eat and we do not merely
preach this doctrine but practice
it.
We practice the exchange of
students with nearly all the coun
want the "smooth", modern life tries of Europe. We extended the
ja KOie су пзазвале праву сеп-зацнЈ- У
у тадашием научпои
свету. Oil је помоћу "Теслп-но- г
трапсформатора" успсо
да пропзведе и ванредно ви-со- ке
напоне с таквим високо-френквснтш- ш
струјама, тс j'e
показао да оне могу пролази-т- и
бсз опаспостн н кроз чо-всч- јс
тело, па да сс чак могу
нскорнститн у недпцинп. Он
је приказао свсти.гкс бсз жи-ц- с
којс светле "хладном свет-лошћ- у"
у кондезаторских
по.гнма внсокофреквентннх
струја итд. Он јс такође брзо
уочио и могућиости свих "О-ви-х
струја за бсжнчну спгна-лнзацнј- у.
па чак н за прено-uieit- c
спаге на велике далиис.
Heh у даведесстим годииаиа
ирошловег вока Тссла је с
пелнкнм успсхо слао сигиа-л- с
безжичннм путсм. Укратко,
ои је створпо сасвим иову
граиу електротехнике, внсо-кофрснквснт- иу
техннку, и па
аеговнм гсннЈалпнм заиисш-ма- ,
илн чак на потпуно раз-реднн- м
урсћајнма пзграћнва-л- н
су практичне ириисле
многн други, који чссто инсу
снатра.1и потребнии нн да
су вдимнн
Данас cc ди;ку појке,
Млади момци н дјспојис,
Тсшко oiiiiu издајнцама,
По италијаискии улицаха.
Тамо "парлаЈу" и урлају
Да нх фашисти нс издају.
Хуверашс упомоћ позивашс
Лл' у томс ие успјеше.
Лиеричкн радннкх ohe да се
снојс
Хувсраши н саии сс тога боје.
Ту су им запста гволђа,
Луернка una добрнх гођа:
Наласа н другнх прогрссива
Што за слогу вас свијет са--
знва.
Они внде, онп зиају,
Да у свесловснску слогу нс
дирају,
Јер је свесловснска слога
јака,
Све сложнпја бсз прссрнка.
Од дсцсмбра чстердссст шссјс,
У Псограду ту сс слете,
Старо н младо сад пјсва,
Сад дуишашш пск зијсва.
II Фотића кривог иоса,
Нсса га хвата роса
ГОДИШЊЕ СЕД1ШЦЕ СКС ЛОРТКОЛБОРН
постаиу
и којн нас упозпава са рад-нички- м
покретои и раднпи
ириликаиа овдс у Каиади п
свсту.
Драган Шесто, оегретар
ПРОДАЈЕМ КШ У
ДШД леку, онтдрио
У ДОП.НМ аросторнјама до
бро развијена трговина гјнј-ссрн- је
н "icca реслх)раиг, кро-јачииц- а,
бријачница н га(ажа.
Горн.с npociopujc, састојс
се од 4 анартмснта, укунно
са 17 соба. Kyha добјк) гр-);с- иа.
Нродајем ради одласка
у стару домовину. За ноган
ипфориације обатиге се ма:
Joulp Serins
46 Kirpatrick. SU
Kirlland Lake, Ont.
Локално Hchc кашдскмх
јужних Слона у Вслаиду
одржало је своју паднку
ссдннцу иа 18 јнур ot ro-днн- е.
Мсснн одбор rkfca воднео
je измштаЈ о учшмном рму
у нрошлој 1947 годиии. одмо--
cehn се сакуплака аомо4ш
иашим народпма у сгарој до-ховнн- и.
11јав.гено ј да jc у
сврху помоћп сакунЈМгно у
ноачаним даровнма и роби
прско хил-ад- ) датара вредшо--
сти, што je послано са нашин
. ппгк u4rhv v домоаину
венских псел-сппЕа- у Каиади' Сакупдеио позајмпца у
same friendly gesture to America
and received a cold Sol" fer aa
answer. Why? Because American
authorities are very much fearful
of allowing the American students
to see our democracy.
I could go on and on telling you
about our country, about new Yu-goslavia.
We are building a new
country hich guarantees a peace-ful
and a prosperous future for
all her citizens.
We are Tito's — Tito Is ours?
спомеку Теслппо пус Тако
је позната ствар да је Теслии
такиац Мзрсопп прећуткпвао
да се служно деловнна Тес-лин- нх
апаратура (као уоста-ло- и
што се служпо и с откри-ћим- а
оца руске електротехни-к- с
Попова). Па ипак су данас
хпллдс радпо станица, сто-Tii- ue
иплпоиа радио слушала-ц- а,
мсдицинссс и друге прн-ме- не
високс фрсквенције нтд.
најболе прпзнашс Тсслнном
геннју.
Теслнин пропаласци допе-л- и
су иплнјупске профите
амерпчким капиталнстима. On
can je умро у бсди, у снрома-штв- у
хотелсгс собе Њујорка.
Данас нашн ствараоци ие мо
pajy као Тесла да иду у ту
ђпну нсго пмају све услове да
на својој груди даду од себе
све што могу. Није овде реч
сахо о цаучпнм радиицнма
Теслипог раига. Сви наши
иаучпи н техинчки радница
нмају пајшире могућности да
својс знање н своје способно-ст-и
npuueite на широкој аи-в- п
иашс нзградљс u нашсг
што бржег тсхиичког напрет-ка- .
словени
One друге жлпце
Свс осталс проналнце,
Те изродс грде
Словенске ии слоге смрде —
Нроводс јадне даис
Партпзанн своју зсмл.у браис.
Н виднте ову згоду,
Hcvojrc да вас за нос водс,
Но дођитс Словсинма
Па вас iiehc гоиит каиенина.
Смнсштс се све срчпо
Немојте да вам је касно.
Они што режу,
Под фашистичкп барјак
бјсжу,
Јадна су ти та вепа,
II)ona.iHje epeha.
Тсшко оаој лајци —
Сви су јој једнацн,
Ето, to jc таво,
Uevojic да пдстс у нако,
Они провАс нск-акв-с хајкс,
Но туђ кућс исправкс,
ђс су нм тс нушке,
Што су напулили н-уш-кс Нема внше рата,
CtoxH стоји, 6far уз брата.
Сад вн завсдени ирби,
Немојтс да мс оа класа грди
Ншхово је бнло м иасало.
Сад је ново вријсмс настало.
Оне срамие жлицс,
Фа1иистичк'с иристалнцс,
Што скоро вију
У туЦ се буцасс фнју.
Сад нска н прола дани,
Онамо владају нартизанц
He риједи и м вншс да лажу,
11 браду да мажу,
II мојс се крнво Cory
Словсни добнлн су слогу.
Л чстници и устадае,
Нек' се заједно у Нталнју
машс,
Ови у Лмерису замећу узлп
La Дучићси srpaM музли
II сиаали у галоне
Да лочу у салов
II да ое сдокасху слогј-мам- у
II на окув са усташама
састану.
Мн ско добила см елоенску
ctory
3e sojy сло одано машли
богу.
Л шв издајвце мшу. . . идше мвк иол рашу
Марко ПопоапН,
Саратога, Калнфорвнја.
М ГОДИШЊЕ СЕДНИЦЕ ВЕЋА КЈС У ВЕМЦДУ
Ivrocio-lnoeiaTHmiii- Ha
јрековстругцвоАп фод sa
кутовале кашннерпје $82,- - oiu.w.
Hssemnj Одбор je усвојсн
једшослаио. Посзс тога во-мде- ша је рквмц према од-луц- ш
седмице Главиог одбора
ВеКа каимоих ј}~хиих Сло-еа- а
о дамеЈкј пкпм за
aoxofc рстаој сшрочади у до-хооаш- н, tt псо дд чим вре
асраукаувмлоаусвMојjxosоaоввзоае у ма-шивер- вју. Заиучево је да се
РДВ ХИВЈ£ ва прихпллн.)'
зајма, а за камваку sjovoha
да се вастојн органвхувати
вева веКа ариредба на гојој
hexo сое oofttose нсвувпти. Таове je засл.учсно да се
вроаеде камвааа за упнсива-№- е
вовнх чланова у Bchc.
Навхж тога ввабрана је по-- ва
уарава а 1943 годнву. За
вретседввка. М. Влашпћ, пот-вретседв- вЕ
М. Кландер, сек-рега- р
Лазо Јахпшћ, благај-вв- к
В. Шавтес, рачуновођа
И. Јурчпћ в neposoba Б. Ра-хпј- а.
Надзорнв одбор: II. Хе-ћпмов- пћ,
Н. Боц п Панто Лу- -
Уторак, 10 фебруара 19+8.
Скупштина Већа КЈС током
Фебруара и марта
Нзвршни одбор Всћа канадских јужних Словспа
закључно ј'о да со ради повећаннх дужности Bcha и по-в- ом
ситуацијом, која јо иастала поводач одлука доио-шсн- их
на ссдници Главиог одбора у мсссцу јануару, одр-л- :с
током мсссца фсбруара и почсткои марта скупштпно
у свим всћнм мсстима аших нссљсника. На овнм скуп-штина- ма
расправљаћо со но само о одлукама Главног
одбора, bcIi и о свим другим пррблемима који зассцају
у рад Bcha и иашс југословснскс смиграције у Канадн.
У ту сврху Нзпршнн одбор ј'о допсо слсдећн распо-рс- д
скупштина н главннх говорника, који he моћи у спо-мснј- то
прсмо одржати скупштино и друго састанкс са од- -
оорницима и члановима Мссннх всћа:
МЕСТА ДАТУМ
"т Виндсор, Онт. 21-2- 2 феб.
Хамилтон, Онт. 21-2- 2 "
Монтрсал, Кв. 21-2- 2 "
Торонто. Онт. 21-2- 2 "
Веланд-Пор- т
Колборн 21-2- 2 "
Судбури, Онт. 21-2- 2 "
Вал Дор- -
Малатартик 14-1- 5 "
Горолд-С- т.
Катарин 21-2- 2 "
{рнландЛе, Онт. 28-2- 9 "
,'СустеМери, Онт. 6 - 7 мар.
ПортАртур, Онт. 6 7 "
yg
ПРЕТСТАВНИК
Маријан КружиИ
ЂаЈић
Штииац
Иван Прибанић
Богољуб
Милош
Јардас
Смрке
Иван ЛинардиИ
Маријан Кружић
Мсспа Bcha из нассл.а која смо у опом распорсду
спомснули нска опом посвсто хнтиу иажн.у, но-- ка
со иостарају за иросторнјо и огласс. У случају да ои-л- о
којсм Мссиом Bctiy licho битн Moryiic да cc у спомс-нут- о
врсмо одржи скупштнна нли продаваи.с, иска со
постарају па друго ирсмо н о томо смсста обапссто 11з-врш- ии
одбор llcha у Тороиту.
Па Притиш Колумбију и Ллбсрту нрспоручујс сс
Иододбору Bcha (односно Нокрајииском одбору) у Ван-купс- ру
да сам рсши о прсмсиу и ирстставницима. Од
страис тога Одбора трсбало би иосстити порсд Г.К. и нско-ли- ко
nchiix иассл.а наишх иссл.сника у Албсрти, као:
Кол Врснч, Кдмонтон и Калгари. Иолодбор Bcha v Ван- -
[)л источии дсо Канадо фцлмово о Југослапији ппн-Kaaiiiia- lic
снсцпјалии иротстапнш: Bcha друг Мирко Ши-ма- ц
и то но про мсссца марта.
кувсру, горн.их аалатака, iipincaaniiaho и филмопо
о борбн, раду п животу napoia нопо Југослапијс.
Изоршни одбор Bcha КЈС
ОБ ЈА В Е
СУДБУРИ — ЗАБАВА GKC
Оргашшцнја Сапсаа кападских Срба у Судбури
одржаиа забапну исчо у педсл.у 15 фсбруара у 8 сати
упсчо у Саиозиим просторијама, па Восн улицн. Иозива-м- о
can иаш народ Судбурн и околино да нас
Истог дапа у истим нросторијама у 10.30 ујутро
CliC одржаиа сиоју рсдопну содницу. Спи члаиопи трсба
да буду нрнсутии.
Сснрстар
ВИНДСОР— ПРЕТСТАВА СКХ
Днлстаитски одбор Сапсза канадских Хрвата v
Виидсору одпграпа1о позоришии комад под имсном "Ио-пачпирс- ни
мртваци", а посло ирстставо наставићо со са
играпком.
Ирстстава ho cc одигравати на 15 фсбруара у Чс-хослова- чком
дому на Друлард Рд., а почиње тачно у 8
сати упсчс.
Позива со can Југословсиски народ мсста и околино
да иас исто псчо иосоти у што исћсм броју. За добру за--
бапу јамчи
Одбор
ШШОН-СЕДНИ- ЦА ИС ТРАЖ Њ A
Оплиак СКС у Хамнлтоиу
одржаваће своју рсдовиу сед-ниц- у
у недсл.у 16 фебруара у
2 сата по одие у простори-јам- а
Нартизаиског дома —
Bnh род,
Позивају сс ссвн чланови
да присуствују седппци ус-ле- д
лакшпх рсшаванл оргапи-зацпопн- х
питааа, који су in
днсвнои реду текуНсг врсмс- -
на.
Гојко Правица, секрстар
ВИНДСОР - ГОДИШЊА
СЕДНИЦА КЛУБА РПП
IUy6 'Тито" 1ЧШ одржа-в- а
своју редовнту и годишиу
седницу у 11едед.у 15 ебруа-р- а
у два сата по иодне у рус-к- ој
дворани, 1220 Друлард
род. Пошто је ово годишвд
а н редовпта седница, врло је
важио да свн чланови дођу па
седиицу.
Одбор
барда.
Изабрани су' двојнца за
седнице Главног одбора и то:
Иибро Јурчпћ п Иван Xehn-мовп- ћ.
Одбор
Јован
Иван
Стеванов
Грубић
Едо
Јоже
Станко Болф
ннтан.у
поред
иоссти.
Нсса се јави па доле снна-чсиуадресуЈОВ- ЛИ
СЛМАР-ЏИЈ- Л,
илп ако шо друти 8ва
зл iwra нса му ј&ви ову но--
тразсн.у :
Milo It. Alaranja,
553 Uncoln. H.I).
Windwr, Ont
ХДМИЛТОН— ИГРАНКА ЈУГ0- -
CilOBEHCKE 0МЛДДИНЕ
У суботу 14 фебруара, y 8
сати вече одржава Југосло-вевск- а
оиладинсва органим-циј- а
игрансу (Ст. Валентајн
дснц) у ГТартизанској хали на
1ич род. Позива се сав нат
народ Хамилтова в охолице
да посетн ову HrrwHv.
Одбор
ВАНКУВЕР - РЕДОВНА
СЕДНИЦА СКС
Даје се до знан--а свим чла-нови- ма
СКС у Нанкуверу да
је ГОДИВ1НЛ седвица завАучи-л- а
да СКС држв редажу сед-ии- цу
сваже трепе неделе у ме-се- цу
у 1 сат по поднс у Срн-ско- и
просветвок док'у.у Hesa
чланоои ово узму ва зпак-- е it
да седницу nocehyjy ва врс-м- е
н редовно.
Мпле Станпк, секретар