Serbian Herald, December 17, 1946

              ШШЏ СТРАНА 2
Hat
в И
р
ш
I f
t
И
£#
&
Г
т
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly by Srpiki Glaiailc Publishing
Company—proprietors' in the Serbian language at:
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излази сваког уторка н петка
Сва пнсма и чекове треба слатп на
ПЛАЧ ДИОНИШЕ ЗА СТЕПИНЦЕМ
llo iniTaiby одбрапо Стспиица. нла-дш- са
Дпоппспјс iianpanno јр "ујсдн-ilcii- if
фронт" са католичким бпмсуппјама
п усташама у Амсрицн. Љсму со ирндру-;кнл- а
Управа Одбрапс, Уирава СНС и "А.
Србооран", док сну ту aimi-cpnci- cy и аити-слопснс- ку
стратсгију одрсђујо иа том сск-то- ру
нотарнн нздајши: свога рода lion-стаит- ин
Фотић.
У исзи тога у јсдном амсрпчкам като-личк- ом
листу од 28 октобра всли се: "Гн-сву- и
који јо глапа чнтаие Српско прапо-слап- но
цркво за Сједшг.снс Драсавс и 1Ја
наду но само што сасвнм потврђујс да јо
cyfyciF.c надбискуну Алојзију 'Стсшшцу у
Загрсбу, Југослапија, бнла јсдна тсшка
исиравда, нсго јс суд био дирсктин напад
на рслпшју као такву. . . Овај суд јо при- -
ирсмљси у политичкој сфсрн. Ои јс нмао
за цил. да одвојп гсатолпчку цркпу у
Хрватској од н.рзмиог попства у 1атика
У. 5
Онда ироспсти отац н "Словсн" FMinca
Дпоппспјо оптужујс Крсмлшг, ирсстолни-ц- у
слопоиско 1'усијс, да јс спе то оиа спа
ковала иротпв Стсшшиа u отворсно тражп
да Амсршса интсрвсшпис у Југославију заг
одбраиу Стсшшци о комо Дионпспјо кажс:
"Нска би му бог иомогао да одржп спој
дух на 1ШСШ1И и да издржп, да бп icpo.j
ir.crony храброст xpnnihaiiCTBO могло да
победн" у иоиоином наснлпом ирскршта-пан.- у
срнског иарода у Нашшо католи-чапстп- о;
ради поиовног илан.а cpncicor
иарода ио нравослапиим црквама; ради
ушпптоп.а хрватско брапо који су своју
судбииу всзали за судбниу cpncicor иарода
к осталих слободол.убивих нпрода.
Кто зашто Диоппспјо Јсука за колсгом
Стсшшцом и оптулсујо народпу дсмократ-ск- у
Југослапију и Крсмлпп што јо Стснн-па- ц
доиао тамиицс. Дионисијс иселн да
обп1;о и yicpnjo злочнпства Стошшца ирсд
српским иссљсницима, uacTojclni oicapai:- -
терпсати правсдин народни суд Стсшшцу
.па злочинс 1,'ОЈС јо пзвршио ци.гсм "отцсп-лс!г- .а
католпчпо цркво у Хрпатпсој од њс-зин- ог
itoticTiia у Rmncany". Он сс нншта
no ccha оипк 230.000 пасилно прскрш-тонн- х
Срба, а ии оних којп нису хтрли
да со ирокрстс, што су бпли поклани. Чап
су иоклшш многи и оии који cy ce npc-крстнл- и.
Диониснјо жалп ако би сс като-ллч- ка
црква у Хрватској отцеппла од Па-тшса- па.
Патшсаи јо Псз суми.о бно "штаб"
Kojii jo давао дирсктипо Ctciiiiiiuv за нрс-1;рштаа- и.о
к клшг.с Срба no Хрпатској
п Посии п Хсрцсговшш. Мсђутим. н.сга
кло владнку no боли срцо за хил,адама
жртапа којо су нало узроком Стсшшчсвнх
п ватикаиских акција. On сматра шшпт
злочииам то што је хрпатпсп народпп суд
нзрокао праводну ирссуду над убицом
срнског парода, у инторссу н cpncicor и
хрватског иарода п ради задополсиа пра-вд- с,
псго што јо Стешшац са НавслиКем
истрсбл.авао српски парод. Диопнсијс сс
јако бојп од парушаван.а ауторитста Иа-тнка- пу
oTicpnuaibCM садпзма icojer cy
прпшли П.СГ01Ш iiorniH.ciiit, и пикако пе
жслп да со удоио.гн прапди и осигура
братство п Јсдипство, као и бсзоодиосг
cpncicor it хрватског парода у јодпој зајсд-Fiii4K- oj
домократсЈсој државп од издајпшса
н убпца, icao што су Стсшшац и Михапло- -
llllh.
Осудом Стешшца п мпотх других ус-таш- ких
кољаша, хрватскн народ jo јот
јодпом доказао својо братско occliajc прс-м- а
српскоч лароду и да опо срамио ic.icnc-т- о
од српскпу фашпста сковаппх у Гсрлн-п- у
п НедпКсвоч Гсограду, :ia част хрват-ско- г
парода током рата, су било запста
само клепетс. Злочшш усташа н чстипка
ce niicy логлп сакрити 1слспстаи,о,м јсдпог
целог народа. To је такођо доказ да на тај
парод пе утнчо рсакцпопарпп Ватикан
icojii има намсру да држн сталпо у завадн
п MpiKiLii хрватски и српскн парод. Од- - i
брана Стешшца од страпс Дпоппснја, Фо-Tii- ha
if осталпх такођо јс још јодан Јак
доказ практпчпе и идсолошкс повсзапости
чотиичко-усташкп- х бапди, створсппх то-к- ом
окупацнјо п борбо пашсг иарода за
слободу, if такођс теспе сарадн.о српскпх
н хрватскпх фашпста у смпграцијп. To jo
лицо јсдпопдејппх всза н тачка иа icojoj
сс иодударају п.иховп зајодпичкн иптсре--
CIF, ПНТСрССП, KOJII CO ОШТрО FCOCC Са 1IIIT-C-
рссима cpcicor if хрватског парода.
Говорп сс да jo Дпоппспјс глапа Српскс
пЈтвославпс пркво у Сјодпп.сппх Др:кава-м- а
н Канадп. Срби у Кападп, ссм inaicc,
псмају шиита зајсдппчко са Диоппспјсм
mi Фоти110М. Јср. кападскн Србп су јсдгш.
а Диоиисијо if Фотпћ су друго. Србп у
Кападп су дсмократо if искрспп родол.уби.
To IIIIJC mi Дпонпспјо IIII Фотпп.
ИЗВЕШТАЈ НА ПЛЕНАРНОЈ СЕДНИЦИ ГЛАВНОГ
ОДБОРА ВЕћА КАНАДСКИХ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
НАШ РАД И ЗДДАЋЕ
Нзиацн из извештаја С.
МпошпНа, главиог секрстара
Helm кападских јужпих Сло-всн- а,
иа седннци Главиог од-бо- ра
у Торонту 15 децембра
TJ4U.
Од последн.е сединце Глав-ио- г
одбора одржапе у фсбру- -
3P)ri протекло је девет месе-цн- :
Иреглед нашсг рада кроз
то врсмс показује следеће:
I
За помоћ нашег иарода у
Југославијн за разне сврхе
добили смо свега $82.072.82.
Пмали смо једну каупан.у за
помоћ децн( која је започстч
проставом 27 марта, кад је
нреко хи.гаду лаших исел,е-иик- а
дало своју днсвну зл- -
раду за ову сврху.
Јатим je дошла диегацнЈа
Црвеног крста Југославнје.
на че-i-y са Др. Најбауром.
Дслсгација је посстнла it одр-лса- ла
скупштннс у 14 коло-пиј- а.
Праћа Словенцн оргапизо-вал- н
су сабнриу акцију за
"Екссреј" апарат за болницу
туберкудозннх у Голннку,
Стовеиија. Сабралп су $12.-325.1- 5.
За дсчју болницу добилн
смо ове годннс $12,458.УЈ
п])Илога.
IIomoIi за иоједииа места
послата преко Iieha нзносн
$8.447.00.
Нашп издаци за разне по-Moh- nc
сврхс јесу како следн:
lvana,CKOM ЈЈ.рпеиом крсту
(за ларуџбу хир}'ршких нн-стЈЈумела- та)
$9,000.00.
Уа дсчју бшницу (зграду)
доставшн cvo Црвснри кр-ст- у
Југославијс --35,00000.
LJa itoiioli ратне снрочадн
— нсто Црвсном крсту Југо-слави- је
— далн смо $15,000.00.
Номоглн смо градиу омла-динс- кс
нруге Прчко-Бапови-h- it
са $10.000.00.
Свега до данас, т.ј. за вре- -
мс од две годннс дана, саб
рали смо у новцу $450,000.00,
а прсдносг даровапе робе и
ствари 113110СИ прско $2б),
ihaiuu. илг свсга укупно
ии.иии.ии.
Што се тнче да-wt-cr рада
у овом логлсду стојн овако:
Ирема одтуцн Нзв. одбора
Hcha у августу трсбалн смо
имати кампаиу у мессцу ја-иуа- ру,
фсбруару u itapiy.
Од тога uopauo одустати
Pianiut. јс paxior шго кроз
пдућих исколнко мсссцн мо-ра- мо
све своје снаге концеи-трнса- ш
на то да сс пружн
што cehy Jtoryhy nouoh нсе
1пицпма kojii сс повраћују
оргаиизовано у Југославнју,
— у главном nouohit им да
иоиссу собом iiiTo више ма-iiiiiitepi- tjc.
KaunaiLa ce напушта, али
ми hexio н дал.е раднтн и прн- -
куп.гатн nouoh за ратиу си-роч- ад,
иа првои иесту онс.
чија нмена и слике нам је
доставпо Црсепи грст Југо-славпј- е.
У том ногледу лајвпше могу
учиппти жеие преко својпх
оргаиизација п одбора, п мн
верујело дахоће. Прпмер ка-к- о
треба радити погазхе су
чланице савеза канадскнк
Lpoa у Шшдсору. Ua апма су
послс другарицс у То)оиту,
Ианкуверу и нскнм другим
иестима, а верујемо, да he то
учнннтн п остаде. На тај иосзо нс сме ce пре-пустн- тн
само жепана, иего
трсбају и одбори Ileha н ос-та- ле оргапизације нравнти
прирсдбе итд.
1'ад на прнкуп.гаау noyolut
за појсдциа мсста п покра Ju-ne
(за поднзаис школа, домо-в- а
птд.) ТЈ)ебао је престатп
концем децембЈК!, г.ј. почет-ко- м
oimiic каипаае. Али но-ш- то општс капаи.е nehe би- -
ти, прспвручуЈемо да се тим
радо насгази далс.
Ирн том аселимо још јсд-ио- м
упозорптп да јс потреб-п- о
да сс тасва nouoh шал.е
преко Ilcha, како би нмалп
рскорд пгта је свс кападска
еииграцнја учппмла за свој
иарод.
II
Од другнх актпвпостп, па
првом месту треба спомену
тн фцлмове. Како је позиато,
друг lponh je обпшао све
веће пасеобппе са филмовпма
о борби нашпх народа. Тур-неј- а
је бнла успешпа у мо
ралпом н матгрпјалпои по-глсд- у. Негато слпчно мпсли-м- о
опегподузетп — кад п ако
се добије погодне филмове.
Rehe je одлучило направп-т- и једаи фплм, о жпвоту све
папредне Југословенске емп- -
i грацпјс у Канадп. На томе
"СРПСКИ ГЛАСННК" Иетак, 20 децембра 1946.
се сада ради.
Под рукоподством Reha ор-ганизова- не
су прославс 27
марта и 29 повембра — прве
годишн.пце ФНРЈ.
fiehe је такођс поднло бор-б- у
за одбрану права нашнх
народа. као што јс питан-- е Ћкта. На позив Heha 155 ор--
гакнзација, већпиом радиич- -
ке yiutje, са чланством од
преко lOUUOO ycnojiue су ре-зо1уцн- је
да Трст треба прн-наст- и
Југославнјк. Иетицнје,
којима се од кападскс владе
трааснло да стапе на страну
Југославнје по пнтан.у Трста,
потписало јс блнзу 25,000
Kaiiahatta, а исто н 161 орга-ннзацн- ја
са 31.589 чланова.
Од стране паших пссгеннч-ки- х
оргапнзација ynyheno tc
више од 800 брлојава н резо-луци- ја
па Миинстрс снољннх
нослова птд.
Hche издаје редовнто ме
сечно један Пулетии иа енг-леско- м
језнку, садрисећи раз-н- е
ппформацнје о иовој Југо-славиј- н.
Пулстип сс штампа
у 7,000 примерака.
Прославе у помен Светозару Марковићу
Српски Свесловенског комитета Моснве)
У ссптсмбру ове годнне
павршило сс сто годнна
дана рођен-- а великог срнск'ог
демократе, заснннача соцнја-лизм- а
у Србији — Светозара
МарковпКа. Народн Југо-слаип- јс
су иа шнх)ко про-славн- лн
u забслежили тај
датум.
У Ксограду, у всликој са-.1- 11
Коларчевог Уннверзнте-т- а
одржана је велпка лросла-в- а
која је била imcBchena у
помси иеликои српском ху-uauiic-
Tit,
О жпвоту н раду
ивстозара .Maprcounha гово- -
рно јс познатн српскп нстак- -
иутн пб1ит11чки радпнк Ја-ш- а
НродановнН. О утнгдју
Свсгозара MapKonnlia на срп-ск- у
капжевпост н науку го-иор- ио
јс претседмнк Српске
академнјс паука Алексаидар
БелпК.
На збор су прпсуствовалн
ч ia и oi! и Народис скуиштиие,
пстакпутн јавин радннци
JyrociaBiije, иаучиицп, пис-ц-и.
новпаарн много број-it- ii
претставници београд-скп- х
фабрнка н завода, школ-ск- а
омладнна и од стране
војске.
Пнли су такви зборови по
свим рсопииа града.
Иа пннциЈативу београд
скс оиладипе иа зградн Нрве
мушке гнмиазнје, у којој се
учпо MaptcoBiih, постав.гсн
мир
(Иренос са стране I)
указује на зиачај "niiTaita
нскорсплваил ({ашизма v
свим П.СГОВИМ облнцима", и
то е у Грчкој, у којој влада
oTKopcuit фашпстичкчи режнм
псго у земљама чпјз псзавис-нос- г
и деиократнзан очсвид-н- о
сметају г. Шуману, мрач-по- м
реакциоперу иод каском
"дсмократе" гг "антнфашп-сте- ".
HajuoBiija
KaunaiLa аигло-аиерп-чк- их
аихов
фрапцускп сателнта н грчкнх
лаксја, ноказује да круговн
који се оаве инсцеиирап-е- х "paninx опасностп" пемиру-ј- у
и да cy cnpcuiiit н иа нај-ne- he
подмуклостн y цплу
троваи-- а мсђународних одпо-с-а.
Поред тога, Константпну
Цалдарпсу и брнтанским
окунаторииа у Грчкој, у ус-лови- иа
пропалпх покушаја
за crsapaiLc ма какве прет-ставнич- ке,
проширене маде,
и све Bcher отпора рспубли-канскл- х
хаса, очевпдно је
и)жла лотлсбна "опас!сч:1
лз вана' да би отклоиилп све
cehy опаслост која vonapxu
стпчком режпиу претн
страпе грчког народа. ар
није ових дана Консташии
Цалдарпс, апелујући па
државиих чниовпп-к- а
у Атлнн одустане
генсралпог штрајка, јер је
"Србнја са севсра вапала
Грчку", лајбо.ге показао због
чега је грчкој влади потребно
да нзмишда ратно стаае
W54 Л. -- jra
Ш . У прву групу
Главпо miratte поел пама и,шс па пРвом у укључе
je повратак иселеника, еојн-м- а
према одлуцн прошле сед-нн- це
Главног одбора требамо
пружнти сваку jtoryhy помоћ.
Псмазсћп са становишта да
главни ф1љ повратка исе.гс-инк- а
треба бнтн noxoh у нз-град- пи
п обновп зеи.ге, bit
суо препоручпвали и препо-ручујем- о
само организовапп
повратак. Према пзвештају
другова Сердара п Комбола,
који су били у Југославнш
као члановп наше делегацпје,
са тнм се слажу и иародие
пласти.
Ирема нпформацнјака које
носедујемо, прва група he мо-h-n
да отпутује 1 апрпла нз
Монтреала.
Moryhe бп ова група иогла
отпутоватн п пре, али нз пе-к- е
друге луке, као шго је
Халифакс. llo ако се пде из
Моитреада заштедиће се на
путнни it превозпнм
иеколнко десетииа хн-лл- да
долара. Зато je 6o.te по-чека- тм
месец дана више док
се отвори моитреалска лука.
To he такође ouoryhimi да
ce повратиицп што боле спре-м- е.
(За
је помсн плоча. На тој про
слапн је прнсуствовало не-катп- ко
хил-ад- а оиладинаца
града.
У двору старе зграде Упи
верзшета у коме је даиас
смсштсн филозофскн факул-тс- т
подигнут је споменип,
статуа ивстозара .Марко- -
Biiha.
Бнблиотека Универзптста у
којој је у своје време Свето-зо- р
MapKOBith много радио,
назвата је п.сговим нменом.
У читаоннци библиотеке та-ко- ће је поставлена поиен
плоча.
Једна беофадскнх улп-ц- а
(Гарашашшова) пренме-пован- а
je у улицу Светозара
Марковића.
поппа u те-лсгра- фа
нздало је спецнјал- -
не маркс у иочаст стогоди-ппвнц- н
pohciLa Светозара
Марковића с iteroBox сли-ко- м.
Марке су пуштеие у
промет (продаЈу) 22 септем-бр- а,
на дан pobcita всшког
поборника кнра и борца --за
равноправност народа.
У граду Јагодини у комс је
caxpaibeu Светозар Марко-Bit- h
прославл-сн- о је откриће
спомсииса којн јс поднгиут
у цтољу где je он покопап.
Светозарево,
Кампања грчке владе и.страних имиерија- -
листа против ФНРЈ насртај
протпвјугосло-всиск- а
имисрнјалпста,
Миинстарство
"Турске па до
повратпика
трошко-внл- а
Јадраиског
vopa .
Измнш.ии.е о "угрожа ва-п- .у
Грчке од стране iwhux
суссда". међЈТим, пемају са-м- о
за цпл. да превар грчки
парод н пребаце иа другога
одговорност за даиашап ис-треб.гнва- чкн
рат монархнста
протпв рспуб-tuEanc- ke већа-i- i
с. Грчки властодршци, као
Л.ИХОВИ пнострани госиода-р- и,
потпуно су свесив тога
се не бп уоглн одржатд
на без прпсуства и
дпректне no'xohit брнтапскпх
трупа. Очевпдво да ова пај-повн- ја
канпања протнв Ју--
rociaBttje в осталпх деко-кратск- нх
зехалл ва Балсаву
иуа за цнл да nebyua-1одво- м
јаввошћу оправда
продужаваље брвтанске оку-лаци- је
у Грчгој а прнпремп
тсрен за још отворевнје уче-uih- e
брвтаи;квх трупа у по-ко- лу
који грчсв мовархвстп
врше над гопсшенпм иа-родо- м. Те намере открпва п
nncaike штанне у Атинп. Мо-нархнстич- кп
лист "Етввкос
Кврнкс" вајавл.ујућп скорп
долазак амервчке поморске
ескадре л' тервторвјал
ве водс, пнше да he "Сједв- -
аене Лиеричке Дрхаве п lie-лн- ка
Брптавпја поставитп
једву баражу трупа дуж гр-ч- ке
граввце, касо бп се
спгчно увад бапдп које до-ла- ле
кз пвостраиства". Јасно
је да се овде о прппре--
iaua за поЈачаае бараже
апгло-амерцчк- лх трупа у цв
нн члаповн радннх група и
iliixobc породнце, затнм онн
којн ce noepahajy својпм ку-hau- a,
алп су помоглн групе
са повцем за набавку машн-нериј- е,
а које нпаче сматра-n- o
noMohiiiiM члановииа гру-п- а.
Свц oiiit који аселс iihit у
првој повратничкој групи
требају се регнстриратн пај-касни- јс
до 1 марта.
За регистрацију 6nhe на-прав.гс- нн
поссбнп формуларн
који пе се дооитн код noje-дпнн- х
група илн месиих од-бор- а
Beha.
Што се тнче покупства н
другнх ствари које повратнн-ц- и
желе носнтн собом, to he
ce све допрсматн у Моптрсал
где he бптп складнште.
Најважније је пнташс како
nouohit грунама да поиесу
што внше машпиерпје у зем-- у.
А1и верујемо да наша емп-граци- ја
овде можс доприпети
2,000.000 долара за ову свр-х- у.
Нашн ПССЛ.СННЦН су дава-л- и
па стотнне долара кад смо
(Наставак на страаи 4)
Гласник од из
од
од
У-друж-е.е
да од
од
да
м.гу. У Јагодшш на подпза-il- c
споиснпса билн су посла-и- н
раднмци — струч1!.аци из
свпх наЈхздних рсиублпка.
"Нека овај споменик буде
пашнм општпм дслом, да-ро- м
свнх парода Југосла-пј- е
славном сииу српског
парода", — изјавили су рад-ннц- ц
Загрсба.
Споуепнк јс подигнут у
року од 10 дана.
Тај тространп спомсшп; је
подпгиут у среднни гроблл
где је изграасна гробпица
Светозара. Сиомсннк се за-врша- ва
стаклсним [акалом
(букт1Ш.ом) од два мстра ви- -
снпе.
На споиеннку јс 1t3pal;eu
натиис: "У пне српског на-ро- да
овај спомеппк јс поди-гл- а
народна влада Републп-к- е
Србнје 22 септембра 1946
годиие Светозару Марковн-hy- ,
велпћои борцу за слобо-д- у
и незавпсиост српског
народа, проповедннку соцн-јалнз- ма
у Србији и на Бал-кап- у,
градше.гу братства и
једпнства јужно словсиских
народа 1 846-187- 5 годшге."
Ha oTKpithc сиомепика npit
суствовало је 30.000 народа.
Нл одлуку Иародпс скуп- -
штипс Lponjc град Јагодипа,
где је жпвео и радио Свсто
зар MapKOBith, назван јс гра
Taj спомеинк уздпже сву зе-до- и
- на
власти
пред
грчке
радв
хистпчког режииа, свс ви-ш- е
у1рожепог ослободила-чко- м
борбов грчког па]ода.
Стаае у Грчкој всћ одавло
је у центру лажас слободо-л.убнв- с
јавлости света. Од
првог дана свога постојаи.а,
режпм грчкнх молархиста
показао се као оружје у ру-ка- ма
ратпих хушкача ла за-па- ду
в стална опасност за
мир. To потврђује и најпо-влј- а
saunaiLa протпв Jyro
ciaBiije. итворепи itcnpnja-те-iCK- ii
нспади лротив name
зем.ге, y којима je данас ан-гажов- ап
званпчпи апарат Гр-чк- е.
иа челу с владои Цалда-рис- а,
лензлеиађује лнкога у
вашој земл.и. Они који су
вепрвјател.и свога сопстве--
иог парода, који су сс про-дал- и
туђилу и за iteron ра-чу- п
прашвају крв најбол.пх
спиова Грчке, не могу.бнти
вишта друго пего лајобнч-ннј- п
З-шчн-
нцн н у области
мсђувародпе патитике. Да-narai- La
Kaunaiua која с? у
Грчкој водц вротив Југосла-впј- е
је типичан пример зло-чпначк- нх
пастојан--а да се
сругаи мир и слгурлост па
Балсалу. Oca кампана је
иајболв доказ да je већ крај-а- е
време да сс; међупародна
јавлост озбплпо позабави с
данашвпв стаием у Грчкој,
које, као што впдимо, ратнл
хушкачп. па челу с Черчи-ло- м,
одговорнп за песрећу
грчког народа, посушавају п
дал да користе у своје мра- -
чве цидеве.
на граличној лнвнјл од!лу заштвте давашн.ег мовар- -' . (Из београдске "Борбе")
. сг-№&т-1$тк-
уи wjj wwwmimivH&iitti}) 'шздвдиииц.
ПУТ 0К0 СВЕТА
Пише ЛЕ0Н ДАВИЧ0
ЊУЈОРК
Каиадскн мнинстар спо.шпх nociosa
Сеи Лорап изјавно је да не впдц пикаквог
pa3iora којн бн спречно да всзе нзмсђу Ка-на- де
и Совјстског Савеза постану нсто та-к- о
чврсге као што су сада везе пзмеђу Ка-на- де
н СЛД. Иоред тога, Сеп Лорап је че-стиг- ао совјетском мпинстру спо.гнпх по-сло- па Мо10тову на говору којн је овај одр-жа- о
поводои разорЈ-,каа- а. Полако алн сн-гур- ио свако долазп до истог закл.учка: Сов-јетск- н Сагсз се борч за мпр п за xic на-од- е. Сваки увнђа да су Еватори говорп писаин у пностранству н да он, бранећн
права "малих народа" стварно брани ствар брктаиских нмпсрнјалиста.
СТЕПННАЦ ЖНВ II ЗДРАВ
Нс!1р1!јател.н Југославије npontiit су весг да јс Сгепннац 1) иа самртп, 2) те-ш- ко бо1с'стан, 3) туберкулозан. 4) блед н
бслоалбн,и5ц)у. иуЈшавте.гнајунзиззаЈтувгоорсалмавн6ј)е оддавеједен у зло-чпнач- ки надбпскуп у затвору, жив п здрав,
н да има памсру да тако проведе нн манл
mi више од шеснаест година.
ОПЕТ УНРРА
Ио добро познатом апокалнитичном цик-лус- у ових дапа јс бчло врсме да се поново
дРУиоНгспРеПРрНглоНаусаЕнпр1оооптбтнсувжууноЈ"укгејопесрланавовевидујние. ЈуIрIагсоспстолвдааеврлпнеој"у,
употрсбл-апајућ- н псте речн као и Ллбнои
Рос, itpoiit.iit тужнлац. Савстујсмо овим
беспослнчарима да се заннтсрссују за сп-туацн- ју у Грчкој, а што се Југославнје тнче,
JC
агвардија јс всп неколпко пута изјавио дз .w...iis WU,UU.ItAII ,
АНДЕРСОВН ФАРМЕРИ
Нрс пзвсспог врсмсиа стнгло je у Капа-д- у око 4000 ito.icKiix нзбсглвца, Андерсо-ви- х фашиста. МакНамара, roBopehit у пмс
каа,,;скс владс, изјавио јс да he овн војни-ц- п бити CMciiiTciiii ло фа[)мама у свни нро-впкццја- ма Кападе, а парочито у Квнбеку н Онтарпју. Сазнајс се да су ови aiibe.ni са-д- а
лослани у Норалду да оазбнју нпрајв.
Такођс се јавлд да је лајмаас 10% овс га-ма- ди заражсло венсрнчшш болестпма. Cio-бод- ла каиадска штампа то не јав.га. Кад
Cm Kaiiabaini 10 зналн, друкчијс би Miiciit-л- п
о овим "хсројнма лз E.1 Лламевпа". који
су махом заЈЧЈблсници н дезсртери из Хнт-лсров- нх бандп.
АРИБА ФРАНКО
Свс кападскс иовнле, а наравпл it свс
америчке, објавиле cv вест ла fe 300.000 ma. bana ДЈадрлда демонстрира.10 протнву са
везлнка, за Фраика. Што ове новпие ввсу
донслс јсстс да те мавнфсстације органч-зуј- е
влада н полицпја и да агентн терају
блплрлосдзаитапосрксунпеовтса.ко Сдвас чроавдекиеииијекамфоаглаео дсау
сс склони, Bch je бно патеран да "мапифе-стује- ".
БУУУ ДУПЛЕСИ!
У Mompeaiy јс одржан масовли проте-стл- и
митииг лротлву прстседнлка Квпбс-шко- г кабнпста Дуплесија, поводом прога-нди- л рсшгијозие сскте "'Сведока Теховс".
Ј1а овом мптипгу Дуплсси je пападпут од
прстставппка радничгнх синдиката, Жан-Мар- и Педара, бнвшег мшшстра авлјацијс
Пауера н другнх. Група фаншста која ]с
riokymaia да омета избачела јс од публнке.
Иапол.у, око 100 потцајаца забраиило јс
приступ стотииама встсрана vojii cy дошлн
л протествују противу Дуплесијеве дпста-тур- е.
СВЕ-СЛОВЕНСК- И КОНГРЕС
У Пеограду сс астав.гају засслааа Све- -
словспског Коигрсса. Делегација из Каиадс
je днвно римапа н дочскивапа. Ссоро he
лочсти да пристижу писма. А тек када се
вратс. . .
ТОРОНТО
Још две нсде.ге до 1947 године. Још две
лсдсгс рада за "Српски Гласнвк". Навхшво
ударнички. Чсстптке Иетру Pa-iemh-y,
удар-лпк- у
над ударницнма. А.1ал вера Lpyim
Адамов, 1;окп Рошулову, Нпголн Д1иучину. Луб. Нрллк-Потконлк- у, портколборнцпма
СКотиане клуиДhоeпузађсит,авДа.ра.га. пу Шесту н другпма.
ДД 1 УЗ ФДШИСТИЧКИ РЕЖИМ ФРДНКД
ИЛИ УЗ ШПАНСКИ НАРОД
По многим литаинма гавадска влада
вшне je iiatcioiteita фашистпчкпм режнвима
у Шпаинји н Грчкој, као и осталГш фаши- -
стпчкнм остацива iter© je према демограт-скп- м
државала и демок-ратски- м свагама у сопствсној землн. Тако је .езин авбасадор
у СССР.Дана Л. Пплгрес и остала ивадска
делегацнја елергично стајала против еко-иомс- ке
примене санкција ва Фравкову фа-шнсти- чку Шпанију. На скупштиви у Њу-јор- ку коју је приредво Шлавссп републи-капск- п
ковптет, по.гскп амбасадор у Сједи-iten- c
Државе, Др. Лавг говорећи да треба
протнв Франкчзвог фашистлтчког режвиа во-ди- ти борбу све док се упишти ресао jet
"Л1и nehevo престатп све док фашвзав не
оде пз Шпавије. Ми nehesio престатп све
док стободиа републикавска Шпаппја пе
заузмс своје право место у заједвпци Ује-- д
и iteit их тарода."
Влада је дозволпла слободап улаз фашп-стичкн- м
елеиелтима пз Европе у ову земљу,
који су протпв демократсспх влада. О томе
је Лабор конци! у Торопту улогпо протест
и тражио да се забравп улаз у Каиаду так-вн- м
напистпчкпм e.iveBTiiVia.
Н8чг1 шгРгј г"јј,.!,,,, ? 4",ч ?авгШ'аИаИ1шИ1ИНВИИ. t _ .3L_ -- т fiaff чтгШ гТ
7t$ft
I--