Serbian Herald, December 13, 1946

              -
'
!јДИ-1ЗДи1- р ми i
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ
"СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WArerlcy 9947 H
I
Цена годишн-о- ј претплатп за Канаду 4 долара, на пола I НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА 1 Authorixed as Second Class Matter under the
год. 2.50. За вностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764, March 12. 1942
Год. 6. Број 373. Цена једнои прпмерку
ВАЖНА РЕШЕЊА ПЛЕ--
НАРНЕ СЕДНИЦЕ ГЛ.
ОДБОРА ВЕЋА КЈС
УСВ0ЈЕНЕ СУ ВАЖНЕ 0ДЛУКЕ И Н0ВИ ЗАДАЦИ
У прошлу исдсљу (15 дсцсмбра) одржана јс Плс-нар- на
седница Главног одбора Всћа канадских јужпнх
Словсна у Тороиту. Ссдница со одржавала у Максдонској
салн и трајала јс цсли дан, коју јс при коицу посстио и
ДимитриЈе Влахов, потиретссдник Нрсзндијума ФНРЈ и
лрстссдник Народиог фронта II. Р. Македонијо. Са Вла-хов- нм
јо дошао и отиравннк послова из Отаво, г. Петар
Цабрић. Ваш када јс одржавана Плснариа ссдница Глав-н- ог
одбора ВКЈС, одржавана јо у другом одељењу сале и
седница организацијо С. Ii. Хрвата, а такођо и забава
оргашшцијс С. К. Срба у трсћсм одељењу која јо бнла
ујсдно намсњеиа кампаљи Српског Гласника и као оп-рош- тај
групи другова и другарнца који наскоро полазо
за домовину — Југославију. Иар минута пре нсго јо
Влахов стигао сво три овс групо окупнло су сс заједио.
док јс у горљич просторијама максдонско псвачко н му-зика- лно
друштво са всликом масом иарода всћ бнло
сирсмно да дочскасвога всликог снна, вођу и борца први
пут у нсторији максдоиског иссљсинштва мсђу своју срс- -
Д1ШУ. JlUfT,U CU ДПМШрЛЈО D.ltlAUII JIUjauilU nil ll.iliiufiij
седннцу, настало јс клнцаљс: "Добро дошао дружр
Влахов! Живео вођа манедонског народа и државни
ФНРЛ Живела Народна Република Македонија! Живела
ФНРЈ и њезин вођа маршал Тито! Живело братство и
Јединство јужних Словена! Одмах послс тога спонтано
јо отповсла пссма "Хсј Словени". Након тога друг Вла-хо- в
јс укратко поздравио прско ово Плснарно седнпце
Бећа цсло нато иссљсништво — Србс, Хрватс, Максдон-ц- с,
Словсицо н Црногорцс — у имо Прсзндијума ФНРЈ
н од цслог народа Југославијс. Господнн ЦаОрић је та-ко- ђо
зажслсо добродошлнцу Влахову п у кратким цртама
истакао заслужни рад Всћа, односио иссљеника који са-рађ- ују
у Већу за своју домовину. г" (На станнцпје првтогадочекалаДимитри]а Вла- -
хова долегацпја са Пленарнс ссдинца Всћа).
Ово је бнла једна всома важна седиица Глаиног
одбора Bclia, стим што јо била ио само добро посећсна,
гсћ и што јо рсшавала нсколико врло важних и озбнл-ии- х
питања. Главно питаи.с на дисвиом реду било јо пи-та- љо
масовног н органнзованог повратка нссљсннка )
своју рођену домовнну. У всзн тога и нитаљо како да
"со што вншо лонссо алата н маШиисрнјо са собом. Након
су со саслушали главнн извсштајн, накои су со саслу-шал- и
говори од прстставника долегацијо, која јс ишла у
Југославнју — друга Сердара н Комбола, и након свс-стра- но
дискусијо јсдногласно јо доиессна одлука:
СматЈ).! со да постојо могућиостн уложака од 2
шлиона долара у сврху куповања алата и машннернје
icojo ho радно групо понсти са собом.
У горњу сврху трсба мобилизоватн свс снаго којо
су на располагаљу.
Чланови Главног одбора н остали који су прису-стпова- ли
Плснарној седннци, као претставннцн од иаших
листова — ирпског хласника, новостн и ддиности —
изразнлн су уворсњо да ћо со моћн нспуннтн тај план
од 2 милнона долара пожртвованим, добро организова-ии- м
н планским радои целог чланства Бсћа и осталнх
иашнх органнзацнја и појсдниаца. Та одлуко јо донесена
са иајвсћим одушевљењсм и рсшеношћу чланова Глав-ло- г
одбора, јв најбоља гараитнја за њезнн успсх.
Покрај овога најважиијст рсшсња, донессно јо још низ
закључака од мањсг, али ипак важног значаја.
ОДЛУКЕ ПЛЕНАРНЕ СЕДНИЦЕ ВЕЋА KJG
Следене је Резолуцпја која
jj усвојена на пленарној сед-ппц- и
Главиог одбора Beha
ганадскпх јухнпх Словена
15 децембра у Тороиту:
Главни одбор Beha канад
гких јужнпх Словена иа засе
.aiiy 15 децембра 1946 у То-- _
знту. након саслушака пз-сешт- аја
н препорука Изврш-по- г
одбора и нак-о-н опшпрне
пскуспје доноси стедеће од
:
1. Behe ће п дале радптл
::а сакуп.гаиу магерпјалне
,змоћп нашој браћп у Југо- -
славпјп п то у главнок за
my, ратну спрочад. За то се
цзочпто требају заузетп ра- -
ле женске органпзацпје п
6oprt. Месна Beha п прп
1једпене органпзацпје та
ђе требају правпгп прпред- - Јј за ову сврху.
Главнп одбор дале препо- -
учу}6 Д се "астави прпкуп
-- зпем помоћп за појсдпна
:сга (подпзаае шхола, до-.Јв- а,
пли за бпло које друге
с;рхе). Истовремено желпмо
:::гласптп, да сву такву по- -
5 цен.
нам
што
-- уке
oh треба слатп прско Већа
како бн ииалп што тачипји
рекорд колпко је канадско
пеел.еннштво допрпнело по
MOhrt за свој народ.
2. IIoMoh пселенпцпма ко
јн одлале у Ф. Н. P. Jyrocia-впј- у
јесте главни задатак.
Behe he псеиенпцпма којп
одлазе органпзовано пружптп
сваку могућу помоћ. При то-и- е
иаглашујемо да је од осо-бпт- е
важностп irs само за по
врагнпке, него п Југославпју,
а с обзпром на развој трговпн-скп- х
односа, ц за Каваду —
да се набавп што впше мапш-нерпј- е
п понесе у зеилу. To
треба бпгп централна тачка
свега рада кроз пдућпх неко-- 1
лпко месецп, т.ј. до 1 апрпла кад одлазе првп псвратнпцп. '
Главнп одбор је са задо-BO.ICTBO- U
прпмпо вест да је
наш народ у Ваикуверу обе- -
ћао уложптп ПОЛА МИЛИ
ОНА долара за машпнерију
п сиатра ако остале колонпје
пођу прпмером Bamcyiepa да
се може добптп сума од 2
МИЛИОНА ДОЛАРА УЛО-- 1
TORONTO,
ЈОШ ЈЕДНА ВЕЛИКА ПОБЕДА
НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
ИЗБОРИ ЗА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ ПОЈЕДИНИХ РЕПУБЛИКА
Иод pypititu иагловом бео-градс- ка
"Борба" је посге из-бо- ра
у народннм република-м- а
донела на првој страпи
један опширан преглед о ре-зултат- има
н значају избора.
Тај прег.тед у целостн гласи :
После нзбора за Уставотво-рн- у
скушптипу народннх ре
публика Македоннје Посне
и Хсрцеговиие, Стовеније и
Црие Горе, 10 новембра нз-врше- ни
су избори п у Срби-ј- н
и Хрватској. За ове пзборе
ународинм републнкама мар-ша- л
Тнто, на збору Народног
фроита у Загрсбу, рекао је да
"нмају офомап значај за аси
вот сваке републнке посебп-це- ,
и исто тако н за нагау
нову Федеративну Народну
Републику Југославпју". Тај
знача) реиубликапских избо-р- а
састоји сс у томе шго су
— бпраасм уставотпорних
скупштииа појединих рснуб-лнк- а
— народи Југославнје
ступили у завршнн пернод
пзградие своје заједннчкс на-род- не
државе. Уставима на-род- них
републнка коначио
he се довршити упутрагање
правно уређеп--е нове Југосла-внје- .
На тај начип, провоће- -
аем избора за ренубликанске
уставогворнс скупштине, нз-лрш- сн
је у нашој зем.ш кру-па- и
корак у дач!-е- м развоЈу
н.еЈчог)смократског - устрој-.ств- а.
Један"од бнтннх слеме-нат- а
нашс демократнје јс пра-внлн- о
н доследно penieii.e иа-цноналн- ог
пнтаи.а. To реше
И.С нзражено је у савезном
Уставу, чимс су nociaB.i.emi
теиел.н иовој Југослапнјн,
братској државиој заједницм
равноправиих народа. На тнм
теме.ч!ма, иа којима је из
грађена iiama заједннчка до-мопн- на,
oiioryhiihe сс, но ре-чн- ма
маршала Тита, сваком
народу Југославије да, преко
ренубликанских устава, a у
оквнру }става ФНРЈ уредн
свој :кнвот "но свом сопстве-но- м
liaxoheity н по. својна
сопственим иотрсбаиа, окако
како ltesjy најбо.ге одговара".
На тај начин, решеие иацпо
налног пнтаи.а, остварено у
наишј зем.гн иа базн текови
на народпо-ослободилач- ке
борбе, добиће својс коиачноЈ
iiajnyniije п najBiiuie озако-iten.- e.
Томе исторнском делу, ради
дефинитивног у и у траши.ес
правног уређеил своје држа
вне заједнице, rpahaiui свпх
народннх републнка Југосла-Biij- e
приступнли су на нзбо-р- е
под заставсш Народног
фронта. Резултатн нзбора у
свнм иародннм републикаиа
показујуда је Народпп фронт
постигао још једну нову од
лучиу победу. За } ставотвор-н- у
скупштину Македоппје, за
кандндате Народног фроита
гласало је 94% од укупно!
броја упнсанпх бнрача. У Бо
сни и Херцсговшш па бнра-лншт- а
је нзашло 92.62%, у
UiOBCitiijit yofiyo, a у Црпој
Горп 95,40%. ITpeua досада
познатпи, непотпуипм резул-татни- а
пзбора од 10 новем-бр- а,
у Србпјн и Хрватској је
за Уставотворпе скупштпн
гласало такође преко 90%. To
значн да је у целој зеи.гп у-чеш-
ћс
гласача зиатпо према
шнло 90 процепата.
Овакво огроуио учешће
иародлнх уаса ла изборлуа
лпје, осиу Совјетског Савеза,
забележсло после рата пп у
једлој другој зем.гп. To сва- -
ONTARIO, TUESDAY, DECEMBER 17TH, 1946.
како није случајпо. Резу.тга-т- и
избора ноказују да огро-мн- а
већнна пародппх маса
нагае домовпис свим срцем
oceha нову Југославпју као
своју, истинсгн пародну др-жав- у,
да се одпосп према љој
како прена сврјој, у нсторпјп
'највећој најдрагоценнЈОЈ
тековшш. Нова Југоиавпјт
је упстицу дело народа, ство-рен- о
у народној рсволуцији,
на чијем учвршћену, даље
развоју н процвату неуморпо
радс н бдију мнлнопске масе
раднпка, селлка, народне ин
телигеиције и свпх пародипх
л.уди шпром домовине. Нова
Југославија створена је под
заставом пародноослободи-лачк- е
борбе н Цародпог фроп
та, у крви сврЈпх херојских
ратника. Uo, заставом На
родног фронта, она се дапас
узднже н спажи све народнпм
напорииа милионских масл
својнх неуморних трудбеип-ка- .
Резултатн пзбора за репу-блшсанс- се
Уставотворне ску--
шптине локазуЈу да jc иаро
днп фронт уједпнио милион- -
ске масе трудбеника п пат
риота у свнм деловпма наше
зем.ге, све иашс иароде, п да
их сигурно воДп путем којп
he сваком пароду посебно
омогућпти пун нацноналнч
развој н проиват, да тако —
спаже!ш сеизд и ncyh п— у-Јс;итјаЧа1Г-
ч:наж11братску
заједницу свнх равноправннч
парода Југославнје.
11зборн за уставотворне
скуиштннс народннх репуб-лик- а,
међутни, нису билп са-м- о
смотра огромне сиаге На-иарди- ог
фропта и нова пот-вр- да
братства и једипства на
ших парода. Овн изборп су
ПРЕКО
Цркве
прошлу
Масеј македои-вопн- о
ХОВ. Одушев.гени народ, а
браћа
народиог
којпм
учптела
Дафја, отпоче-i-o свпрац-е-м уаксдонског на
рода"
група
у
републлкапскпу
заставоу,
друге
девојке
Хрватлца, Сло-1еи- ка
стајале
ла позорннцн. докле
друга Влахову
бплп
Петар Цабрлћ;
претседнлк канадсквх
претставлпи Српског
што верујгмо па што у
то обзпр. седнпце
скуптпне
no- - та-треб- но апелу!е noncaie- -
уједпо открпли
сву ннштавиост опих бедпих
реакционарних остатака у зе-м.г- и,
који данас, спгтклпоје
пеноћи, упнру за-па- д,
прнжелкујућн оа
страпе. Реакцпонарин остацн
одавпо су се с
тни да су толико слаби пе-моћ- нн
да не могу да се m
широком фроиту, оргаипзова-n- o у чнтавој држави, супрот-став-е
сиагама ла-род- не демократије. Сдужећн
најмргчпнјом шовшшстн'
пропагапдом, реакцно-иарн- и
остаци су на-д- е
градилн претпоставци
да још имају бар пека-ка- в
локалнн утнцај у поједп
iiuu рспублнкама.
за уставотворне скуп-штин- е
народних републпка
да реакцнЈа
овај пут прсварила.
Резултатн доказују да
туђипске агентуре у Југосла-виј- и,
остаци предрат- -
нпх капиталиста и ипдустри
собом, оспм
иих капнгалита нндустри
који cboj соп
ствепп народ јер пм иијс
остао дужан срамну capac-ity
окунатором, велпкопосе-дник- а
које је погодила аграр-н- а
реформа, шпекуланата п
црноберзнјаиаца, противна-родш1х_попов- а
клсраЈсојп
сегпЈкакопеУОгупомпрпти
тиу да Југославпја не
ша Ватикаиа, иего во-д- и
искл,учнво
сопствсину ннгереснма
нтд.
Бнрајућп послакнке за ус-тавотво- рне
гкупштпне својнх
(Наставак на страиц 2)
ЈЕ
НА ЗБОРУ ЈЕ ЗА У 6.500
Т°ронто. — Око 2.000 на- - донске Св. ћприло
1ода — Македоиаца, Срба, Методнје, Хралампп Елијев,
Хрвата, Стовенаца и Бугара
t сехретар Македоиске полити-окупнл- о
се у чкг организације — "Прав
вече (15 децембра) на збор)' да" (која сарађује са прогре--у
хали, на је го сивном радиичкои
ДИМИТРИТЕ ВЛА-'ско- м организацнјом — Ма- -
нарочнто Македонцп, Константпн Васп.гев још
којн су нмалн први пг прп- - неколико претставипкаод ма-лн- ку
да међу собом внде сво- - кедоиских као
га вођу, дуго је кли- - и претставнпк меспог Beha
цао кад се појавно на позор- - КЈС, Вас'о Брпшевац. ницу за вреие не-- Зб заједиичк Народ- - £е Ј, е ној Републпц Макдонији с . м Ј Ј.
н иовој Југославијп. _ Прав- -
Дивно певачко да", је руководпо прет-друшт- во
и уузикалпо друш- - седкик МНС Спас Мпхаплов.
тво,- - на челу свога
је
"Новн марш
док је са страве
позорнпце ууаршлрала
девојака лародлпм поша-м- а
са п iyro- -
словепсЕОу a са
је улазпо друг Влахов.
Док су — Македон-к- а,
Српкиил,
— са заставама
}е једпа
предала букет
цвећа.
На су л
отлравллк послова Југославп-ј- е
пз Отаве г.
Beha
јжних CiOBena, Спмо Тра-влц- а;
ГА, да xohe, Ј је потребно пре свпм
се узпиа у колоннјама сазватп
3. Да бп се rope пзложени п свега чланства
задацп моглп остварптп Beha. одбор Beha
је одмах ожпветп и коће на cue
још Једном
погледе на
nouoh
Bcjt помнрилн
п
набујалп
се
чком
све своје
иа
увек
пароднии
Пзбори
су показалп се
н грдно
нзбора
бедии
за шачицс круп
и
Јалаца, мрзе
за
с
п
с ciy
савете
рачуна о сво-ји- м
иедељу
којем
кедонски народпи суЈуз),1ги.
н
Влахов л
македонско
једне
лозорнлцл
Главлп
Чиу се друг Влахов поја- -
вло па позорлпцу сав се иа-ро- д
устао па ноге п ластао је
дуготрајнп аплар н клпца-it- c, Исто тако док су предго-ворннц- н
истлцалл заслужпи
рад Влахова н дое }е певачкн
збор отпевао јсдпу песуу, па -
je nap п}та ycrajao ла поге.
Пре пего је Влахов почео
са говороу врло касно, 15 мп- -
н)та после десет сатп, про-веде- на
је кодекта за noyoh
уакедовскоу пароду, за по-дпза- ие
једне Солннце у Ма-кедонп- ју
и сакуплепо је 6.523
датара.
Народ је са велпклу ие-cTprt.ieu- .ey
очекнвао када he
друг Влахов почетп са гово-ро- у
пз два разлога: а) за то
што се упого пнтересовао да
чује једлог ве.тпког државлп-к- а
пове Југославпје и вођу
уакедонског ларода, п б) што
појачатп оргалпзацпонп апа-- 1 дпаене оргалпзацпје да ове Јс roj080 СЕе време заузето
рат Beha. To на првом месту задатке узуу као своје ппо-- pannjny говорппциуа и ду-зла- чп
реоргализоватп п пове- - могну колпко впше могу да, гпм претсгав.гаи.пуа. Програм
ham месле одборе Beha. За то се остваре. I је ллаче бпо одллчап и оду- -
Price per copy 5c.
ПОЗИВА У
ПРОТИВ РАТНИХ
ПОТПАЉИВАЧА
И САРАДЊУ ЗА МИР И ПРОГРЕС
ХИЉАДЕ НАРОДА П0-ЗДРАВИ- ЛО
ДИМИТРИЈ ВЛАХОВА
САКУПЉЕНО БОЛНИЦУ ДОЛАРА
органпзација,
при-говогговора-а-
еу,
Јпртлназлца]л
ВАЛЕС БОРБУ
ПРЕКО ДВЕ
МДКЕДОННЈУ
Ирнпрсмајућн се да отпо-чнем- о
борбом Налес вели да
нма много којешта да сс "иа-учи- мо
од Рузвелта. и од itc-гов- нх
ногледа и од jberoBor
иачииа борбе.
"On је најпре био прогрс-снва- ц,
тск онда демократ. . .'
Опда Натсс велн како јс Руз-вел- т
умео да током рата држи
на једиој липпји разне дру-штве- ис
групе — т!)говце, фа-брпкаи- те,
монополисте, рад-ннк- е,
демократе, исзависнс
либсралс, радппчкс уније и
томс слнчпо. "Кад бн група
ноставнла свој уски, ссбпчни
ннтсрес, нзнад општих ните-рсс- а
народа, on би обнчно
лрислушкивао хладнокрвио...
Он је увек нмао око иа оп-ш- те iJtriиaитсмресрсуен"ариоадрноодма. пољу Рузвмт је упогрсбл-ава- о исту
тсхнику као што јс Стаљии
био дубоко повсзаи за марк-снза- м,
а Чсрчнл за нмпсрију
и статускво, . . Ои јс веро
nao у све антнфашистнчке
снаге да се могу држати за-јед- но,
заједничкпм иптерссн
ма п мећусобпим разумева-и.пм- а.
"1ада Рузвслт није успео,
то је било зСог тога што нијс
пмао органнзовамс иотпорс.
Он није имао ујсдиаспог рад-ничк- ог
покрета а инти је имао
сагласног, дослсдиог лнберал-ио- г
покрста са којима би ра
иЕГНар јс-биоу-
з™ епС
али оии ннсу зиали како да
га помогну. За времс целог
исрнода "11у днла" ннје но-стоја- ло
спстематског просвст-110града1шт- и,
изузевши "Ио-литика- .ч
акшен комити" који
је тск доснсвао у индустри-ск- е
1(снтре, где су иодузимане
мере да сс изградн политнч
шевл.си-- е народа иеизмерио
вслико, арочито за време
Влахова говора. Влахов инјс
могао дуго говорити пошто
се хала имала затворити у 11
сатн а раннјн говори н прст
отавллиа субнла сувнше ду--
Радл тога узлмамо слободу
да упутлмо једлу другарску
критлку нашим македолсклм
друговлма у Торопту, са же-л.о- м
да је правллно схвзте п
да се сллчло ле би свелтуал-ло- ,
и убудуће догодило. Иако
су иаиш иакедолскл друговл
бсз cyuite лмалл веома ведл-к- о
noniTOBaiLc прсма своме
вођн, лародлом борцу, л жел
no га очекнвалл ле само лаш
братски македопскл ларод у
овој зем.гн, веН л свл остали
jjTKiui Словелл, лпак ппсу
лналл ДОВОЛ.ИО обзира да сс
Влахову морало датл улогз
влше врсмсла за говор. Тер,
као што је позлато, збор je
би0 Заиста да се Вла
м пЈјсве,а„пји „ достојнији
начин, али н да ои окуплра
већи део времела, а ле други.
1Гз iteroBOr говора л ллспл
рацлјом iierouiiu доласком,
ул свл смо лаучилп млого,
што лау може послужптп у
нзградп.11 братства, и једпи-ств- а
међу науа у овој зеуљп.
у борбн за лародла права и
у лашем раду за noyoh паро-длу- а
Македопије п целе Ју-гослав- пје.
Да je оп цуао прп-ллк- у
да говорн дуже, научп-л- л
би се ]ош впше. Покрај
гога, перујеуо лелауерло, пи-ј- е
вођепо рачула пл па прет-ставни- ке
друглх јужлосло-велски- х
група и претставлп- -
(Наставак на странн 4)
Vol. 6. No. 373.
ке апарате којп бп ширплп
ллбералпе ндсје током акцн-ја- .
Само за време првог Руз-велтово- г
тсрулла Колгрес је
лмао већллу прогрсслваца.
"Иосле тога прогреслвле
мере су подузпуале у главлоу
Рузвелтовоу способлошћу",
јер ллјс другпх упого блло
у Колгресу. "У рату је Руз-вел- т
постао лародлл вођа н
гледао је за nouoh од свлх
Лмсрлкалаца." HoMaitu-aiLC-M
јсдлог шлроког дсуократског
програма токоу рата оуогу-hn- o
je рсасцлји да победл са
да у лзборпма a у Евролл
дсмократлја напредује. Ва-ле- с
о томе каже: "Радл тога
су у Европл прогреслвцл иа
маршу а уЛмсрлцп реакцлја
победлла у пзборлуа."
"Мл свл требауо nooyhn
нскуство лз тога . . . Неллки
покрет he лроизвестл joui вс-лик- их
.гудл. Ллл далас посао
којл л ма да сс урадн ле уоже
се оставлатл ллти чекатл.
Ми уорауо да учллпуо влше
од onopainan.a. . . Мн се про-греслв- цл
п борцл за
мпр уорамо окуилтл in
свих партлја, свнх крајсва л
од свих група. Ми уорауо
оргаллзовати ћелпјс прогре
спвллх слага л ллсплрацлје.
"Наш цпљ илје да крнти-кујем- о
са сграле. On je да
разрадлуо програм л да га
.исиуллвамо за свс Амернкап-- , ...
цс Нлјсдла деуократска гру
ла ллјс ван круга овога ла-ш- ег
програуа — фаруз, рад-лиштв- о,
ветералл, средл.а
класа, трговцн, професлола!-цп- ,
просветле л рсллглозпе
групе део су овога" програ
мл, каже Налес л ластав.га да
л.с. "Иашл ндеали су лдеалл
жлвуће, дллаулчле Америкс.
Мн iicIicmo успетп јсдлло ако
заведеуо рестрлкцлју ла се- -
бе. Ми ћемо успстп к]оз шл-р- л
ane-i"- , покрег, "ла све рео-л- е
у Ауерлцл л ла све землс
у свету.
"Каква је ослова за лаш
пови почетак? Нлшта леуа
лејасло. урачио. у тоуе штз
заступауо. Ми стојиуо за .1-мер- лчке традлцлје. Нс за ла-ж- нс
традлције долар-дллло-матл- је
високнх цела, проуз-роковал- е
од ст1апе уопопо-ллстлчк- е
оскудлце, лего за
лраву ауеричку традшшју,
траднцију која je уилверзал-л- а
л оја још nnje потпуло
довршена — жнвот, слобода
п задово.гстЕО за којлу сс
тежл.
"Та трл услова у нашој де-кларац- лјн
независлостл да-л- ас
су декларацпја лезавлс-ност- л
за свет. Данас oije зла-ч- е
унр, обода и рада зз
све. . . Модерлл пмперлјалл- -
стл саплју о тоуе да се мл
у луе рада н слободе мора-м- о
борлтл у ipehey рату. Од-бацују- ћл
све to, ја ctojiiu за
једну лдеју: то је да се рад,
мпр и слобода уоже nocTiihn
заједио и уоже омогућитн је
дал свет благодатал п слобо-да- л,
у nauiey добу. "Jin уожеуо постлглутл
упр, рад п слободу у.једлоу
свету без рата. Али ми ле
иожеуо сачуватл лпједап од
овлх услова у лпједлој зеу-.4- 1
пре ако ие оствариуо свз
трл у свлу зеУллУа. Млр,
слобода п рад за све јс иеде-љп- в.
Ире лего пзвојујено
сталлл улр, мп уорауо постп-гнут- и
леке уере за светску
власт п закон. Али друштво
долазл пре власти, као што
и лаша сопствела псторпја
потврђује. Пре лего добпје-у- о
светску власт и закон —
(Наставак на стралп 2)
КРКЛАНД ЛЕК — СЕДНИ-Ц- А ВЕћА
Месно Behe КЈС одржава-h- e
седлпцу члавства 22 де-цемб- ра
у 6 сатп увече, у про-сторлја- ма
С.К. Хрвата. —
ОДБОР.
Ешшттаџ Јктттџ0тт9шш .т "" ~мг"-жрттФ'&- ' виЈивавд
Ш
— ј
I