Serbian Herald, July 30, 1946

              .Ц£мкЦ l
АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИЧМСНИК "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
1
Цека годлшдој претплагп за Канаду 4-дола- ра, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the год. 2.50. За пностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764, March 12. 1942
Год. 6. Број 330. Цена једнок прпмерку 5 цеи. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, JULY 19TH, 1946. Price per copy 5c Vol. 6. No. 330.
СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ
У ЈУГОСЛАВИЈИ
ИЗЈАВА ЂУРЕ СШЈ-- а ПРЕТСЕДНИКА ЈЕДИНСТВЕНИХ
СИНДИКАТА РАДНИКА И НАМЕШТЕНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Пишо: M. Аишански
(Телеграмом Српскои Гласнику)
Москва. — Ђуро Салај, прстссдинк југословснског
синдикалног покрста, који со налазн сада у 31оскви на
зассдану Егзекутивног всћа Свстскс федсрације занат-ски- х
уиија, у разговору са иовннарима рскао Јо слсдсће:
"Наш силдикалнн покрет -
лfочеоl је своЛј"ук аjкcтнрвтаоисит ојошу ју Југославији по првп пут у
Јску. ла концу Јапуара
1945 године, док су фаши-стич- ке
хорде биле стотину
километара од Београда, мн
смо одржавалн конферепцлју
на којој су присуствовалл
п р е тставнвцн синдикалног
покрста Србнје, још до тада
окупнраие Хрватске, Боснс,
Максдоинје н Црне Горе. На
коиференцнји je нзабрано
руководство Једннствених
синдиката радиика н намеш
теннка Југославлје, и доив'
сене су важир одлукс за бу
ду1ш ]ад снндикалног пок
рета. у то времс, наш uaj-главни- ји
задатак бно je по- -
кагаие наше Народло-осло-бодилач- ке
војске н Црвенс
аруијс за ослобођсн.е наше
зсмлд;.
Три и по месеца после хон-ферснци- је,
Југославнја је
била ,конач11о ослобођсна од
фашнстичкнх окупатора, л
парод јс нриступно мнрном
раду. Обнова name лидустри-ј- е
je убрзала. Гадници су
паирегли cue cuare и радили
ирекомсрио да сиаблеју ста
иовииштво са иотрсбштииа
,ма.
Наш сниднкалнн покрег је
прошао кроз огромис тешко-h- e,
једва од којлх је маика-il- c
лскусннх рушводилаца
Од иаших старнх руководц-лац- а
сиидикалног иокрста,
једаи део је погинуо у рату,
другц дсо јс остао у војсцп
заузниајући тамо руководе
hn лоложај, док оист један
дсо заузнма положај у разцни
оргаилиа владе.
итаис руководства ннду-стри- јс
нијс стајало ништа
бол.е. Тек успостављена др-жав- на
предузећа инсу лмала
лскусних управнтеља. Мп
смо н м помагалл колнко смо
моглл у теШком послу реха
билнтације, ставлди.е у иогон
разрушсиих фабрнка, млнпо-в- а
п рудинка.
Радпнцн су херојски лспу
аапали своје задатке упркос
свих тешкоћа. За три мссеца
опп су раднлн безплатно, јер
држава ннје нмала поваца да
и м платп
У фебруару 1945 годиле,
успостављеи је загои о регу
лвсан.у надница
. државннх
t _
п I
ирниагниА i4.W-cna- . , закоиом подигпЈ-т- е су платс
радннцима faov лрицсиа.а .
иад онии лз 1939 годнпе. Me
ђутнм, државиа трговпиа је
била тек у свом зачстку, маи.
кало је хралс и другпх пот
ребштлиа, Надиице лреиа
томе иису одговаралс ценн
жпвсжпих паиирипца.
Наш снпднкалнн покрст
затражно је од влаетл да по-ве- де
одлучну борбу против
профнтера н гао одговор овои
захтеву, успоставл.еп је за-ко- н
који строго кажљава про-фптерст- во
у нашој 3evj.ii.
Наши сипдикатц су покоглп
да сс такав закон усноставп.
Ове оштре законске мере од-м- ах
су се осетнле. Храиа п
други производл постепепо
су се почели појав.гпваш ua
пнјаци. На пролсће ове го-ди- ие
стаае радилка се је зна
тио иобол.шало. Стаиовииш
тво је већ могло доблти раз-нн- х
ствари Дечја обдаипшта
су оргаинзовааа у местима л
у близини. Сва обрадива зе-и- лл је бнла заслјаиа. Ми се
сада осећамо сигурни да he
ова година ослгуратн целу
земљу са скоро свнм пронз-водим- а.
Органнзоване су утакупце
и формвране радне бригаде
ирвој половнци ове године.
Резултати оваквог иачнна ра
да су прегледаин на Првог
маја U овакав иачни рада се
је показао као врло успешап.
РаДиицн су схватилн да са
оваквим шетодом рада дола-з-н
се до вепе производае,
што опет зпачп впша радпа
продуктпввост н смаинваи-- е
лздатака за производ, које he
донети инжс цене животшш
намнрнлцама. Као доказ то-м- е
је памучиа роба која јс
neh шшго јефтшшја. 11еке
врсте платна се ироизводи у
довољној количшш да се веп
могу купитн па слободиој
пијаци без купоаа,,'
Колнкп јс број члаиова у
вашим санднкатима и колнко
слндиката постоји у вашо;
зсил.и? — упитао сам Ijypy
Салаја
"Нрско 800 хил-ад- а фабрп
чкнх и капцеларлских рад
ника припадају сннднкати-м- а
Југосладије", — одгово
рно je on. To значи 80 про- -
целата оних који су запосле
(Наставак на странп 4)
СРПСКН ГЛАСНИК МОЖЕСЕ ~
СЛАТИ У РУМУНИЈУ
Управа новпие је доблла
много nuTaiLa од претплапш
ка, Срба, којп су се пзселнли
из Румуипје у Канаду, да лп
се може слатн Српскп Глас
инк у Румунпју, јер су вољ
ип да претплате csoje рођаке.
Ми смо тражллц од главис
поште да иаи одговорп на
ово nuiaiie. Јуче смо добилл
одговор да је поштаиска веза
успостав.гена п за новпне.
Сви omi којп желе да прет
плате своје у Румунпју, сада
то могу учпннтп. Прегплата
за годпну дана за Румунпју
је лста као п за Југослахпју,
т.ј. пет, а за пола годпне 3
долара.
Управа Српског Гласнпка.
ТИТО НА
Београд. — У недсгу 7 ју-- ла
ua дан Народиог устаика
у Срблјн, маршал Тлто са
пратн.ом стлгао je у Чајети- -
mi Г 1кл1пчшч пЛп il Ј 9 u TivrfuiiuuH wpuiija
0даКЈе су у ССПТембру 1941
годинс пошле главне парти.
3auCKe спаге Да оСЛОбоде У
жнце. Маса ларода лз Чаје- -
тппе it околлле тоило je поз-дравн- ла
маршала, кога no
знаје из 1941 годнне када су
се у овом крају водпле огор-чел- е
борбе проглв окупагора
н лздајиика.
На велнком народном збо-р- у
у Чајетинп маршал Тпто
je одржао говор у коме је
пзмђу осталог рекао:
"Вјеровалл сно у свој на-ро- д
и зато смо побједплп. Нп
сва звјерства, нп eta техлп
чка надмоћ. непрпјатела, ко-ј- а
је 1941 годпн дошла до
пуиог пзражаја, ипсу лас
моглп сдомитп, нпсу моглп
скршнгн слободарскп дух
којп је од увјек као врлпна
красио иаше народе, ипсу
могли скршлтн во.гу нашпх
бораца, као нп ларода у оп
ште којп је бпо непресушнп
резервоар све новпх п ловпх
бораца п којп ј учпнпо да Ј
се пз малпх партпзанскпх од
реда, које схо тада пмалн,
створпла једна снажиа арип
ја, једиа лепобједпва армпја,
какву лашп народп лпкада
нпсу пмалв."
Затии је маршал Тито нс--
тавдадћтгдјааеав
ДРАЖА МИШЛОВИћ И ОСАМ
ЊЕГОВИХ КОЛЕГА СТРЕЉАНО
Народ их је праведно казнио
Београд. — Народни суд
у Београду, после 35 дана
истрагс, пронашао је Дражу
Миханловића и 23 аеговл
сарадннка кривии за издају
и ратне злочнне. Дражу Ми-хаилови- ћа
и десет других
Народии суд је осудно на
смрт стрељаи-ем- . Константн-и- а
Фотића, бишвсг амбасадо-р- а
у С. Д. А., који је одржа-ва- о
везе и саранвао са Ми- -
ханловипсм Иародни суд je
осудио на 20 година робије
уз прнснлан рад, губл.еи.е
граћаиских права за десет
година, конфискацију имааа
и ry6.tciLe државллнства,
На смрг у отсусгву су осу-he- uii
бившм мнннстар рата
генерал Пстар ИСпиковнћ, ко- -
јц се сада иалазн у Риму, и
Младен Жујовић, бивши чет-нич- ки
командир и Мнханло-Biihc- u
делегат у нностранству.
Фотић je у иностраиству,
прнмајућц од Мнхаиловнћа
крнве извештајс, органнзо-ва- о
радно смнсије о борби
и ирпликаиа у Југославнји у
којцма је народ Југославнје
п свстска јавиост лажио оба-вешгава-
на
о правои стаиу и
борбн у зем.гн.
Народнн суд је осудио онс
у отсуству за то што су све-си- о
одобравали и помагали
чстинчке злочине
Од седиорнце оитужеиих,
којц_.су~дирек1ио.ла,тереиу
сарађнвалн са Мнханловц-heu- ,
тројица су осуђени на
смрт — Радослав Радић, Ми-ло- ш
ГлншнН и Младеп ЈКу-јовн- ћ,
јер су оргаиизовали и
прсдводнли четничке одредс.
Славољуб 15раиешевцп, бив-ш- н
шеф Раднћевог штаба, п
1;уро Виловнћ, бивши члаи
Нацноналиог коишета, осу- -
ђенн су иа робију --р Врашс-шсви- ћ
па 20 годииа, а Вило-ви-ћ
ua 7 година.
Cbux niccTopucy оптужсннх
за колаборацију сц окупато-ро- и
који су билн члановн
Недићевог режика, Народпи
суд јс осудио на сирт стрсља-ие- м.
Осућеип на смрт су следе-hi- i:
Радослав Радвћ, бпвши
четнтки комаидпр у Босни,
ПРОСЛАВИ
такао да je после извојеваие
лобеде залочсла обиова и лз
градиа земл-е- :
"Стваралачки рад, упорност
у раду, раднп херовзам, којп
су за нашу землу далас ка-рактерпстп- чли,
долазп до пз
ражаја у лашли фабрикама,
у нашпи полпма, у шумама,
свуда где се радп п обпавла,
свуда где се иово ствара, сва- -
кога дана све впше.
Рад даиас ниј терет, сра
мота плн леко uyxuo зло,
које морају да врше најспро-машипј- п
пли оип којп су
прпморани ма рад. Ои je no
стао понос лашпхл.удн п
чптаве наше заједнпце. Да
лас је код нас иерад срамота.
У том велпком стваралач
кои раду, у rove општем no
легу ствара се један новп не-салоил- пвп
савез свих онпх
хојц раде п који стварају,
сгвара се савез радипка, се
лдка а псштене пнтелпгеи
цпје. Овај несалоллпвп са-в- ез
п овакав полет народа
иајбола су гараитлја да he
мо мп савладатп све тешкоће
које још пред иаиа стоје."
Упоређујућп прилике у Ју
ГОславији са стаи.ем у некии I
другнм земллиа, иаршал Ти
to je истакао crpouau uanpe-да- к
којц je постигнут у Ју
гос.1авијц без обзира ua or
ромие лудске u иатеријалве
жртве које је дала Југосла-впј- а.
као ратпп злочинац; .Мплош
Глншић, којп је предводпо
четнике у Санџаку; Драгп
Јовановић, шсф полнцнје у
Нсднћевој владн ; Танасије
Дннић, ишшстар уиутраш-ibii- x
послова под Недићем,
Др. Велибор Јоннћ, мшшстар
просвсте у 11сдићевој владн,
који је организовао "просвет-и- е
логоре" ; гелерад 5УР° Д°-ки- ћ,
мнпистар комуникација
у Недићевој владн; Коста
Кушицкн, комаидант "Срп-ск- е
државие гарде", органи
затор терора, саботаже и шпи- -
Правди је
Београд, 17 јула. — Ратни
злочинац Дража Михаиловнћ
свршно је јутрос пред стрс-ллчки- м
одредом у дворншту
војног затвора у Београду.
Зајсдно са и.име cipe.iano je
и осам iLeroBiix ортака.
Извршеае смртне казие у-чнњ-
ено je накои je Претсед-иншгв- о
Народие скупштиве
одбило апел за помпловаие.
Београдска н остала jyro-словепс- ка
штаипа објавила је
кратку вест о томе: "Правдп
је удоволено — Дража је
стреллн."
Бсоградски радио објавио
је истога даиа изјаву марша-л- а
Тлта, хојп је поводом
осуде .цадлздајицкоиДра-жо- и
Млхалловнћеи п itcro-во- и
дружлиои истовремепо
лзречеаа осуда л иад међу-пародн- ои
реакцнјом.
"Суд је показао" — рекао
је маршал Тпто, — "да не
постојн једплство саио еђу
демократскпм слагама, већ и
нећу реакцпјом. Мпхалловић
се повезао са свпи фориама
реакцпје ие сало код куће
лего п преко гранлце. Нлје
ПРЕМИЈЕР КИНГ НА
ПУТУ ЗА ПАРИШКУ
КОНФЕРЕНЦИЈУ
Отава, 18 јула. — Иремн-је- р
Мекензп Kuiir je данас
отпутовао за Халифакс на
путу за Парлз на млровиу
конференцлју.
7 ЈУЛА У
II баш то, што смо ми отп-- Г
тлп толпко иапред — под-вук- ао
је маршал — изазпва
дпвдеие у осталом сдободо-лубпво- м
свету, поред дтле
ita нашој борбп. Народп
Југославнј далас, баш због
те своје упорлости у раду,
баш због те своје пожртвова-ност- и
а иастојаиа да чпм
прпје подигну своју землу
пз.рушевнна, не чекајућп по-мо-ћп
са стране, ие молакају
hu никакв мплостп, задпвп-л- п
су све своје прпјател □
задобплп сгшпатпје чптавог
Маршал Тлто наглашава
затим веллку важност гајеиа
л чуваиа братства п једпц-ств- а
које је тако тешко сте-че- но
у току хрваве борбе.
"To братство п једпнство
ствара пз лас, пз иаше зем-љ- е,
једну слахну државу, ко-ј- у
морају поштоватп чаг. н
нашп протпвнпцп, п којп цп-је- не
п којој се дпве свп онп
којп су нашп прпјат&гп. На-ш- а
земла је постала прпхјер
многпм другпм зеидлма хако
ларод треба да се борп, како
треба да радп, алп оиа мора
остатп п прпмјср унутраш
iter једпнства".
Изиоссћи тешЕоће које још
треба савладатп, маршал Тп
to je подвукао да су већ да-н-ас
створенн предусловп за
изгради.у п остварене nyuoi
благостааа.
"Послпје рата — наставпд
јунаже, н Бошко Павловпћ,
лнспектор београдске поли-цпј- е,
којп је организовао
cTpciaite крагујевачке шко.- -
ске оиладине 1941 годиие.
Поред Фотића, ua дугого-днши- у
робпју, губнтак гра
ћаиских u полнтичкнх права
u целокупнс нмовине ocybe-m- i
су следећн : Жнваи Кпе-жеви- ћ,
бивши шеф ратног
лшшстарства у нзбегдичксј
владн; Кнвко 1опаловнп,
бнвши Миханловнћев деле--
гат у нпостраиству, којн се
(Наставак иа странн'4)
удовољено -"
се сустезао нп од подржава- -
ita веза са католпчком црквом
u са Хрватском селачкои
странкон. Све је то блла коа-лнцн- ја
реакцлје л та коали-цлј- а
је поражеиа.
"Сада реакцпја покушава
да иам се осветп, побпјајућп
нам право ла Истру, Трст л
цпјелу Јулиску Крајплу. Ре-акцп- ја
је таква да ј спрем
ла учшштп савез п са самлм
ђаволои", — рекао је маршал
Тлто.
Хамплтол. — Стнлко ком
паннја у Хамилтону, лаору-;гал- а
је измећу 2 и 3 стотине
гатрајколомаца држал,нма пи
јука, оловпим цевима л дру-ги- м
предиетпма л тако на-оружа- пи
п иахушкани, nana-л- н
су штрајкашку стражу
ноћу између 16 л 17 јула.
Нзмеђу 2--3 стотлпе таквнх
лалазл се од самог почстка
штрајка у Хамилтоиу затво- -
ренн у фабрици, где добпвају
храну, доста адкохолноппића
u троструку плату. Храна н
друге иотребштлпе превози
се авпоиима ла сред коипа-ииско-г
земљишта где је успо-ставле- и
аеродрои.
СРБИЈИ
je маршал Тпто — мп смо
моралп ла прпступпмо пзвес-нп- м
мјсрама које су полекад
мохда боле п лепопуларне.
Мп сио моралп узетп тамо
где је бпло доста, да бп смо
далп таио гдје лпје било нп-шт- а.
Босна сва, Херцеговпла
сва, Лпка, Бавпја, Кордул,
као п остале десетпие в сго-тп- ие
хпллда жена п дјеце,
старпца и стараца којц посу
пмалп нпгдје нпшта, лп кров
над главом вп хране. To je
бала та огромла коју
смо мп моралп да пребрпне-мо- ,
to je бпо један огроман
задатак којп смо мп моралп
рцјешптп. Сада се мп можемо
повућп на блахе мјере."
Маршал Тпто говорпо је
затпм о иовој уредбл о от- -
купу жлтарпца xoja je миого
блажа од пређашие п која
одређује еолпеп прппос тре-б- а
дата државн, а затпм даје
могућиост селлку да са онпм
другпм делом прпвоса којп
му преостаје располаже по
својој слободпој волп. Кад
пампрц део који треба дати
државп, ов може осталл вл
шак продатл на слободиој пн-јац- п
плп хоме хоће.
С тви у везв харшал је па-глас- во
да he битп опроште
ве казве свпма онима који
су бвлв хажњеип за вреие
откупа житарнца,
"Мп то давас иохемо да
учпнпмо, рекао је маршал, ие
(Наставак иа страип 4)
ПРОГЛАС СРПСКОМ
НАРОДУ АМЕРИКЕ
Доњи ПР0ГЛАС издат јс првом половнном апрнла
1946 г. у Питсбургу, Па., од 25 нотпнсника, — покрета-ч- а
ујсдшБСНО акцијс свих Срба и Српкнља, укључујући
ту и српску омладииу, бсз обзнра на политичку прнпа-дано- ст
и бсз обзира што јо ко до сада радио у овом по-гло- ду,
само ако аселн помоћи Српском народу, а првси-стве- но
ратној снрочади у Југославијн.
Ироглас су потннсали до сада још 88 угледпих и
водсћнх Срба н Срикнња из разних градова и држава
Амернко на којо јс бно лнчно упућеи. Нотписиици при-пада- ју
разним органнзацијама и политичкнм групама,
али со слажу да со од страно амсричких Срба но овомс
пнтању ради зајсдпички и сло;кно.
2 јунНа ак1о9н4GтоугаИ, нотдсрбжурагнуо, јНо ампрвкоојозмасјпсрдиањлнокоимокјрсотизаа-бчр-аан
Нриврсменн одбор н донсшено низ важних одлука,
мсђу којнма н одлука о сазиву једног всликог СРПСК0Г
НАР0ДН0Г К0НГРЕСА АМЕРИКЕ за номоћ спојима у
родној зсмл,и. Осим nix за!:ључака рнјешсно јо да со
публнкујо и овај Оглас, који гласи:
АМЕРНЧКИ СРГ.Н II СРП-- 1 КИЊЕ!
Чстнрн дуге годиис ла тлу
nauie родпе земл.с, Jyrocia
пнје, буктао јс ложар страш-ло- г
л крвавог рата кога јс
донио нсмачкл л италлјанскл
фашпзам л у комс је паш па
род поднло нсчувсне жртве
и страдан.а, да би, ua пашу
веллку дику л понос, својим
хсројством освстлао образ
Срлству поиут иајславиијнх
прлмјсра којс је забпљсжнла
исторнЈа iiamiix предака.
Сву ту тсшку н неравиу
борбу наш народ издржао јс
саи, бсз лчлјс noMoliii. Ту
У вези vca овлм иаиадои
штрајколомаца ла штрајкаш-к- у
стражу, унлскл одбор је
дао следсћу нзјаву;
"Око 3 сата лзјутра 17 ју
ла, близу 300 штрајколомаца,
са коипаниским napeheiicu л
КОМПАНИЈЕ УПОТРЕБЉАВАЈУ ХУЛИГАНЕ ДА СКРШЕ
ШТРАШВЕ
'(ПРЕГЛЕД ШТРАЈКОВНЕ СИТУАЦИЈЕ)
брпга
под упллвоиП1)ешао
алкохола, иривукли су сс ка
пијл ла Бурлнигтон улицн
лз фабрикс. Онл су блли на
оружаил са иовнм
шпука, гумсшш л оловпнм
цсвлиа л са друглм нредс
тлиа. Нза комиаииске локо-иотлв- е
која је вукла вагоц
пуи цнгала л друглх одна-дак- а,
оии су се нривукли
блнзу капији. Кад су дошли
сасвим близу, отворилл су
напад на штрајкашку стражу
са цнглама, камеи.ииа и фла-шам- а
од лнве. У то врсис иа
свнм капијама око фабрикс
било је свега око 70 штрај-каша- ".
У везл са овим наиадом
компаилје ua штрајкујуле
радллке у Хамллтолу, уиу
hen je телеграм' преијеру
Кингу, од стране увије ЕлеЕ-трнчарск- их
и машииских ра
диика, који се такође лалазс
ла штрајку. У телеграму сс
изисђу осталог каже:
"Ми протестирамо прошв
акцпје Ваше владе радп су-делов- аиа
у плаиу да ое скр
шп штрајк металсквх радни
ка. Јутрос је нападлута шт-рајкаш- ка
стража која је мир
ио п у оквпру закоиа вршвла,
своју дужлост. Напад је
шао од штргјкатоиаца са
компанпског земљпшта. Шт-рајколом- ци
под уплнвок ал-кохо- ла
и заштлћенп локомо-тлво- м
ранплп су леколпко
људп п оштетпли аутомобпле
п куће радвлка. Ваша влада
мора првмвтп одговорлосг за
овај напад. Хамплтонскп ра- -
днпцн irehe дозволвтп да се
овакав случај поновн без да
подузму мере за одбрану."
40.000 ШТРАЈКУЈУћИХ
РАДНИКА ЗБИЈАЈУ
СВОЈЕ РЕДОВЕ
Штрајкашке страже су по
већане у свим фабрикана
другнх 6 лидустрнја ослм че
личне, у којнма се 40.000 рад
пика лалазв ла штрајку.
су свл упрлл своје погледе
(Прелос на стралп 4)
ihMMIfcr fit I I Hi fci ii niti 1 it ft nh-- li H
помоћ за то врпјеме лијссмо
моглл ии ми, аме-рич- кл
Срби. Алн, лма aeh
дуже врсмена да се оиа мо-ж- е
слати. Иа лпак, ни од
тада ч н ннјесмо учнпилл и
поуогли нп блнзу оно шго
Ојло моглн да учлинмо л ка-к- о
бн то доллковало икслу
исликодушног Српског паро-д- а. Ту помоћ указују разне
л народл, ларочито ла-u- ia
нова домовнна Амерлка,
почсвшл од ibciuix најнсзпа
пијих па до најпозиатнјнх
rpabana, од исних звапичиих
до добротворилх установа и
органнзација и ларочито и.е-ли- х
осталнх rpabana јужно-ciOBciiCK- or порнјсиа. И ии
Србл tic смијемо остати рав-лодуш- ли
према тешкнм п
дубокнм ранама-сојсј-
е Tia"
iiauioj земли н иароду оста-ви- о
тек минулн par. У на-шс- и
срцу треба да нађу одје-к- а
сви боловл жоје је пе-npiija- ici
својои крвавом сто
пом оставио по земл.л л ua-ро- ду
од кога ми потлчеио u
ОД ЧИЈС СМО UK КрВН Л VOCTH.
миогн од H.UX „аш на „ајтсже
држаљивз
до
Опн
указиватн
земл.е
У члтавој Голготи коју јс
су страдала ДЈеца. Ратне гро-зо-те
Л.НХ су иајтсже погоди
ле и ua ituva оставнле своје
иајбруталпије траговс л ус
помеие. На стотлне и стотп
не хи.гада те дјеце остало је
no опустошеппи селима н
градовлка, ла згариштнма
разрушеннх л попахепнх до-иов- а,
иезбрилутвх, без грова
и покрова, без одјеће и обу-h- e,
без храве л недициве!
На стотние хк.гада анх ие
прнјатсг је лишио здравлл,
очасг внда, ногу и руку. О-с- ии
тога, лишио нх је још
и оиога што је иајважплје,
најл.епше н најпотребније у
жнвбту свакога дјетета a то
је иатеривске п очпвске лу
бави, родпте.1а i храиителл.
Пред очима' тс дјечвце ле-прнјат- ел. је проснвао крв
Ш1ХОВЛХ родитеоа и разба-ца- о
еостл по бездапнм јама
ua, рпјекама н гудураиа ши-ро- м
зем.ге, за 4iije се гробове
иезпа.
Иое прежнвлних грозо-т-а
та су дјеца иајслабија в
најиеотпориија да издрже в
чекају док се землл раскрчв
it подпгпе вз рушемива, док
се обновл и доведе у норма-ла- н
жнвот. Њпхова neuohua
нзмучеиа тјела требају хит-н- у
noiioh у одјећи, обући,
храни п медицлнм. За иих су
xiiTiio потребва склоиишта u
болнлце да бн се иоглн за-штит- лтп
л спаслтц од рана,
туберкулозе, тифуса, дизен-териј- е,
трахоме, шарлаха в
Друглх заразних болештииа
које су лосгедице ратнх кр--
вопролпћа н које немплосрд
no xapajy и еосон смртн косе
п лосе дјецу као своје нај-бр- жс
н иајчешће жртве.
Браћо в сестре! У КОМЕ
ГОД КУЦА ПРАВО СРП-СК- О
СРЦЕ, НН ПОД КО- - ;лм изговором he
СМИЈЕ СЕБИ ДОЗВОЛИ
ТН ДА ОСТАНЕ РАВНО-ДУША- Н,
ДА TO ХЛАДНО-КРВН- О ПОСМАТРА II ДА
(Наставак ва стракв 4)
1
Ш