Serbian Herald, July 19, 1946

              г
1
i
4
ЈчегиИ! (чтув-кггг"",--
? "'гестррившЈШ vr'-V- y дмцриа р1ШЈШ№
CTPAHA 2
ш
- "
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
РАДНИЧКИ ШТРАЈКОВИ И
КАНАДСКИ СРБИ
Два вслика штрајка y којима je узсло
учсшћа ирско 40.000 радннка, свршили
су нсдавно н радницн су се пратили на
посао са всликим побсдама. To jo био
штрајк 3? хиљада шумских и пиланских
радника у Бритнш Колумбији и 5000 ка-надск- их
морнара. Шумскн и пранскн
радннцн добнли су попишсњо својих пла-т- а
за 15 цснтн по сату, а канадски мор-нар- и
коначно су извојсвали 8-са-
тни на
место 12-сатн- ог радног дана. To су била
главна питања у тим штрајковима.
Али вал радннчких штрајкова у ha-на- ди
н дало сс шири. Ои свршсткои тих
штрајкова нијо постао мањи ни слабиЈИ.
Носло свршстка тих штрајкова изашли су
радници на штрајк у иеколнко других
вслнкнх прсдузсћа, као што су Крајслс-ров- о
аутомобнлско прсдузсћо у Виндсору
и Чадаму, 11 хиљада радника у ниду-стри- ји
гумо Онтсрија, 4000 слсктричких
радника у Хамилтону и нсколнко мањих
штрајкова избило јо од тада. Нсколико
штрајкова су у току псћ пар мсссцн, мсђу
којо снада и штрајк G000 тскстилннх рад-нн- ка
у Квсбску. У свим овим шграјкови-м- а
главно питањо око којсг со води борба
измсђу радиика н послодаваца, јссто пн-та- но
иовсћана плата, icpaho радно прсмо
и пнтањо сигурностн њнхових радничких
ynnja.
Овим штрајковнма поји су у току, мо-г- ао
бн ускоро слсдити читав нпз штраЈ-ков- а
у другим иидустријама. Дссстнно
хиљада чсличних радннка готовн су да
изађу иа штрајк сваког часа; ДискуснЈа
и гласана о подузимаљу штрајкошшх ак
ција проводи со мсђу рударских п угљсно-копачкн- н
радницима. Готово нсма инду-спи- јо
и прсдузсћа гдс би сс радници за-довољ- или
са постојеЈшм нлатама и другим
условима за којс н иод којима су радили
кроз послодилнс чстнрн-пс- т година, када
су со одрпцалн својих најосновнпјих пра-в- а
у ннтсрссу иободо иад фашизчом. Ouaj
иокрст за Н0ШШ1СИ.0 илата потстрекиут је
МНОГО II Ч11И.СИИЦОМ, што су цсно живот-Ш1- М
намирннцама повећано укндансг
контролс цсна многим артнклпма. Исчу- -
всн скок цсна у Сјсдшшшм Државама
учшшћо још вс1ш сфскат иа цсно у Ка-на- ди
и нојачати разлог за захтспо рад-иик- а.
У нским од ових штрајкопа који су
itch у току, узнмају учсшћа н српски рад-ни- ци
п би!о нх у другнм иовнм штрајко- -
вима који само што иису изоили као што
jo чслична нндустрија у ламнлиш) н
другдо. Ду;кност јо канадских Срба као
радника да иомогну радиичку борбу за
онравдаио захтевс све н кад но би они
били учсснпцн у штрајковнма, а орако
јо та дужност још и пећа, као што јо то
ду;кност спаког дсмократског Канађаиа.
Компаинјо упорно одбијају да удово.гс
радпичким захтсвима. Колико су оио од-луч- ио
да одр:ко старо стан.о пидн се из
чин,сш1цо да мало илн нигдо ие долазн
до нагодбе бсз штрајка. Комиаиијс, уз по-м- оћ
провинцчских н фсдсралних пласти,
ио устручавају сс од употрсблаван.а и
најгрубљсг терора, као што јс ноказао
штрајк морнара и чсличних раднмка код
Аиакопда компаинјс у Hiy Тороиту. За
пободу морнара и да штрајк чслнчннх
радника иијо досада могао биш разии-јс- н,
мо;ко со увслико прпписати потпори
јавиог мнси.а њиховнх оправданих зах-тев- а.
Многн радннк и радница који иначо
иису билн на штрајку и радо у другам
нидустрнјама, помагалн су одржавати
штрајкашко стра:ке морнарнма да спрсчс
опсрисаљс лађа од страно хулнгана и
скитиица којо су масовно допрсмано да
разбију штрајк.
У штрајку шумских радиика у Брнтнш
Колумбнји учсствовао јс и лсп број срп-ск- их
радника. Нски од њнх били су н
чланови штрајкашког одбора. У Вслаиду
п Портколборну српски радницн помага-л- и
су и учсствовали у штрајкашким стра-жа- ма
панадскнх морнара. У тај прнмср,
ми смо сигурнн, углсдаћо се српскп рад-пп- ци
и у другим местнма и штрајковима
и помагатн колико онп буду могли. Оин
ho то чшштн знајући да јс успех сваког
штрајка н љнхов успех, и свака радничка
побсда и њнхова побсда, победа дсмокра-тнј- о
над рсакцнјом.
Алп у всзи са тпм штрајковпма они
нмају и једну другу важиу дужпост. Они
бн трсбалп да ппшу у Српском Гласиику
о him гатрајковима, као гато су то учпнн-л- и
Ннкола Поткоњак и Томо Стојовић о
штрајку шумских радннка у Брптиш Ко-лумбн- јл.
Пипгг
ЈОШ ОД 1936 ДРАЖА ЈЕ БИО АГЕНТ
МАЂАРСКЕ ТАЈНЕ СОТБЕ
СУД ЈЕ ПОШАО КРАТКОВИДНОСТ И ОПАСНОСТ ПОЛИТИКЕ МЕЂУНДРОДНЕ РЕАКЦИЈЕ
: Е. КОНСТАНТИНО ВСКИ
У nocteAitiix исколико ме-се- цн
суди се ратнин злочнн-цнм- а
у неколнк'о европских
зсмал.а. Али cybeite Дражп
Михаиловићу претставлл спе-цијал- но
интсресоваае. Нсто-ри- ја Михапловнћева издај-ств- а,
и околностн које су до
веле до овог суђеља, могу
служптн као убеђујућа илу-страци- ја
нскнх облнса дана-шњ- е
међународне полнтике.
Ми се cchayo да је Дража
Мнханловнћ за дуго вреие
уживао потпору Срнтапске н
аиеричке владе. У аеговом
штабу били су званичнн вој-- и
и претставницп савезника.
Бнло је чак времепа када је
аигло-амернч- са штампа до-носи- ла
као своје главнс члаи-к- е,
пуне дпвлиа "херојству"
чсгника Драже Мнханловнћа.
Коиачио се показало да је
југословенскн "херој" бно
старн агеиат маћарске тајне
службе, пздајпиЕ своје зсм-љ- е
и народа н оруђе у рука-м- а
Хнтлеровог генсралштаба.
Али да ли су овп факти тек
сада откривепн? Од када је
почело сућеке у Београду
кзашли су чланци у британ-ск- ој
и амернчкоЈ штампи,
које су пнсали офицнри који
су били прн Миханловиће-во- м
генералштабу, у којнма
онпо и' oпnоiсiтcаyлiиy куавксорсснун кдоаначс-у-
четннци сарађнвали с Нем-цнм- а.
Југословенн су то зна-л- н
давно пре. Алн у тни да-ни- ма Лондон ннје поклаило
пансн.у мпшл.сњу иарода, всћ
жсллма рсакцнонарнс клике
бнвшег кра.га Пстра II који
}с унапредио Миханлоиића у
чпи геисрала н именовао г"а
главиим коиандашом Југо-словснс- ке армнје у отаџби-нн- ".
Захвалујући кратковид-но- ј
политици тих нстнх мс-ђународ- ннх
кругова, којн сс
пе могу помнрнти с побсдом
демократнје у Југославнјн,
савсзинчкр оружје и муницн-}- л
ншло je у првим данпма
рата Хнглсровом агснту.
II то се догодило у зсил.н
Koja je показала егзеплараи
отиор фашнстнчкнм силама
u ирстрпсла тсшке губнтке у
самопожртвованој борби за
ствар дсмократнјс. У перно-д- у
окупацнје становншитво
Југославије cuaibiuo се за
1.700.000. Доксу фашистички
окулаторн разаншиалн Југо-слави- ју
а партнзани водили
борбу на жнвот н смрт иро-ти- ву
1Бих, нздајннк .Ммхан-лоии- ћ,
радећн руку нод руку
с хитлеровцима, прнмао је
nouoh ii од Притаиије н од
Амернке.
Када је 1944 годинс почела
борба за потпуно ослобође-it- e
Југославије од стране сна-г- а
маршала Тнта и Црвсне
армије, пуковннк Мак Даул
од амсрнчкс армнје, дошао је
у МнханловиКев штаб и ре-к- ао
иу да Американцн нису
заинтересовапн у н.егову бор
бу ИЈадтиву Нсмаца, шта су
онц ;келе.1и јестс да он по-вра- ти
свој уилнв на народ u
додајс да he Лмсрикапци по-маг- аш
само itera и lteroe по-кре- т.
Чак п сада када је Михаи-ловн- ћ
потпуио раскрникаи н
када je сам признао своју
кривицу, међународни рсак-цкснар- на
круговц yoniiiie сс
не протнвс мешаиу у унут
рашње послове Југославнје
да спасс старог пријателл.
Мнхаиловићевн номагачи у
наостраиству још увек га
бране.
Ко је Мцханловић? Три-дссст- пх
годииа оц јс био
капетаи у југословснској вој-сц- н, ciTKchn прц југословен-ско- и
посланству у Паризу.
Ту сс он упознао с мађар-ски- и
офпцпреи Нштваиом
Ујсаши, помоћиикои хађар-ско- г
војног аташеја у Фраи
цуској п 1936 годпае прско
ibera постао тајин агсиат ма-ђарс- ке тајис схужбс. Ово је
иедавио потврдио сам Пшт-ва- и
Ујсаши. Мпхапловнћ је
био пздајипк-шпију- п и are-на- т
реакционарне Хортијеве
владе у рано доба своје ка
pujepe. To je пмало свој ефе-к-ат
1941 годпве када је Југо-слави- ја
бпло окупираиа од
стране нсмачспх, пталпјав-скн- х
и мађарскпх трупа.
У свакој окупираиој земп
било је лудп којп су се спо--
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
разумели с непрнЈатељем н
водили борбу против свог
сопственог народа, са ништа
uaite одушевл-eib- a него и са-м- и
окупатоои. У IvrouaBiiin
Мнаиловип је био тај. Не-ш- то
касннје бнвши крал. Пе-та- р,
рекао му је да формира
Југословеиску армију, што је
Михаиловића учниило torn
драгоценијии као шпијуна у
очииа иепријатела. Михаило-вићево- и
главном штабу бале
су додсгене брптанске и аме-рич- ке војне нпсије Ппформа-цнј- е
које је Миханловпћ, од
ibiix, додавао мађарском ге-иералш- табу,
одлазнлс су ода- -
тле Немцнма и Пталијанииа.
Оделеие мађарске тајне слу
жбе, Михаиловпћсв стари
газда, имало је свог сталног
претставника при аеговон
гене]алштабу а Михаиловип
је имао свога претставника
при маћарском генералштабу.
Доказпи матсрнјал с првнх
иеколико дана cybeita, дока- -
Трст, 2 јула. — Јуче су
одржане такозване "бицик-листнч- ке
трке кроз Италију"
на нрузн Ровиго-Трс- т, које
су рсакцпонарни кругови, о-куи.г- енн
око рсакцнопарног
домитета националиог осло-бођељ- а"
хтелн да нскорнсте
н Да претворе у шовинистич
ку маннфестацнју. У том ци
л.у реакцнја је извршнла све
иринреме. На тршћанском
хиподрому (гдс је био циљ
ове стапс) реакциоиари су
заузели сва најважнија места
са наисром да иаиифсстују за
прнкључеае Трста llixnijii.
Са иаис1ом да потстакнс
фашпстичке баиде против ан-тифаиш- ста,
јсдап рсакцпоиар
у Трсту, јавно је да су бнцн-клист- н
на путу нзмеђу Тр-ii- ha
и Трста паиаднути од
страие "некнх е.1емена!а ко-ј- н
ннсу жслслн да бнциклис-т- и
стигну у Трст," Ово су
ископнстилн фашистички с- -
лемеити под воћствои рсак-дпоиарн- ог
Комнтета нацно-налн- ог
ослобођсља н почели
са дивллчким нападима на
седншта а н т ифашнстичких,
синднкалиих и радиичких
организација. Груне фашиста
упале су у Зфаду Савеза
HpiiuopcKitx партизана и пот- -
Талјуг од 3 јула јзв.га:
Трст. — Citnoh су фаиш-стнчк- е
баиде у Трсту 11оду-жил- е
са дивљачким нападн-м- а
у граду. Фашлстл су упа-л- и
у седиште претседвнштва
Нокраинског 1100 за Сло-велач- ко
Ilpuvopje л Трст н
лотпуло yiiuuiTiuii све кан-цслар- ије
ла лрвои слрату
Псто су урадллл л са седл-штс- м
1радског остободилач-ко- г
већа л Градског одбора
a ii т л фашпстнчкс оиладнве
Јулнске Крајипе, где су ол-.1ачка- .ш
сав иовац из бла-гај- ве
л однслл свуспрему
која је бнла спрем.гена за
радву риладлвску брнгаду
која се сарсмала за пут ла
лзградау пруге Брчко-Бано-внћ- н. Ha корзу су фашнстц
упали у Оовеначку каижа-ру- ,
изнсли све ствари ва у-л- ицу
л слаллли
Олл су се ово радплп у
прпсусиу цтилнпх полв-цајац- а. Тек кад је све било
у плаиелу појавила се војва
лолвцпја која је огерала лу
де којн су се зауставхалл н
осуђнвалц ова фашнствчка
ледела.
У вече је цввплна полнцн-ј- а
твршила лов злочпв над
радллм народом. Нред ссди-шге- м
Културиог друштва код
Св. Јакоба, скуппо се ларод
у циљу да браин своје дсмо-кратс- ке
усгавове у случају
евевтуалвог лапада фашиста.
Народ ллје лвкоие сметао и
био је потпуно нвраи. Но
лпак стшла je цввилва п вој-п- а
полвцпја п почела да нза-злв- а.
Народ се одупро овои
пзазнвању и том прплнком
полнцнја је пуцала л убнла
3yje изнад сваке сумње да je
Михаиловић био фашпстпчки
колаборатор чак 1941 године
сада је форинрао своје прве
четинчке одреде. Све његове
актнвностп бнле су управл.е-н- е
онемогућаваљу Народпо-ослободилачк- ог
покрета Југо-славн- је
н стварању унутраш- -
ibiix оорба међу народима
којн иастањују ту зеул.у.
Четипчке бапде, оружане сна-г- е
српскпх реакцнонара, на
велико су уннштавале Хрва-т- с,
Муслнмане н демократс
другнх народности. Мпхаи-лови- ћ
и иеговн л.уди одгово-рн- п
су за смрт хнллда н хн-ља- да
л.уди, жеиа н деце. Стра-шн- а
мучеи.а која оппсују
бројпн сведоци на cybeiby,
нзгледала су понекад чак
страшнпја од миогих немач-ки- х
зверстава. Као и свц из-дајни- цн, Михапловнћ је во-Д1- Џ)
борбу против свог соп-ствеи- ог
народа са чак већом
бруталношћу него нацнстич-к- и
окупаторп.
САВЕЗНИКЧЕ ВЛАСТИ ПОМАЖУ
ФАШИСТИЧКИМ БАНДАНА
иуно јс демолирХ1е. Архива
је бачена на улпцу, а намсш-т- ај
разбнјен. Нсто тако фа-шис- тн
су упали у седнште
Јсдинствеиих сиидиката у
улицн Нмпријани н Зонта н
у зграду Другог рејона СИ
АУ, где су све ствари пораз-бмјал- и,
а архнву нзбацили на
улицу и спалилн. Све ово од
играло се у прпсусиу цпвп
лне полнцнје, која је онемо- -
гућпла антпфашпстпма да од
бране својо просторпје.
Седнште ИокраЈииског I
родно-оатободилачк- ог одбора
за Словеиачко Jlpiiuopje н
Трста, Задпужну штампарију
и Словсиачку књмжару "Сто- -
ка" фашпсти су полнлн беи-знно- м
it запа.шлп. Цпвплна
ii војпа полпцпја која се на-лазн- ла
у мпрно је
посиатрала како фашисти па
ле демократске ycTaaoie. На-мештенн- цн
Иокрајннског иа-родио-ослободнл- ачког
одбора
и штампарнјс, који су се иа-лази- ли
у зфади, успели су
да спрсче ширси-- е пожара на
друге просторије.
групе фашиста ншле
су улицама града, задржава-л- е
трамвајскц саобраћај, у-пад-
а.1е
у јавие локале и прн- -
Нови злочини фашистичких банда
полиције Трсту
јсдног радника.
На фашлстичкп тсрор од-говор- по
јс демократски ла
род Трста м покрајиае onni-т- и
протсстпп штраЈК прогла
шен je cnnoh у поноћ од
страве аптпфашвстачких a
с л лдпЕалллх оргаавзација.
Штрајк је обухватио целу
зову А". све радвоаице, ip-гова- ае,
и тсшка пвду-страј- а,
npucTiaauiia, трам-вај- а,
саобраћајва предузећа,
банке а осагЈ-равајућ-
а
првватаа уреди а пи-лар- а
обуставила су рад.
Штрајгашкц одбор демок-ратск- ах
оргаппзацпја, саста-вле- а
од претстававка
автпфашвстичках в сввдв-салал- х
оргавшацаја посра
јвве в Трста, вздао је ста- -
вовлипгтву зоае Л проглас,
у се пзмеђу осталог
же:
Трађави, радваци, автв-фашпст- н,
демогратв!
Свндвсалве н све демок
ратске вародве оргаввзацвје
морају ва терор фашнств
чквх бавди датн одмах од-гово- р:
оппгтв протесвв шт-Da- ir
а обуавлав целоклп--
вог рада. Штрајк отпочвае у
поведеллк 1 јула у повоћ.
Неофашвзак je растао у
Трсту под условвма који су
створсвв попустЈ.ввом полв-твео- м
од страве окупацвове
војве управе и взрастао у
вајвеобуздаввјв Пталвјавскв
вацвовалазак, у фашвсте,
злочввце, којв су вашлв удо-бн- о
Јточвшге у зовн "А".
Фашвзав је саво зато могао
да дпгпе главу што је ввдео
да власта асхупају протвв
а в тпфашвствчког демограт- -
Све оружје, мунпцнју, хра-н- у
ii новац што Је Мнханло-Bii- h
добивао из иностранства
преко нзбегличке владе, он
н аегове баиде употребљава-л- и
су нскл.учиво иротиву На- -
родноослооодплачког покре
так. 1944 годнне Мнханлови- -
ћеви одрсдп, као н иемачка
војска у Југославији, били
су пораженн. Пздајник је по- -
тражио склонишге у брдима
да успоставп везуса геста- -
пом и иочнс терорнстнчке
на ослобођеиом
терпторнју. Каснпје он је
био ухваћен са малом групом
следбеннка и коначпо
изведен пред суд.
Овај суд показује како је
била кратковпдна н опасна
полнтнка међуиародинх рсак-цпонара- ца
п свих онпх који
су Једно врсне отворсно по-иага- ли
Миханловића и далк
иу репутацнју као "антнфа-шист- е"
н који бц чак н данас
бнлн веселн да га могу сиа-ciiT- H
од лраведпе казие.
коравале власникс да затво-р- е
своје локале. У овом раду
помагала им је цшилна по-лпцп- ја.
Кад су кочнпчари
трамваја хтелн да продужс
вожчву, цнвилиа полиција ни
ннје дозволила. Но свим ули-цам- а
у центру града круже
групе фашнста, легитнмншу-h- u
пролазинкс, н туклн ко
није члан КНО. Фашистнчке
групе, под заштигом полпцп-- ј
и дал у неким улнцама
у центру града иродужују са
ТСрОрОЛ.
на- -
Због овнх догађаја, раднп
блпзпнп
Друге
лака
дру-штв- а,
свах
коме
актпвпоста
својнх
чке н антиафшнстичке орга- -
ннзациЈе прогласнлс су ои-ш- ти
штрајк у цслој зони "А".
Штрајк јс отпочео прошлс
nohn у 24 часа.
Агелција Есошјетед прсс
када је јавила о гори.н м дога- -
fjajiiiia лоставнла јс ствари
тако као да су Југословеин
крлви за сукобе. Оиа јс у
лсто време јавпла да савсз-ллчк- е
властн тобожс штлтс
"комуллстичке" калцеларнјс
од лалада фашиста. Овај лз-веш- тај
Талјуга само је још
једал доказ колнко та и д py-re
агенцијс искрнвљују члас-лнц- е.
и
у
ског покрста. Фалшзав сада
себл дозвогава све, јер зла
да iichc бнтл каиснсн, jcp га
штвте лоллција која је од
самог почетка 6iuta лрожета
протлвлародиим духом, у
којој лреовлађују фалшстач
ка елемслш. Бнпе доста ако
ломелемо да су овс балдс
члја je 6ioj 200-50- 0 тнлова,
које је прашла полацаја мо-г- ле
лссметаво да крстаре ло
граду а да лекажаено лзвр-ш- е
лапред помелута дела.
У цилу да дају лрвнерап
одговор аа све то, одиах су
се састале падллчке и поли- -
твчЕе демокјитске оргализа-цв- е
ла позвв Словепско-Пта-лнјзнск- с
алтафалшстачЕе у-в- вје
и од.1училе да прогласс
општи протестии штрајк цс-л- е
notrpajiute који води bit-рајсач- ки
одбор. Наш ларод
тражв:
1. Хапшеае свах оивх ко-ј- в
су взвршилв иаведена зло-чввач- са
ледела, као а оллх
којв су сва ледела ларедвла;
2. УЕлаалп а сажааваае
фашлстачЕвх балдв;
3. Ук-iaiLai-be
вз Трста свах
фашвста а ратвлх злочава-ц- а
Еојв су се овде затеоа a
сввх lo.uma в црвоберзвја- -
ваца;
4. Успоставллље Народавх
власта в органа демократскс
в вародве заштите- -
Грађанп, раднвцл, демо-крат- п,
автвфашвств!
Сарађујте к о м п а ктло у
штраЈЕу1 Будвте уједлаелв
а сложнв1 Будвте будлв пред
провосаторвва која покуша-вај- у
да улесу раздор а по-мети- у1
Оиемогуппте све по--
(Kaciikax ла стралв 4)
ЉаШјтш матшилллшшк±
-г- .-Лу
Уторак, 9 јула 1946.
Политички преглед
"" " — ———— — - в ,
ВАЖНД ОДША СВЕТСКЕ ФЕДЕРДЦИЈЕ
РДДНИЧКИХ СИНДИКАТА
На заседан;у Свсгске федсрацлје радил-чки- х важиа спондлдунккаа.та Ндеознаедшовевоаллаје с2а9 пјруопвуавггав-ирел- ом да сеСапврсеткавбвеузбоеддиноосситасаУјФедриалљЕеОпваохмлаШпца-инлјој- ам, 1лавнн одбор федерацаје аздао је
лозпнку "Ставимо ФравЕа взваи закона".
Одбор je једиогласно одредпо време од 18
Јсувлстаа дпоро15тиаввгшусптааискзаогдеЉмаотпнсчтирлације швром
У нсто време, делегата ла заседау азра-зил- и
су пезадовол.ство са ставом Органпза-цнј- е Јједињеннх нацаја према овој Свст-СЕ- Ој радлнчкој фсдерацвјн. Олн су одлу-чи- л
заседадаас пгоешнеарљаулнсевосјукудпсшлтевгнацелјУу јелдааипеднулћхе
лпарцотнијав, Фсраанзкаахтенвозма прзаазвпао.деузашмпапан.ескемера рс-публика-
нске владе sao једиле заЕовпте вла-д- е ооврсгаилруавдзианцистчвокјееврУсевмјеседтснкзњаеехлтфевевхдаетралааццввелЈћејае. оnдpiuстnрaаibвeе
Изражавајући незадовол.ство са дстмн-чнп- м прпзнањем С. Ф. P. С, вођа бритап-ски- х радличкнх улвја Цнтрип је рекао: пас ле задово.хава."
"УНО очевндло ле схвапа уплнв ове ор. гапизацпје. М лротив тога оштро проте-ствујсм-о. сс да пупаНаршспордсбзсолртаhцeвлјалсалсатвlрuаyтhиeMда лам засе-даи- у скупштвле а мн hewo ургвратл ла упв-j- e иа псвроијссајвслдаидиеелое овлоајмаствдаарастлаведапиронбитлил-сзуај-Еу
јавио MHCU.C одржавааеи демонстрацн-Ј- а
ПРОТЕСТНИ ШТРДЈК ГРЧКИХ РАДНИКА
ЛРОТИВ НОВЕ ВЛДДИНЕ ОДРЕДБЕ
Норлд Н)ус Ссрвис од 2 јула јав.м вз
Грчки радинци, позвана од страпе Геле-рал-ле конфедерацијс рада, узели су y4caiha
у двадссстчетнрисатвом aiTpairv ппотив
владиног новог закоаа еоји онсмогуИава свс
прогрссипнс актаплостп далас у Грчкој. У-пр- кос покушаја да застраше радипке упо-трсбл.ав- а.еи полнцаје, Behmia раднпка је
узело учстћа у штрајку.
Илада, коЈа азабрава у лзборвма 31
марта о. г. који би.ти предмет спореаа,
усвојила јс заком еојк јој омогућава премс-тачин- с л хапшсн.а бсз лкаквах формалпо-ст- и. ским Ппроосцтеудпуцриама Еолјаа фјероснттвуч, наможвоејнсаем под?уУ-зеДт- н. Омрзнуте бапде Хатос--а, које разби-jaj- y
демокрзтскс зборове а вршс провалс
код прогрсслвллх органлзацвја, подвгвутс
су сада на положлј слачаи полицвјн.
Шта тешко noraba грчка лартд јестс
чш1.еинцаЈ да док се друге зсм.м опоравллју,
уИшII.хHоXвOаBOJ лзрсомл.згвиодсслдле догдаађлааслвштадсолвч2и5%о.
лспод прсдратног ливоа. To je управо као
гп£ ЈС б"Л0 у члсу када с' 11с"--
" 107о грчких радиика је још увев биссстпеорслаен-ни-.о. Нлате су сман.еле, селлцн ле могу до-би-ти noMohn за ccjaue. 06pabcno землиштс
смапсио јс ORor пролсћа у Гпчкој, док
М1!онвтсрпоапио.слиoтmiiЈTоcакнпиравКнлоосалуа вепгрвчлкве зепмраав-iоa--с.лап- не
цркве, у члалку којв је објавллп у слглеској ноплна "Ре.твгаја л ларод", рскао
je да је Грчга гладиа и болесва. Жнви ко-сту- ри лутају ло рушевалама посушавајућп
да лађу кору хлсба.
ТЕРОРИСТИ РУМУНИЈЕ ПОКУШДВАЈУ
МИНИРАТИ ВЛАДУ
Нз Букурсшта ВНС јав.га- -
У Румувпјц сс опажа ожлв.иваае теро-рнстичк- их актавлостл. Еоје организују фа-шиств- чкс
групе које, потстрскавале од раз-iii- ix клнка нз влостравства, погушавају да
сс врате лазад ла свој старв положај. Међу
лсдавпо ухапшснпм у Буварсшту, бала јс
и једа румулска жела запослена еод аис-рич- кс
млсвје. Н)Сло лме Олвалу. Поли-цпј- а
још увск тража другог запослевлеа
код тс маспје. Изпеслл странн вруговл, који
сс леобачло ллтересују о улутрашави ло-словн- ма Румувпје, потстреЕавају ннтрнге
румунсЕих рсакциолара.
Тсрор је у длректлој везн са поражеллм
хптлеровим балдаиа, од еојпх веЕоја још
iuchy па стободи. Оргаллзапија као ппо су
"Хајдукс Обрама Јоицу", "Диввзија прлвх
кабаница", "Глас крва" а друге вмају Једно
hohcTBO, Ушло се у траг а млогпк другии
групаиа, езо тто су "Стободла омладипа"
и "Организапија Т". Суђепч: похватапик
нзлело је ва светло цслу позадллу терорл-стачк- их акцаја. Оие се ве могу оделатв од
клика које су постоја-т- е прс леЕоллсо годива.
ДЛБДНИЈД ОТСТРАЊУЈЕ НЕПИСМЕНОСГ
Албалски ларод, једап од лајзаостали-јл- х
парода па свету, решио је да лвЕввдвра
неписмелост а да поболлла свој вултурлл a
просветлв ииво. Радпвчкв слвдвЕатл усво-ји-лв
су лозплес да свасп радлак кора лау-чп- тв
члтати. Услоставллле су специјалве
школе за учеае хи.гада стаиовппга ове мла-д- е
републлке.
ЈГсторија просвете у Албалвји јесте вс-тор- пја
просвете за веЕоллцвву. Дапас се
просвета npomapyje hi све. Ввше од хилл-д- у
осповппх шЕола отворено је прошле
јесени. Њвх похађа 80.000 деце Еоју уче
2000 учителл. Број средљлх швола повепао
се за 5 пута п отварају се првпрекне ввше
гаколе у градоваиа. Вечерљв течајевп одржа-вај- у
се, које похађа мпого хп.гада одраслог
ларода. У Тлранв даје се мвого течајева
за одрасле. Страпп језлцп тавође св уче.
Жене noxabajy течајеве једваго п муш-карц- п.
Ово је сасвпм пешта пово за Алба-чј- у.
где јс жена све до ледавво заузииала
потпупо лотчиаепл положај према лудима.
%9Ш0т9
To
je
су
је 20
је
је
као