Serbian Herald, January 24, 1947

              СТРАНЛ 2
Српски Гласник
(Serbian Herald
Published twice weekly by Srpiki Glainik Publishing
Company — proprietor In the Serbian language at
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Нзлазп сваког уторка п петка
Сва ппсма п чекове треба слати на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Рукописи ce не враНају.
Доппсп без потппса се не примају.
АМЕРИЧКА ЗАБРАНА ПУТОВАЊА У
'
- . ЈУГОСЛАВИЈУ
Иома на сврт ништа папродпо н дсмо-крат- ко
што би со ciiiilja.io ачоричкој реак-циј- и
и да она no би настојала да со томс
пскако но оспсти. нити нма нсшто upenii-ш- о
рсакционарно н ирсшинс фашлстнчко
да бн сс она застидила кад то почалсс.
Нсма зсм.ге п иарода којн јс оборло тнра-ииј- у
и фашпзам п ношао путс.м дсмократ-ско- г
развитка соцлјалнстичког илп иесо-цијалнстичк- ог,
комс она то ис погсушава
ОООрИТН Il.ltl СН])СЧИТИ. Алн ингдс HII про-ти- ву
никога она но поди тако бсзобразну
пп тако дрску нолнтику као лротипу Југо-слаии- јс.
Нико још иијо заборапио ироио-каторс- ко
прслстси,с амсрмчкнх аниона
прско југослопспског тернторија, и.ихоп
iiciipnjaTc.iiCKii став на Мировној конфс-рснциј- и,
iLiixono дуго дрл;аис југословси-ски- х
бродоиа, ibiixono iiiTiihciio и подупи-ран- о
југослоиснских ратних злочилаца,
љнхопо иодупираи.с грчких моиархофа-шист- а
у нропокацнјама лротлв Југослави-ј- с,
н.ихову ншијунажу у Југослапији, клс-пе- тс
п упредс п миого снсга другог.
Међу тс реакционарнс н нспријатољскс
лтсре сиада и заПрана амсричким грађа-ним- а
да нутују у Југослаиију. Ми смо
пидсли како су пзглсдалс сио љихово ло- -
мснутс мсрс до сада, а опдо допоспмо пи-с- мо
Ујсдли.сиог одбора јулгио-словсиск- лх
Амерпкалаца из Љујорка. ynyhciio др;ка-нио- м
сскрстару Маршалу но иитану за-бра- но
иутоиан.а, у комо сс ниди како и
to интан.о изглсда. To нисмо гласи:
"Ми смо узнемирсии уиориим одбија-н.с.- м
Држапног одслсн.а да изда нутиицс
Ачерпкаицима да путују у Југослапију. Та
иолптика иа снази јс nch око дснст мсссци
н још сс настапла.
Аргумсиш да Амсрикаицн ие могу до-би- ти
одгоиарајућу заштиту у Југослапији.
да јо транспорт оскудаи п да је акомода-циј- а
у хотелмма слаба. но темел.е сс на
чињсннцама. Ако узмсмо у обзпр чињс-ииц- у
да со иутиицо издају за путован.с у
блпшо нс1фијатслскс зем.гс, у Франкопу
Шпанлју, п у Грчку гдо со водц иотиуни
грађанскн ])ат. тешко је цазумсти зашто
со забран.ујс Амсриканцима иутопаи.е у
зо.мл,у која јо била наш сапсзник у рату,
која јо доприисла много зајсдничкој ио-бс- ди
н која ј? лотпунн радии нартиср у
Организацији уједињсллх нација. Југо-слопслс- кл
народ јс долрллоо сапсзничкој
побсди сразмерно nnuio него нједиа друга
зсмља.
Ирсглсд Itaiuiix архипа показаће да су
лрс рата, када јо Југославлјом пладала
молархнја, лостојало извссно tciukoIio у
поглсду заштите амерлчклх грађаиа због
чин.сницс да мсђуиародни закон призиајо
дпојно грађанство нзузев ако је ла снази
угопор којнм со рсгулишс грађанство. Та-ка- в
угопор нијо ннкад лостојао између
Југослаплјо U СЈСДИ11.СЛНХ Држапа. Међу-ти- м,
ие постојн такап угопор ни са Италл-јо- м
и другим зем.гама. II упркос тамс.
амсричко Дрисавно одолсњс ипјо никад
ускратило путилце за иутоваље у зсмл.е
са којима yronopu о дпојлом грађапству
лису билл иа сназл. Ми смо спссии тешко-ћ- а
о особама номачког порокла, којо по-ла- жу
техничко прапо иа аморичко гра-);апст- по,
којо ло лрллици нпјо прнзнато
од странс југословснско пладс. јср j'o та
група лредомилантло блла проосопинска.
Мпого разлнх трагичлих случајспа по-зиа- ти
су опом отбору п позиати су Држав-но- м
оделеи.у. Ми зиамо случај гдс jo GO
годлна старој удовпцн. која иома :кивс
родблие у Сједлљсним Дрлсапама а има
дћоје одрасло деце у Југослапији. одиијсиа
путиица и забраљсло јој да идо својој
дсцч. Нама је лознат другн случај, гдс је
РУДару којн болује од силицс (рударска
болсст попуттуберкулозе. силлкосис) , којн
нма још јако мало да :клвп, одбијсна му јс
путница која бл му омогућила да пиди
своју децу и другс члановс своје породлцс
п ре сго умрс.
Овакве особс. а таквих су хиладс, пе
тражо да путују у Југославију за то да
трал:с луксузлс хотелскс и желсзничкс
(путличке) акомодацнјс. Олс су задопољ-н- с
да добију заштнту такву каква се добл-в- а
ii у свакој другој земљи у спету."
Одбор закључује пнсмо са апелач па
државиог сскрстара Маршала да измелп
ту политику п да нздаје путлиис за путо- -,
иимглјгтитијгигцг- - v
ЈЕДАН ОСВРТ НА ИНТЕРВЈУ ГОУЗЕНКА СА Д0ПИ-СНИКО- М НЕДЕЉНОГ ЧАСОПИСА "ЊУ ВОРЛД"
У часоппсу "Њу Ворлд" гојн се штампа у Торонту.
изашао је много оглашаванп "псхлучпвп" ннтервју Нгора
Гоузенка, толнко познатог у везп са страшплом шппјунаже
и антисовјгтском кампањом. У том Гоузенко на-став.- га
да блати своју доковпну, а часоппс тражн мпшлене
Внлпама Нрвпна, Сп Сп Еф-овск- ог народног послаппка по
пстои. Г. Нрвин напнсао је чланак од 3.000 речп да буде об-јав.г- ен
у истом часопнсу, пз којег се објав.гује свега 94 ре-ч- п.
Тај чланак којн "слободна" штампа тражн па не објав-гуј- е
гласп:
Ппше: ВИЛИАМ ИРВИН
(Ово је трећп н завршни
чланак г. Вплпма Првнна).
Затпи се паиа каже да Ста-Л.Ш- 1
жслп впдстп сомуппстп-чк- у
дрхаву у 1Сапади. Мохда
г. Стал.Ш1 пма иужиијпх.про--
rtieua о коЈпма греба ипслв-т- и
у пзградњп своје разорепс
зсмле. Алп па шта асо бп оз
и л;слио впдетп усвојси свој
смстеа од страпе других зе-мал- л?
11сбц лн сође наше
владе н владе Сједиаених Др- -
;кава, ua npimcp, радовалн сс
да ce Pjxiija поврати ка ири-ватн- оч
власништву н ионо-иолисшчи- ом ка ii итализну?
Наравмо да бн. II тако су
on it no овом питаљу равнп
Стаљину.
Г. Гоузенко затнм каасе да
Каиада не треба да да]е кре
днта Русији. HecpchoM, није
га много ii и дала, алп када
се то учини, учиасно је за
наше сопствено добро као и
за добро Русије. Оа каже да
бн креднти Руснји могли бн-т- и
употребл.енн за изградњу
економске и војне машнне за
уништсње капитализма. Алн
такви нпционални потхватч
су узајамнн. Руси би управо
тако могли аргумснтисати да
бн трговина са Канадои мо-гл- а
за последнцу нзгради.у
У СУСРЕТ ЕК0НОМСК0Ј КРИЗИ АМЕРИЦИ
"Рнјсгко сам могао вндети
такву забрннутост због еко-помск- пх
псрспектива нашс
земл" — т.1ко карактеризнра
америчкн комеитатор Клиф-то- н
Атлн расположеис којз
ових дана влада мсђу широ-kii- v
слојсвнма стаповништва
у Сједнисннм Америчкнм Др-жапа- ма.
Join сасвии нсдавно врш?-и- и
су у Амсрици покушај
да се то расположеае објас-i- f
и психологмјом "иросечиог
Лмсрнканца који je тобоже
CE.IOH да истрчава напред и
да прераио днже узбуну због
опаспости од крнзе која сс.
всле, уожс спречити и сасвим
нзбсћи. Сада је пснхологијп
"просечног Американца" ос-тавлс- на
иа wnpy. Па и сами
"oiitiimiictii", и опн су иали
у сдоумицу.
У току читавог послератиог
периода нндустриска пропз-вода- а
СДД снстематскн је
ншла напред. Мсђутни, у
марту месецу ове године, прс-м- а
подацниа федерхше резср-вн- е
управе, индекс пронзвод-№- е
остао је своро на истом
нивоу иа коие је бно и у ме- -
сецу e6pj-ap- y, када је дости- -
гао VJOyc ii pen а средисм hii
дексу из 1935-193- 9 године.
Иосле те паузе уследнло je у
аирплу снижене индекса на
187.
У исто време а тржпшту
се множе појаве које изазниа-ј- у
озбнлну забрппугоет не
саио мсђу екоиомистима. веН
и исђу uiioniu пословпнм
људима.
Као што јс познато, за вре-м- е
рата домннирајућу улогу
н)але су владнне набавБс.
Мећутнх, после рата нздаци
лока.шнх оргаиа, властн по-једш- шх
држава САД н 1еде-ралп- е
владс. укупно узети, на
робу ц уоуге сннзили су сс
готово ткструко — од 100
мплијардн да!ара (1945 го-дпн- е)
на 37 милнјарди дола-р- а.
дарац, нанешен обустав-ллме- н
владнннх нар)жбп,
бно је сало до извесне мсре
ублажен повећан.ем потражљс
од стране предузетннка. Алн
сула тнх приватних наруџби,
нако знатно nopacia у апсо-лутво- м
броју, нпак је изно-снл- а
само једпу трећнну мак-сиуал- пе
суме владншис па
рурби. Крајсм 1946 годпне
службено се прпзпавало v
Сједпненпм Амрпчким Др-жава- ма
да због огравичаваил
нзградие.нових предузећа не-м- а
основа надати се неком
далием знатнијех noBchaity
потражие од страас прсдузет-iiiur- a.
Тнм одлучнпјн значај доби-ва- о
је главни извор унутраш-ib- e
потражн.е — то јест наруџ- -
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
ннтервју-- у
сша које бп се употребиле
зз зоацнкаае комунизма. Опп
бм могли — али опн пмају
впше паметн.
Нама се каже да су Руса
робовп. држаии под сонтро-ло- м
уаспим страхом, да ошт
ппсу у стаау да се побуие.
На]поли одговОр на to ie
onaj којп је дао Лсани допн-сппс- у
штампе г-ђп- ци Песн
Петц, а Еоји је цнтнрао Ли-лап- д
Стов (у ељизи) "Доб је
још времена".
Лсн.ин јс 1Бу упитао, "Штл
мислнтс о нама вн у Лмерн- -
ци"?
Г-ћи-
ца Пети је одговорила
"Да вн нмате днктатуру н да1
је оиа уираво тако хрђава сао
н царска."
Лси.нн: "To је нстииа, са
le.iiiOM H3HIIUKOU. Цареви cv
иуалн одрсђену не-- 1 пРетс'
образопаи.а (маса), по теори-ј- и
да нх је лакте контроли-сат- и
ако их држипцу незпа-ib- y.
Ми бо.чпсвици имамо
одређену нолитнку образова-iba- ,
а нема образованог наро-д- а
иоји he дуго трпсти дик-татур- у.
Зато, мн имамо у на
шој диктатури семе за i.eo
yiiiiiiiieite."
Сада ја долазнм до само-очсвндп- их
иенсчина
у перфидији г. Гоузенка
On каже да у СССР-- у нма од
бе п иабавке од стране потро-шач- а.
Kpajeit 194G годнне на-руу- бс
потрошача бнле су го-то- во
четнрц пута echc од на- -
руџби предузетиика. -- Лли сс
neh тада у из вешта ју руково-диоц- а
Кироа за рскоивсрзију
признапало да сс "процват пл
тржишту приближујс крају"
и да се "потрошачи противе
пнсокпм ценама и рћавом
кваттсту робе".
Од тога времсиа стапе се
знатно погоршало. Нрема слу-жбен- ии
и, наравно, умаи-еии- и пбдацима, само 10 мессцп по--
сле укидаи.а над це
ама скочнле су цепе иа ве-ли- ко
индустриској робп з
за 3(ЈД а цсиа иа мало за
20%. је надпнца повпте- -
на за 9,5%. Алп Јаз из
мсђу ппвоа цена и надппца
постајао је п у време Еада је
Еонтрола пад ценака још
формално вршена. На тај на-чи- н
у поелсратном перподу
реална падпнца прогресивпо
нада. Само за 10 месецн по-сл- е
уЕпдан-- а коптроле над це-паиаанери- чЕп
потротачп пс-платил- п
су иа пораету цепа
8 мнлнјардн датара.
Као наЈболд плустрацпја
TuuEoha, Еоје су у везп с тпи
поинк-те-. може да поужа
иедавно објавл.епи апел јед
lie групе претставниЕа посло-внп- х
крлтова. У то] групп cv
бнли: прстседпив управенај
веће коупанпје велпБихма-газпн- а
"Mejcn компапн", пот- -
претседннк ЧлуиинпЈул ко-мпа- ни о АмернЕа" п мпогп
други. У апелу се пстицало
да "трговина на мало почиае
да опада, а нагомпланост робе
почни.е да изазива забрину-тост.- "
Ирема опгатем прпзпаи.),
почевшн од септембра 194G
годиие нагло је опала п бср-занс- ка
аЕтпвпост. Чак н пз-вешт- ајн о ноппм nesanauhe-нп- м
профитима ие могу вп-ш- е
да врше знатнпјп )тпцај
па бсрзансЕе операцнје. Нсто-времен- о
се опажају пзвеспв
'знацн о томе да је почела
"Kavnaiua банкротства". Ста-тнстнч- Еа фнрха "Дан Пред-cTin- ",
објавлује да је број
банкротства. eoju je за четп- -
рп месеца 194G године пзнео
421, noneo ce у истом времен-ско- м
периоду у 1947 годипи
на 1.315.
До пре краТЕог врехепа по-дат- ке стужбене статистпке, у
Еојпма је намерно изврстано
стаие на тржпшту ра-д- а,
сервпрала је амерпчка
штампа као доказ да је после-ратн- а обнова у Сједпи.енпи
Амсрнчкпм Државама тобоже
у потпуности "решила" про
блсм "свеопште упослепостп".
У последње вреке лпстови
су напустилн ту верзију, a
20 до 25 мплиона особа у кон-цеитрацион- пм
лбгорнма. У
везн стпм on помпае 1943 го-дн- иу. Оп еожс да тај аарол
прпиа пакакву плату п да
псаа апшта за јсстп оспи
хлеба п воде; да раде no 21
сат двевно; п да живе сано
трц године.
Нптања које ове запа.%ују-h- e
изјаве пзазпвају iecy, ка-к- о
иоже нацпја од 200 мплп-он- а
становипЕа држатп п
стражпратп 25 уплпопа свог
стаиовппштва у копдсатра-цпопп- м
логорпма се
тако боритп као што су сг
оии борилп против uajBChe
војпе спле у псторајп? Могу
ли л.удп п жене радптп 21
сат па даи о хлебу и водп?
Лко oiiii јесу моглп радптл
жпветп трн годипе ua тој
храни н соначпо издатп па
врху три годнне, не следи лн
из тога да су 25 милнона већ
одавна мртви и да, ради тога.
и иема више народа у
концентрационнм логорима ?
Алк када се тврдн да руска
влада држи у својнм концсп-трациони- и
логорима пунпх
25 милиопа становника, ко
политику OHa °РЛ УРети °
ук.1еса-нн- х
контроле
док
само
ствари
опет
гамо
раног рада н гладн у року
од трн годние? He стеди ди
из тога да у 25 година тамо
небц остало живе душе. осим
стражара код логора? II опда
опет кад они помру, г. Гоу-зен- ко
he ce повратнт у Ру-си- ју
и постатп цар над свим
Русима.
Г. ГоузенЕо је дискредити-ра- о
can себе, нхтажућн се до
стспсна самоочсвндне апсурд-ност- и.
. in on је дискреди-това- н
таЕође зато што пла
слЈ-жбеп-
ој статистипн впше
се ие веруЈС. Д1поги сконоли-ст- и
указују п а то, да јс број
незанослепих још у априлу
износио не 2,5 милпоиа л.у-д- и,
како је то тврдио Стати-стичк- и
биро Мпнистарствт
трговине, већ 35 милиопа .гу-д- и,
нри чему је беснослица
од тог врехена и дал расла.
А што je главпо онп обра-haj- y
пажтву на чин,ен11цу, да
иреко 8 мплиона људи ие ра-д- и
нн нздалска свој пуни ра- -
дии дан.
Нод таквим ока1ностимл
р е a niionapifn економиста
траже да "нословцц свет" од-ЛЈчпоодб- нје
свака плаи којл
нде за тни да се обсзбсди
"свеопшта упослеиост" ста-иовиишт- ва,
пошто такав П-i-au
не би ихао ничег заједничвог
са прииципима "приватне
падузетиости". Тасо је про-фесо-р
Њујоршког универзи-тет- а
Роиерс у свои говору
пре.% групох банкара доказп-ва- о
да siicowa упослеиост ста-иовипшт- ва
претставлл "еЕо--
иомско зло" које мора битл
отстраиеиа
Iljena службеиин подаци-ма- ,
пораст незапослсностн за-иа- ха
се у мпогпм гранакч
нндустриЈе: кројачкој, дуван-СБо- ј,
обућарСЕОЈ, теЕСтилној
н кпопш другим. Само у гра-д- у
Нујорку број иезапосле- -
иих двоструко се повсћао у
месецу априлу и достиже ок
ругло 500,000 луди.
Нрена прорачуиима часо-пис- а
"Јучајтед стејтс н.ут",
почстком 1948годнвеброј не- -
запослеппх пзносипе око i
мнлиона.
n
Оцене п прогнозе, које да-ј- у
многоброЈнн еконоиистп
за најближе економсЕе нср-спектн- ве
САД, одјесују npi-чии- м
псснмигтпчвих тонови- -
ма. Немпновност сеовомском
опадања пе изазива код н.н.
ннсакцу суин.у. Дисжусиј
кругу' те углсдне груие еко-нохис- та
односе се само на двд
пнтана: 1) да ли је "евданом-ск- о
опадаае" већ отвочело
или he тек отпочети у блнс-к-ој
будућности; 2) какво h-б- птп
то онадане но својвк
размсраха своме трајању.
Професор Њујоршкот уни-верзите- та
Надлер сматра да
је "еЕОномско овадаас" eh
почело. Према твр!еу часо-пис-а
"Бпзнес впе" иногп
амерпчЕи ековомпств сматра-ј- у
да he период "опадааа" ио-чет- ц
Ерајем 1947 годпне. У
погледу изуене пословних
серспеЕтива пнше часоппг
"Јунајтед стејтс в.ус" пре-овлаћу- је
хпшлењс да he ce
знацп опадања вочетп отво-рен-о
поЕазвватв кроз једав п
no до два хесеца. . . Као што
Baibe у Југославију, али тешко да he Map-- но сузама старс које се из горњег
шалово "дсмократско' cpuc outii nooybc- - примера јасло влде.
" ' ~""""-"- ' -- -y— --- n ДгПВМТПИГТП 'ПТМВЈДУЦЈИИЈПГППИМЈИЈЧ
и е
п
а
—
к
и
—
—
право на своју сопствену про-паганд- у. Он је учниио мпого
у OBOSI парочптом ракетпрств
подпзапл црвепог страшнла.
Ои је опо што би ми у Ка-пад- п
пазвала пздајппс. Оп Је
учпнпо већп прскршај про-тп- в
совјетсЕе владе пего што
је-- Лорд Хо Хо почннио про-тп- в
Енглеске. Хо Хо допрем-ле- н
је натраг у Еиглеску, су-ђе- н
п обешеи. . .
Његов такозвани експозе о
Руспјп бпо је no мом иитле
п.у мпого јаспијп и одређе
нпји експозе саиога нсга ви
ше него Руспје. To је било
pnraii отрова изазваиог ле- -
ком за бл.увап.е и ссрвнран
лнтерарио вампирским писа-ље- м.
цео папад бпо је једна
глупа пптенција и ужасио
претерпвап-е- , дос иегове пре-тепзн- Је
за даване смеппица
сполној политици Кападг
бно је колосалнн безобраз- -
Л)'Е.
Ја завршавам овај комситар
са примедбом, да је Русија г.
Гоузенка много друкчија од
Руснјс тако респектнвннх л.у-д- и
sao што су г. Дана Внл- -
грес. наш амбасадор у 1'уси-јн- :
г. Н. Д. Дсвис, амбасадор
Сјсдшммшх Држава у Руси-ј- и
: Лорд и Ледн Пасвилд ;
Реверенд Хјулит ђонсон, Де-Еа- и
од Каптерберна и Мау- -
рис линдус. да лн вн кажстс,
да су овн л.уди, н много дру-гн- х
iionvT и.их. лрецснпли
особинег Ја кажсм бсз сусте-заи.е- да
јс г. Гоузенко прстс-ра- о
у С1абостима. Ја прихва-та- м
исказе таквнх истакиутнх
говорннка н пнсаца a не оиих
г ГоузенЕа.
У
удовнце
се видн, несугласице мс1;у
амернчкни економмстнма всп
ипсу толибо принципијслне
У свакоу случају ncluuia мс-ђ- у
њика прнзнаје да се по-слерат- ни
"бум" (процват)
блнжн своме крају.
ТаЕозвани Комитег за ско- -
ноуску стаонлнзацнЈу, еоји
гачвилвају трц бивша pyso-водиоц- а
Уреда за цсие —
Коулс, Хсндерсон н Нортср
— у своуе спсцнјелном рсс-рат- у,
који су поднели прст-седипЕ- у,
пишс: "Наредннх
З-- б година аисрички систеч
he ce iiahn пред кризом у пу-н- оу
суислу те рсчи". Што се
тнчеблпже перспеЕтнвс, у рс-фера- ту
се каже ово: ако сс
најхитннјс, то јсст у року од
два мсссца, не усвоји једа
вапредии програу снижсн-- а
цена па uxto бап за 10%, за-ти- у
општс iioBcnaibc нлата н
падиица бар за 15%, као и
cyatbiiBaiie дажбииа оиих лн-ц- а
Еоја неиају вслике при-ход- е
нтд., iiacTjnnlic "опдда-it- e
сеоноусес дматности",
чији разусри "уогу бити зна- -
чајпн, а носледице — псома
озбн.те".
Међ)тнм, на основу чега
се уожс рачунати да сс такав
програу уоже остварнти и да
he бнтн остварсн? Пикаквн
осповн за то не пстоје. Но-след- и
две године скоиоуска
полптика владајућих rjiyna у
зсу.ш развнјала ce у дијеме-тра.1н- о
супротном правцу.
Нослератна реконвсрзија у
САД пшла је у знаку еогра-пичен- ог
успоставлдн тако-зван- е
"слободне пницнјативе
прсдЈ-зетника-
". У пракси то
ннкако ипје значнло враћанс
тржишту. Папротнв, раиијс
норуе бнле су напуштене
одавно, eeh у перподу рата,
Еада је дошло до џннопског
јачања скоиоусес ноћи аме-ричк- ог
моиополистнчког Ka-mi
гала. Рат је нечувсио рас- -
пламтсо аегове анетитс н до- -
нео ну баснословне профитс,
Са своје стране послератна
]еконврзија оставнла je да- -
леко назад профите ратног
доба. Годипе 1943 профнти
корпорадија, после исплатс
дажбипа пзнели су 10 мили-јард- и
долара, што је према-шнва.1- 0
суму профнта нз вре-уен- а
успона 1929 годппс (ч
поред знатног пораста даж-бпна- ).
Услед уЕиданл пореза
ва суперпрофнте профити
корпорација (после исплате
дажбпна) порасш су 1946
годпне на 12 иилијардн до-лар- а.
У четвртом Еварталу
1946 годпне, после увндапл
EOHTpaie над ценама, опи су
достпгли 15 мнлијардп дола-р- а,
а већ првих уесецн 1947
годпне и тај ипво је према-ше- в.
На тај начии послератпа
реЕонвсрзпја претворнла ce у
взвор баснословпог богаћепл
(Нмтжвак нж стрвнв 4)
'' ' чгч-- -
Гторак, 29 јула 1947.
Политички преглед
ЛУСТРИСКЕ АНТИЈУГОШВЕНСКЕ ПР0В0- -
КАЦИЈЕ КОЈЕ УЖИВАЈУ ПОТПОРУ
ОКУПАЦИОНХ ОРГАНА ЗАПАДНИХ
САВЕЗНИКА
ДЕ.1У АУСТРИЈСКЕ ШТАМПЕБОР-'- А од 21 јула осврће се на клеветнпчку
п-р- отuиaвibyЈугЈоесдлпаовгпје.дела аустрпјске шгампе
У члапку се подвлачи да један део ау-стрис- ве игтаипе већ одавна показује накло-нос- т фазшантсртапдчпгецпјшетпаиипеетоудеовпорједзреиатлн.не п рат-н- е Наро-гппгП,,еА)а;- "а 1А — била jаeусттурмпачскаХишттеариопвап. х ппше агрс-сивни- х Лнаарховдаал.унј„уап1рљшочепвтуаоглуаппвррпоаотвмп.мвнт1Са1лкховвоеапнрсокптнпвхсваљпдуарруоАгду-сптарисх- ке цполс.теавлаа. шјстамапвет.нввпепћппаподАружсатвраопцссотгекпоаврнопдаа
Као да се није иишта догодило. реакппо-иарн- а дДтре1масдко1иЕшцрнааотуисаксанлетарпднннмсмкЈааугиошмсктелалтамоеввдпиеаајтмеаа.мп. аоиипоРвзрерооааткжпцпвенрпоиппнсамтапуроппдааау
ашумстарикслкеавстшс такмапраднпиралнахвГартнифла.шјае ипрдоатив раз. Ју-rociaB.- ije. Почевп,,, од листа "Дас Кине Цотксблаг , иа до "Нсуес Оестеоепх". .,,. цклисовнеатраимиа лмносгтуоћвниоснташдла.госпуету нЕаапрдаидннаутојувго-снлопменс- ке аомбјсарпинчокнјхс.нГоаркриуофпдаеиц.нно"швRушiiхe„.iзeвјpалвасуКтиуnриovеtрА"nу.nсoтoрnnнnrјraнnu,.
торскнм иасловом "Уједиис,,,, Народп мо-ра- ју да нспитаЈу потожај црквс у Југославц.
1,,,Л°мДе °РП£р"ссб"Р"отзаја,'вснкнох Гроикфуипиаоцвиеоинх из-иннилт- иие иод насловом "Две стотипе све-ттеии- ка у Југословснском Дахау"
ги оРдсражкцалиаои"артиаалшатупснтрипшск-а шгампа. езео - ,,.....:.. .._. бриковх јс инцидсите иа аустриско-југо-LcTonencE- oj ' ,л ,,а гЈруагноислцовп.снпскресбацвлуајустћив. Емрапдваицуie o1r.nт.,i,T,дcе.1тосзиатпоридпаадсаулиз.тчгиру1пни„1 "уруаесшсханеиииху лииа . icojit продужагају своје злочнпе за- - ,Ai..njynif олагоплЕЛоном ставу аустписЕих п окупациоиих пластн.
штзОмпиаскв-о ппсан једт,г дета avcrpncse закл.учујс ПОРПА - ауст1„,сг;ог народа. који тежи јапчаашаутету је при-Јател.ск- их сзксме алулг,осплааплпиерјзева.омИсасмтеонсптаруреомидеаинриоо.адподвуеааувовдвосрмактлоесвкЕетр-ниапх-то, АЈСтрнјпс.,Спано.кеазушјтеамкиаекоусезафпаашдииситипчЕзоСпауа ме-то- дс Bpahaнjyз д„обраазCвиyiјiа.,iуniraподн Хзаиштлтнсртао,м Bтf.xioзвбрзо за-пад- ие Мју надкслмооикорсагтијјес.дномгетоддеславооједгонводра.нтпх ужп. ау-стриск- пх поштичара и повипара."
1.)ПЉ1.УанБскЉнмАНАno.Mi-iiMДпсауддеосеит оптрпвоочгмјоулаieпред
групи од 12 злочинаца. гоји су под boL
стпом бипшсг Гсстаповца Фердинанда Сер-ец- а нзпршили инз тешкпх злочина у Ivm-слави- Uncie r.intiTV „„..:- - и 1. ЈЈ._. ш.
— - 7-.n- ijc новц one rpync. Eao присталицiiеcnaоКiKупcацио-ч1лШа-- Х- " издаршчких оргапизацнја. побегли
су у ЛустрпЈу и пашлк уточпште у логорима т. зв. pactMiinx тица у Opaccv. Папш и .пх1урНшеПтНкса1т1чаЦавИнп.—ка зп оnпкoруyепoмаhациауоупнсупттрхситввјсплкмаисатхп ти.—ацзвир.саттиНаан-цпопналпх-пог кралевског комптета" у Салцбур.
сгуу норгаНииазцовиао-тн-алног комптета" у Рпму. онв н терорпстичку групу у то-го- ру на челу са бившии гестаповцем Ферди-пандо- м Сернецоу. У ц.цу пзазиванл инци-деиа- та на границц „зисђу Аустрпје п Југо- -
бптаоиичсдтнианчиjvкт.ниаах.с. иимлсаиимјлот.саејжЈјвпеесрнопцзтрлниеојвсшчилФнасеНт.рРуаЈАн.Јиууохсгвтоарсiиiтyосаnкрвeегиpжјiуiаiaн-аи- по-гранич- нс ске пружплвпласстуновпојчлбааннодввп поомкуоЧпа, цпоне вој.
Појни тужнлац у онтужпипи је изпео пиз
22 jyna ове годппе. баида Сернепа нле-гал- но je претла југословенску граиицу. и
у ПохорЈу. близу Марибора. после сгрантог мучснл. убнла }с активног члана Нарохиог
Фронта. Фрачца Map4iiha.
ддзтввоаачУнвјоиу1Јаг9но.4ис6лк1. оафСвасеЈјнерумснгкеоацсуолавојапваеоонбгврсаиканнедбиааачрипнмдзавиирјтешси.тирлруааабжииајилрелаииисиуи3з
војннкз и оплдчкали исколнко за.тпута и селлка.
гослУовцснислк.уо паруосвторцнпсвроаај дгрпавнпивцдне,ннааотр-аааи- на а fv-- Ссрисцова баида хретала с.е je у пограничпој зони и пепрестано пападала југословенске
стражарс п варауле. Пии су убили веливи
6poj официра п војника Југостовеиме ар-ми- е. као и селдка у тви нападпма иа југо-словенс- ку тернторпју.
Члаковл Сернепове баиде такоге су
вршпли и улогу тппјуна у корисг страппх
нмперија-тнста- . Они су саЕупљалп војне и
поштнчке податЕе. еојс су достав.га.ти "пот-пуковии- ку
Ера-гевс- ке Ионгау логору. блпзу СаBлoцjcбxуeрга.Глупшчилаћноу-впм- уа
енглеске ФСС службе пз Лвпнпце.
Крајем јануара 1947, банда се је састала
са два енглеска подофпцпра, којп су прппа-дал- п
окупацпоном главном штабу у Аустрв-ј- п
п на ипхов захтев дали су пм податке
о бројној сназп погранпчнпх једпнпца на
југословенској терпторвјв. На слгдећем са-стан- ху којп је бпо одржан са цпдем појача-- а
обавештајне службе, један мајор евгле-ск- е
ФСС службе окупацпове армпје. такође
је бпопрв"сутан. Посте прпмаиа обагепие-н- л,
мајор је обећао да he прошпрнтп novoh
овој бандв у иепој дал.ној ахцвјн у Аус- -
ТОП1П.