Serbian Herald, March 22, 1946

              SB
s '
Петак, 1 марта 1946, "СРПСКИ ГЛДСНПК" СТРАНА 3
li
h
Са турнеје Гл. Секретара Извештај и резолуције са Главног Одбора Вена К.Ј.С.
С. К. Срба
. - - Нише: ВОЈИН ГРБИћ
МОЈА ОПАЖАЊА У ВЕЗИ СА ЖИВОТОМ И РАДОМ
НАШИХ ОРГАНИЗАЦИЈА
Из Иорт Лртура пошао сам за Флнн Флоп, Манитоба.
To је једио мало, али врло важпо мајнсрско место далеко
у лајсеверлијем нределу те провнпцијс. На Флнн Флону јс
прс иеколико годнна живело н радило између 2-- 3 стотние
Срба. Постојао је тамо јсдан од лајвећих ргранака Ј.К.У.
и то је можда једино иаселс у Канади где су Србн, бар за-јсд- но
време, пграли одлучујућу улогу. За време штрајка
1934 годние, вођство ЈКУ--а ла челу са Б. Марковићси и
оидашинм копсулима, било је у ciaiby да завсде једаи већи
дсо Срба мајнера н оии су билн употребл.ени од страис
компаније као најглавнија снага штрајколоиаца. Са тмк
поступком иапсшена је велика штета нашем радништву та-м- о
и бачеиа је нсоправдапа лага па српско исе.гсништво у
целој Канади. Иропагаида, ппсаие кроз новинс н лична
агитацнја оиданш.сг вођства ЈКУ--а (долазили су тамо врло
чссто коисулн и друге перјалице) да лије у ннтересу срп-ств- а
н иравославлл штрајковати и да то само чпле кому-iiiiCT- ii,
односно Хрватн н да у интсрссу "отаџбиле" трсба
против it.nx водити борбу и оптужнватн их код комнаии-ја- .
Онда су билн изазвани прш озбкллш сукобн измсђу
Срба н Хрвата. Иако је стварно бнло и Хрвата заведених
а иолнтика воства ХСС--а јс бнла шстоветиа као и полити-к- а
ЈКУ--а, ипак јс коисулски уплпв бно јачн од уплнса
Стапковнћа. II иослс слома штрајка, догодило се да је ве-Кч- на
Хрвата било отпуштено са посла, а осталн су Срби.
Kojii су, на асалост н срамоту окарактсрнсапн као штрајко-ломц- и
н та ллга ннјс још нн далас потиуио избрисана.
Иридике су се од оида знатно измениле у свету иа
доисклс и иа Флии Флону нако јс Флин Флон join н данаг
остао компаинско mccio.
Наши л.уди су се у веНини разлшлп, остало је можда
licniTo ирско 50 Срба и много мап.е Хрвата. Некн од он-дашн- пх
вођа штрајкбрексра пошло јс у старп крај и чуло
сс да су нскн и иопинули. Једаи од тнх, Пожо Нетковић
Сикирица, писао јс лсдавло из краја и писмо јс било
упрштсно у Српском Гласннку. Он у шпсну вслн да јс са-д- а
увндсо своју грсшку и признаје да је овде био на крн-ио- м
путу. Ургирао је ла своје пријатсгс да дођу jia прави
иут, одиосно да стуис у наш покрст. Једнп су пошлн у
друга мсста и неки од itux су ступнли и активно раде v
СКС.
Једал дсо јс остао на Флнц Флону на које иису дело-пал- е
нн промеис у свсту, ли писмо Божс Истковића Сп-кирн- це,
на ни иисма која често прпмају од своје деце п
својс родбине нз Југославнје.
Отишао сам иа Флнн Флон са сврхом да сс са л.уднма
улозпам, да сс разговараи о читапој тој происин и да се но
MoryhitocTii успоставн српска деиократска оргаинзацнј
Нпсам имао лпчио ннког познатогвсћ cavoipcKo доппсп
naiba знао сам Стеву Цпијановнћа који ]е јсдан од само
псколико претилатника С. Гласинка. Иа стаиицн дочскао
мс је Кудс Кпсжевнп такођс један од тамоиш.их рстких при-- :
јатсл--а ашсг иокрста. Истог дана уиознао сам сс са Сте-ио- м
Цпијаповићем. To јс јсдан врло скромац Друг ларочи-т- о
добрс парави. У разговору с п.им, лримстио сам како
сс oceha потнштеи радн чпп.сиицс да онн са Флми Флона
иису у рсдовима већнпе иашсг иарода у Камади. Он вели
да сс просто стнди од других Срба у Канади и од нашсг
народа у крају н он се личпо oceha кривнм да они са Флин
Флоиа пису могли нннпа учннитн за iiomoIi иашем народ).
Тс вечсрн упозиао ам сс с; исколнко наших луди.
1'азгопарали смо о свсму, алн с много о политлши. Рече-п- о
мн јс бпло раније да би сс могло догоднтн да ме н фи-WI4K- H
нападну кад дознају ко сам и зашто сам дошао, али
то сс ипје догодило. Шта вншс, морам рс!ш да су углас-ио- м
свн били улудин преиа мсии. Приистно сам мсђугл,
join на првом сусрсту, како увелнчавају доброту пос.10дава-ца- ,
односио тврдс како су услови рада н плате добре, мно-г- о
бол.с нсго на оним мајнама "где постоји унија". Паи:
искако прс not доласка тамо, проводнли су сс изборн за
npii3iiaibe упнје н протпв униски елснснат јс опет одт--о
иобсду. (Haunt су и овог нута однгралн ирилично важну
улогу).
Те истс вечсри упозиао сах сс такође и са пеколнкп
Хрвата. Bchiuia mix прнмили су мс врло л.убазно н позва-1- н
ме на ссдницу Одсјека ХБЗ која сс је одржавала сутрн
дан. Сусрсо сам лало каспнјс само јсдној, у прплнчно ии
јаном стаау, којц је почсо изазивати. Опажа-i- a сс из асга
павслићевштнпа,
Дозпао сам да he сс одржаватн ссдннца тамошасг СДЧ
Српског Ипјх)дног Савеза н зак.гучио сам да идем на ссд-ниц- у
будућц да сам члаи СНС. Пошао сам иа ссднш' са
иамсром да се упозиам са више лудн да се с iMtna по-разгово- ри.
На ссдницу јс дошло и неколнко Срба који
ннсу члапови СНС, гсроватно да су чулп да нмају госта
у колоиијн. На седници ннсу расправллиа иикаква на-рочи- та
niiTaita, углавном убирана јс само ч.1анарина. 11
свршстку ссднице претссдинк ме је упнтао да ли ја нмах
нешто pchn. Далн су мп реч и ја сам укратко рскао ко сач
и с каквои сврхои сам пошао по иашим колонпјама. Ho-we
тога развнла се жнва дпскуснја и то нзравио иајвише.
ii.ni исклучнво, о стаиу у Југославнји. Маи.е више дск-сиј- а
се је водила у.гудио осим нсколнко испада са страпс
иског мзлог Mane Cuiuvtituha. Главни прсдхст днскусијс
бно је Дража, покол. Срба од странс "cwix Хрвата" н оста-л- а
лшшја Одбране нако организација одбранс ие постојц
у тои мссту. Кад:аи папомспуо од колнке јс потрсбе да vn
поиогнсмо иаш народ н катко су осталс колоапје учнниле
у ту сврху п да бн бнло пожел.но да п Србп са Флин Фло-н- а
допрннесу свој део, добио сам одговор од пских пра-сута- нх
да бн nu опн послали отХ)ва. Једак јс тврдно, мн-слн- м
aicni М. Смиллнић, како он прима илп слуша пекакв?
радио емисије и тпрдпо како he за нскп дан бнтн свргпут
Тнто, "протнв кога је 90 процената Срба" at да he на власт
доћи Дража. Другн је тражио да се мп Срби уједпнпмо па
да покол.емо бар 2 мплиона Срвата л онда he тек бнти
cpehe. Аргумснтисалн су од приликс по Србобрановој ли-inij- it,
а.ти само са том разликом, што су аргументл бпли
vnoro глоказппјн и нова лшшја Србобрана о потребн са-вез- а
са Мачеком п Степинцсм, као и псзнв под скут Сп.
Шта смо до данас учинили
Извсштај С. Miiouuiha,
Главиог секретара Beha ка-надск- нх
јужних Словеиа, па
седници Главног одбора 16
-- 17 фебруара:
Материјално novaraibe na-me
старе домовине било је u
остаје главна задаћа нашег
иселепиштва.
Kaix) смо nu од Beha ту
задаћу до даиас испуннли?
Шта смо постлгли кроз годи-н- у
дана која је протекла од
последње седимцс 1лавног
одбора ?
Behe је до сада свега прн-купил- о
н послало nouoh у
вредностн од 600 хнљада до
лара. Неких 10 хнљада ири
лагача, од којпх јс већина
давала по два нли трн пута,
допринели су у готовом иов-ц- у
близу 400 хнллда долара.
Вредпост у дарованој робн н
другим стварпма прелазп 200
хпллда доЈара.
Од добнвеног новца утро-шен- о
је CO хнллда долара за
caniiTCTCKii матсријал у Ка-над- п,
a 146.500 долара иосла-л- и
смо Црвеиом Крсту Југо-славпј- е,
н то 51.500 долара
за памештај дечје болпнце, a
за 95.000 долара куп.гепо је
10 нових комплетппх Рснт-ге- п
(X Реј) апарата. Зпачи,
за здравствспе сврхе далн
смо 206.000 долара.
Другпх 115 хнллда утро-шил- н
смо за храпу, робу, ци-псл- е
нтд. Саио купл.сие робе
и ллатпа послали смо 2.500
сандука н бала, а хранс 2.335
сандука; ципела 15.000 парн,
intiBahiix маниша 95 нтд. Нз
ноједннпх колопија nociano
је 1.300 сандука разнс робе
за помоћ свога народа и
и другнх ствари, ук.гучнв и
27 шиваћнх машипа.
У току прошле годиие про-вел- л
сио две успешне каипа-it- c.
Прво је била кампања за
обући 10 хилада деце. Та је
задаћа премашеиа. Вредност
сакупљене робе нзносн до
75.000 долара.
Затин је била кампаиа за
дечју болннцу. Цил. је био
сакупнтн 80.000 долара, a са
куп.гено је 81 хнллда дола
ра.
ШТА СМО ЈОШ РАДИЛН
У ТОКУ ПРОШЛЕ '
ГОДИНЕ?
Народи Југославије, орга
цизовани у иародно-ос1обо- -
днлачком покрету а, под вођ
ством Тита, били су први ме
by свнм пародима Европе у
борбн протнв фашистнчких
осва]ача. Њихов допрннос
побсдп је огроман. To нх је
мпого л-удск- их жр-тав- а
п тешке матернјалпе гу
битке. Они су заслужиллпо-Mo- h
од савезннка на чпјој су
се страш! борплн. Међутим,
та пм је nouoh за дуго време
ускраћнвана. Иравлдиш су
чак покушај" да се нскорл- -
стп као политичко сретство
— у цнлу отимапд тсковнна
наполпе а да се на
власт иоврати реакција.
Код нас у бно је
случај да сс јс из полптлчких
покушавало зауста- -
впти ciaite помоћи i:ojy је
донрнисо кападски народ.
плн бар тако јс било прогла- -
шсно кроз штампу.
Ми инсмо моглн hyTKe no
Ј. Чрсшит, се исј--- .
оца Напе, није бпла још допрла до и.их тамв на далеки се-вс- р.
Ја сам нм иастојао доказати н показати рамнку из-ме- ђу
коллша српског ларода et осталог хрватског народа
Покушавао сам их убсдитн да их баш Србобрап водн у
савез са оппм правим ко.гашнма, тј. са нзродима српског
и хрватског парода. He иислпм да сам Bchnny у то убедно.
Послс тога је чптапо јсдпо писмо нз краја. Ја не заа
шта јс била сврха тога, алн бар мнслпм да јс једаи отац
хтсо да покаже колпк--ц јс тврд дражнповац, да га чак iki
учешће iwrone polyene дсцс у борбп против граже не може
' ' "" "" " од исга одвратитп.
Јово TpcmiMih из Дивосела, Лика, прииио је писио
о свог снпа који јс од самог почетка Народпоч)С1ободнлач.
иог рата бпо у борбн и сад се иалази у Пеограду на дуж-„ост- и,
Сии пише оцу о TtrniKohava п
a im чнпу је ипстан.
страта.у иашсг арода, о нсговој борби п лостпгпуКиуа.
Из nncua сс видн да јс то иитмигеитаи младић а душо
отаи иамдпој ствари. У том писну оцу. Jowi Tpcimuihy.
ппше п о илађсн брату којп сс так-ob- e иалази у војсци a
пиа чнн поручпнка а у псто времс је паи.тичкн комесар.
Miahcw cutty Јовс Tpeniitniha било јс тск 13 год.ша када
... пише оцу осим
јс ступио у партпзанс. Дал.с у иисиу
и тражн од оца
других стварн I. о породичиим стварима
би свакога ко има пма-i- o савет. Углавиои. нисио дириуло
лудског ocehaja. Лли. отац
Канади
пазлога
овим писмом. Он всли да Ои н послао иц.
човека, Bchiuia прпсутш.х на седш.ци ис-СЈаи- али су се
са ппсмон. Ругали сс што је у писну нзхсђу осталог Јеченс
велика иссташица особнто у оде!и.
Ха у Југославнјч влада Ирпсутни су у већиии иа то рсагнГа.1Н такоо: д"сЕћето.. то ш inra
јс Та.тов рај. .... аегови офпцпр "cuajy
IIotkoiuk из Дивосела. чија су рођена деца лпстои )-чс-ств-
ова.
борб.. "е
у „ародио-ос,1ободилач,с- ој ЈЈ
..u tinr.iatii ншнта. нска noupkajy . jubu м. - ~
CJ IfcCrOBII CH.10BH,
коштало
бопбе.
као и остали Срби. сплои натсран у
„артизане .. да у еии саио под прце од стране
Хпвата тасо ш.шс. Педи да Титот комссари ко.у CjGe,
Да су cavio Хрватн на масти, да су Lp&n Л Драж н.д
Кад сам у ја приметио да су аего.и синови и хп.де
друп.х младића баш Срб... мпогп од .mix аегови Лнчаии.
Дивоселаии. Тнтови коиссари, ои је опет тврдпо да су
.„ !..„.. v тп inviiiTev iciiinn ic Мпдаи
oiiii прнспл-ciu- i t " 'j'v '" "'
Драгаш. чнја jc сза иородица notiaua од стране усташа
рекао: Тлгаму, луди. не ожс бнти тако. Јасно je сада
л су свн нашн бнли у партизапииа, а ако је но силом
патерап да будс војннк, то може бити, али сплои ucwot
lepani да буде капстан, то нс могу да разумем иити да
всрујем".
У разговору са Србима па том састапку п каснпје }
приватном разговору, они су свн пајвнгае истнцалн прича-it- c
некаквс жене која је у јулу 1945 годинс дошла пз Каирз
To је жс.а Јована Узмца, Јека, родои лз Почителд, Лига
Како и худа је оиа дошла на Флнн Фло писаи могао д.
знати. Дознао сам iiebyTitv од л-уд- и којп су били с иој.
први дан кад је стигла у В.пшпсг ово: Они кажу да је
Јека прнчала о страхотама које су починпле усташс и о
борбл партизана против усташа. Говорила је да је и она
једио врсме помагала ту борбу док ннје за време једног
похода стигла у Италију. Ннје у тој Јекипој првој прнчп
бнло ништа о Дражн н о борбама саиих н једнних четника
протпв усташа. Mebj-тнм- , кад сс је Јека састала с Јоцом
и после извесног времена боравка на Флин Флон, нене cv
приче друкчнје. Сад л она прпча о "Чичн" Дражп као eobi--
устанка о истовстпостп партнзана н усташа баш иа длаку
по киупу Србобрапа.
Отншао can са Флин Флопа уверсп join внше, Еолнсе
још огромнс 3a,ahe стоје пред нама. Упознао сам за врене
поеете тамо нпак неколико добрпх лудп. Углавиом, всћппа
таиош.ђпх Срба су поттенп радннцц пако гаведени. Упр-ко- с
поједипачних пспада it iieciaraiba, дстекалп су ме у-л.у-
дно
п растали смо се пријателскн.
шта требамо радити убудућз
сматрати те догаћаЈе. Рас-кринкав- аае
лажн и клсвета
био је саставнн део нашег
рада за nouoh народу Југо-ciaBiij- e.
Мн смо на то рсаш-рал- н
на разне начпне, a у
главпои преко иашег Билтсна
иа енглесЕои језпку.
К]хз Бнлтен мн смо нс са-м- о
упознавали каиадски на- -
род с правим стањем у Југо-славиј- п,
пего такоће бранили
право наших народа да има-ј- у
власт какву о.ш же-i- e, која
je у uiixoBOM пнтересу, а ко-ј- у
су опи изградили у току
своје херојске борбе.
НаЈ)Оди Југославије су да-на- с
стободип н псзавнсп'..
Упозпаватп канадски парод с
приликаиа у Југославнји
значи брапнтп iluxobo право
на аезависност. Лажу свц on'i
који Тнтову Југославлју па-зива- ју
совјетскпм "сатслп-том- ".
Ннје то пнтаае "сатс-лита- ",
нсго импсрнјалпсти
желе Југославлју — н сав
Балкап — ииатн као своју
иолукололију.
Укпнуће монархијс н фг-дератл- вно
државно урсђеае
су orjosina доблт за лароде
JyrociaB.ije. Братство н је-јсд.шс- тво
лаших ларода, које
се темсш на једпакпм лра-внм- а
саих лаЈКЈдпостн — то
лије само круна народпо-ос-лободилач- ке
борбе; то инјс
сако остварспе i.aj.ien.nitx it-де- ала напшх народа; то нпје
само једна велпчаиствспа тс-копип- а, о којој трсба прпча-т- н
другима, iiero je to тако-ђ- с
npuuep, којп трсба стедч-т- и
свс иашс iicc.ien.iMiTi:o.
Мц смо смсргнчио застуиа-л- и
лраво Словенаца н Хрва-т- а
у Пстрн, CiOBe.iCKOM Ilpn-морј- у
л Корушкој да се ује-д.- ше
са својом 6pahov у Ју-гослав- нјн.
Нема једлог нашсг лоште- -
uor лсе.1д:ш1ка који лс сиа-тр- а
да сс та тсшкд нсправда
за ианде JyrociaBi.je woja
исправнтн. Свакога од нас је
болпло гад је Југослоиенска
војска бнла прнс.мсна пову-h- it
се из Трста; кад сс ста-иовмш- тс
Југоелаапјс прика-змвал- о
као "нмпернјаллсти-чко- ",
"arpecHsi.o", a вођа ју-гос10венс- кпх
иарода yuopc-ђива- и
са Хитлером. Jyrocto-вспск- и
народи itncy aaciy-жлл- и
да се прска iwiwa га-всзпи- ци
држе као лрсма иг-пријатсмг- Еој
земл.и, — а бо-r- ve
tut Пталнјапи лнсу за-С1-жи- лп
опогтетошсиа којии
их данас обасипхе службепи
Вашингтои — а доиекле п
Лондон.
Последп..! 6j)oj Би.ттсна
био је посвсћсн македоискои
iiitTaity. Македонски парод v
Југославнји добио је конач-н- о
своју иоСоду it луну а-цион- алну
равноправкост с о- -
сталмм наЈкздииа Југославнје.
To je једна вслнка добнт за
Југославију п за читави Бал-ка- н,
н мн сматрамо да je по
требно, а п корисно, a to сс
кансдска јавносг упозиа како
је нова Југославија решпла
македонско tuiTaibe, a Kawo
опет иа другу страиу макс-донсе- и
народ Евејске Маке-доплј- с
још увек трпи и стра-д- а
подтерором гринх монар-хо-фашпс- та.
У свему тоис Бнлтен је до-прин- со
ммого.
До сада смо нздали 1 1 бро-јев- а
Билтсна. Свакн број се
гатамва н разаши.гс у 5 хп-.га- да
примераса или свсга
скуиа издалн смо 55 хиллда
прпхерака. Надавап--е Билгс
ва остаје н дал један од иа-шв- х
најглавннјнх задатака. ]
Ми емо у току nponuc го-ди- не
нхалн л других акција
којика је цил. био упознавч-а- е
Канађана га прнлнкама
Југославијн. ПоЕазнвхш смо
фолмове, организовали скуп
штине ва Еојнма су говорнли
потпуЕоенлЕ 1'анднћ н 1103-ва- та
ЕанадсЕП новинар Де-ви- с
Девис je Tasobe одржао
веЕолнЕо радио говора. Ilpn-редн- лв
схо двс нзложбе сли
Еа. Разделвли смо разне лл- -
тературе npeso 5.000 комада.
Али, ппас смо у току пјм-ш.- 1е
годиве иа том пол.у учп-нил- п
много впше пего у току
прве годнне, лпас тај рад
још увек много пзостаје у
упорећеау са радом на при-купла- ау
хгтеријадне помоКл.
У тои се баш и састојн
ваш naJBchu недостатак. Је
дан од разлога зато бно је
што ппсуо нка~н дово.гпо
свла, алп такав рад се је та-Е.о- ђе
мпого потцељпвао.
(Hactainhe се)
РЕЗОПУЦИЈА 0 ПОМОЋИ
ДА СЕ ВРАТЕ
Код златног броја доссгс-ник- а
у Канадн лојавила се
желл, да се Bpahajy у Југо-славнј- у. To je добрнм делом
резултат iiobiix лрпллка, до-тач- ло
нселслицл ocehajy, да
су као резултат лобеде на-родло-ослободлл- ачког
покрс-т- а
под водством Тлта створс-!- ш
услови бол-е- г и сретнијег
живота ларода Југославијс,
којн су ранијс леДостајалл,
н Да услсд тога више лема
разлога, да остапу у туђсм
свсту. Hchniia ibnx су одлуч-л- и
да ломогиу у обнови и
реконструкцнји ратом опу-стошсл- е
зем.гс.
Bchy Каиадскпх Јуж.шх
Словсла обратшло се до сада
оншс стотина iice.iciii.Ka, ко-ј- п
се жслс вратнтн у Југосла-впју- .
тражсћи 1шфоЈ)мацнјс и
улутс у везн повратка, па
Главни адбор Beha сматрл
лотрсбнпм дати слсдсћу из-јав- у
:
I! ако ловратак иссл.сш.са
у Југослалију лс завпси од
Beha Каладских Јужш.х Сло-веп- а,
лего од власти јсдне и
друге зем.ге, Behc као орга-пмзациј- а,
у hojoj јс окунлл-n- a
nehiuia name смиграцпјс,
спрсмно јс исел.С1шцима —
иопратиицпма лружити ло
mo!i која jc у п-егов-
ој моЈш.
Ilpn томе сматрамо сиојом
дужпош1у улозорптн све one
којн жслс иатраг у Југосла
аију ла следеНс околностн:
Jyroaiani.ja je током ратл
unoro лострадала. Нале су
огромлс л.удскс жртпе, а ма-тсркјал- пп
губитци су готово
лспроцсанвл. IC.ibothc лрп-ллк- е
због оскудлцс храис,
робс л станова доста су тс-- ш
кс. Иарод и држава имају
лред собом огромпс задапс
обзиЈКЈм на реколструкцију л
обпову ЗСМ.1.С. Ннхова jc
свакако жслл омогућнти што
скорији попратак радпс сми-грацп- јс
пз лрскоморских зс-ма- лл
тј. oiiiix којн сс жсле
Bpaiimi, али to сс nclic моћп
ocTnapiiTdt тако скоро. Сам
лроблсм транслортацнјс је
такап да може затсгиути по
вратак исссцима.
Обзнром ка спс то Главнн
обо]) Beha Кападскпх Јуж
mix Cionciia сматра, да у об-зи- р
за повратак иа лрвом
мссту Јрсбају битл они лсе- -
РЕ30ЛУЦ.ИЈА 0 РАДУ
Behe Какадских Јуж.шх
Словена у свом раду за no-uoh
лароду Jyrociaiuije ру
ковођсно јс чшкепнцом, да
су као рсзултат рата и иарод-ло-ослободплач-
ке
борбс стра-дал- п
cbii крајспи и спн наро-д- п
Југославнје, и да сс сто-г- а
лри ку п.гепу nouoh ие мо-ж- е
nauciMiTit само за један
крај или иарод, нсго да сс
шал-- с ародпим властима у
Југослапији, а да се дсли па
прилципу потрсбс. До садд
je noMoh коју je слало Behe
раздел.еиа no Црвепом Крс-т- у
Југославпје у свнх шссг
пародпих фсдсралпих рспу-б.тпк- а.
Рад и активности Be-ha
he сс л дал.с заспивати на
тим пршпцшпма
MebyTiiM, iioiiito нма гру-л- а
наших пселлиика који же-л-с
nociant 110M0J1 лскл-учив- о
за своје место, н те грунс се
o6iahajy Bchy, л жсле свој
рад ускладпти с радом Beha,
Главил одбор Beha доноси
c.ie,v:hc одлуке:
1). Behe he таковим иселе
IIII4KIIH групама inahit у су-срс- т,
it то ла тај начлл, што
he прииатм такпс лрплогс
заводпти као поссбаи фоид,
предаи Bchy ла чуваае, a
ир1купл.е11и новац доставлл-т- п
према MOryhiiocTima камо
прилагачн одреде.
2.) Behe he приматн прило-г- е
само за такве фолдове, ko-jii
су ламеаснн за заједнич-к- у
nouoh једног места ији
краја, као на пример, подн-заа- е
школе, дома нли другик
културннх установа, те пе-к- ог
привредлог нли задруж-но- г
предузећа, којс јс од оп-ш- тс
коригти за народ тог ле-с- та
или храја. '
-- Г '
3). Свс сабприе акције зз
такве сврхе требају бити о-грапн- чеие
на иссллпнкс з
дотичпог иеста илн блнжс о-кол- нце;
пе могу сс водити
сабирле акклје општег Еа-рактс- ра
које би ангажновале
цело Behe и сметало аеговои
ИСЕЉЕНИЦИМА КОЈИ ЖЕЛЕ
У ЈУГОШВИЈУ
леннци, којц услед својих
нарочитих способностн могу
л желе помоћн прл обновн в
реконструкцнји земле, као
што су разил квалнфнковани
радници, тс таковл uccieiut
mi којц су готовц да се
удруже у разпс радне влн за-друж- пе
групе.
Главин одбор Beha je мн-ni.tei- be,
да сс таЕОве радне
ллл задружлс групе трсбај)
организоватн на прницнпу
ГОТОВОСТН II СПОСОбнОСТН III- -
Bobc.ba одрсђеплх задатака
л послооа. На прнмср, ако бн
се оргашповала радна група
грађев.шара за градау xyha
нтд., иста бп требала битп
опскрб.гсна свим властитич
алатом, машиперијом в no-трсппшша- ма,
како би хогла
лреузетн посао где год се по-ка- же
потреба. Сшчпо je о
свим осталнм грулама. Тај
алат и машипсрвју треба.10
бн иабапити овдс, a у ту свр-х- у
сваки члап групе трсбао
бн допринсти стаповиту сво-т- у
иовца. Такова радпа гр-н- а
шлла би у Југославију иа
тсмелу споразума с властп-ма- ,
којн бп обухватио пс са-м- о
itiiTaiba што he група ра-ди- тп
и и од којим yciOBiiua,
колико дуго, него такођср п
iniTaibe ocnrypaita умошкд
појсдшшх члаиова групс у
машнперију итд.
Главпп одбор Beha овс
лрепоруке даје па основу
ластптог iic,;Biibaiba како
би трсбало оргапнзовати гр)
п с, но сва ова иитааа uopahc
самс групе рсшаватл израв-n- o
с југославспским власти-ма- .
Из овога стеди да he сс мо-h- n
BpahaTu cavo онн nccvc-ш.ц- н,
који су bo.iiui прнсту-лнт- и
у радис нли задружпе
групе. Ми верујсмо, да од
страпе власти II. Ф. Р. Југо
славије nehe блти никакве
дискримппацијс, нсго да he
се oMpryhitTii иовратаг свн-м- а
Еоји то желе. 11о сваки о-п- ај
лссл-сии- с Ебји води ра-чу- па
о CKO.IOUCEHM прнлика-м- а
у Југославијн, тс којн јг
свсстаи својнх дужпостп н
задаћа сложиће се, да јс од-лажс- п.е
у орга.шзовашш фу-иаи- а
за почетак логодпије м
ИОВПЛ.ЦИЈС за свакога, еолиео
за зсмху толпко и за свзеог
појсдш.ца.
Ш ЛОШНОЈ БАЗИ
раду н потхватима. Нз разло-г- а
тога, пиједпа сабирна ак-ци- ја
лс воже бнти подузета
без нрстходцог саветова.ка и
сноразува с Beheu.
4). Иридржавајућн сеу по-чет- Еу
ове резолуцнје пагла-шени- х
принцнпа Behe вма
право од свих таквнх joeai-mi- x
фондова прспетн у свој
фопд опште помоКи јсдаи
део прнЕундепог иовца, л то
код фоидова до 1.000 долара
10 ло сто, а преЕо тс своте
једиу четвртвну.
5). Што сс тпче [лбе и
ci 114 no, такав рад спада пс-кл.учи- во
у дслокруг задаћ
cauor Beha.
ИСПРАВКА
У говору IIIiimc Балсиа ko-jii
je објавлси у прошлом из-да- ау Сјшсеог Гласпнка, та-м- о
где сс говори кога je cue
окупно пародпо ослободи-лачЕ- и
поЕрст испуштене су
две речи п тако јс павод до- -
био Ериви свнсао. Тамо сто-ј- и: Заједно с ЕОиуписткма
борилп су се поштени Ради-ћевц- и,
СрпсЕИ KpuihaiicE'i
социјалнстн втд., а треба да
стоји: СрпсЕн демосратн,
Зем.горадници итд. Ово "де-мосрат- н"
и "Земдлраднвци"
нспуштено је прилнЕом сла-raib- a,
па је испало као да су
nocTojxtit СрпсЕв KpnihaucEM
соцпјалпсти што нвје тачно,
јер је реч о КршћапсЕнм со-цијаллст- ива
у Словенији.
Т0Р0НТО - СЕДНИЦА
У неде-iy- , 3 марта, адржаће
се седппца организациЈе Са-ве- за
кападсЕпх Срба на 386
Онтерио, Еао обачно, почетак
у 2.30 после подне. На седпч-ц- и
he одржати предаван:
Драгол-у- б Божаннћ.
Позивају се сви члаповв ла
нефалено присуствују овој
ссдници.
Одбор.