Serbian Herald, June 21, 1946

              АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 206 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverlcy 9917
Цена годпшиој претплатп за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА
Authorized схз Second Class Matter under the
год. 2.50. За нностраиство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1912
Год. 6. Број 218. Цена једном прпмерку 5 цси. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, JUNE 7TH, 194S. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 318.
! СТРАШАН
СРПСКИ ГМСНИК
TEPQP ПР0ТИ
. 150 П0ЛИЦАЈАЦА У HA-ВАЛ-И
HA ШТРАЈКАШЕ
У Хамберстопу, 4 jyna. 150 лровипцнских it федера..
ммх полицајаца (Ројал Кансдлан Моунтед Ноллпи нлвр-шил- о
Јс папад на мориарскс штрајкаше уз обалу Иелапд
Канала. Рсакциолапли "Торонто Нвнииг Телеграм" донош
всст од свог специЈалног доплснииа у којој сс каже
"Са лнцем нз ког је текла крв н замазан од прашшге
Френк Фрнман, органпзатор канадске морнарске унпје нз
Торонта, ухапиген је овде данас под цомпналном оптужбом
за CKimty после краткотрајне алн жсстоке гужве уз обалу
Веланд канала, која је ластала нзмеђу групе штрајкаша и
150 чланова Ар Си Ем Пн н провннцнске полпцпЈе. Фрн-ма- н
је отераи у затвор у Велалд."
Овај нзпсштај "Тслсграмовог" дописиикд нлустрован
јс огромном сликом иа којој сс вндн око 20 лолпцајаца, од
којих се чстворнца внде лад Фрималом, кој,п лежн оборен
на земљн, а нолнцајцн га лритисли иесницама под врат.
"Телеграм" доносн још јсдпу слику која показује другу
групу ио.шцајаца која јс много всћа од првс, а на којима
се јасио распозиавају и.нхопн жутн лампазн низ чакшнрс
Мсћу нима сс готово и псвидн штрајкаша. Ово показује
са колнком снлом јс промшцнска н фсдералла полпцнја
одлучнла да угушн штрајк морнара, шал.ућн веће одрсде
полнцијс, него што има штрајкаша иа штрајкашкнм стра-;кам- а
и штрајколомаца који су допремљсни па бродове у
спрху разбиј'ан.а штрајка.
Градоначелшпс Корнпала, гдс се одпграо нскндан кр-ва- в
сукоб измсђу геигстерскпх штрзјколоуаца на једпу, u
штрајкаша н корнпалске полиције иа другу страиу, упутно
је телеграм онтериском министру потнцијс Влскпелу, у ко-- мс
кажс:
"Као Градопачелллк Корнвала и претседник корнвал-ск- е
полицнске комлслје, лзражавам млшлене већпле ларода
Коривала када ургпрам па Вас да ие шалете провплцлску
полпцпју у наш град у везн са морнарскнм штрајком. Поја-в- а
великих сиага провинцпсне поллцпје у Корнвалу сматра
се да нпје у пнтересу мпра, већ да провоцпра сукобе и
озлачава тенделцпју да је полнцнја ла странп бродарскпх
компанпја. Штрајкашкп морнари понашалн су се досада
11а_врло узорал лачпл уколпко се тнче Корнвала, п ja за-ис- та
не"желнм"да погоршам ту снтуацнју. . ."' """
Свс оргаиизоваио радшпнтво Најсгра Фалса запретило
је прскјуче да he нзаћн ла гснсралпп штрајк ако сс поли-циј- а,
која је допрсмл.с.на у Вланд п друга прнстанншта да
разбнје штрајк, лс повуче.
Од 40 штрајколомаца коЈс је врбовала детсктнвска ор-гапизаци-
ја
у Мантреалу, ухапшсна су четворнца у Корн-вал- у.
Oiui су пспричалн како су бнли прсваренн н затпи
су нуштеии. Корнвалска полицнја каже да су се допрсм.ге-н- н
штрајколомци побунилн иа јсдиом броду н да су сскн-рам- а
луиалн прозорс н врата ла лстом.
Стаљинов поздрав маршалу
Титу
Београд — Генералиспмус
Јоспп Внсаријоновн11-Стал.п- н
упутпо је следеу честнтку
Маршалу Тигу поводом ро-1- и
дана:
Маршал Јутославнје Јоспп
Броз-Тпт- о Београд.
Поздравл.ам Вас, уважеип
маршале, поводом вашег ро-1;еида- на.
Желнм вам здравл-- е
н успеха у вашој делатностп
на добро иарода братске Ју
гославпје.
Јоспп Ста.гни.
. .Делегатп Народног фронта
Београда окупденн на својој
конференцији, упутнлн су те
лефам генерппспмусу Ста-лин- у
у коме се каже: Шале-м- о
своје топле поздраве п све
срдно захвалујемо Тебн и
НАРОД ЈУГОСЛДВИЈЕ 0CTJUE КОД СВОЈИХ ЗШЕВА
Београд
Са скупштнне окружног
народног одбора округа Кар
лопац —I Хрватска — ynyhen
је протесии тслеграм Савету
иннистара ностраннх посло-в- а
у Парнзу у коме сс каже:
Жене села Врапца — Хр-ватс- ка
— пишу: "Ми стиче-м- о
утисак да предлоге запад
них сила нпсу правплп стру-чн.ац- п,
већ непрпјатели на-ш- пх
народа, јер само таквп
когу УДОВОЛ.НГН нгалпјанској
реакционарној дппломатпјп"
У Боснн л Херцеговиии је
овнх дана такоће одржан ве-ли- кн
број протесннх мнтпн-г- а
са којнх су ynyhemt телс-грам- н
н резолуцпје.
Савез сннднката рударскчх
раднпка Народие републико
Стовеније, са своје скупАин-н- е
упутно јс писмо потпрет-ссдник- у
Савезне владе Едвар-д- у
Кардељу, у коме нстнче:
"Предлог којк иас ставл,ају
у нсти ред са нападачима ко
братским Совјетским народп-м- а
на одбранн наше правд
ие стварп по пптаиу прппа-јал- а
Јулпске Крајиие, Истрс
п Трста Југославнји.
"На састанку мшшстара у
Паризу, Совјетска делегацп-ја- ,
на челу са другом Молото-во- м,
својпм одлучнпм ставом
показала је целом свту да је
СССР доследаи заштптнпк
права и слободе малпх иарз-д- а.
ЈБудп, жене и омладина
Београда, града чпју су сло-бод- у
извојевалп, заједно са
нашом храбром армпјом, по-бедннч- кп
борцп Црвеге Ар-мнј- е,
још један пут су се ду
боко уверилп да сте нам Вп
н ваш Ссвјстскн Савез пај-вернп- јн
прпјатељ п савез
ник."
јн су били заједно са Хптле-рово- м
Немачком главнп крп
вци неоппспвог пустопгеиа
иајенергпчније осуђујемо".
Cobi'ctckoj амбасади у Бео
граду упућен је срдачап те--
легран захвалностл поводои
става СовЈетскс делегације. У
резолуцпЈи LaBery мпппста- -
рз нностранпх послова у Па-рн- зу
подвлачп сс: "Тражпмо
да се усвоје нашп захтевн,
јер мп не тражпмо нпшта што
iinje name".
ПРНЈЕМ ЈУГОСЛОВЕН-СК- Е
ДЕЛЕГАЦИЈЕ У
МОСКВИ
Мшшстар иностранпх по-сло- ва
СССР-- а ЛГолотов прп-редп- о
је пријек у част делг-гаци- је
југословенскс владе
на челу Са маршалом Тнтом.
ПриЈему је прпсуствовао
велнкн број ишшстара Сое-јетск- ог
Савеза и друге внсо-к- е
лнчностп, Прнјсму су та-ко- ђе
присуствовалп п многл
члапови дипломатског кора.
%!№ здјЦЈШДЦм чгаТм&ЗмШ
I Ово је један одред проаинцпске полпцнје која чува
педелом мориарских радника.
И
10
КОНСТАНТИН
Јунајтед прсс јавлл;
Београд, Југославија, 3 ју
на. — У зпаннчном обавеш-те- у
речено је данаг да he
сућеи.е генсралу Дражм М-ханлов-
нћу,
чстаичком вођи
којн је оитужеи због сарадае
са Немцима, почети у идугш
понедсллк (10 јуна), заједпо
са 23 другнх оптуженика. 14
оитужених iioupahcmi су Ју-гостав- пји
из других зсма.га,
гажп rc-Yi:rnoniiiTCiL-V.
M ,Гј.гтЛ
Овнх 24 подслин су ла
четирц групс, према тнпу
uccfa it 11ихове актиниостн за
врсме рата.
У прву групу са гснералои
Мнханлопнћем укл.ученп су
Стевап Молевпћ, Др. Жпвко
Топаловпћ п Младен Жујо-вн- Н,
сге вође са Млханлови-ћс- м
у брдима Југославнјс.
Пос1ед.а два биће суђеии у
аиховој отсутпости,
Друга група лрпкл.учеиа је
лзбсглнчкој пладн у Лоидо-л- у
н ук.гучу]е трн бивша
лретседлнка владе, Др Сл°-бода- на
ЈовановпКа, Божлда
ра Пурпћа п генграла Петра
ЖивковпКа. Другн су Мои- -
Финансиско помагање
Народне омладине
Београд
У оквлру Омладплскс лс-дељ- е
од 1-- 8 јула вршл се ве-ли- ка
акција за прикуп.га.е
noMohij оргалпзацнји Народ-л- е
омладлне Југославије. Ова
акцпја треба са материјалне
странс да обсзбеди одржава-л.- е
курсева и прсдава.а, лз-дав- аае
кљига, спорт, лстова-л.- е
и одмор омладнне нтд.
До сада су далп као свој
лрилог Народиој — омладп-л- л
Југославлје :
1. Влада ФНРЈ 2,000.000;
2. Целтралли комнтет Кому-нистич- кс
партлје Jyroc.iaBii'.
је 1,000.000 днлара и Влада
Народне републике Србнје
1,000.000 дллара.
ОБОРЕНА ЈЕ
МОНАРХНЈА
Рпм, 5 јуна. — Хл.гаду го-дн- на
стара савојска днпа-сти- ја
npcciaia је постојати
као суверела власт у Пталијн,
jep је народ одглгсао за ре- -
пуолшсу.
Према полузваппчлим из-вештај- има
о првнм.нзборима
који су одржалн у Италлји
у последапх 25 годииа, кра.т.
Умбсрто II, снн кралл Вик-то- ра
Емануела, збачеп је са
престо.га п одуах чиин прл-пре- ме
да од."Јазн у нзглалство
у Португал.
Милистарство унутрашинх
послова лзјави:!о је да су од
укушшх 21,549.002 гласова
дсмократн добилн 7,598.783;
соцпјалнстл 4,512.333, н ко-муцн- сти
4.129-222- .
АЈКАША СЕ
Ш14ЧВЛШ'Г9 шгшГкјрФЈКЖ WoAffrr rxpawiCJima
Ф0ТИЋ МЕЂУ ОПТУЖЕНИМ
члло Нлнчћ, (блвшл) милн-ста- р
спо.гних иослова; Кол-сталп- ш
Ф°тић, (бнвшп) ам-басадо- р
у Вашнигтопу; Др.
Милан Гаврнловпн, (бившл)
посланнк у Москвл, н Радоје
КисжевнН, бившп ишшстар
двора код Kpii.a Петра.
Tpeha група уклучује мл
нлстре пупст владе покојног
"маршаа" Милала Недића,
који су свн отворспо сарађн
НАСТАВМ
Ш-1ж1м- 2 1J3L HL
СУђЕЊЕ МИХАИЛОВИћУ ДРУГИМ
ЗЛОЧИНЦИМА ПОЧИЊЕ ЈУНА
ИТАЛИЈАНСКА
валиса .цецач.кимокупацлд-- Ј су (нанисанОоптЈкбе ai до-ни- м властимаГТо су "Драго-- ј звохело niTjc дасампГблраЈу
мпр Јовановпћ, Танаспје Дп' своје брашиел-с-.
Др. Мијо Мирковић у
Америци
Овлх даиа е стлгао у Аме -
рнку Др. Л1пјо .Мирковип,
ректор liKOiiOMCKO-KOjicpitit-јал- не
внсоке лц;олс у Загре
бу, у своЈству југословелског
делсгата на конферепција
Економског л соцлјалног са
вета Ујединллих лација.
Др. Мијо Мпрковић је ро-ђс- и 28 септсмбра 1898 годнле
у Paciy у Истрн од ссллч-ки- х
]хдитедл. II can је у
својој младости био сел-ак- ,
рнбар и радаик, ua се је ка
ciuije бацло ла ученл, свр-ши- о
гимлазију и унлверзи
ДР. МИЈО МНРКОВНћ
тет. Студирао je у Францу- -
ско], НемачЕој н Енглеској.
Рат га је затекао в:ао про--
фесора п декапа Екопомсхо-комерцнјалп- е
влсоге школе у
Београду. Позпат јс пре рата
као актифашпста п морао је
бежати из Бсограда, па je
жнвећн илега.шо па острву
Крку инзмеђу Крка н Цреса
бавио се рибарсаем. Годлпе
1942, Пталнјалп су га затво
рпли. Након капптулацпје
Нталпје, заједпо са два ста-рп- ја
сниа, придружује се ре-дови- ма
Народно-ос1ободпла-ч- ке
војске Југославлје.
1944 годппе, одлуком На
циоиа-тно-г комптета пародлог
ослобођеаа Југославпје, по-ставл- еп
је за помоћнпга мп
лпстра трговнпе п ппдустрн
је ,а када Је опет почео нор--
малнп и редовал рад па унп- -
ллл.пимилл-- .' 1 .
стражу иад 84-сати- ом радиом
ИЗДАЈНИЦИМА
link, ћура Докпћ, Веллбор
Jonnh it армиски комалдалт
Колхоста Мпсичкн.
Четврта група уклучује Ко
сту Кумануднја п Лазара Јо-валовп- ћа, бивше ииллстрс у
влади, којц су Снлн повучели
у ЈугосЈавнји за вреис оку-пацп- је
п luicy отворело са-рађпв- али
са пулет владама.
Сви онтужсни који су ПрИ'
сутин у Југославијн добили
(верЗНтетнма, лостав.гсн је зл
ректора Екоиомско-комсрц- н-
јолие внсоке школс у оагре
бу.
Као -- еколомски стручн-а- к Др. Млјо MnpKosiih, бло је
у савету југословелске дсле-гацп- је
ua конферспцнјн Са-вет- а
мшшстара спо.глих ио- -
слова у Лопдоцу у септембру
1945, л у Нармзу априла н
маја 1946 годнпе, одакле јс
одлуком Југословснске владс
ynjheit за делегата ла кон-федерац- нју Еконоиског л со-цијалп- ог
савста Ујсдин.сш1Х
иација.
Др. Мијо Мирковнћ је на-пис- ао
всћп број лаучилх
KiLiira пз областн трговннске,
индустрнске, cio6pahajne, аг-рар- пе
полнтике п научпе ско-ломп- је.
Професор Мпјо MupKOBiih
јс једап од иајбо.гих струч-ллк- а
за сконоиске н стничке
проблсмс Трста, којн су ве- -
зани с niuaiLCM грапица лз
меЈу Југославнје и Нталнје.
Mupsoiuih je у Југосаавпји , позиат н као културип лсто
рпчар својом Eiinrou Фла-цпу- с"
о протсстанизму у Хр-ватс1- хј
п Истрл, а још впше
CBoiiix песличкпи радом под
пссудоилмои Матс Балота. У
шшзп пссама "Драгн гамеп".
која му Је лзашла у Загребу
1936 годлне .опевап је прп- -
морссп п пстарссн жлвот се-.га- ка,
рибара и морлара, као
п соалјални полоз:ај лашег
ларода у Истрп.
СА ФРАНКОМ ДО СМРТИ
Њујорк, 6 јула. ,— Велпка
тројпца спремпли су се данас
за жестокп сукоо у -- авету
безбедностп Ујгдшмнпх на-цп- ја
no nniaity предложеног
прекпда дппломатскпх одло-с- а
са Фрапковом Шпанпјом
пдућег септембра.
ConetcKii Савез захтева
акцпју сада. Велпка Брпта
нпја п Сједпљене Државе, —
спречавајућп у последаех
мпнуту п з м е н у полптике
(према Франку) — протпве
се прекпдану дппломатскпх
одлоса са Франком бпло садч
пла у септембру.
сосв„Ј0ТсклиоЖбГ
Пнше: ДУШАН БЛАГОЈЕ BHIi
I Но Хитлсровом ллаиу гра- -
бсжљлва кампаља коју су
! лодузсле хнтлеровскс хорде
i 1941 годилс, лмала јс да до- -
веде пемачке (Импсријаллстс
I до свстске домллацнјс. Смрт- -
на опаслост лрстила Је сло
бодо!.убнвом човсчаистпу, a
иарочнто тсшка судбина бн-л- а
је лрнпрем.гена од страие
Хитлера словснским лародч-м- а
Одгојелл у варварскол
духу расле супериорностл,
нсмачки фашлсти лаумнли
су лрсгворитн словслске па-ро- де
у своје робл.с. Давно прс
рата Хитлср јс у својнм јав-ни- м
говорнма л чланцнма
урглрао лотребу уш1штси.а
свнх CioBcua. Говорс1ш о пе- -
мачкој paciioj тсорији, Ста-хн- н
јс у свом Јсдпом говору
још 1931 годиис рекао:
"Добро }e познато да је
стари Рим гледао ла прстке
данаиших Немаца и Фраи-цуз- а
лсто као што претстав
пици више pace далас гле-да- ју
ла словслска плекгена.
Добро је позлато да се стари
Рпм одлосло прсма иима као
према "лнжој расп", као "вар-варим- а"
којк he вечло блтп
потччиени "вншој расн" —
"Велнком Рнму"; и, међу
лама речело, старн Рим лмао
Је п лешто оправдалости за
то, што се ле може pehit за
далашж претставнпк "вншг
pace". Али шта се пз тога
родпло? Родлло се то да су
се пс-Рим.га- нн, то јест свп
--"варварп" уједпнили -- прошв
заједличког 1гепријатс.га, ба-ци- ли
се протнв Рнма и сру
шпли га. Питаие се постав.га :
какве гараитлје постоје да
тврдис претсгавиика даиаш-it- e
"внше pace" nehe довестн
до истлх жалосннх резулта-та- ?
Какве гаралтнје постоје
да he фашистнчки ппсцл и
полптпчари у Берлнпу битн
бол.е cpehe од старпх и нску-сии- х
освајача у Рлму? He би
лн блло лсправннје претпо-ставит- и
да he блти баш обра-тно- ?"
Нажалост, у то време када
су припрсмс за ловн рат биле
у току, cioBciicKii лародл нн- -
су бнли уЈедласлн. Издани
од својих управллча л прс-iiyuiTe- ini
својој судбшш, оин
су лако билл лороб.гсли од
странс хитлеровске panic M-ainline.
Оног даиа када су rpi-беасл.н- вс
хорде хитлсровске
Немач1'с nanxie Совјстски
Савсз, Целтрални Комитет
Комулнстлчкс Иартнје Југо-славн- је
нздао је апе.1 ла ла-ро- де
Југослапнје "да no4niLe
УМРО ЈЕ МИХАИЛ
КАЛИЊИН
Tpchcr jyia умро јс у Мос- -
„ајстаријих бо:
IIieBIJIEa и Јсдаи од лаЈООљуо- -
лешпнх вођа совјстског ла
рода — Мнхаил Калиллш,
досадаши.и лретссдинк Врхо-вно- г
совјета CCCI'-a- . Он јс
тек лсдавно смеи-е- н са дуж
постн претссдника Прховно!
Совјета.а на иегово место до-ш- ао
је Нлколај М. Шверши:,
вођа сонјетскнх радличких
уннја.
Цептралнк ломитет Кому-листич- кс
партије Совјетског
Савеза, С а в е т шпшстара
СССР-- а и лретседништво Вр-ховн- ог
совјета пздали су
следећу изјаву поводом смр-т- к
Миханла Калшмша:
"Друг Калшвин посветпо је
цео свој жнбот борби за ствар
радног ларода, за победу ко-мулпз- ма.
Друг Калпанн бгк
је прави друг Леипна н Ста-лпл- а,
једаи од лајактпвлпјпх
градитеља и пстакпутих воћа
Болшевичке партпје п
јетске државе.
"Жпвотпа слага п плодоно-сл- е
актпвлостп овог велнког
револуцполарца п градптега
соцпјалпстпчке државе, прп-ме- р
су врховног служиа ла-ро- ду
п најдубде лојаллостп
отаџбплп."
борбу, ие штеде}ш снаге л
живота". Дваласстог ј у л a
Цсатралнн комлтет јс издао
позив ла оружаиу борбу
против хнтлсровских окупа-тор- а
"У борбу ! У борбу
протлв фашпстлчклх окупа-торскл- х
балда које xohe да
улпште ле само лајбоље бор-ц- е
народне, B'eh све Словсле
Балкана. У борбу против оку-пато- ра
којп xohe да поробе
цео свет, који покушавају ус-постав- пти лајстрашллје јкзи
ство што га лсторија памти.
У борбу јер је то лаша дуж-по- ст
према совјгтском иаро-д- у
којц се такође бори за
пашу слободу. У борбу до
коначле победе, за унлштеие
фашнстпчке кугеГ'
Одазнвајућл се овом пози-п- у
Коиулистлчкс партлје, ла-ро- ди
JyrociaBitjc почели су
органлзовати отпор фашисти-чкн- м
окулаторпма. Гсрилсси
одрсди нгралл су вслнку уло-r- y
у one toryhaBaii.y хитлс-ровски- х
планова ла Балкалу
У својој наредбл Нрвог uaji
1942 годиле, Сталнп јс рскао
да "борба коју воде пороб-ден- и
лародл протлв лема-чкл- х
фашистпчклх друмсклх
разбојплка, почпие да попрл-м- а
општл карактер . . . цсла
Југославлја и од Немаца оку
плрала совЈетска подручја,
saxeahena су плаиелом герлл-ско- г
ратоваил."
Тако је идеја словенског
једнлства која јс ладахплва-ла7урЈ- а"
Крижапппа,' Свсто-зар- а
MapKOBitha, Ирота Ма-тп- ју
л многе другс плсмслл-т- е
борце била лалнвсла са
повом реалпом садржнпом.
Изолованл, разједшкни и
лороблнл словелскн лароди
били су у стал.у да разбнју
каплју хитлеровске тамллцс
у коЈој је лежала илхова смрт,
само зато uito су главне сла-г- е
хнтлсровскс Нелачкс биле
лривсзалс од странс вслпке
it itohiic 0)вјетскс Pycnje —
мајке Словелства. Псз велн-ко- г
it Mohnor Совјстског Са-вс- за
свет би ф'о претворсн у
огромли концслтрацлони ло-го- р.
To јс зашто сваки пош-тс- н
човек, за кога култура
л налредак ллсу празлс речи
мора бсзфаллчпо бити захва-ла- н
Совјетском Савезу за л.е-го- во
вслико дело — за слас
човечалства од фашистнчке
кугс.
Совјстски Савез uorao je
itcnyiuiTu своју улогу спаси- -
оца човечапства само благо-дарсИ- н
веллким постпглући-м- а
октобарске револуцлје.
СовЈетски Савез ушао јс у
рат као лајдоследплјн, naj-одлучп-
ији
u пајјачл борац за
ободу и права свих лародз,
целог човечалства
У свом радпо-говору- .З јула
1941 године, двс леде.1е no-de
'мучког лапада на СССР
Стал.нп, вођа совјетских на-(Прен- ос
ла стралп 4)
ЈОШ 698,54 ДОЛАРА ПЕТО- -
ГОДИШЊИЦИ СРПСКОГ
ГЛАСНИКА
Овнх дана Управа Сри-ск- ог
Гласнпка јс примила
од органнзацнја из 3 коло-urt- jc
и од двојнцс прнјатсга
појединаца још 098.54 до-ла- ра,
као дар Петогодиш-њнц- и
Српског Гласника.
Нримљсно је из следсћих
.солонија:
Т0Р0НТ0: од Савеза ка-надс- кнх
Срба 502 долара;
М0УНТЕН ПАРК: орга- -
иизација Савсза канадских
Хрвата н Словеиаца
41.54 долара и
КАЛГАРИ: Савсз канад-ски- х
Срба 40 долара.
10 долара јс даровао
Влада Нађ, канадски вој-ни- к,
н 5 долара Јово Самар-џн- ја
из Валдора.
i
ш
ш