Serbian Herald, December 19, 1947

              "9
)
CTPAHA 2 "СРПСКИ ГЛАСНИК Петак, 19 децембра, 1947.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published Iwie wsekly by Srpild Glaanik Publishing
Company— propritton in th Serbian laneuag ate
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излазп сваког уторк и петка
Сва писма и чекове треба слати на
"СРПСНИ ГЛАСНИК"
САДА СУ МНОГА МЕШАРОДНА ПИТАЊА
ПОСТАЛА ВРЛО ЈАСНА
Иослс садашнег зассдан.а Савста
СП0Л.Ш1Х мшшстара у Лондону миогс
стпарн у мсђупароднпм лнтаилша посталс
су миого јаснијс a ncitc п потпуло јаснс.
Наиримср, пијс још посвс јасно да ли
ho пладо САД, Пританијс и Фраицускс са-м- о
прнступити склапаљу мпропиог угово-р- а
са западним зоиама Исмачкс и пнтању
pciiapaiuija, прама амсричком плану, чи
учсшКа СССР-- а илнпспо. Онс, заиста, во-д- о
иатомо сиој посебни, цсиачкн курс. Хо-h- o
лп nolni толико дилско у разбијању са-пс- за
вслико чстпорпцс и нарушаваи.у мс-ћународ- них
уговора и мрђународпих од-но- са
— то има да сс пиди убудућо.
Иостало јо јасно: 1) Зашто амсричкп
II британски иресташшци за врсмо сва-к- ог
зајсдничког засодаиа, а иарочито ио-сл- о
one конфсрсицпјс мшш&тара у Лондо-н- у,
увск за сваки носпоразум окрнвл.ују,
нл чаки icicuchy соијотско ирстстаиникс и
СССР-- а као цслииу. 2) Радн чсга со са-ботир- ају
исилато ратних оштста из запад-нн- х
зона Номачко држапама којо имају
ирапо на то оштстс и за којо држаис јс
рсшсно да им сс дапају то оштстс. 3) Од
куд и зашто долазо мерс за цсиаи.с Евро- -
нс, т.ј. одплЈаи.о заиадних од источннх зс-ма- ља.
4) Какаи јо цил. такозпаног Мар-шалоп- ог
плана. то јест плаиа амсричкнх
мононолистнчко-нмиеријалистичк- их кру-гоп- а,
и иајпослс, 5) Пашто со толико гово-р- н
да lio заиадио зсмл.о морати поссоно
ириступити решон.у мпропног угопора са
Исмачком бсз yucmlia СССР-- а.
Када јо јасно ово, онда је јасно и то за-ш- то
со развија толика xajica у рсакцно-иарн- ој
штамии и у овим зсмл.ама иротнв
СССР-- а и ноних дсмократнја у Европн,
као п грчспита борба .мсђународно и уну-траии- БС
рсакцнје у Француској и Нтали-ј- и
н рсакциоиарно антидсмократскс мсрс
реакцијо у Сјрдпн.рпим Др;кавама. наро-чит- о
у относу прсма споч иароду, која иа-стој- и
да одузмо од народа спа грађанска
нрапа п слободр.
Молотоп у свом гопору, којсг оијаплу-јом- о
у опом издаи.у, ка:ко да јо до сада из
заначиих зона Иемачко ucii.ialieiio само 33
милиоиа долара на спих 20 држава којо
no угопору иолажу прапо на ратно рспа-рациј- о.
Друго, Маршал јо иредложно на кон-фсрсиц- ији
да со no дају ропараније СССР
у caiamii.uM произподима п но иристајо иа
општу cvmv од 10 милијарш долара оште-т- о
за СССР, како јс одрећено у Јалтн,
оправашајупи то. тобо;кр, да Пн то бнло
пррпелико броме на нсмачки иарод.
Tpcho, дов аморнчки монополисти го-по- рс
о потрсбн разлијан.а намачко инду-стриј- с,
која бн имала да помогнс обнопу
Европс, а тако1)с п да снабдрпа потрсбс ис-мач- ког
парода. дотло оин кочо снакп раз-в- ој
шпустрискс нронзводи.е у СВОЈИМ 3.0-иа- ма
у Исмачкој.
Тапо. напримор. ка;кр Молотов, виси-н- а
пндустриско лропзводн.с у занадшш
зонама Амсрике п Гфитаиијо досегла јо је-ди- но
35 процоната од писние која јо била
1УЛ8 годиис. У Совјетској зоии. мецутим,
нзвасла јо па 52 ироцснта нако су у тој
зоии тсжо околпостн за развој нндустриско
ироизводн.с.
Покрај овога. Гфптаинја изпози угљсн
из Нсмачкс уз врло ниске цсис и тај ncni
угљси продајс у иностранство уз внсокс
цснс на чсму каппталнсти право маснг
профитс. To она чшш н са номачким дрвс-1о- м.
Амсрички нндустрнјалисти. иа другу
сггану, улажу свој капитал у нсмачка
претузсћа: no дозвољавају ралвој нидус-трнс- ко
.MiipnoioncKO производњо у својим
зопама и тако омогућавлју за V3 јевтину
цоиу купују фабрико. Узто, САД дају кре-ди- те
под условима које само одсрђују. Нду-h- o
гошпо H3iahe за такво кпсдито у своју
зоиу око 1 милијарту п 500 мнлиона ло-ла- па.
To ћо сво пмати да вратн и исплати
иомачкн народ под условнма какво нм од-1с-чс
аморички монополисто. II далс. она
но зозпољава ча ночачка шпустрија ра-д- и. а сама увози у Номачку такве ствари
којо би лако она могла производптп.
Свс у свсму ката би сс иа јсдној злра-в- ој
ociioBji ставила у погоп сва немачка
шпуствија под контролом Поликих сила
за производњу мирнодопског матсријала.
ГОВОР МОЛОТОВА 0 ПОЛИТИЦИ ВЕЛИКИХ
СИЛА У ОДНОСУ НА РАТНЕ РЕПАРАЦИЈЕ
(Пренос са стране 1)
никакав начпн не сме дозво-лит- п
обиова ратне иидустрн-је- ?
"Једиа полптпка је да се
ставп развој мирнодопске пн-дустр- пје
у погон п да се та-к- о
повећа пндустрпска про-пзвод1- ва
у западнпм зоиама
од 35 процената најмаие па
70 процената у поравнавану
впспне нз 1938 годпие, a то
зиачп п да оз двоструко по-ве-ћа нсплаћпваае репараци- -
ја која (виспна) сада постоји
у аигло-америчкп- м зопама. У
овом случају одваја11ем 10
процената од садаппде пропз-води- ч;
остаће Немцпиа GO
процеиата пропзводп уме-ст- о
садашапх 35 процгната.
Као резултат тога, псплаћпва-њ- е
репарацпја од садашос
рпопзводие пзвршаваће се, и
дале, Немцп би самп готово
дупло впше добнвап ниду- -
стрпскпх пропзвода."
У везн тога Молотов каже
да иа том не треба остати,
век да се подузму мере да сг
впсппа немачке пндустрискс
пропзвод!Бе повећа н пзнад
70 процеиата у поравнаи.у са
впсппом пз 1938 годшге. Са-д- а
је пптаае да сс почне, да
се утаре пут за Bchy пропз-води- у
немачке пидустрпј.
Алн под коптролом чстирн вс-лп- ке
спле. Тако he бптп мо-гу-Ке
одвојптп део за нсплаћп-ваа- е
репарација од садашне
производае п у псто време
бо.ге задово.гитн потребе ие-мачк- ог
народа. Тако бп и сам
извоз 1гемачкпх производа у
Амо има, ни
нема
Дамјана Мраовића из Сара
Иванишевићу у
'
Дамјан јс отишао са својом
другарнцом из v
Југославију у Другој груии
паших повратинка нз Канаде.
Иисмо друга Дамјана гласи:
Драги друже Иванишспнћу,
сигурно сн већ иокислио ви
шс иута што тн сс ис јапл-ам- ,
а сигЈ-рн- о сам ти обсћао v
Монтреалу да hy тн сс јави-т- и.
Ллн сво nchc, сво, јаплли
сс ја — моне добром другу.
Л чућс и опи који ие ба во-ле- ли
чутп да се ја јавллм.
Ово јс ФНРЈ друга зем- -
лл. Ово је иова зеилл. Ово
јс землл краипога п лопата
којц са пуном napou раде па
обиовп порушеие Отаџбипе.
To су наше атомскс "бомбс",
"бомбе" које ми градпмо, a
друге "атомске бомбс" које
граднмо м које још сећи ек-с1Моз- нв
дају — то јс БРАТ-СТВ- О II ЈЕД1ШСТВО ira-ui- cr
нарада.
Да ти пишем о путоваиу,
ти сп го већ чуо да смо срет
ио CTiirju. Нас псшто прско
6 стотина путпика н посаде
1ађе "Радник" и једна начка
која је ушла вероватно на ла
hy у Монтреалу бсз путнице.
jcp су и аој сагурно всћ клс-ве-те
мачкове прогив наше зеи-л,- е
досаднле.
Како рекох, сретио смо сти
гли иа нашу свету обаду у
загрллј Е, драг
м°ј ДРГе Иикола, ада се см
реакцнја срозала као круи-пн- р
кад пронрзне, а нарочито
та наша снротиња што сс bo-sh
у Пулатових колима иа го-лн- м
даскаиа. Пска узму no-ne
ham па нска се огледају у
и.ега па he Biibcni како су се
срозалн. Иишс пута помиш-ла-м:
што свс опи ннсу пнса-л- н
нротнв наше зсмас? Алк
кдд сам дошао овамо увсрно
сам сс да су лагалн. Како сам
се уверио да су аиховс нови-н- е
лагале, тако сам се уве-ри- о
да су наше новине —
ирпски иаспик — писале
истнну таман онако сако и
јсстс.
Овамо нема што тамо пма.
Али нп тамо нема што овако
пма, овде народ нма своја
права. Та су права у шакама
радннку и ccwkv и свакох
ономе ко је памстан na с нн-v- a
раме уз раме пде и ко је
ншао када пм је најгоре бпло
тај иоже да жпвп као слобо-да- н
човек у својој
друге зем.ге бпо већп.
Треба пмати у впду, каже
Молотов, да he се у извесиом
периоду времеиа ргпарацпје
псплатитц н тако ће сва ннду-стрпс- ка
пронзводаа остатп у
рукама иемачког народа.
(Мпслп када се земла пре-васпп- та
у демократском ду-ху- ).
Ако се таква полптпка
прпменп онда нема нпкакве
основ} за прпче да he се зси-вот- нп
стандард немачког на-ро- да
сма1Бнтп ако се буду ре-парац- пје плаћале од садашне
производие. Напротпв, тај
стаидард бн се повећао мно
го више него као што се са-д- а
радп у западнпм зонама, a
што сг иастојн замаглитп тс-орпја- ма
Маршала п Бевпна.
"Совјстскп Савез сматра да
је само садашЈБа политпка је-дп- на
која је познхпвна и при-меап- ва
проблему обнове мпр-нодобс- ке
иемачке индустрн-је- .
He може битп ycMite да
ова прогреснвиа полптпка не
бц так-oh- e иапшла иа потпу-н- у
подршку са стране немач-ко- г
народа.
"Друга политнка је спреча-Bait- e
обнове немачке ппдуо
трије, да се oneMoryh Нем-цпм- а
да обнове пропзводиу
машпиа, текстила, o6yhe, хра-и- е
хемпске индустрнје п дру-ги- х
грана мнриодобске ни-дустрп- је.
Ова политпка олак-шав- а,
наравио, продају стра-н- е
робе у Нвмачку, алн то по-пи- ва
на неспгурипм темелп-м- а.
"Ако се спречава обиову не- -
шта али
шта има
Писмо
Ннколи
Ниндсора
Огаџбинс!
010БОД
ева писао
НОЈ ОТАЦПШШ!
ФНР је са нај
драгоцелијем благои плаћс-на- ,
а то јс са крви нашнх на-ро- да
и иаших синопа. Док
сам још тамо радно у своме
занату као мссар cchax сс ка-к- о
је јсдном дошао човек са
осудом (лопцсм) н тражи да
му дадсмо крпи. Пндио сам
на псму да ннјс кобасичар н
да лећс крвавнце правити.
Пнтам га "зашто му треба
крв?" On nit исприча да је он
фармср (ссллк) и да има ис-боли- бо стабала брескава које
ие рађају, па су га л-уд- н упу-Tiii- ii
да их залпје са крвн н
да he онда сигурно родитн.
Тада сам одмах иомислно иа
моју родну груду како је она
крвн залнвсна. Значи н оиа
he сва уроднт новнм пло-до- м,
што јс н доказано.
Ево једиога вслпког плода,
за који јс цсли свет чуо; тај
плод који је из крви никао,
а са знојем и трудом нашс ом-ладн- ие
окупан, то је пруга
Шаиац-Сарајев- о, којн је плод
уродно за 250 дана 250 кн-ломет- ара
пруге. Када је први
Воз дојурно у Сарајсво паш
друг Тнто дошао је спсцијал-н- о
у иаше Сарајсво да доче-с- а
први Поз н да даде прпзиа-№- е
градител.нма тога новога
БОРБА
Београд. — Иод пасловом
мТагом анеричке колоније
Чиле" ПОРБА од 4 дсцсмбра
пшне да је влада
пре лсколпко дана забранила Удружење у
За овакав
иступ — ппше БОР
БА — в.1астн ие-ма- ју
никаквог оправданл.
Ову провоЕацију протнв Ју-гослов- сна
службени францус-к-ц
прстставкнк објаснио је
тиме што "правнла Удр-жеа- д
нпсу још бнла регистрована".
Мсђутпм, Удружеље је још
прс две годние поднело мол-б- у
за одобрте статута. У ие-ђув[ем- ену
власти
су одобравале све u
рад
је — на-став- лл БОРБА — да је Удру-жсн-е
у Францус- -
оиа би била у стању да свс рат-н- с
оштсте; да сиабдева себс и да тако.
нзмснама помогио у обновн п
другим зем.гама Европс. Нстина, на тај
начнн no би нмалн таквог профнта амо
мачке пндустрпје због страха
да he она постатп компеш-то- р
(такнац) пзв-гснп- м аме-рнчкп- м,
п фран-цускп- н
монополпстпма, оида,
иаравно, и,езпна обнова бп се
још впше кочпла п ставлале
бн се препреке на пут да се
обиовн и подпгне на своје no-r- e. Алп таква полптпка нпје
само на штету иемачког на- -
рода, него се она такоће ко-с-п
са пнтереспма другпх ев-ропск- пх
народа. Она бп не
пзбежпо завршпла са иеусгге- -
хом п она ће дпскредптоваш
I такву реакцпонарну полптп- -
ку.
"Какви су резултатп? Зем-ља- ма које су препатпле не-мачк- он
агреспјом обгћапе су
ciaiteu сувпшнпх
немачкпх прпбора. Алп, ме-ђуи- т,
ове пошпл.ке су сведе-н- е
на нпшта.
'На другу страну нпсу
створенп условп за доводио
iiCKopiiuihaBaiw огромне ко-лнчп- не nociojehnx прпбора у
иемачкој нндустрпјп. Као ре-зулт- ат
тога нногп пемачкн
заводп стоје непомпчнп Belt
преко две п по годпне, оии
нпсу опоравлеип, онп рђају
п упропаштавају се.
"У огромној Behniut немач- -
ке фабрпке иемају uoryhnoc
ти да почну нормалнои про-пзвод11- ом
упркс" покушаја
многлх док рад-нпц- н,
технпчарп п пнжпиери
иемају да добпју
рад који желе.
"Само поједшш пидустри
скп монополпстп са одређс- -
нема тамо
тамо амо
је
"оронто
Југославнја
Француска
Југословсиа
ФранцЈ-ској- .
француске
фрашусЕе
прнредбе
Удружеаа.
Југословена
нсплаћујс
узајамшш
брптанскпм
репарацпје
пронзвађача,
могућностп
којега
плода. А оваквп плодови
цветавају сваким дапом ши
ром наше нове ФНР Југосла-внј- е.
Када сам дошао овамо ин-тересов- ао
сам сс о усташама
и чстницлма н испнтпвао да
ли hy чути од кога, да ли
опалише нетак једни на дру-re- ?
He, Bch правп ратни дру-гов- н
раме уз раме са истим
ИИЛ.СМ.: кол.11, палн и жари
поштено и мирно становимш-тв- о
м оне фамвдије чнји су
иужевк били на страни на-родн- ој
у народној ослободи-лаачЕ- ој
Сорби против Хитле-р- а
н Мусолцнија. To су онп
потврднлн н са њнховни бјс-г- о
раме уз раме преко гра-ии- це
са Нехцима.
Миого пута помпслпм иа
моје Кордунаше тамо. II овом
прилпком ја вас, драгп мојн
зем.гацп, поздравлам пз na-me
СЛОБОДНЕ ОТАФБИ-Н- Е
п поручујем iau да још
нпје касно да пзаКете на пра-в- п
пут са којпи путом пду
даиас ваша деца п родптелп.
као п чптат народ папк
Отамбпне ФНР Југославпје.
Немојте вероватп оипи којп
вас одвраћају од ваше деце п
којп вас плаше са другпм ра- - то, јер то су богаташп којп
бп у пстпну желплп друга
(Пренос на стоапп 3)
П0В0Д0М ЗАБРАНЕ УДРУЖЕЊА
ЈУГОСЛОВЕНА У ФРАНЦУСКОЈ
противјухосло-вснск- м
"Карактерпстпчпо
кој растЈ-рен- о управо сада ка-д- а
је Труканом влада. ио ва-рее- ну
америчкнх нмпсрнја-лпст- а, п)€дуе.а бруталвн ао-хо-д
вротнв фраицускс радни-чк- е
класе и свкх демограт-ски- х
снага у зеили. To поса-зуј- е
да оа прововација није
нн мало случајна".
У ФранцусЕој пка много
стравнх агевата — водвлачи
лист — и вровокатора вао в
удружела која су qeдиштa и
цеигар делатвоств страввх
агената. лв то су амернчЕП
агепти, то ј Удрухев Фрав
цуска-Америк- а, то су дего-лвствч- Ее бавде у чвјвк редо-внм-а
нма и хитлероваца. To
су коначно усташе а четвв
цв врбовавв у војсву, који се
давас боре у Индосинп про-тв- в
вветвамског иарода и
Фраввуској иротив штраЈЕа-ша.- "
рнчкп шцустрнЈалнсти и банкнрн, алн
зато би пмали свропски иароди велпку ко-ри-ст.
Ето, ту су осношш н главни разлозп
за свс ово што смо горе навелп.
нпн странпм концеснјама до-бпва- ју помоћ од окупационпх
властп у западним зонама He-амчк- е. To ле може п дале та- -
ко пћп. ива полптпка ко-че- пл
иемачке пндустрпје мо-р- а
се напустптп. ТДек he се
онда повећатн жпвотпи стап'
дард у западној Немачкој."
Говорп се често — каже Мо
лотов — овде да Совјетскп Ca-ses
прпма нзвесие репарацп- -
тг за штету која му је наие
meiba у рату. Алп се ћутп о
томе колпко пзвлаче пз запад-нп- х
зоиа п уз noMoh пндус-трпјалпст- а
амерпчке, брптан-ск- е
п француске властн.
"Правда свакако захтева да
ово не смемо заборавптп."
Молотов каже да су брнтан-си- г
властп пзвеле велпку ко-лпчп- ну
угл.ена пз Рура п тај
псти углен продавале у дру-r- e
земл,е за којп су добпле
огромну суму профпта, a то
не стојп у уговорпма да се
може чшштп. Исто је тако по
пптаиу дрвета. На стотшве
мплпона долара сс зараднло
иа овај иачпи. "Алп то сс не
зове репарацнје", вели Моло
тов. "Међутпм, ово стварпо
нпје разлпка од репарација,
алп ипко не тражи да ог даЈу
рачунп о тпм репарацпјама."
Покрај тога страип индус
трнјалпсто и банкири нско
рпшћавају такву слабу ситу
ацпју у западипм зонама He
мачке и купуЈу разиа прсду-3eh- a
уз јако инску цену.
"Амерппкп н бритапски ка
пптал пробија у немачку нн
дустрију па шнрокој скали н
без коптроле; on Belt ради на
свој иачии у нидустрнји уг
ла, гвож!;а п телпка, хсмнји п
другој пндустрпји."
Огромпп профнти којн се
праве на тај начии добпвају
странп бапкпрп и нидустри
јалпстп. На тај начнн страин
каппгалисти лакше могу да
прекупе и освоје иемачку nil
дустрпју н да праве још
огромнпје профпте. "Али мо
жг ли се такво стаие сматрати
порналнпм и можг ли се уои- -
ште дале дозволпти да тако
остаје немачка нндустрија?,"
ппга Молотов.
"Онда, узмнмо niuaite кре
дпта који је, каже се, дат
Немцпма од стране Сједшие-нм- х
Држава и Всликс Брпта- -
нпје. Belt je овде речсно да
немачкн дуг самој Америцн
пзнаша годпшае G00 милнона
долара, а зајсдпо са Брнта-ннјо- м
700 мнлнопа долара и
још се тај дуг noBehaea. II још
се Немце mije пнтало, да ли
је тај кредпт прнхват-ш- в под
условпиа које су iiw поставп-л- п
странцп."
У западп зоие Немачке не
довози се само иешто храпе
пз Сједпаенпх Држава, Belt
чак п кухнискс приборе и
креветп, TeKyhinie и етле за
подове, а исто тако вппо п
Kaiase. "Постоје, наравио,
страни трговцн који од тога
пмају пнтереса", казао је Мо-лото- в.
Значи, све се то ноже
производпш у самој Немач
кој, п баш због тога аисрич-х- п
ионопашстп нс дозво.га-вај- у
да се ncrnahyjy ратне
репарације зем.гама које има-ј- у
да те ргпарацнје добнвају
н због тога се они противе да
се стави у norou мириодобска
мемачЕа пндустрија.
У садаиииш условима све
то ствара велику нифлацију
страннх дугова са којима је
Немачка суочена." Молотов
каже Немци св-- г то, н миого
другпх стварп, могу произво
дпти п да ие падају у нифла-цнј- у.
По амерпчком плапу пред-лах- е
се н дага такозвана
"фпнанспска nouoh" долазеће
годпне у пзносу од 1 мплн-јард- у
п 150 мплиона датара.
II опет сс пг ппта "Немце да
лп су прнхват.гпви условп за
нпх еојп пм се nauehy дава-ие- м
тога кредпта. II пошто се
пндустрпја у западнпи зона-м- а
Неиачке не развпја lieu
цп немају могућностм да нс-пла- гг
назад текредвте.
"Немачкп дуговп у запад-нп- м
зонама ускоро ће досећи
ва кплпјардне долара. За не-игч- кп
народ he бптп далеко
техе да то отплаћују те дуго-в- е
него св репарацпје". .... На основу свега тога Моло-то- в
тражп да се сместа прекн-н- е
са полптпком саботпраиа
псплаћпваиа ратнпх репара-цпј- а,
кочеп.ем операцпје мпр-подобс- кг
немачхе пндустрпје
у западнпи зонама п осваја-не- м
те пндустрпје од стране
страппх монополпста, јер та
полптпка пде на штету обно-в-е
свпх европскпх земал.а.
Политички преглед!
БЕОГРАДСКД "БОРБД" ПаВОДОМ ОДПАСКА
У ПДРИЗ АМЕРИ10Г РАТНОГ ХУШКАЧА
У r.e.m ca догађајима у Француској бсо-градс- ка "Борба" од G децеибра у чланку
под иасловом "Иотпаљивач рата Да-t-c кује
иаверу протнв Француске са Де Голом" пп-ш- е
нзмсђу осталог:
"Долазак америчког ратпог хушкача Дал-с- а
у Париз и његовп преговорн са Де Гр-10- м
радн увођепд војпе днктатуре претстав-1чј- у
у колпкој се мерп америчЕИ ссспаизио-инст-и
отвореио мешају у ynyrpamitc по-счо- ве
Француске. Ннтервепција Далса. која
дочазп управо у овом момепту. nosasahe још
Јачс француском народу у чнјој се службн
палази пстеннст Шувап, десни соцлјашстп
на че!у са Блумом и аваптурпста Де Toi. To
сс открнто отвореинм учешћеч амерпчког
потпамтача рата, Да1са у завери протш.
фрапцуског иарода и Репубшкс."
БЕЗОЧНГИ ДВОСТРУКО ИЗРАБЉИВАЊЕ
ПОЉСКИХ ДЕВОЈАКА У КВКБЕКУ
Познато је да су канадски богататидо-iipruai- ii
innecne rpvnc noi.ch-n-x илбегшцада
i их потрсбе као радну спагу у својнм пре-- ј
дузсћииа. Тако је н Дноие у Квибску допрс-- !
мио око 100 ПОЛ.СКИХ дспоЈака да му раде уз
I мнзсрне наднице у фабрнцн у Ст. Popbcc
псус-- у. иекс од тих пол,кипа инсу моглс вн-ш- е
да подносс такав јкнвот па су цобсгле,
за којима су чак и власти трагале.
Та господа, робовласпицн, иастоје сада
да one друге девојке наговарају'н присилд-гај- у
да се одрскну своје pohene земл-с- . II то
nun користсза иатитнчкп н морални капитал
против ногског дипломатског претставни-штв- а
у опој зсмлн као и против државс IIw
ске, која јс дала б милнона жнвота у рату за
одбрану н самс Цанадс од хиглсровске р-ia-ne
н илсклиичкс освајачке баиде.
Прстставннк фабрнкс Диоие где тс де-вој- ке
радс каже да су one потиисале ио:у у
којој осуђују naicKc дипломатссе претстав
пнке у Кападн. Та:о се онс употрсблдвај
па дпоструко !!зрабливанс, фпзнчко израб- -
л.ппан.с у раду и политичко прогив демо
кратскс IToickc. Тако су оне пзбавд.снс нз
пацистичког ропства, а стварпо су опст гур-нут- с
у друго роиство.
ДД ЛИ ЋЕ GE TO УСВОЈИТИ И ПРИМЕЊИ-В- Ш
У ПРАКСИ, ГОП, ТРУМАНЕ?
Гпецијалпа конншја претседника Тру-мак- а
па вшпу наобразбу лргдложша је овнх
дала бстилатно шктоваае у оснопппм iiieo-1ам- а
it за две годнпе у Калпџима. Ковпспја је
такође позва-i- a да се укнлу рсгтригцијс ко
је постоје против цркаца н Јсврсја у шко-ча- ма
СЈГДШ1.СШ1Х Држава.
Она предлаже дз се подпгае упла!швап.с
шкшарпнс у вишпм школава а у нижпм —
кз1 и иу — да држзва треба сносвтп све тро.
шепвс као л даватп студепма зсрапу, ста-no- ne
it томс слпчпо.
Зиачн да је у аксрнчкпм школама saitc-т-а
nocTojaia рестрвхцпа протпв црпап.а, па
и протпв Јеврсја. Нма jota у тој se4i мио
го Хотела у које црпци не ewejy во завирн-Ti- t,
и ма н реетопапа где уопвгтс ие смсју
црпцн за!ш да једу, сала у гоје црпачкп
младпНи л девојке ве снеу ућв да играју
са белим. II још Далс. Хувер, Вапделберг,
Марша, ла и Трувап јако мвого говорс о
амсричкој демоЕратпји tao о пекој бодој
форми демократпјс. Они ииају тендепцију
дз сс мсшају у туђе земље иод изговорои да
у ii.li мз ле постоји дсуократија ва желе дз
у Н.ИМЗ завсду, такву, евоје врсте деиожрз
тију.
Прсдлог te говпслје !е ивав падигалал.
Дпгздашиа пеправдз у школама присплдвп
ia je лацноналпе групе да тгижс ппаво иа
гвпјс посебпе школе. Комлсија е усталз про- -
тип тнх по)ава н зато сада предлаже взвеспу
помоп jicatana и укпда1М: тих рестригдија.
Xohc ли се то усвојитп и прнме.нвати у
праксу. то јс друго пптале. Ажо 6viv и та
обећанл поштовали гао н међунаподне vro--
nope no mitatty одпоса лреиа бАЛЕапсклм
зсм 1лма, по питаи.)' нгуетака у Tyhe пословс
сао it no питанл' упеђела Неначке — онлз
he ђаци н дал.е гзми шаћати ткшован-г- , a
ргстрпЕцнја против прнапа и Јеврсја у аме-ричЕ- ии школама nctahc и дам. дое је народ
не усипе
МАЂАРСКА ШТАМПА П03ДРАВЉ4 ЈУГО- -
СЛОВЕНСКО - МАЂАРСКИ УГОВОР
Гва мађзргкз ттавпа 9 лпгмбра на пр-ви-м
стравппама пстицаа je значај потпнси-взп.- 3
уговора о прпјатегсгву, сарадљп и %--
За
ампој помоћи взвеђу Југославпје и Мађар-ск-е.
"Сабад" наглатава да сглапак-- е уговора
пзмеђу Југославије н Mahapc€ с всвревом
радотћу примају ке само звамлчвп фаетори
него и тпроЕн слојевн сввх мврол.убпвих
народа. "Нријателсг80 ЈугославпЈе — каже
лнст — епзрецнво мвого звачи за нас Ham
рад л лзша борба nehe остати бесуснешпк,
јер се можемо ослонвтп на искрено пријател-ств- о
народа Југославпје."
"Хнрлап" nariaroaea значај чннспице да
се у овом делу Европе пзграђује дело мпра,
дое реакцпопзрне спле широч света говорс
о рату. "Mahap неп" посвећује готово у це-10С- ТИ број од 9 денелбра потписивак.у уго-вор- а,
са пизом фотографија о значајнлм ио-мептп- ма
посете маошала Тита, АлеЕсавдра
PaiiF-оппћа- . ЖујевнКа, ћвласа. Кпдрича и
tnvrnx претставниЕа Владе ФНРЈ. Лпст
"Пшаг" допео је п уводвп чЈанас о ллчнос-1- и
Маршзлз Тлта.
ат тџ "- - "'"-јзе-
р
rf-'i-i
"TJgSH- - s
V