Serbian Herald, October 22, 1946

              --ч- врт - ~ -- т-
Ф
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цена годишњој претплати за Канаду 4 долара, на пола
год. 2.50. За ниостранство, год. 5.00, пол. год. 3.00.
Год. 6. Број 357. Цена једном примерку 5 цен.
Како je ниско пала аме-рич- ка
дипломатија
Ире пар дана америчкн Стет департмеит упутио је
југослопеиској владн ноту оптужујупи Југославнју да држи
у концентрационии логорнма америчке грађапе без оптуж-б- е.
У америчкој ноти кажс се да се ти "амерички граћаии"
држе под условима ропског рада и да их је неколико помрло.
Немајуни ваљанпх аргуменага против аргумената Југо-слави- је
и iteinix оправданнх захтева по питаи.у Трста и
Јулиске Крајине, као п по свпм осталпм пптањпма, амерн-- ч
чка днпломатпја је, као што је познато, органпзовала про-вокацн- је
и ашијугословенску пропаганду пред и за време
Мпровне конфереицнјг, да би на тај начин припремпла
јавно Miieibe за доношене неправеднпх одлука конферен-цнј- е.
Тако је дошло до многобројннх антнјугословенскпх
нспада п провокацпја иападнма на демонстрацпје Југосло-вен- а
у Трсту н Јулпској Крајинн п до повређнвапа југо-словенск- ог
суверенптета прелетапем амерпчкпх авпоиа пз-на- д
југословенског терпторнја, што је довело п до o6apaita
I амерпчких авпона у коме је попшуло неколпко авпјатпчара.
Сада оггет, пред заседање генералне скупштпне Уједп-iteiui- x
нацпја н пред заседање Савета пностранпх мпнп-стар- а
велнке Четворпце у Њујорку, америчка дппломатпја
прппрема терен за дал.е неправедЈге одлуке нли за потврцп-ва- н
неправедио донешеинх одлука на Мпровиој конфе-ренцнј- п,
ни мае п више него иптрнгама о тобожием држа-н- у
у концентрацпоинм логорпма ухославије амерпчкнх
држав.гана, о пховом тобожием ропском раду итд.
Ти "амернчкп rpahaiin" о којима је предата амерпчка
нота Југославпјп, нпсу инко други него иемачки нацпстн-чк- и
"бупдовцн", којн су билн најефектнвнпја Хнттерова
пета колоиа у Југославнјн за време ослободплачког рата,
холашп п пљачкашп народа Југославпје.
Тако је ипско пала амерпчка дппломатнја, да лажним
оптужбама п одбраном ратиих злочинаца иајгоре врсте бра-н- п
своју реакцпоиарну пмперпјалистичку полптпку. Она
заборавла да је судбина такве полнтнке увек, прг илп после
дожпвела жалосну судбпну, па he дожпвети тако н ова.
Међу тпм бундовцпма можда пма онпх којп су рођенп у
Амерпцп, алн којп су дошлн у Југославнју п посталп lbenii
rpal;aim н као нацпстп чшшлп злочине. Алн све п кад не
бн били југословенски rpahamr, а шта је са одлуком ввлпке
Тројнце о томе да злочпнцн буду предаии земљама у који-м- а
и. — .. cv впптлп алочпне? — , — .— ...... — .
Лишш.јп.!, Wri.i т: ..-- v- д--Југославији нема ро- -
пског
л --,% .£~ ► л ' ' --"&
рада
Отправинк послова при југословеиској Амбасади у Ва-шиигто-
ну
Др. Сергнје Макнедо одговорио је на ту амсри-чк- у
иоту, иобпјајућп амернчку оптужбу.
"Југословенска влада, каже Др. Макпедо, увек је строго
поштпвала права свнх амернчкнх грађаиа. Ја иајодлучнпје
порпчем да је пједан Амерпканац подвргнут ропскои раду
у Јутославпји, илп да ропскп условп рада постоје у мојој
земљп."
Маклсдо је нзјавно да те особе спадају нод југосло-венск- н
закон, који је једнни меродаван у овој стварп и да
су те собс југословепски грађани. On је рекао да Југосло-венск- а
влада држп око 110.000 особа 'немачке мањнпе у Ју
гослаппјн", н каже да су у тој групн укључепн онн о којима
се говорн у саопгатеау Стсг департмента ттампп.
Али те особе, рекао је Макиедо, прнпадале су југосло-вснско- м
исмачком Пупду и да су бнле "Хитлсрова најефек-тппниј- а
пета колона у Југослзвијн."
Многи нзмеђу ltnx ступили су у Немачку армнју када
је прегазнла Југославију н сачшвавалл су Прннц Еуген
дивизнју н СС трупе, бапде којпма пема равнпх по варвар-ств- у
н које су клале југословенске војпике п цивнле, док
су другп служплп као гестаповскп агептн.
ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА
ИСЕЉЕНИЦИМА
Амбасада Федеративне Народпе Републнке Југославнје
нз Ваншигтона јап.га:
Умолдва се уредншитво да у једном од иареднпх бро- -
јева свог цсаеног лнста донесе обавест следећег садржаја:
"У амерпчкпм новннама на српском, хрватском п сло- -
веначком језпку запаженп су огласп поједпнпх прпвапшх
трговачкнх предузећа, која нуде упуте за путоваиа, путне
псправе, впзе, пнтана власнпштва, оставштпна птд, у везп
са Југославпјом.
Југословенској Амбасадн је част скренутп пажну свп-м- а
који се пнтересују за бпло какво пптане у везп са Југо-славпјо- м,
да се за сва обавештенл обраћају на јутословен-ск- а
претставипштва, т.ј. на Посланство ФНР Јутославпје у
Отави п Консулат ФНРЈ у Моитргалу, где he добптп св?
аутентпчне ннформацпје бесплатно.
Док се ие успоставе званпчно овлаштена предузећа,
само овдаиии претставништва ФНР Југославпје могу да-ва- тп
веродостојие упуте, пиформацпје и обав-гштеаа- .
АМБАСАДА ФНР ЈУГОСЛАВИЈЕ,
Вашпнгтон."
0 УЛАГАЊУ НОВЦА У ПОШТАНСКУ ШТЕДИОНИЦУ
, ЈУГОСЛАВИЈЕ
Југословснско Послаистсо нз Отавс јавља:
У возн упутстава по прсдмсту улагања новца на
штсдњу код Ноштанскс штсдноиицо Ф. II. P. Ј., Послан-ств- о
нзвсштава да до сада нијо још васностављси промет
мсђународннх упутннца измсђу Каиадс и Југославпјо.
Чим такав промст Судо отворсн, нсељеинци бићс изве-штс- ни
путсм штампс.
Цабрић.
Ji tf BiiipafflpMlpyy
НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ
TORONTO,
Вјенеслав Молотов о раду и ре-зулт- ат.
Мировне конференције
Слсдећс је нешто покраћеи
говор Вјећеслава Молотова,
мшшстра нностраних посло-в- а
Совјетског Савеза који је
одржао 15 октобра на Ми-ровн- ој
конферснцнји у Иа-ри- зу
како је објав.геи у "Њу-јор- к
Тајмсу".
Молотов је рекао:
Прегледајуви мировнн уго-во- р
са Фннском, конференци-ј- а
довршава свој рад н мн
сада можемо вндети каквн су
први резултати, општи резул
тати, постнгнутн у току ове
конференцнје. Овај састанак
у Иаризу претставлд првн
покушај да се успоставн ши-ро- ка
сарадиа међу свнм држа-вам- а
н да со успостави чврст
м нр после рата kojii je тек
мпнуо.
Мн овде вндимо ујсдшкснс
преставлике малнх земалл уз
преставиике велнкнх, са ци- -
л.ем ла се изпади мировне
уговоре са Нталнјом, Руму-нијо- м,
Бугарском, Мађарском
и Финском. Ови уговорп мо-ра- ју
прсставллтн темеле чвр- -
стог мнра у liBpqiiu.
Алн, да бн одговарали на
шим очскнвапнма, ови угово- -
pu Mopajy одговаратн дуии-ки- м
тежидма народа н Сатн
ефективна одбрана лроти
агресије. Најзад, они морају
садржавати у. гби-принц-
иис
демократнје, установ ОД- -
говорност агресора и казии-т- н
га, н то без ocehaiua духа
освете ирсма побеђсној стра-нц- и.
Онн такође морају га-раитов- ати
безбедност иарода
и исковати анхово једннство
против сваке нове агреснје.
Овој конфереицнји пред-ходн- о
је важан припремин
рад од страие Савета мнннс- -
тара нностраних послова ве- -
лике ЧетворицЋ. Тај Савет
проучно је главна nmaita.
Он je доисо одлуке у иогле- -
ду граиица непријател.скпх
земалл. Uu je проучавао пн-та- ие
репарација, премда ни- -
је о ЈБима решавао у аиховој
иотпуности. Uii je такође оо- -
ставио рестрнкцнЈе воЈпе прп-род- е,
којн he бити примен.е- -
не на one земл-- е Koje су онле
сателити Немачке.
Ио великом иизу пшања
бнло је могуће доћи до спо--
разума међу великом Четво- -
рнцом. На другу руку„ друга
извесиа (питана) пису се мо
гла решити. Нарочито по
екоиомскои питаи.у нпје се
могло доћи до пуног спора-зум- а
велнке Четворнцс. Дру-r- a
ninaiba од мањс важностн
micy претресана.
Иарншка конфереицнја са-ста- ла
се да да своје Mnuueibe
no тачкама садржаинм у мн-рови- им
уговорима, о тачкама
по којима су Чтворица по-стиг- лн
споразум, као н о оним
о којпма тај споразум иијс
аостојао.
Какве су прве поуке које
се треба повућц из заседанл
која су одржаиа?
Ту се види да je по пита-ibiiu- a
о којима су велика Чет-вори- ца
постнгла споразум,
такође постигнјт споразум 21
државе иа конфереицијп. Ис-тни- а,
нзмене су се учнниле
ту н тамо, алн one не Meitajy
суштину прнпремленпх тек-сто- ва
осим no miTaity Трста.
Ho iniTaity Трста мл смо
занста бнлп сведоцп да је
конференцпја пошла корак
назад када се упоредн са о-н- ии
шга је бнло нредложено.
Донешена је одлука антде-иократск- ог
карактсра, која се
не поклапа са оннм шта на-лази- мо
у тексту предложеном
од страпе Савета велике Чет
ворице.
Ко је одговорап за овај не-спораз- ум,
за ово noMaibicaibe
солидарности? Ова одговор-нос- т
тешко пада па три зем- -
ONTARIO, FRIDAY, OCTOBER 22ND, 1946.
i.p.' „Ci'e.i"t iiibene Ложаве.' Велп- - I ку 1рнтаннЈу н француску,
које су прекршиле дате оба-вез- е.
Ако сада испнтаио садржи-н- у
тачака по којима су вели-к- а
Четворнца дошла до спо-разум- а,
о којима је онда мо-га- о
бити ностигнут сиоразуа
од стране 21 државе (миров-п- с
конфереиције)м мн конста-тујем- о
да су резултатн, који
су nau свнма познати, били
у генерално' задоволлвајућн.
Ми зиамо да одлуке које
су допешепе у томе погледу,
одговарају ци.гевнма за . ко-ји- ма
теже демократске снле.
Ha nnah", у томе нма поука
која настајс из ibux. To је
да када су земл Уједнаених
пација које су подпеле иај-већ- н
део терета који је пао
на нихова леђа у току аихо-в- с
борбе протнв заједиичког
нснрнјателд, када су велнка
Четворица дошла до спора-зум- а
.изглсда да суштпна овог
споразума одговара же.гама
чптавог дсмократског света.
Али понекад тај споразум
међу велнком Четворицом пе
може се постигш, нарочито
што се тиче nutaiba репара-inii- a.
о власннштву v нпо--
страиству које припада бнв- -
шнм непрнјател-ски- м земллма
илн ,Б„ховиЛдпжавллцима, о
peue'ayasS&iix-Boowari-u
опет no .„..- - Дунава.
Резултат проучаваил овог
пнтаиа које се воднло у ко-мисиј- аиа
је сада пред иаиа.
Да, он није задоволавајућн
толико колпко су они који
су постигнуш у peiuaEaiby
оинх питааа која спадају у
ирву категорнју.
Akq je Савет четирн силе
иогао да да допунске напоре
за nocTiiruyhe споразума, ако
извссии чланови Савета ии
су сматралц да је тај напор
био бескорнсан, изглсда да
смо мп ноглн постићи тај
претходнп споразум, н да су
резултатц по овим пптаанма
у раду конференције могли
битн задоволлвајући као што
су н резултати по питаанма
по којнма велнка Четворицд
јесу постигла споразум.
To je зашто . . . потпупи
резултатн ове конференције
нс могу бптн сматранн задо-вољавајућн- м.
У стварн, онп
Подизање
Недавио је подигнута цепа
млеку, што је наишло na иај-већ- ц
отпор народа н радпи-чкн- х
организација н против
чега се борба и да.ге иастав-д- л.
Сада,, према изЈави миии-стр- а
поллпрнвреде Гарднера,
у року од пар иесецн биће
полпгнпе цене хтебу за 2
цента по фунтп. (Цене млеку
за
литри)
У везн са Радпичка
прогреспвна партнја дала је
изјаву у којој се каже:
"Хлеб, као и млеко, јесте
артикал којн је внталпо пот-реб- ац
за здравле паше деце.
Повншеие цене за два цепта
(ца хлеб) значнло би тешко-ћ- е
за раднпке п нпхове по-родн- це,
а внше профита за
нлппске компаније.
"Фармер пма право на прн-стој- пе
цене за аегову пше-пнц- у,
п наша каипапл против
подизаиа цена хлебу ипје у- -
переиа _
протнв чове kuju
TUB МОНОПОЛСКПХ
пптереса протпвукпдап.а
државних субвенција.
показују огромпе
профите су направпле
млнискс компанпје у току
рата. Прпходи по деонпци
"Мепл лпф" млпнарске ком-паниј- е,
поскочилн су са до--
СРБА
ннсу задоволлвајућн по пнзу
ninaiua која су бнла предмет
недовол.них прппреиа и ко-јп- ма
пзвесне земле, чланови
Савета четирш силе, пошто
су већ стварно ocnrypxie ве-ћи- ну
на конферепцнјп, инсу
желелс да наставе проучава-ibev- .
Ове земл-- е су камспи
тсме.1цн групе која је успела
да иаметне своју вољу кон-ференцн- јн
пгром всћинс гла-сов- а.
Први узрок овог пезадово-лдвајуће- г
рада, којн се види
из прегледа рсзултата коифс
реицијс долази пз Ч1ш.сницс,
да је за цело врсис ове кон-ференције"је- дна
група зема-љ- а.
показпва-i-a желу да доми-инр- а,
да днктира другнм зе
мллиа оно што оне сиатрају
за нужпо.
lhpahyjyhn своје препору-ке- ,
компсије су применпле
правнло процедуре да се ус-тано- ви
да ли he решсаа бп-- ш
поднешена као препоруке
конференцнје. Да се ностнг-п- е
та квалнфикацијаг "ирепо-рука- ",
свакн прсдлог је мо
рао битн усвојеи у компсији
већином од две трећиис.
Узмнте, на прпмер, интаае
ДЈ-нав- а, н онда ту пе налазн-м- о
препорука. Нс-обалс- ке
(неподупавске) земл;, ннсу
бнле у ciaiby да добију двс
трећиие већпну да иаметну
свОЈе глсдиште протнв жел.а
прнбрежнпх земалл.
Пнтаас је једноставно под-пеше- ио
плспарпој конфсрен-циј- ц
и ту су донешепе одлу-к- е
о дупавској пловндбн вс-hini- ou
15 према 6. Мсђутии,
у овој већннн од 15 гласова
бнле су зсиле као Норвешка,
Индија, Абесинија итд., чнји
су гласови игралн одлучују-h- y
улогу у гласаиу.
Изгледа, uehyinii, да су
ове зенље могле унстн у про-yasai- be
ппглчл ове прпроде,
у пнтаае као што је пигаас
Дуиава дух потпупе пепрп-страност- и.
One би бнле могле
расуђивати само да су ниале
иогућпости да гласају без да
су бпле предмет прнтнска од
стране друге земле.
Зашто је, иа прнмер, Ин-ди- ја
донослла одлуку о пн-таа- у
Дуиава. Каквп су хнн-дуск- и
пптереси захтевалн са-зи- в
дунавске коиференцпјс?
(Наставак н странн 4)
цена хлебу
лара и 87 цеити 1942 г. иа 7
долара п 22 цеита 1944 годн-н- е.
"Пнтсрнешна.1" млннска
компаннја повећала је прп-ход- е
на своје деонпце са 35.48
на 47.41 кроз то исто време.
Укупни капитал ове компа-ипј- е
порастао је са 38,779.671
на 51.695041 долара. Дсоии- -
це "Вестерн Греји" компанн- -
са 2.69 на 9.28 по деонпцн. ..
Народ Канаде захтева одржа-н- е
федералнпх субвенција и
протнвп сс сваком покушају
од страие млинскпх компанн-ј- а
да повпсе цепе брагану и
тако прпсиле иа повпшеае
цепа хлебу", каже се у пзја-в- и.
подигнуте су 3 цепта noLje показују фсноменалан скок
овим
пропзваћа пшеницу, већ про-р- - -
_.' МЛННСЕИХ KOio ie дошла и сов]етска
и
"Цпфре
које
3
о
На свом доласку у Њујорк
Еаизаб. са
де.1егација па заседаае Ује-диаен- пх
нација на челу са
Вјећеславом Молотовом, ка-надс- кн
амбасадор у СССР,
Вплгрес, дао је пзЈаву новн-нарп- ма
у којој каже да Сов-јегс- кп
Савез пе желп рата.
Он је рекао да је совјет- -
Authorized as Second Class Matter under the
No. D. N. 764. March 12. 1942
Price per copy 5c.
Кардељево писмо претсед-ник- у
Мировне конференције
Шеф југословспске делега-цнј- е
п а Мировној конфсрен-циј- н
у Парнзу, потпретседши:
југословенске владе Едвард
Кардел., унутно је у пме де-легац- ије
следеће писмо прет-седин- ку
Конферепције о раз-лозп- ма
зашто Југославнја нн-ј- е
прнсуствовала пооедисм
заседаљу. Његово ппсмо гла-с- и:
Господнне претоедннче:
У нме југословенске деле-гацпј- е,
нмам част замолптп
Вас да будете добрн да на
задием заседапу Парпске
коифереиције саопштнге кои-фсреиц- нјн
следећу нзјаву:
Делегацпја Ф е д е ратнвие
Народие Републнке Југосла-впј- е,
свспа своје одговорпо-ст- н
према пародпма чпје пн-тере- се
мора заступати, као и
своје одговорности према
свпм нацпјама које желе да
се постигие праведан и тра
јан мпр, настојала је од самог
почетка Иариске копфереп-цпј- е
да сс прпхвати такав
метод рада, који бп омогуНио
максимум узајамног разуме-ваа- а
н хармопије међу зем-л.а- ма
које су се, за време рата,
борпле раме уз раме.
Ми смо то чшшлп зато што
смо сматрали да је то једпнп
пачин да се постнше мнр ko-jii
свн иародн, међу којима
н наш такође, могу смагратн
праведшш. Алн, пажалосг,
паша o4eKHBaita нису се ост-варп- ла.
Напротнв, употреб-ле- и
је .други метод, метод
доиошепа одлука иачнном
иадгласавапл, метод којп је
— када су вптални проблгмп
иацпје н судбнна мнра међу
пацијама у nmaiby — пепра-вила- п,
чак н формалио, зато
што водн наметшБу воље јед-п- е
групе држава друшм су-вере- шш
н равиоиравннм зе-мља- ма,
н у псто време непра-веда- н
у својој суштнпи јер
дозво.гава ргшавапе пробле-м- а,
ne у сагласностн објек-тнвн- ог
крнтеријума, век у са-гласпо- сти
са гледпштем спе-цпјали- пх
ннтереса групе др-жа- ва
које претстављају eehn
ну на овој копференцнјп.
Упркос свега тога југосло-в-гпск- а
делегацнја иије пре-ста- ла
у току копференцнје да
актпвпо сарађује, 4iinehii све
папоре са своје стране да се
постнгие споразум тичућк се
ninaiba ванредно впталие важ-ност- н
за иароде Југославпје.
Тако, југослов'епска делега-цпј- а
није оклевала у даваиу
важнпх концеснја, које су
претставллле велпке жртве иа
штету непорецивпх права иа-ш- пх
народа, али она је то
чшшла очекујуЈш да he ibena
позншвна сарадпа у уиапрг-hitBaib- y
мира бнтп правнлпо
цењеиа н да he nanhii на од-roBapaj- yhii
одјек међу свпм
друпш делегацијама.
Алн папорп наше делега
цпје — подупрте од' стране
неколпко другпх делегацпја
— ннсу схвакенп нн цммнп
као што су требали бпти од
страие шпа пзвеснпх делега-цпј- а,
нп у компспјама нп у
поткомнснјама, нптп за вре-м- е
задапх пленариих заседа-it- a
конференцпје, где је ме-то- д
надгласавана потпуно по-прим- но
грубп карактер п ко-пач- но
ое показао као метод
са којнм се не могу донетп
праведна решенл. идлуке
ски парод невероватно много
препатно у ripyroV светсгом
рату н да има врло јаено
cxBahaibe о томе шп рат зна-ч- и.
О каже да је совјетскн
народ врло узбућеп када чита
у својим новнпама да се у
другим землдма стално гово-р- и
о рату.
"Pydn су сада заузетн са
обновом. Свак радп тешко,
Канадски амбасадор о Совје-тско- м
Савезу и питању рата
Vol. 6. No. 357.
копференцпје по нпзу пита-а- а
у нацрту мпровног угово-р- а
са Нгалијом, које су од
впталне важности за Југосла-внј- у,
такве су природе да оне-могукав- ају
ј у г о с ловенској
влади да потпппгг мпровнп
уговор, ако главне одредбе
које ефектирају внталне пн-тере- се
Јутославије не буду
npoMeibene.
Нз тпх разлога, господппе
претсвдниче, делегацпја Фе-дератп- вне Народне Републп-к- е
Југославпје, сматрајућп да
је мнровна копферснцпја не-правп- лпо
актовала са фор-малн- ог
гледпшта п у сушгп
mi на неправсдан пачпк када
је решавала проблем којп се
народа Југославнје непосред-н- о
тнчу, не може узетн учеш-h- a
на заднеи заседаау кои-ферепц- ије
ц не мож учество-ват- н
у допошепу прспорука
конферепцпје Савегу спо.г-iiii- x
мпппстара.
У исто време, међутнм, ју-гослове- нска делегацпја изра-жав- а
пуиу готовост владе
Федератпвпе Народпе Репу-блпк- е
Југославије да настави
сараНпвати са својим савез- -
ппцима, са цн.гсм да сс па';с
решсне, постнгнуто узајам.
шгм споразумом, које би омо-ryhiuocB- iiu
савезппцима којп
су бнли уједшигпи у рату
протпв фашнстнчке Нталпје,
да потпншу мпровпи уговор
са Нталпјом заједпо.
Захвалујуни Ваи се иа са-општ- еиу
ropibe пзјаве Парп
шкој коифсрепцпјп, молпм
Вас, у пме југословепске де-легац- нје
н у мојг личпо пме,
да будете добрп и да пзразн-т- е
владп Француске Републп-к- е
иашу дубоку захвалност
за топло гостопрпмство нашој
делегацпји у францускои гла-вно- м
граду за цело време
рада копферепцпје,
Молпи Вас, господшге прет-седнич- е,
прнипте пзраз мог
внсоког поштоваиа.
Шсф делегацнје Федератпв-п- е
Народне Републпе Југо-слави- је
на Паришкој копфе-реици- јп
ЕДВАРД КАРДЕЉ.
ОЧЕКУЈЕ СЕ ПОВРАТАК ПАТ- -
РИЈАРХА ГАВРИЛА У
ЈУГОСЛАВИЈУ
"Оверснз ""Ус ebencn" ox
16 октобра јавлл нз Всограда
да се очекује повратак у зем-г- у
Иатрпјарха Гаврила, који
до сада инје хтео да се повра-т- п
радн тога што се ннје сла-га- о
са новои унравом Југо-ставиј- е.
Дописник ове повиискс а-геи- ције
каже да he повратак
Иатрпјарха Гаврила битн
поздрав.геи од стране нрет-ставап- ка
српске правоставпе
цркве, јер да они сиатрају да
би iberoBo прпсуство могло
спречити сукоб изиећу владе
п једног дела православне
цркве.
У вссти се каже да је Пат-рпја- рх
недавно напустио И-тал- ију
и да се сад налазн у
Чехословачкој .
ШПАНИЈА. — У бритаи-ско- м
парламенту било је не-к- и
дан iioiiobo ноднгнуто пи
Taibe подузпкааа мера про-тп- в
фашистпчког дпктатора
Шпанпје генерала Франка.
Неколпко лабурнстичкнх на-родн- их
послапика крптико-вал- и
су владину полнтику
према Шпаиијн и захтевали
дасе прпмене економске сан-кцн- је
према Франковом ре-жн- иу.
Мећутим, говорећн у
име владе, секретар државе
МекНел поновио је стару
владину тврдљу да би санк-ци- је
протнву Франка биле па
штету шпапског иарода а на
корист Франка.
али постоје многе оскуднце,
јер је уништеп-- е које су Неи
цп проузрочилн у Русији те-ш- ко
и заипслити. . ."