Serbian Herald, April 02, 1946

              шЦ&шЦв
ШМЈ11П111111М1-Ј- ) ПШ ill -
I I
'
I i iiiliftlflirVlfllWirii-li- Mr №4Ns£.t aS #% iflifefe?iw!' tWMfet?£i, !4Г§М§Г ЏЧ "I I )
ГМСНИК АДРЕСА
ЦИЈЕ "С.
АДМНННСТРА.
ГЛАСННКА" СРПСКИ ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА1 Toronto 1, Ont.
TELEFON: WA verify 9947 SERBIAN HERALD
Цена годпш1К)ј претплатл за Канаду 4 долара, ua пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized os Second Close Matter under the
год. 2.50. За пностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12, 1942
Год. 6. Број 294. Цена јсдном прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, MARCH 12TH, 1946. Prico per copy 5c. Vol. 6. No. 294.
РАЗГОВОР CA МАЈ0Р0М
БРАНКОМ ВУКЕЛИћЕМ
Наш сарадннк интервјуисао јс мајора Југословсн-ск- е
армијс Бранка Вукелића, првоборца херојског устан-к- а
у Јутославмји, који је јсдан од нстакнутих организа-тор- а
устаика у Нриморју, Гопском Котару н Дрсжишш.
Мајор Вукелиа јс Србин из Дрсжницс, Лика, п био је
командант сектора Ирнморјс, Горски Котар п Истра.
Осим војничких функција on јс вршно и многс другс
функцијо у току народио-ослободилач- ке борбс. бно јс
Народнн носланик, члан Српског клуба и сада јс члаи
Изнршног одбора Срба у Хриатској. Био јс помоћнш;
јавног тужиоца Хриатске, а сада јс на дужностн у ам-баса- ди
Ф. Н. Р. Југославнјс, асистснт прсс аташеја у
Вашингтоиу.
На питаие: Шта j'c давало'
спагс партизаннуа и народу
Југославнјс за онолнке нс-бројс- нс хсројскс подвнге и
коначно докончаас великог
ародног дсла, т. ј. побсдс
демократијс над снлама ура-ка- ?
Мајор Бранко одговара:
Асо хоћсмо заиста правилпо
оцснити вслику н иадхерој-ск- у
борбу народа Југославн-јс- ,
као и нотпуиу и нсокрас-н- у
дсмократску нобсду иад
разбојннчкиу СИО.Т.ПНМ н у.
нутраиимш фашистлма, којој
борби н побсди, па надхс-роЈски- м
иодвизнма, пређсиој
голготи н сауопрегору рст-k- q
шта пма равпо у историји
човсчанства, онда уорауо н.е-н- о
порскло тражитп далско
пре самог почетка борбе. Ста- -
ра Југославнја је бнла у сва-ко- м
поглсду тауиица народа,
национално питаие су влас-тодрш- цн
н грађаискс партијс
комплмцирали, у иус сри-ско- г
народа угп.ставали су
- пашу- - браћуМакедопцсХр-ват- с
и другс. To јс чнаено
у иус јуначког слободарског
сриског парода, којн с тнмс
iiiijc нмао ништа зајсдннч- -
ког, алн чију су слободу баш
гиме потлачпли владајућа "итн нноземство, док јс на
клнка. У соцнјалпом поглсду
радне масс. ссллка, раднпка,
уалихобртаика н ниже инте- -
лигсицијс бнле су доведсне
на просјачки штаи. Селлк
својс иролзподс пијс окусно
сам, no их је давао у бесце-и.- е
да би могао да куни ба-pe- u
iiciiiio од иидустрискнх
ироизвода којс стпара рад- -
иик. Осиу тога као мач над
и11 м јс инсно дуг за васокс
иорсзс држави разниу ши-hapuitja- ya.
Свакоу је иознато дз јс та-кв- а
бссомучиа сксилоатцнја
довсла до нсвсроватног нре-Јадуже- аа
иашег сел-ака- , да
су свакну дапоу иропадали
мали и срсдљи носедн, про-дава- нн
за дуговс, a па другој
CTpaitu раслн су велепоседи,
којн су, као послсдицц те нс
cpche и бсдс, почсли н Србн
ју враћати у иолуфсудални
систсу, гдс јс бнла до краја
проведена аграрна рсформа у
прошлиу народнну рсволуцн-јам- а,
да и ис говориуо о
остацнма феудализма у Хр-ватск- ој,
Словеиијп н Нојво-днп- и,
где су разии баронн н
прничеви, nchiniOM страпог
порскла, опаки хитлсровцн,
као и црквснп иоседи, наио-с- е
католичка црква, посе,о-ва.1- н
милиопс хектара нај-нлодии- јс
зсм.гс шуме. To
је свакнм дапом повећавало
најстраитије ocnpoKaiiieiLC
пропаст сслдиива. На при
мер, се.гак у; продавао јаи.е
за 25-3- 0 дшгдра, шнћарџија
је добивао 'ja ко:ку од јаги.с-т- а
15-2- 5 дипара: ссмк је
продавао свпн.у од 200 кг за
12O0-130- O дпи, ишћарџија
је продавао само маст по
18-2- 4 дин. кг. итд. Радник је
жнвео rope од сел-ака- . Раднн-чк- с
дневпнце нзиоснле су за
12-1- 6 сати упорног рада од
18-4-5 динара. Стчно су про-лази- ли
н мали обртницн, ра
дна Ш1те.1игенција, учител.н,
профсссри, суднје, па н лс-ка- рп
као почетннци имали
су иссечне плате од 750-118- 0
дниара. Стварно се од овог
могу нскл.учнти жандари, јер
су опн имати, као добри чу-ва- ри
ре:кима и као почетни-ци- ,
иајман-- е
1300-170- 0 дина-р- а
мсссчно.
Оваква соцнјалиа екоиоми-к- а
зсм.гс и најбесомучнија
--гЖ. - i
МАЈ0Р БРАНК0 ВУКЕЛИЋ
нллчка довсла јс до тога, да
јс радпи чопск гушно се у
невсроватнојбедка1лко еко
ноуској тако н културној, да
]с норсд свога иапориога pa-д- а
д 12-1- 6 часова дневно, гла-дов- ао
н јео покварени горкн
кукуруз, који it нје хтсло ку- -
ј
и
а
н
и
и
а
а
другоЈ страпи владаЈупа к.т-к- а
у најпсћем азврату и бесу
гутала наЈКЈдин труд н муку,
а остаткс продаиала немачким
it нталијапскнм фашистима,
увлачнла њихов капнтал у
борбу IlpOTIID сопснтхвситоагио на мадс
рода, алн богатепн себе.
Ннје ннкакво чудо таквс
бедс JyrocianiijH када се
погледа да је сам тнранин
пладар Ллександср Kapabop-bcBit- h
ностао јсдан од naj6o-гатији- х
лудн у свету, т
Павлс Карађорђсвић, Милаи
Стојадиновнћ, као н ниогн
друш позиати акционерн
борскнх н митровачцих руд-ни- ка
у ЗСМЛ.Н, који нмају у
1сгу и Тополи палата н пи-л- а
у Псограду, Сплнту, Дуб-)Овннк- у,
као п акција у Иа-ри- зу
н другнм земљама. Да-,г- с,
землу су у ногледу cno.t-н- е
политнкс свс внше изоло-пал- н
демократског света,
а да н ис говоримо како су
подилн л-у- ту непрнјатсгску
политнку iijotiiu нашег нај-стаЈ)нј- ег
брата СССР-а- . Tasd
су за ЈЗ годние нсиародис
пладапннс учшшли да су зс-мл- .у
скоро потпуно отрглн од
демократсснх народа, разби- -
лн Ма-i-y антанту н тнме зло- -
чнначки иосталн учсспицн
катаст1офе братскс нам Чехо- -
словачке н ми смо бнлн је
дниа зси.га woia iiine upii- -
знала СССР. Зампсште, баш
мн смо мора.111 бита та земл-а- ,
чији je скоро читав народ
тражио всзе Са својом uajcou
1'уенјом.
Да би ова проту-народ- на
клика одржала ово иапрсд
наведено ронссо стаље, опа
се je оиорнла зверскн на по-лнтач- ку
мпсао иарода, а на-ио- се
ирви и тешки ударцн
оборили су се па авангарду
те народне мнсш и тежна,
т. ј. на КИЈ, н тако ity став-ллј- у
ван закоиа већ првнх
година nociojaiba Југослави-je- ,
a ibeite чланове бацају па
TCinwa мучепл Пеоградској
главилчн, Зафебачкој поли-цнј- н,
ocybyjy нх на вечне и
дугогодшш1.е тешке робије.
Наш народ знао је и причао
о хсројском држаау на му
чсиу ђуре ђаковића, Браца-и- а
Срацановнћа и других
којц су издахнули под мука- -
Черчилов говор појачао је антисовјетску пропаганду
нациста меЋу америчким трупама - Ам. командант
Нослс Чсрчиловог говора
који јс одржао ирошлс исдс-.г- с
указујућн на опасност од
Совјстског Савеза и комуин-зм- а
тс прсдлажућн ствараи.с
енглсско - амсрнчког војпог
савсза, у Немачкој, као и
свагдс, миого јс вншс ожив-гси- а
аитнсовјстска пропаган
да, уперена ка разбија.у
саради.с пзмсђу вслнких са
везиика. У Немачкој мсђу па-цисти- ма
та антисовјстска про-пагап- да
толико јс појачапа
мсђу амсрнчким војипцпма
од странс нацнстнчкнх ФроЈ
лсна", да јс комапдаиг амс-рнч- кс
јсдннпце у окупацио- -
ној зонн округа Вурзбург,
! пашао за иотрсоно да изда
строгу нарсдбу својим војни-цим- а
да се смсста са таквом
пропагаидом прсстане. 11сго-в- а
нарсдба гласп:
"Мени је скренута паж!и
да је, као резултат једног
говора у Сједпнеипм Држа-ам- а
од стране брптанског
полптпчара, којн се одиоспо
на наше савезнпке, рускп на-ро- д,
морал цпвплиог станов-ннштв- а
у Вурзбургу и околн-н- и
јако подпшут.
"Ја сам танојје дознао, да
су неколпко војнпка пз овог
баталоиа изразплп немачкпм
фројленама своју сагласност
с том полптпкСм. Та пракса
пма да престане одмах, и мо- -
хете бптп сигурни д hy ја
учпнптнвелпке.капоре дасе 1господујукоз.расн1соју(Смо
Канадски народ захтева прекид Франком
Уиоредо са валом демон
страција у Европн са којнх
иарод захтсва ирекидаае дн-иломатс- ких
и трговачких од-но- са
са фашистнчким пшаи- -
скнм рсжимом гснсрала Фран- -
ка, демократскс сиаге у ha- -
надн такође траже од Кипго- -
зсмл.у, Јачајући зајве y Отавн да прекинс
у
од
у
односе с тим крвничким рс-жимо- у.
Као шго је рапијс
јав.гено, Канадски коигрсс
рада, исдећи прцусру Свег- -
недел.с су
уннја
целог
Тред енд Ле-бо- р
поднели Дру-- у
и влади
са wojoy су тражнли
н.сннх o6ehaua Koja je
дала када je ншла у изооре.
У се потсећа
пладу п а акон ко-ј- и
оиа обећала и тражп од
ас да нспуни to ceoje
а нсто тако нзноси се
и стањс које у
због
владе да нодузуе уере у пра-вц- у
животпог нн-го- а
народа. "Ми желимо ск-рену- ти
пажиу вашој члади,
гаже се у која
је предата Дру-- у. да жпвотни
ннво по целоЈ
па у?сто да се подижс, као
гато су обсћали иашп нзаб-ран- и
он нагло
опада као рсзултат исправед
пог од странс
п о
група н због na-me
владе да доиссе чакон за
даваи.е пуног запоатепл, По- -
слодавци су опет у
да
као бпч за смааиван.е плата
п радиих усова
својим
Ми желнуо ка-ж- е
се дал.е у да
је пнтаае станопа поста.1о у-жас-
ио,
као резултат
папшх влада да отпочну са
градње
Kyha.
уа. Ои је знао о 16- -
годпшиег Моше
са стране 3)
Контра н С-2г- ек истуклн.
особ.ге постара да то преста
не 01пи чаоом.
влада је савез-нп- к
Аме-рпк- е,
а вп сте поједпначно
колектпвпо na-me
владе. Ја нећу трпетп нп-какв- пх
погдрних
пред немачкпм народом про-тпв- у
нашпх савезника.
"Ја не мрзпм немачког на
рода. Моја полптпка у погле-д- у
игре в забавнпх састанака
мора да вам учннп јасном ту
Алц ја не можем
иа то, да сунце
нпкад не долазв ва
неквх
"Од Прл в Багаа-н- а
до Елб, ватп друговв ле-ж- е
мртвп због
п махв
нацвја в иегове дру-жпн- е.
Ако св католпк, станп
п сетп се, да је нацпствчка
стотпне
часипх сестара п попова u
је да пх сптужн
због
"Ако сп помп-с- л
на попа Ако
св Јевреј . г . само нецој до-зволп- тп
да мпшлеие
ма твоје миш
лепл.
"Она је
у мржие п
према свпи
на зеклв освк према
ске рада, којој су
раднички си-пдпк- ати
нз 50 земала, затра-жи- о
је од Кннга
да Каиада прекинс те односе
са
у Сшчио
јс заЈ-зе- о став Тред еид Лс-бо- р
коигрес Иерсн
ТЛК јс:
"Л1н цеуауо прсуа
влади, и ис воли
уо асно под ника- -
ЛРЕТСТАВКА РАДНИЧКИХ УНИЈА ОНТЕРИА ДРУ-- У И
ЊЕГОВОЈ ВЛАДИ
Нрошле прет-ставаи- ци
радиичких
Онтериа присајсднп.е-нн- х
Канадскоу
Конгрссу
асговој прстставку
нспупд-ваа- с
претставци
радничсн
је
обе-hait- e,
прсвладава'
провнпцпјп одбијаи-- а
ocnrypaita
претставцн
пропинцпјп.
претставници,
поступанл ор-гаппзова-
ппх
слодапачки.х
nponyimaifca
положаЈу
употребллвају бсспослсне
погоршаваи.е
радницпма."
истакиути,
преставцп.
одбпјап-- а
правплнпм програмоу
херојству
робијаша
Инјаде, 8-годиш-
пег робијаша
(Пренос
Ителнђенс
"Совјетска
Сједшмппх Држава
претставнпцп
прпмедаба
чшмнпцу.
забораввтв
гробове
амернчкпх војнпка.
Харбора
нацпстпчке
партвје злочпначкпх
Хптлера
партвја прогаиала
покушала
неноралцостп.
протестант,
Најмоелера.
"фројде-пе- "
уплпвпше
(фројлена) одгаја-u- a
атмосферп не-трпелп- вти
на-цпја- ма
фсдсрације
11рисајсд1!н.С11и
прсмијсра
"остаткоу фашистнчке до-унпац- иЈе
Европп".
Пенгау,
нретседнпк нзјавио
снупатија
Фраиковој
nocTOJaiLc
"Ово стаис, којс ироизлази
из цедоволиаг посвсћиваил
бригс осиоввиу потребауа
народа, и због неуспеха да
се постигнс доунинонско-провннцнс- ка
сараднд за удо-boi.ci- lc
овам потребауа, пре-т-и
да одузке од народа n.io-до-вс
победе и да га гратн у
да-- .' нодузнуап-- с иа."
Генерални штрајк у цело]
Јулиској Крајини као про- -
тест против уморства
Трст, 11 уарта. — У целој
зонп Јулпске Крајпне која је
под савезнпчком војном уп-раво- м
започео је даиас гене-рал- на
штрајг, којп је пзазван
ууорством 2 особе у Серволп,
у преграђу Трста, док је по-лпц- пја
скпдала сл01еначху
заставу са црхве. Шграјкаши
окрпвлују полпцпју за умор-ств- а.
Трст је мпраи п атуос-фер- а
е као на неделнп прал-ни- к.
Све радн п трговине
затворене су штрајком.
У Трст је дошла сажезнп-чк- а
коУпспја у сврху проуча-- ,
aita југословенско- - вталпјан
ске гранпце, алп она веће
дааатп вестп за објавлвваке
о свом раду. У коупспјп су
заступане Енглеска, Амерпка,
Милиони руских војника
п цпвпла умр.ш су да спасе
кашу кожу. Запамтпте само
то. Ако вас пропаганда нап
pain да мрзпте Русе, станнте
п мпслпте. Они су гинулн и
за вас, такође.
"Ако се вц желите спет бо-рпт- п,
о к у р а жаван ових
"фројлена" нашом мрж!ком
према Русвма је врло добар
начвп да се са стварпма кре-н- е
напред. Да, бплп су оно
лепп старп данп? Ciajaite у
колрсеху цео дан иа жестокој
зпмп, блатан, уморан. Отпу-цаван- е
полазне тачке. Прав-лен- е
прелаза реха. Знојеие
за време баража. У Руснји је
зпма. Запамтпте то.
"Ако случајно мпсшге да
сам ја "ппнко" (ћорав) а вн
желвте да ппшете писмо за
"Б-Бег- и (рубрпка за пнсма у
аиерпчком в id ј н о м листу
"Старс еид Страјпс") дозво.
лпте мп да вас прмечем. У
полптвчком мпшлеиу ја сам
конзерватпвнп јужиачки де-мокра- та.
"Предак мог пмена погипур
је у рату амерпчке револуцп
је. Али Русп су нашн савез
нпцп. Онп пмају смелостп.
Они су држалп од нас "ђе-ри-- е"
(Немце) ; п, бога ми, ја
ке желпм да се пкада внше
борпм. Промпслпте о томе.
Вв сте опоменутвЈ опомену--
tH4tfwi8BBi-- - --Је- и
са
квиу условиуа.
Такав је став свпх оргами-зоваип- х
радмика Канаде, из-раж- сн
у ropikiiy рсчнуа uoba двају великих радничких
главних цситрова. Такве
прегставкс ynyhene су прст-седнн- ку
владе Кнпгу и од
С7ране уноштва појсдипих
уплских лосала из цслс Ка-па- де
и слнчио претссдницн-у- а
двају Конгрсса зразили
су се и остали важин нрст-ставни- цн
радннка. Tato, па
прцуер, Ј. В. Бакли, потнрст- -
седнпк Тред слд Лебор lion-грсс- а,
рекао је да он упсли
да би требало успоставиш
tiyiiit еубарго (забраиу нзво- -
за) према тоу дссет годнна
староу фзшистичкоу рсжиуу.
1јек Хендсрсон, претссдник
Еоуанде Каиадскс легнје за
Прнтиш Колуубију. ургирао
је дд Каиада, као члаи је-дшке- ипх
иацнја capabyjc у
сваком погледу да сс Hlnaiiii-- у
доведе у коло деуократн-je- .
Градоначелннцн Едуонто- -
на м ћалгари такође су се
пссигурност нредратних „jjacHiuii за ус
ра ПЈадтиву Фрапковог фанш
стичког режнуа.
Haj6o.te je сууирано рас-пашже-
ае
канадссе деуократ-ск- е
јавиости преуа фашистн-чко- м
режиуу Шнанијс у о-в- их
нсколико речи нстакну-io- r
канадског писца и нопи-нар- а,
Леслн Робертса, који
каже: "Ja сау за све што he
иас решитн Франка."
Ово је сауо прнмср унош-тв- а
таквпх и сличпих изјава
од страие јиднпчкнх уннја,
као п доброг opoja ародних
посланнка у парлауентиуа
Канаде и другпх народних
деуократских пнституција. , Уппја канадских уорнара,
на својој Шестој зе'уа.гској
конвевцпјп, захгевајућн :ipe-сада- н
дип.10Уатскнх н трго-вачк- их
одпоса са Франком,
взјавпла је да he поставити
штрајсашЕс страже око лађа
коЈе вду за Шпанију нз ка-надск- пх
лука. У реза1уцијн
соја је усвојена иа коивенци
ји у иуе 10.000 канадских
уорнара се каже взуеђу оста- -
лог:
"Дј-жнос-т је свега деуократ- -
ског света, да унншти по--
С1ед11е остатке фашистичке
доупнацпје. . . добро је но- -
знато да je гапанскн народ
Совјетскп Савез в Францу- - под дПктатуроу ф;
ска. I владе."
ашнстичке
Апглирамо на УНРРУ да у
целости испуни свој про-гра- м
помоћи Југославији
У вслмком дслу обнавлана скономског жипота
ратом разорсннх свроискнх зсма.га, УНРРА игра врло
гиачајну улогу. Нрсма рсзолуцијама на којима сс оспи-в- а
чмтаи рад .VHI'PE израчито со наглашава да ирав
на њсзину no.Moh имају нрвснствсно они народи, који
су прстрпсли uajneha иустошсња и који су сс активно
борплн на страни Ујодии.сиих Нација. Нсма никакнс
cyMiLC, да баш народи name старо домошшо Југославијо
спадају у рсд тих народа који су нрстрими najnclic ште-г- с
и који су сс од нриих даиа смсло и неустрашиво бо-рп- ли
рамс уз рамо с Амсриком, Неликои Притаиијом и
СовјстсЈсим Сапсзом иротив зајсдиичког испријатоља
номачко-игалијанск- ог фаишзма н ibcroinix помагача
домаћих квизлинга. Иуна чстпри године, у бсскрајном
оцсану фаншзма који јс прснлавпо готово читаву Европу,
јуначки народи Југославијо борили су сс нсввђсним хо-роизм- ом
за зајодничкс идеало Уједии.сних Нацнја. X
мучним данмма приврсмснпх уснсха фашпзма. народи
Југосланијо протставл.алп ,су свстли симбол борбо пот-лачси- их
иарода за слободу и дсмократију. У тпм Сорбама
народи Југослапијо ,дали су упрапо фаитастичне :кртис;
око 1.700.000 мртвнх, нсколпко стотипа хилада тсшких
инвалида, дсссци градова и хи.гадо ссла у tiim Сорбама
јо иотиупо нзбрисаио с лица зсмл.с, жслсзиички саобра-h- aj
потиуно јо уништсн, м т.д. На тсмс.гу својс хоројскч
борбр кај и страшних жртапа којо су дали, Gopelut сс на ianiicanMimifoa
траиси.ш одговарајућу iiomoIi УНРРК у циљу што бржо
обиоис својо разо)сно домошшо. У другој полоинни про-ш- лс
годино, iiomoIi коју јо УНРРА уиутила у Југославију,
била јо размсрио знатна и врло јс добро дошла нашсм
ароду, који je ту iiomoIi и високо цснио. Међутим, из
разних чпн.опица, којо избијају нарочито у ладп.о врсмс.
добива со утисак да сс осношш припцшш УНРРК: дапа- -
ir.o iioMolm ирвсистпсио oiiii.M народима који су ирстрнс-л- и
najnclic штсто it који су сс борилн на страпн Ујсди-и.снп- х
Нацчја — ночнн.у губити нз нида н да су код
расиодсло iiomoIhi шино н)та мородавнс смсриицс. којс
нс.мају пишта зајодиичког с основним идејама УНРРЕ.
Као при.мср трсПа нстамн. да југословснгка тусвоншп
хранс, која су и онако била родуцирана обзиром на ог-раппч- сиа
срстства УИРРК. у ирошлпм мсссцима пису
била исиун.сна иити у том рсдуцпраном опссгу. С другс
стррно, мсђутим. оиажено jo да се у последн.с п1оме осо-би- та
позорност са страно УНРРЕ иосвсћујс нским зси-л.а- ма
којо су со у тову рата борнле на страни сила
Ocobiiiic, a iipoTiin Ујсдин.сних Нација. Овакво стан.е
ствари нужно мора изазвати исрасположен.е код народа
Југославијо. itojii су иуннм правом очскнвали да lie н.и-хо- вс
нрописмво патн.с и жртве, поднсшсне у току рата,
бити признатс од страно саисзиика. иа и УНРРЕ.
Сличан случај је с програмом индуарискс рсхаби-лнтацн- јо
Југославијс. Спомонули смо већ да je у току
рата читап жслсзнички промст у Југославији бно уии-uiTC- H.
Кпо нрнмср напом1ш.смо само чии.сииц)' да naicoir
ослобођси.а у Југослапији ннје било пн једнс целс жслс-јшнч- ко
лшшјс. Творнице, индусгрискн }'1еђај, рудници
U вслпки дсо радионнца у Југослаиији уииштсн је такоЈе
у току рата. Сво то јс уништаваио с јодне стране од
исмачкс u италијанскс фаишспписе војскс, приликом
канитудацијо, односно повлачеља, a с другс странс од
гавсзничких ваздуппшх сиага п југословснских парти-зан- а,
с цн.гсм да сс уништи нспрнјателскч1 ратии иотсн-ција- л.
Сада, кад јо накои ociooofyciba, дошло врсмс об-но- ве
југословенскс нидустрије, морамо. нажалост. кон-статпр- ати
да помоћ од стране УНРРЕ у том погледу врло
сиоро нппрсдујс. На тај иачин сс оспорава Срзо оздрав-ЛјСН- .с
ириврсдо младе југословсискс Рспублике. што јс
всома штстно за јуначке. алн иапаћенс југословсискс
ародс.
Зато мп, Канађани југословенског иорскла. као и
осталн напш суграђани који желс што пре оздравгсн.с
п обиову Југославијс, унућујемо апел на УНРРУ да нма
у внду основис идрјс на којпма је нзграђен читав њсзин
рад, it да иародима .Југославнје дајс ону помоћ коју су
оли својом хсројском борбом на страни Уједињсних На-ци- ја
заслужилн. Ту помоћ су народи Југославијс заслу-:сј1-ли
нс само надчовсчиом борбом против зајсдиичког
.Јсиријатсл.а Уједнњсннх Нација нсго и псто тако за-дшЈЛ,уј- ућим
напорима, које данас улажу у раду на об-ио- ви
својс домовнне. Љнхово држање за врсмс рата,
irao и у данашњој периодн мирнодопскс изградње, нај- -
бо.го показује да су достојни пуне помоћи од страие
УНРРЕ.