Serbian Herald, August 22, 1947

              СТРЛНА 2
Српски Гласник
(Serbian Herald
PublUhed twice weakly by Srpild Glasnik PublUhing
Company— proprietor la tbe Serbian language at:
200 Adelaide St., W.f Toronto 1, Ont.
Излазп сваког уторка и петка
Сва писма и чекове треба слати на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Рукописи ce lie вранају.
Дописп без потппса ce не прпмају.
ПОЛАЗИ И ДРУГА ГРУПА
У идућу среду. 13 аигуста, укрцаћс сс
у Монтрсалу и кренутн за домоиниу и дру-г- а
група од 500 иаших понратиика. II њи-м- а,
иашич друговима и другарпцама н
шиховој дсци. као н прпој групи, урсдни-штв- о
Срнског Гласннка, у имо својих чн-тала- ца
и свнх родо.губивнх Срба којн jour
иза н.их остају, ;келн cpchan иут и срс-h- an
боравап у домоишш.
II ош1 сада. као п они који су отишли
прсд н.има, иду тамо да п]№остатак сног
жнпота ироживо са снојим народом. у зсм-л- .н
гдс су сс родили, коју су уиск волсли,
а коју данас поле ншис иего што су икад.
Они иду тамо да сс одмах стапо на расно-ложс- шс
спојој домошиш, да буду намсш-тсн- и
тамо где ho најбоље мо1ш допрннсти
и.сиој изградн.и — они иду да со уклучс
у !1етогодипш.11 нлан ирипродиог и кул-турн- ог
подизан.а земл.о, да номогоу н.сио
ирстиаран.е из јодне заосталс у јсдну од
иајнаиредпијнх зсмал.а. ч
Нрсма нислшма која су дошла од опих
који су отншлн са ирпом груиом и прсма
писмпма од другпх који. пишу о и.има,
као п ирсма писаи,у домовинскс штамис,
ирпи новратннци направнли су дичри
утиско у домошши. Ојш су одмах тражили
да иду радити, и тсшко да има itch и јед-n- or
ii34ehy ibiix који со иијо сталио на-.мест- но
ианеки посао. Ми смо увсрени да
he тако добре утиско учшшти и оин који
сада иолазс, и опи којн ho nhii за н.има.
Iliiix спо вуку тамо исте :ксл.о и iictii осс-haj- n,
иста спсст и исто разумоваи.с.
Жалосно за н.има морају глсдатн само
нспрнјатс.ги и.нхопп и пспријатсги none
Југослаиијо. чијо су сс лажи п клснстиич-к- а
камиан.а разбили о и.ихову свест као
што со морскн иалоии разбијају о "Рад- -
нутују. Са иоиосом за ii.ii- - про- -
ма глодаЈу imixodii другоии п другарицо с
којима су зајсдно радили и жнпсли опдс.
с којима су изграђипали спојо
родол.убипо оргапизацпјо и иоинис, с
којима су со изграђинали у добро и сиоснс
раднико и радиицо п у спосно аитифаншс-тичк- о
борцо.
Клсистннчка кампаи.а која јо почола
прод иолазак нрпе групо. а која је имала
за цнл, да их ноколоба и одпратп, пијо про-стаја- ла.
Она ho со без сумњо и дал.о иа-стапи- ти.
Лли та камипи.а, као што nch jo-кос- мо,
нијо успола. nimi ho успоиати у
буду1н Они зпају од кога та кампаи.а до-лази- ч11
шта јој је спрха. Оии зиају да ту
кампан.у нодо иоиријатлл.и, ко.гаши а-ш- ог
народа чотници м усташо. издај-и- и
цп и ту!)0 слуп
JKo.iehu cpohan пут и борапак у домо-пш- ш
опим иашим другопимаи другарпца-м- а.
ми н.има у исто ирлмо и чоститамо иа
naixonoj иисокој cnecni. са којом се поно
спмо и Mil.
ОНИ ИДУ ЈЕДНИ ДРУГИМА
Усташкп злочиии над сриским паро
дом. и четничкн алочшш над хрпатскич
народом. иотпуио су заборапл.си11 међу
српским каиадским "одбранаишма" и мо-h- y
кападским усташама и мачскоицнма.
Недапно на јодној сиадби у Гудбури уста-ш- е,
којн су са иелнким насла1}иван.см слу-ша- ли
Паполпћопу радио станицу, п којн
су говорилн да cno olio што су усташс ра-ди- ло
са Србнча још inij'e доста. и одбра-наи- ш
иа челу са Нетром roponuhoM. који
но нстају шкрппан.ом зуба на Хрвато.
л.убпли су сс мо1у соиам. Нрошло одол.е
одржаиала јс Српска "народна" одбраиа
излот у Нал д'0р-- у. на који су масопно до-ШЛ- 11
у госто мачскопци и паполнћепци. Та-кп- их
гостопапа јодинх код другнх бнло је
шине у Канади. српских одбранаша код
папелићопаца и и мачокопа-ц- а
код одбранаша.
Ово. да н но помиљсмо иазивањс ус-та- ше
Ђунна од страно пођа Одбранс xi-патс- ким
"пагјшотом". ihiixony зајсдиичку
клепетиичку кампашу пролт нове Југо-слапи- јо
и каиадскпх 1одол.уб1т11Х н Срба
и Хрвата. могло и uimi доста па да се
внди колнко је злочинцима стало до срп-ст- ва
и до хрватства. Алн то иије сво. На
нзлету одбранша у Нал д'Ор-- у, хрватскс
усташе и мачековцн ножима су иавалилп
иа Хрватс који со не слажу са усташко-мачсковск- см
противнародиом издајничком
ПОЛ1Ш1К0М.
к Шта ово узајамно гостовањс одбрана-ш- а
и усташа. и ово употрсбљавање ножс-в- а
од Хрвата на Хрвате. показује? Оно
н потврђујс оно што смо ми то-лн- ко
пута роклн н о чиму смо бсз- -
професор: Г. А. ДЕБОРИН
Други светскп рат CTIIMV- - и
лппао te пазвнтак политичке ; cbiin
сесстн кеђу масама свропскнх
зеиалд и повећао алхов ип--
терес за политвчкн живот.
Пктаља кло што су nutaite
обездеђеаа трајног мира п
безбедпоств, вслиеог развнт-к- з
дсмократнје и пацпоналпе
незавпсаостн арода, поста-ч-л
су брвга кпдпона. II снле
реакцпје п агресије нанлазе
на све веће тешЕоће да акту-)- у
у таквим окодностима. Hu-me
него када пре, one cy
приснлепс да покрнвају сво-ј- с
праве тежае и сврхе сво-ји- х
акција и пдапова.
Чудна црта садаши-- е мећу-народ- пе
ситуацнјс састојн сс
у томе, да се поклнцн слобо-д- е
и демократнје употреблл- -
вају од страпе реакцпоиара-ц- а
за покриваие imixobc ан-тидемократ- ске
полнтике н
нраксе уперене против наро-да- .
Пмпсријалнстима су но-треб- не
хнпокритске фразе о
денокартијн да бн завелн на-ро- д,
за провођен.е анхове на-ва- лс
иа демократију, pout-B- y
и.еаа и тсжиа народа.
Овнм се поставла пнтан-- е
нроЕушаваи! рсчи влада ttn-хови- м
делииа по најважни- -
jiriJ ПОЛИТНЧКИМ IIIITaiLIIM.i
данашњицс.
Још од првих даиа свог
оистанка Совјстскн Савез јр
био дос1сдаи остварнваи.у
свог ирокламановог ирограма
и у домаНој н у СПОЛ.ИОЈ по-Ч1ТИЦ- Н-
Код СЈовјетског Са- -
всза постојн пуиа хармони-ј- а
измсђу рсчп н дма. Друк-чиј- с
tic може н битн у зсм-Л.- Н
која је провсла у праксу
најпотпуинју п најсавршспи-ј- у
соцнмијалистичку дсмосра-тиј- у.
чнја iionmiica је базпра-н- а
потпуно на брпзи за основ-п- е
ннтерссс народа Совјетског
Савеза, a то је у сагласиости
пик" са којим и саштересвва чнтавог
демократ-ск- с
—
папол1оаца
1
показујо,
нзнсли
Ппше
грсснвпог човечанства
Совјетски Савсз учшшо јс
борбу прошв сила рсакцнјс
н фашизма, борбу за трајан
деиократски мпр, ш слобод)
HA
Иал д'Ој., Кв. — На 27 јла
наше мјссне народне opraiui-зациј- е
зајсднпчкн су одржа-- с
пнкннк за иовчапу nooh
нашој HiTavtiii. Иосјет је бно
пзванредан, а финанцијалип
уснјех добар.
Нстог даиа неколко сто-тин- а
метара удалено од из-ш- ег
никнива, одржавала је
"Срнска обрана" (чстннци)
свој пикник којег је усташко-мачсковск- а
банда корпора-тнвн- о
осјстнла.
Мн се ннсмо обазирали а оај нротународни скуп већ
смо ПЈнсгсдил11 са оиИим за
бавлањсм н Јазговорнма.
С)младина нас је носјетнла у
лијспом бјкју, што је још
више уве.1нча.1о наш иикнис.
Уп]во кад је ннкник бно
прн крају, а спина натнх
посјстиоца отишла кући, ие-.aiH- KO
охладииаца пошло је
нз знатижеде на тај чстннч-кп-усташк- н
никннк. Чим су
се наши омладннцн прно1н-жнл- и. учеоцн су нх вочс-л- и
havjrpMO нзазнватн. ув-л- и кеу ких са ноженна м
cniua Мијо Гргимчнп нсјс-ка- о
мла.нг Стеву ЈамчнКа ио-же-м
на tpH мјеста. Оаледе
иожем су шџо тешке, Флн-л- о
је ииа цснтнметра што
нијс маш омладнкжц на ијс-ст- Ј-
остао мргав. Други уста-т- а
Јуре Комчевмћ ударно је
Фрвм-- у Јамчнка, оца нашег
оуладвнца некмм тврднх
iijvt дкешм, CFopo да ннје н он
на мјсту остао мртав.
Да није неким сретнн
С1учајм ваишао са троком
-
СРПСКИ ГЛАСНИК" 8 августа 1947.
РЕЧИ СОВЈЕШГ САВЕЗА У САГЛАСНОСТИ По' ' литчи' чки wпчрwегџ лmi еп дI т
СУ СА ЊЕГОВИМ ДЕЛИМА
иицшиашу пезависиист
земалл народа као
кл.уч своје сполле олитиес.
Ти племеиптн обзири руко-вод- е
акцлје совјетске владе п
органа одговорннх за .ену
спол.ну полтику.
Сорба против сила рсакцн-ј- е
у послератини условима,
захтева прошнрену дсмокра-тнзациј- у
европскнх земала,
напоре да се онемогућп 1111- -.
триге реакционара н иихове
пиЕушајс да пбново оживе
фашистичие органнзације
групе. Није тешко вндети, да
нове демократије које ужнва-ј- у
моралиу полнтичку пот-пор- у
СССР-а- , следе баш тај
курс. Такође је очевидио да
је исти курс нрихваћен и у
неким спријатслскнм држа-вам- а
као што су Румунија н
Мађарска. У совјстској осу-пацпои- ој
зонн Нсиачкс, где
је провсдека аграрка рсфор
ма, где су пемачке демркрат-ск- е
странке слободни рад-Н11ЧК- Н
сннднкати ожнвлхин,
фашистнчки слсмитн не усу-ђуј- у
се да дижу своје главс,
док у занадиии окупацнонии
зоиама oiut су јако оживелп
својс активностн.
Док је Савет спо.ших мн
пстара раснравлло о миров-Hi- m
уговорима за Рунуккју,
Мађарску, Нталију, Фниску
п 1угарску. совЈстска да1с--
гациЈа иисистирала јс да тн
уговори морају укључивати и
одредбе које обавезују те
земл за развЈан.е демокра-тиј- с
н за бо{бу против фаши-стичк- ог
аслсдства. Сапладав-ш- н
отпор англо-амсрички- х
ретставшжа, совјетска де!С-гацн- ја
успела је да постнгпе
правнлио рсшеас тога пнта-iw- i.
За време диск)-спј-е о ау-CTpitcw- oM
миропном yroBoiiy
на Москопском зассдаи.у Са-вст- а
СПОЛ.ННХ мшшстара, сов-јетск- а
дмсгација опет јс зах-тсва-ла
укл.уче.е одрсдбе ко-ј- а
бн обавезала Аустрију за
борбу против сила фаишстнч-к- е
рсакцнје п да води развн
таи ем дсмократссо лпнн-jo- w
друг Маршн Наглић. усташе
би биле заклале младог Јам- -
чића и п.егова оца Фран.у.
Чнм су усташс опазилн дола-за- г
другова побјеглн cy у
шуму.
Усташе Гргннчнћ и Коа-чевн- ћ
су затворсин у мјссном
затвору.
Омладннац Јамчић ]е јсдак
од iipBoiciacmix студеиата.
Ове јссени намјсрава маста- -
витн са наукама иа гласовн-т- о
МкГил уннвсрзитсту у
Моитреалу. Друг Франл Јан-чи- ћ
рудар, позиат јс у нашсм
насел.у wao чсстит u пошгован
човјск.
Ово је још један доказ да
чстници и усташво-начсков-ск- л
баида сурађују ао свнм
'иитанвма која се односе нро-ти- в
нашег иокрета и нове ју-гослави- је. Мачск је нослао
бр-зојавн- н поздрав четпицнма
прнлнком одржавана н,ихом
кчтгЈса у Чикагу. Иостигну.
тојединство вћ нрактицмрају
наво C) једнн и другн отро-ван- н
шовиннјмом, али Десв-pt- a
снтуација у коој сс
налазг сили их да иређу врс-к- о
смих својих па!итичких и
другнх иика.
Али нека не мнсле усгамнг
да ht кахати ножм и хануа-ро¥- .
те крмвнти свој рук
о ноштенн нап нссничсн
накд п олладину. Ја вјрујм
да нм то неће дозвојнтн ка-надс- ка
управа. јер оо није
ПавелпКева творевина. вк
земдл Еоја је у нрошлом рв-i- y
ала у борбу своје сино-- е
да се боре и дају своје жн- -
1ој доказа, ато је. да су усташе. хада су
бнли иишс ко.гаши српског народа, у ис-- то
време бнли, и те како, и кол,аши хр-ватс- ког
народа, и исто тако да су четницн,
ма колнко да су Сили више кољашн хрват-ско- г
народа, били су у нсто врсме н коља-ш- и
српског народа. А ови овде, својом са-рад1£- .ом
н овпм злнковачким актима, само
слодс прнмсру сарадње чстннка н усташа
за врсмс рата у клању једног и другог на-ро- да. Мачековци и усташе. дошлн су ваљ-д- а
на одбранашки излет да им одају при-зна- ње
п захвалност што узимају у зашти-т- у
Вгру Поткоњак, која се хвали llano јс V
р&~
Петак,
i.l',i ia трајан i pan
leMKkparckn мир чр може сг
ламттптп без расг:ринкаг.ана
11()тпал.ивача новог светски!
рата тппа Черчила и његоввх
прпјателл у Бритаинји п Сје-дпп.евп- м
АмерпчЕнн Држава-ма- .
Совјетскп Савез је беспо-штедп- о
раск-рипкава-
о те по-нага- че
пмперијалистичке аг-рес- нје
п мобилпсао јавпо
MHC1LC За борбу ПрОТПВ ILHXO- -
впх субверзивннх актпвлос-т- п
које су упсрепе протпву
мпра н безбедностн нацпја.
Ј- - В. Стад.пк попавлдно је
аглашавао потребу заједни-чко- г
п органпзованог рас-Ериикав- аиа
провоЕатора н
потна.гипача paia. J. В. Ста-и- ш
потазао је да стварпа
опасност "новог рата" не по-сто- ји
у овом момепту, и да
је бупа о "новом рату" по-треб- иа
нмперијалнствма да
застраше страпке са којпна
се погађају и да тако од њих
нзнуде концеснЈе.
Демократскн vnp не voxe
ce nocriihii ato ce дозволи
оиима Еоји cy одговорни 3
агресију 11 други ссетскн pat
да избегиу казну, и ако се
заборавн а велике жртве ко-ј-е
су дал иароди да спасе
човечанство од фашнстнчкс
оиасностн. Совјстски Савез,
радп тога, ннспстнра да сс
добнју рспарације од бивших
непр11јатс.1ских држава, огра
ннчавајући се, као што је по-зна- ти,
а крајне ссроине зах-тев- е.
У исто време, Совјег-ск- и
Савез одлучпо одбпја свс
што би могло служитп као
средство cKOtiovcKor пороб- -
ллвана неснх зеххга од стра-- е
јачнх земхга. Пнтерсси п
борба зз екоиомску нсзавис-иос- т
it сувсрсиитет свих зе-ма.- га
и иарода одрсђују став
Совјетског Савсза према а-мср- ама
аиерпчких монопола
да ук.%уче у мировие уговоре
одрсдбе које бк доведс до
огчшиавања сконокије нобе-ђсин- х
зсмлл америчком sa-il
iiTaiy.
Совјетски Савез гматра об-пч- шу
свмпских --irvau које
v огпстошене ратом најваж- -
КОД СРПСКИХ ФАШИСТА ГОСТУЈУ
A ХРВАТЕ ПОТЕЖУ НОЖЕВЕ
(не протнв фашнста. уста-ш- а
и чстннка.
Добро ј иотсјстнти вашс
поштсно иселсннниво, да
усташе до недавио ннсу ра-би- ли
ножа оротив особа у на-um- u
восрегл', Са доласкох
Гиуниа и врстапакех маче- -
комка у усташе, нрнлаЈућн
11авелићу мстоду в{нтиз
патитнчкнх врогпвипса —
нож% коуонац ж иушку — онн
to ceoje восмдае средство
проводе у иравсу. Иека не
забораве да оЦе нсма Јасе-новц- л. Јадовиога. а нити ус-та- шк
и нацистнчкс в.1асти
која he им стати на лсЦл п
своје исе хумгати ва воштс-в- е
rpaVatre ое м.е. Нека не
MHC-f- e оц и(одн рода храт-ски- г,
иенриате. смка отин-ско- г
игмнмта, сукавичке слу-г- г
усташе IIa.iiKa м изда-јнц- е
Мачека да he мнхж
методе м иачиик са иожем у
тијело чојека. остати меова-жев- в
нлн вх обвввш1к са
"комумисгвчвов свбЈлсти".
Та су цхт усташса овк-д- о протла! Нсу мамк са- -
гзницв дллп пли)уисс
жрте у борби вротив фша-зиа- .
дос су I вобјдн,1. да
дамс ттш учишви Јамка-пј-ст- т i1ajujy оксв у 1В-е- о
Хавта-Каваама- и
Отл да усгашва типуга:
Мнјо ГргншчиЦ и Јуре Ком-чсвм- к орју одгосаратм вред
канадеквв еудом sa tjetecBe
омед о-м.мдми- ва Јамвчвћа
н №СОМ воштомвог овд
Фраде, рвдмнп-pyju- p.
Н. РагковвК.
клала хрватску децу као аилиће. а вдра-иаш- и
ibiix валда угошћавају т знаку гах-валнос- л!
што су усташе тасе исто Елалн
српску дсцу.
Али ако су једпнство родо.т.уивпх
Хрвата и Срба у Југославнји н њнхова за-једннч- ка
борба бпли у стаљу да иетргну
ко.гашки нож пз pysy п хрвагскпх п срп-ски- х
кољаша, и да за навек учпне крај
клању народа. моћи ће тако и јодинетво
н заједнпчка борба родол.убпвпх Хрвата
н Срба у Канадп да пстргну пож овим злп-ковци- ма
у Канади п да пх онсмогућавај)
у издајничкој н злочпначкој работи.
{
niMiii Јадатком даиашште
. ui покушаји Британије u
Францусие па ШрискОЈ кон
фреицијп СИОЛ.ННХ мштста-р- а
да одраде услове за awepit- -
чк) nuiioh у ооновп свроп
скпх зеиаич, потчнн.авааа
љпховпх ctcoiioMiija аигло-фрапцуск- ии
дпктатима п во-%- а
доларске днпломатнје, а- -
пшли су а оправдаис ри- -
говоре од стране совјстског
миинстпа спо.чшх посдова
В. М. д1олотова, којн је из-јав- но
да Совјетски Савез нс
може прнстати иа окушајс
за повреду незавнсности и
сувереннтета евронских др-жа- ва
ма како лео зпучалс
фразе Еоје се унотребл.ивају
за покриваље тнх окушаја.
У оргаиизацпјн Ујсднн.е-нн- х
нација и .спом Савоту
безбсдност совјетскн рет-стапни-
ци
устају у одбрану
народа Грчкс н Пндоиезије,
Сирије и Лебанона, захтспа-jyh- n
повлачеи--е страннх тру-н- а
са тернторнја тих држава,
које се унотрсблдвају за бор-б- у
ротнв ациоиалиих осло-бодилачк- нх
окрета. Нротнв-и- о
Елеветиичкнм измишлч)Ј11-нам- а
реакционара, Совјст-се- и
Савез новукао јс својс
труис а врсмс з ciiiix с-нспријат-
елкихтсриторнја,
са 1орихолм острпа, нз Нор-вешк- е.
Праиа н Maiiuypiijc
A.1II СЈеди.снс Амернчкс
1,ржаве, kujc cy vc па iut-ковск- ој
конфсрсицнјн сиол
mix мнннстара y дсцсмбру
1945 1бавсзалс да he повупн
своје трупе из Кннс, нсу нс-пуин- лс
своју обавсзу. Нслн-к- п
EoiiTiinreiiTii аисрпчких
трупа задржанн cy у Кини до
дапашн-с- г дана и номажу ши-реи- -с
грађанског рата у тој
ЗСХДЛ1.
У свом недавиом разговору
са г. Харатд Стассном, Ј. II.
Ста.1ин ronopiio је о voryh-110CT1- 1
н нотрсби yiiaiipcliiuia- -
на међународие саради.с и
зкел.11 Совјетског Савсза да
сарађује са другнм зсмллма
н другии социјалиии снсте-мим- а.
Своју готов(кт за са-рад- ну
ноказао је Совјстски
Савсз много нута у орглни-зацнј- и
Уједнњсиих ацнја н
у Савету мшшстара споллшх
послова. Довол.о сс сетити
шодних резултата постигну-ти- х
у Сан Фраицнску у изрд-ћивањ- у Иовел: оЈгаизациЈс
Уједнниих naniija, усисш-ногЈад- а
извршеног од стра-н- е
Cfaeeta сиољних миннста-р- а
у всзи са MiipoBiiim угово-рии- а
за Румунију, Италију,
Mahapcsy, Финску и Пугар-се- )
Сано добра волл Совјст-ско- г
Савеза, и.сгова желд лл
сноразум са другим силама.
ocHryja.ta јс усисх овог за-мршсн- ог
и тешког рада иро-eohcH- or
у часукада светска
ргасцнја јкшодн жсстоку
борбу против дсмократскнх
мировних услова.
Совјетски Савез је mhiu.w-tt- a
да је всђународна сарад-н- л
могућа само на базн уза-јамн- ог
воштоваи.а нсзавис-вост- и
других, узимаил у об-зи- р
мншлена јсднн других v
одбациванл nocyiiiaja да се
иаметне своју вол.у некоме
другом. Ннкада н под икак-ви- м
окоЈностима нијс Совјет-ск- и
Савез иокушао да а-ве- Не
своју во.1.у други зсм-.%аи- а.
нсго је увек покланао
смку иажн.у п узниао у об-зи- п
н.ихове сугестије. Совјст- -
скн Савз нснрсстано је одби-ја- о
см вокушаје да сс орга-ннмцн- ју
јсдпн-сни- х нација
аретвори у средство за пос-тигиу- Ке
доминацмје екпх
cmia вад другим државама.
To е зашто је Совјетски Ca-pes
браино са толнко yiropno-ст- в
принцнп једнодушностн
thy кјикнв ситама. Одба-цимњ- е
овог рницппа. [скаи
је В. М. Молотов, значпло би
вобеду ноднтичког курса ко-ј- и
има за цпл. постпшуће до-мввац- вј
једие групс држа-а- .
аредвођенпх од стран:
вајјаче снле над другим сн-л- а
а.
Никакве клевете реакцпо-вар- а
не могу сакрпти од а-ро- да
чиненпцу, да је сполнч
naiRTHsa Совјетског Савеза
одбрана плсмснптнх цил.сва,
иојв су у-сагласн- ости са ин-тересп- ва
чнтавог прогреспв-но- г
човечаиства. Совјстски
Савез не треба скривати сво-ји- х
цнлдоа и иамера у својој
СПОЛ.НОЈ полптицп; ои отворе-н- о
проглатује те цплве. Пот-вун- а
харионија влада нзме-b- y
речи п дела Совјетског Са-вез- а.
. ' Ч II 1 т
ЈУГОСЛОВЕНСКИ И АЛБАНСКИ ПРЕТСТАВ- -
IIDDJI 0 МИШУ GABETA
БЕЗБЕДНОСТИ
ЊУЈОРК. — Доииенпк Тапјуга јавдл: На гедпвци Савета безбедпостп продужепа
је дискусија о фрапцуссоа амавдмаиу амс-рпчк- ог
предлога за образоваое граппчие ко-лнсп- је за Валкан.
У току днскуснје узео је реч претставпив
Албаинје пуковипк Нестп Керепџв којп је
нагласно да Савет безбедиостп пнје повео
днскуснју о пнтаљу нзбсглкца и нациопал-ин- х маапнз коју je on прсдложпо. Пуков-iiii- K Керенци је подвукао да мере зз решава-И.- С Taita избсглнца пе могу бптн нсте ка-д- а се радн о збемпмава. жепама деца и
старцнма који су побегли пз своје земле
због Tcjiopa који се врши пад деиоЕтсспм
становннштвом н када се радн о ратним
злочиицима и колаборацноппстцма.
Иуковннк Кереиџп је затим пстакао да
нрпсуство избеглпх адбансккх ратпнх зло-чина- ца
Аикетнау кГоричиксонј јапретјеставултдврдфиалкатордапсеемиорваи.
зточинцн одају иолптнчкој делатностн.
управл-ско- ј протпв Албаннје. Ших трсба нз-ручн- тц Албаннјн да би пм се судидо за љн-хов- е
злочние према албаносом народу ц са-псз11п- цма.
Југословенскн претставник. др. Нидфаи.
у Есз са говором албаиссог претставннка
такође је подвукао да бн блло иеправедио зјсдначнтн нзбсглице демократе у трп бдл-канс- кс
земл.е н пзбсглнпе квислингс који су
нрсбеглн у Грчку 11ред својнм властнма.
Fonopchu о нрсдлогу за образоваас грл-мч- ие Еомнснје, др. Пнлфан је подвукао да
Југославија не внди могућпост да сарађујс
са такпом комнсијом када Савст безбсдности
уонште пе днскутује прнхсдбс које јс ју-гослопен- ска
дслсгација изнела, на чак пи
онда када су оие отерспле пуноважипм
аргумситнма. С тим у всзи др. Внлфан јс на-ве- о
да )е југословенска влада пзнела извсс-та- н број нограннчиих инцпдената коЈе је
нзвршнла Грчка н да номоћна фуиа Анкет-н- е
комиснје mije poeeia нстрагу у всзн с
иицндеитима, док насупрот towc. одмах
рнступа проучаваљу иицидгилта које јој
ИС1Д110С11 . Р)
ЗАБРАЊИВАЊЕ ЛИСТОВА ЗАТО ШТО
ОБЈАВЉУЈУ СУЂЕЊЕ ШПИЈУНА
Покрајикско руководство Комуннстнчке
артијс за Tiipai уложило јс код гснералиог
oiiyiioMohciiiiKa фраицуског внсоког комеса-р- а
за Аустрију протсст против забране пз-1аже- и.а лнста "Тнролср Нејусзвдјтуиг", за-т- о
iiiTo је објавио нзвсштај са суђенд гру-ii- it белогардсјских тсрорнста у Љублани
иихова pitaiiaiKi да cy у со рвду уживз-- л
подршку британсквх огуиациоинх иа-ст- н
у Аустрпји.
Француске окупзционе властп забрашис
су за три дапа излажеае вапредвог лнста
"Д"је Вореинбергер Тагевајтувг'. II омј
шст забраиен јс сзмо бог тога вгго Јс об-jantne- ao извсптгаје са cyljetta белогардпстн-и-а
у Љубл-ани- .
ВЕОГРОД. - "БОРВА" од 30 Јуда. вад
acionoM "Зашто сс гушв слободва штакпд
у Аустрнји, осврће се ва мбраву нздажепл
листова иНа[Јхајт" и "Твратср Пајссиејтувт"
зато што су објавдлв шеств о cyfceay бело-гарднсти- уа
у Л))блдвв.
Иеоспорна је чнњенаца — каже "Бор-ба- "
брнт—ансдкаојсузолноигорАиустррвајвселкећввходавsaнmо " у ао-ста- ч! inma оцбеувчтааврајоукузаплнлзлаазимбаљнеднвгаеваарва иceне-реу- да на југословенско-аустрвск)- ј ijHiiqii. Панде одбеглпх фашвста воје ce у тив лого-рим- а органпзују в ваор)твавају. уашвају,
нодршку н потстрек в аустрвјсгах властн к
oокcуtaпiаoцrпдооибинхлевлиасзтавд.атак0§деа бшаввднејунсуирајоуреду
корист стране свле ва нпету бебедности
JyrociaBiije. Оо је још једном довжзао в нс-дав- но
одржани процес у Лублдни.
Упркос довдзавих чннннца — водвлачгт
Порба — да су белогардесе банде ужии
лс отпору бритаисквх охуввцвмвх вис-т- в.
орган брнганске ввјске у Аустрвја
"Пслг-пресе- и внао ј смелоста дв наввис
бкаакноде".бритавскв војквцм ивеу водувнрада
Демавтв "Велт-иресе-а- " — заслучујс
"Порба" --— звучв веубедвм. Алв је мо
врло убсдл,ва в рсчита чикевица да су лв-сто- ви који су нисали о лублмсжок вродссу забран,епц. Овакм збрве лнстоа еанв
увспавају овп-жб- у протнв зтппцмпх во-борнн- ка "слободе WTaBB. против сжвх во-ј-и
у цвл.у взазввака нереда. оргавизују.
наоружавају в пптстрекавају каксдивтхе
фашиствчке агевте ia зточинр против де-вократс- ких зеихага
Шегдемоштизма'
Царнград. — На захтев државиог tj'aoio-ц-а.
претрес који се пред цараградскнм т}'
лм судом водн вротвв 53 овтухева бог
тобожие комувиствчке делатвости. огдажен
јс тајпвм са мотввацвјом да аввв вретрес
може да буде штетав во више ввтересе зевл.?.
У стварц проглашекев таЈвоств прочеса
турсге властн желе да сагрвју да се овде
?1адп о прогону девократсвтвх е.темената.
соцпЈалиствчке стравкс Есад Адвл, а-ј- и
се такође налази ва овтуженвчшој клупв,
тражпо је у вие свпх овтужевлх да вретрес
буде јавап. како бл турска јаввост билл об-јеЕти-
вко обавештавана о делвва бог којвх
се опи налазе а оптужевичсој клупв. Захтев
оптЈ-женв- х је одбијен- -
У јавпостп сс лстиче велвко везадово.гство
због овакве аитвдевоЕратске вере турског
војног суда. Претрес се ваставда.