Serbian Herald, October 11, 1946

              Ш"
Љ,:
'Wjgf'j'll'By'fH' 4tyWfF ГЧ11Ц'"РГ4?НГ w-nywf- pr ' 4rfi?wr" ' rf ТУјИИ ' Ц. T — g wpi,- - 4
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
ј
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСНОГ ГЛАСНИНА"
У БОРБИ ПРОТИВ
200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! m -- .1 - Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цена годншиој претплатп за Канаду 4 долара, на пола Authorized as Second Close Matter under the
год. 2.50. За иностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 6. Број 352.
СТВАРАЊЕ УЧВРШћИ- -
ВАЊЕ БРАТСТВА И
ЈЕДИНСТВА
Г0В0Р МАРШАЛА ТИТА 0МЛАДИНЦИМА
Брчко, 28 септембар.
ТАНЈУГ ЈАВЉА:
Маршал Тито посетпо је
јуче омладплску пругу, где
је био одушевлено дочекан
од омладииаца и влоштва
"ларода. У току јучерашл.ег
дана Маршал Тито је обн-ша- о
пругу и носстио логоре
појединих брпгада шпересу
jyhii се за живот младих гра-лител- л.
Увече је на омладнн- -
ској прузн прирећен велнкп
збор, на коме је маршал Тито
лохвалио веллко одушевљеае,
самоложртвоваа,е и наиоре
које југословелска омладила
иессбично улажс у рад ла
обнови земл-е- .
На ову пругу, подвукао јс
Маршал Тито, дошле су не
само иаогобројас делегацнје,
пего н радне брнгаде из дру-ги- х
земалл. Онн су у првом
Ј)еду дошлн због тога да се
напојс са одушевллаем које
влада код југословенскс
ц да видс у чему је
та погоцска снага у Југосла-виј- н
која покрећс п.ену оу-лади- лу
иапред н која од itc
ствара заиста неуморног u
упорног градителл нове и
cpehunje будулпостн Југосла-внј- е.
Затлм Маршал Тнто нзру-чуј- е
омдадинцима лоздраве
савезне ладе и најсрдачииЈу
захваллост' за ложртвовани
рад ла изградин овог објекта
толнко важног за лрнвреду
Југославије. Alnorit се ла
страни ннтерссују, ластавно
јс Маршал Тлто, шта је то
што ствара такво поверсл--е
пзмсђу народа Југославијс,
без обзира ла нациоиалност,
лрема дапаитлу руководно
цнма, према данашиој владн,
н што је то што код руково-дноц- а
ствара бсзгралично по-вере- ае
у лароде Југославнје,
а у првоу реду у оиладииу.
"Ако руководпоцп
Југославпје, подвухао је Мар-ша- л,
не бп пзвршавалп своја
o6ehaita п задатке које је на-ро- д
пред hux поставпо, олп
не бн ималп повереше паро-д- а.
Да данашкп руководпоци
нпсу u до сада доказалп да
су онп само зато ту да служг
пнтереспма својих народа, да
су оип {() . . . иарода, кад
тога не бп блло иарод не бп
пмао повереиа у нпх."
Маршал Тито је затим на-глас- но
да је омладнна Југо
славије засчужпла оно без-гранлч- но
noBepeibc, којс у ну
нмају свп лародн ируково-дноц- и
земл.е, својнм досада-luibii- H
радои, својом борбом
у току рата н својим хероиз
мом у изградм1 земле
Говорећи о будугшк нсрс--
пектлвама маршал Тнто је
истакао: "Оне су добре, јер
их мп самп стварамо. Map
шал је додао да he се послс
пзградае омладплске пруге
градити свс новнји и новијн
објектн.
Босиа је богата рудаиа за
које сс мора створнти iioryh-лос- т
да се нз н.е извезу, илн
да се у ној npepahyjy. Зато
he се моратн градити пруга
од Брчког до Сарајева. Нема
лнкакве суми.с да he југосло
венска омладина п у следе-hn- w
радовиуа показати псте
такве примере упорлости, по-жртвовано- сти
и херојства у
раду, као што је показала и
сада у овом послу.
У наставку свога говора
Маршал Тито је истакао да
омладииска лруга ле злачн
само ствараие Једног саобра-hajn- or
објекта важиог за прн-вре- ду Југославнје :
"Овде се ствара један рад
ип колектпв којп се поносн
својпм радом, онпм што он
ствара својпм сопственнм ру-кан- а.
Овде се ствара, прека-љуј- е
н још впиге учвршћује
братство п једннство ларода
Југославпје. Овде радп наша
нова генерацнја, подвукао је
Маршал Тпто. Овде она у
Цена једном примерху 5 цеи.
И
ом-ладн- нс,
данашие
свом раду взатквва то неса-ломлн- во
братство п једии-ств- о
које је тако снажно међу
иашпм народпма, коме су
створенн иеразрушпвп тег-л-и
у току велпке лародао-ослободвлач- ке
борбе."
Затнм је Маршал Тито по-мен- уо
омладипу из Јулвске
Крајинс, која са толнко вере
и лубавц гледа у народе Ју
иЧл wrt П л VПIћ.ЛV јП.А™ПИ "A"f рЧП"Ш"-Ч -- I дворана у којој се одржава
ла Тита присутни омладипцн ј прстрес б„ла је пуна 11ар0да. лропратили су дуготрајннм
ианифестацијама J у л u ској
Крајпни и Трсту.
"Наша је дужност, наста-вн- о
је Маршал, да учпнпмо
све да та омладпна, да п тн
делош, који су вековпма бп-л- н
нашп, поиово буду уклу-чен- п
у иашу заједнпцу. Мп
ћемо радвтв борвтн се да „„£„' $ ..ф
се то остварн у што краћеи
врем%ну. A у колпко бп нана
ненакломне земље онемогу- -
ћиле да то остварпмо до кра- -
ja, мп ипкад ненемо забора
BiiTii на нашу дужност да то
једног дала ппак остваримо.
Маршал Тито је нзнео за
тим своЈе разговоре Koje je
цуао са лретставиицнма ом-лади- не
других земалд, којн
су посегнли пругу. Сви су
они понелп најлепше утнскс
и са најпећнм днвлеиеи гово-р- е
о омладини Југославијс.
Југос1овенска је омладииа
својим прнмсроу локазала
пут лапредној.рмлад,и1!н дру;
гнх зенала.
Говорећи затнм о обнови
зем.ге, маршал Тнто је иста-ка- о
да he и лред омладипу
бнти лостављени новн тешки
задацл, јер нзвесли Југосла-виј- и
ле иаклољени елементи
лз исклх зеиал.а жсле ла сва
кн лачиц да спрече прогрес
којн Југославнја xohe да ост-вар- и. Због тога је Југослави-ј- а
приснљеиа да се ociaita на
своје сопствеие снаге.
"Ми iieheuo чекати неку
помоћ 113 вана, подвукао јс
Маршал Тнго, него ћемо не-умор- но
радити да бп смо чим
пре изградили своју землу."
Износећи програн будућих
радова Маршал је ларочнто
истакао лотребу електрифн-кациј- е
земле. Недостатак га-дро- ва,
спецнјалиста претстав-љ- л
велнку тешкоћу, али и у
том погледу бнће сваке го-дл- не
лакше, јер he битл све
внше стручнлх снага. II оа-ладин- ска
пруга је једна шко-л- а
ла којој се стварају руко
водећн кадрови, којп he кас
нлје Mohn на себе да преуз-м- у
none задатке.
На завршетку свога гово- -
ра, Маршал Тито је поново
иагласио велпки значај који
омладикска пруга лма за ства-pait- e
нових људн који he
својим полетои и сво-јн- и
одушевл.е1веу служптп
као прнмер u потстрек у cbiiu
рздовимаиа изградаи нове
Југославије.
ПОТПИСАН ЈУШОВЕНСКО
ЧЕХОСШШИ ТРГОВА- -
ЧКИ УГОВОР
Праг, 30 сепгембар.
Данас је у Прагу потпнсан
југос1овелско - чехословачки
трговпвскл споразум, о чему
је издато следеће саопштепе:
"На дап 30 септембра 1946
потписаи je у Прагу спора-зу- и
о размени робе и платног
лромета нзмеђу Чехословачке
републике л ФНРЈ. Спора- -
зум je у име фнгј потппсао
милнстар cnoiiie трговнпе
Инж. Никола Петровић, a у
вме Чехословачке релуб.тике
др. Хуберт Рппка, мвппстар
спо.гне трговине.
Потпислваиу л о разума
претходпли су преговорп ко-ј- н
су последивх едсла вође-- н
л у Прагу. У току прегово-р- а
лспо.шла се обострана
жслд да се размена робе про- -
шпрн унапредп, што je
овим споразумом н оства- -
TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, OCTOBER 8TH, 1946.
СУЂЕЊЕ СТЕПИНЦУ И ДРУ
ГИМ ОПТУЖЕНИМ
УЛ0ГА СТЕПИНЦА И МАЧЕКА У ПАВЕЛИЋЕВ0Ј
"НЕЗАВИСН0Г
Загреб, 30 септембар
Ирсд Behey Врховпог суда HP Хрватске, почео је јуче
претрес надбискупу Степин-ц- у,
Ернху Лнсаку, Нвану
Шалићу и дружини.
За cybeite је владалр огро-ул- о
лнтересоваље. Велика
шишипј,
радниу
Поред велнког броја дома
hux ловлпара, cybeiby лри-суству- ју
и претставлицн
страле штампе, који су јуче
допутовалн у Загреб. Прлсу-тн-и
су претставници агенци-ј- с
:Тас, Јулајтед Прес, Фрапл;
II р е с, Асошвјетед Нрес,
Ворлд ILyc Ирес,, као и до- -
н „
с
н
ционал , Л1арселес , Шу-јор- к
Тајмс, Дејли Телеграф,
Љус Кроникл, и Милано Се-р- а.
Улазак чланова Beha Нр- -
ховног суда и Јавног тужно-ц- а
многобројна публика по
здравила је аплаузом.
Носле отвараиа претреса,
претседннк је рекапнтулирао
оптужннцу против Лисака,
Шалића н осталих, пошто
оптуженн Стешшац са Rou
није био упозпат. Нсто тако
претседннк је рекапитулнрао
ток преслушаваа оптуже-ни- х,
који су до сада саслуша-!ш- .
Затим је претседник узео
генералије надбисхуиа ~Стс-пин- ца
л изјавио да су и.сго-в- п
бранмоцн др. Пво Поли
тео и др. Ратко Катнчић.
Иретседник је затии дао реч
јавиом тужиоцу Хрватскс,
који је лрочитао оптужиицу
лротив ладбискупа др. Алој
знја Степипца.
У оптужницн се истиче да
вемачкн и лталијалски импе- -
Кад су немачки и италијан- -
скн окупатора у Хрватској
в Босвн в Херцеговввл от-почс- лл
насовве поко.ге, иаро-д- н
Југославнје су се почели
дизати ла оружавп устанак.
У часу повезују се сви
противнародли елеиенти у
цилу гушела лародног уста-лк- а
и подржавају окулаторе.
Оптужели Степннац са злат-ли- и
делои католичког клера
помаже окупацнју, искорнш-hyj- e
je за 6oraheii.e цркве u
вишег клера н уопште за про-шнрс- ие
црквелог утицаја.
Док nana npima у ауднјен-цлј- у
Наве-inh- a it шал.е му
своје посебне благослове, a
државвл секре-та- р
Маглноне взјављује да
лхташкв ПОК0.1В у Боснн
Преуа caonuneiby унвје
15.000 чстчипх радввка у
Хаунлтолу, Су Селт Мери и
Сндпеју, после 81 дан штрај-к- а
Bpahajy се ва восао са по- -
бедом пад
делоу канадских крупних
предузећа. добввају ле-посре- дло
noBiiuieibe плата од
13 цептн ла са, којег 10
цсвтп ретроактпвно од апрп-л- а
уесеца, то јест тих десет
цепти повлшлца од тог вре-мев- аа 3 цеита од свршетка
штрајка.
Овоу повишпцоу челлчлв
радппцн добнвају 5.550.000
долара годнше. У току пду-hn- x
леколлко леделл ласта-Biih- e
се преговори за лзрав- -
паае плата у Снднеју, Нова
рело. Тако he вови спора-зу- у
о разуени робе још
више прошлрнти л учврстнт
не сауо прлвреднен трговнл
ске одаосе, Beh п полнтнчкс
одаосе лзуећу две
републнке."
ријалисти нису били у стаиу
да уз помоћ малог броја ус-ташк- их
агелата из иностран-ств- а
и lLiixoBiix прнсталица
у Хрватској организују оку-лацио- ни
апарат и држе у роп-ств- у
хрватскн н српски ла-ро- д.
У томе су пи пружнли
номоћ протлвнародни елеме-лт- и
пз врхова ХСС на челу
са Мачеком н загребачкии
ладблскупои Степипцем, са
проусташким делом католи-чко- г
клера. Beh 10 апрпла
1941, Мачек je у споразуму
са агентом 1естапоа Всссрма-јеро- м
н "војсковоћом" Слав-ко- м
Кватерником лозвао хр-ватс- ки
народ на покорност и
искрену сарадау са окупато-ро- м.
У нсто време Мачек јс
ставно Павелићу на распо-ложе- ие
управнп апарат и.по-лубој- ис
ф о р м а цнје ХСС.
Оптуженн Степннац je Beh
12 апрнла посетио "војсково-hy- "
Кватерника, a 16 априла
llaBCinha. Два дапа лосле
ове посете Степинац је лз--
дао клеру загребачке надби- -
орга- -
у којој га позива да се преда
раду чуваиа и улапређе-и- а
НД Хрватске. 26 јуна 1941
оптуженн предво-д- и
католички епископат у ау-дијенц- нју
Павелипу и у по-здрав- пои
у
име своЈе it у име клера, ис-кре- ну
и лојаллу сарадигу".
У току
борбе та ломоћ н сара-дш- а,
у везн са развојем до-raha- ja,
према упутствнма из
остаје стално ла
лилнјв против ослободнлач-к- е
борбе на-род- а.
ВАТИКАН ЗАД0В0ЉАК GA У БОСНИ
том
Ватпкански
око
Ватикала,
рнмскнм круговнма, Степн-иа- ц
се сав залаже за сарадњу
са н леговом ус-ташк-
ом
агеитурои. Ои
прнва дужност апостолског
бојног викара у ПавелнКевој
војсцн л лменује за своје за-иеин- ке
прзиате усташке све-штени- ке. Тнме je дат потст-ре- к
свештенпцнма да когу
приматн функцнје у
апарату. Мно-г-п
постају оргализатори u
учесници у усташкии злочп-uuu- a.
Сграховлта uaciiia Павели
ha над српским иародои у
Хрватској, Босни ц Херцего-вип- и
Стешшац је прпхватио
као поволлу прнлвку за иа- -
покрштаваие Срба,
ванредно добро одјскују ylxoje je вмало да учврети па- -
Онн
од
братске
лвчно
силао
Скошнја, са платауа раднл
ка у Хамллтолу п Су Сент
Мсри. Наиуе fit раднлцп
npiiya.ni су до сада 5 центи
ло сату waibe него радницн
у Хаувлтоау в Су Сент Мерв
за псти посао. (Јво пзравиа
ае значиће другвх 2.000.000
долара внше годишн.с за че-лич- пе
раднике. Наставвће се
такоће преговорн за осау та
козваннх статутори празлвка
аа годиву са платом и прет-ставпн- цп унлје падају се да
he бит н то одобрено, што
бп значнло укупно повншеае
плата од 15 н по цевтп ва
сат.
Ову форуулу за решеие
предложио је држав-- н
п
под чпју коптрату је ставле-л- а
челачаа надустрпја од ка
да је лзбио штрајк. Међутпу,
челичла компапнја у Спдле-ј- у
опет одбнја да прпстале
ла вовишење плата уопште
шшске интересе па Ба.ткалу
U да оснгура пробпјане ита-лпјанск- ог
импернјалнзма.
Он у ту сврху издаје резо-луци- ју
н окружннце свештен-ств- у,
упркос протеста лекнх
свештеиика да је то наснхе
протнв канонскнх, етиичкнх
п уоралппх
Степннац лзричито одо-бра- ва
рад разних клеро-фа-лшстичк- их
организацнја н
утиче на смер пнсаиа като-лнч- ке
штампс, славећи крво-лок- а
Павелића и усташе, рас
nupyjyhii лационалну, верску
н расну мржи.у.
У моменту ослобођока Ју- -
гославнје Стешшац помаже
поражеве усташке остатке п
ратве злочпнце који се крију
од народнлх власти. У том
цвљу лред ослобоћен.е, Паве-л- н,
Мачек и Степлпац водс
разговоре да бн се nouohy
оружане ватервсвцвје стра-ни- х
имперпјалиста поново ус-постав- ила НД Хрватска. Сте-пвва- ц
двректло помаже л
скупије службепу окружницу! потстрекава цевтралну
Отелплац
југословсвсклх
окупаторок
штрајка
претставнлк, Кллбурв,
принцнпа. Опту-жен- н
нвзацвју, Koja илспнрише
крвжарске бамде у вршеау
пиза злочнна н иасилл лад
педужнии стаповништвои.
Затим оптужница лабраја
појсднна кривичва дела над- -
-У-т- оху тражипон
paid uuiAcnii у1С11И11ац јс
ступво у поллтлчку сарадау
са nenpiijaTeAeMg пружајућв
за све време nouoh окупато-рим- а
it lLiixoBoj усташкој
агентурп. Својим везава са
Павелвћем, Кватерником н
осталли усташкпи функцио-лсрнм- а,
он од првлх даиа по-ма- же
окупаторе п усташе и
ступа с анма у сарадњу. Он
позива подређено свештеп- -
ство да такође сарађује са ус
ташама, што стотвне свеште-нвк- а
најагтвввије нзвршује.
Тако је велнкп број свсште- -
ннка н верввка гурнуо ла
пут који се свршво нздајом
домовиве а ратшш злочилл-ма- .
Као бнскуп-скв- х
колференцнја в прет-седн- нк
католнчхе акцвје, Сте-пип- ац
је пмао врховви над-зо- р
лад пвсањем цмокуппе
католичке штампе у Југосла-ввј- в.
У том својству он је
актпвно утвцао ла свер овс
штавпе и ва л-е- н противна-родв- и
став. Прлвери за то
калазе се готово ла свакој
стралнцп ове штампе кроз
цело време окупацаје. Штам-п- а
је славвла Хвтлера и На-Bciu- ha, а клеветала
покрет и рас-(Настав- ак
на стралп 2)
ЧЕЛИЧНИ РАДНИЦИ ВРАћАЈУ СЕ
СЕ НАГ ПОСАО СА ПОБЕДОМ
најреакционарн.ч-јн- у
говор}му1удиј;
народио-ослободи-лач- ке
ЛОКОЉИМА
усташко-терорнстнчк- ом
народно-остободплач- ки
Отавв. Преуа томе лије још
свгурво да је штрајк завр-ше- н
што се тнче челнчпе иа-дустр- вје
тауо.
Ова; свршетак штрајка че-личн- их
радввка упнски прет-ставвл- цн
вадају се да he убр-зат-и
свршетак штрајкова рад-ни- ха
у ивдустрија гуве, ау-тоуобллс-
квх
п електрпчнпх
радввка хојв су још у току.
Међутпи, са овлу борба
радвнка за повпшење плата
и за друге побагшице изгле-д- а
да влје завршена. Шуускп
радннцп у западаоу н север-но- у
Овтервју Beh уесецвуа
похушавалл су да дођу до
споразууа са коувавпјауа no
овву nnraibiiva, алн компани-ј- е
nehe да удовохе ibiixosiiy
захтевпма. Уввја шумских
радввка дала је сада послед-а- и
рок до 12 октобра, н ако
се до тада пе спора-зу- м хпгаде шумсквх галника
пзговарајућн се да не може, спремни су да взађу ла шт- -
пркосепн тако н у рајх. ј
Price per copy 5c
БОРБА ПРОТИВ ПОДИ- -
ГНУТИХ ЦЕНА МЛЕКУ
СЕ СВЕ ВИШЕ ШИРИ
Пре неколпко месеци влада !млека узме нз руку приват- -
у итавн укипула je суовен-циј- е
које је давала држава
пролзваћачииа млека са свр-xd- si
одржавап.а ллских цена.
С укидаасм тлх субвснцнја
млеко је одмах поскупило.
Млеко је, са поскуил.еасм од
3 целта достигло внснну од
16 н 18 целтн ло литри, од
којнх фармери добивају само
9 центн. Миоги протестн про-ти- в
тог уквда!ва субвелцнја
ynyheini су тада па владу и
захтсвл да се субвснције по
лово услоставе, али је све
било узалудно. Сада, лослс
овог једног од лајосповнијих
лродуката хранс, ларочито је
узбуђен. Са тнмс су се дале
отворене рукс богатлм ком-ланија- иа
да лшскулирају це-ла- иа
л да лраве огромнс иро-фит- с.
Протнв one лолнтпкс у
току је јака кампааа од стра
ле радничких оргапизацијз.
Глапли лзвришн одбор Рад-лич- ке
лрогресипис партијс са
свога мнтилга одржалог Ј
издао је саошптсње
да је одлучно да се лопедс
једла јака олшта камиаи.а са
захтевом да сс повишица це-л- е
сиеста уклие. Ола тражн
од олтернске Дру-ов- е владе
да ладокладн губнтак фарме-р- а
укндааем цсла дапан.ем
дирсктннх субвслција лз
профита- - који се лравб ла
продаји лнкера. Радличка
бискупа -- прогресивна партнја такође Степи ица вштсае-садатЛ- ег
вретседвлк
постпгле
властлуа
октобра,
оитернског закоиа о колтро-л- н илска и да се доиесс новн
закоц којим бн се услоста- -
вила демократска контрола
илека у Онтерну.
У лсто врсме, женска сек-циј- а Радничке прогресивне
партлје повела јс са своје
страле кавпаау лротив лос-купл.иваа- а
улека, наподеИн
да је са тлу одузето две пе-тн- не
потпоре која се даје ло-роднц- ана
за децу ("фамили
слаулс"). У обадва случаја
се
Ha суђен.у воћи Савеза
ратних ветерана за станове,
Ф. Е. Ханратл-у- , који је ле-дав- ло
ухалшеи зато што јс
прсдводно заузнуаше уорнар-скн- х
барака за стаиовс no-родн- ца повраћсилх ратннка
које леу ају где да сталују,
претставлик и члан особлл
барака који јс сведочио про-тн- в
оптуженог мзјавио је да
је тај акт встерана прстстав-лд- о
ллратства (rycapeibe ло-уорск- их
разбојника).
У Отавв, као н у другив
градовиуа наиме, луа много
породлца noBpaheinix ратни- -
Парвз. — Балкалска и лта-лајалс- ка
еколовска коупсн
ја лзрадвла је препоруке о
плаћау ратлих оштета ,које
he бити поднешене геперал- -
ноу заседау Млровпе кои-ференци- је. Ахо буду прпу- -
љеае ове препоруке ратне
штете he се платлтл како сле-д- н:
Италвја: 325.000.000 дола-р- а
Совјетском Савезу, Југо-славпј- и,
Грчкој и Абисинвја.
Рууулија: 300.000.000 Сов- -
Са предано
је још неко-лик- о
телеграфска
агенција (Таајуг) јавпла је- -
ЗАГРЕБ. — Југословен-скв- м
властпма предани су
позлати усташкп злочплцп
Vol. 6. No. 352.
лих коупаннЈа и стави у ру-к- е
општлна. Сехретарнца
женског Beha r-- ha Едла Ра-јерс- он
рекла је: "Д1леко се
уоже продаватв по 10 целтн
литра и лородицс бн олда
уогле да троше холичлну
улека које су потрсбнс за
одржаваае здравла како ка-ж- у
здравствене установе."
Bche радвнчких унпја у
Торопту (Тред елд Лебор
канцнл), ц а своу зассдаау
од 3 октобра расправлало је
miTaibc ловишсиа цева улс-к- у
и усвојнло разолуцију са
којоу сс тражи од провннци-јхши- х
властп да усвоје закон
који би OMoryhno onuiTiniaua
да прсузму днстрибуцију
улска иа базн лародиог вла-сништ- ва.
Општлиска коитрола улска,
хаже се у резолуцији, лотре-бн- а
јс заго uito јс ухидаие
субвелција од странс фсдс
ралинх власти резултирало
"драстичним иос купхсчеи
млека, Koje лпшава радпи ла-ро- д
довољлог уиотрсбллваиа
овог ословпог продукта." Се
кретар Beha, J. В. Бакли, ре-ка- о
je у днскуснји да су ком-пани- јс
(предузсћа) улека лај-Bch- u
уоиополи у зеул.л. On
јс рекао да "инје правилно
и и право да . . трсд улноли
стн (синдикалне оргализаци
је) седе скрштепих руху док
ови комбаЈнн раде у сарадпи
савладок противр-.интереса- -,
народа као цстине." Он је вз-и- ео
sanaibyjyhii лрцуср о обо-rahaeai- by
овнх уоноиолисти-чкн- х
лредузеИа млека, за хо- -
је je рекао: Ови офонии
коибајни стварно нас уузу."
"ЈСолтрола улека, рехао је он,
концентрисана je у све yaiuc
н маи.е руке". Затлу је лавео
лрнуер да се калмтал вели-ки- х
нредузећа улека у То-рон- ту
повећзааосавсао 2го.7д5н8в.4у96даннаа
5.394.550 датара и.да су део- -
нице xoje су биле вредпе 5
тражн се да дистрибуцнја долара сада 1.000 долара
ЈЕДНА УВРЕДА ШАДСКОМ НАРОДУ
ка xoje ncyajy где да се суе-ст- е,
а властв о тоуе ле воде
бригу, па је Савез ветерава
одлучло да их сместп у пра-за- е
уорнарске бараке прехо
вол вЛастн, сличло као што
је недавло било у Евглесхој.
Тако, на уесто да се пове-д- е
рачуна како да се породи-ц- е
људи којц су ишлн у рат
да пролију своју хрв н да
губе своје животе за Каваду,
данас се дозвохава да сс ла-знва- ју
пирзтиуа.
To јс, да се пајмаие каже,
увреда канадскоу лароду.
Т
ПРЕДШЕНЕ РАТНЕ ОШТЕТЕ
Кватерником
Југославији
усташких злочннаца
Југословелска
јетском Савезу, Југославијн н
Чехословачхој.
Бугарсха: 125.000.000 Грч-к- ој
и Југооаввјв.
Мађарсха: 300.000.000 Сов-јетск- оу
Савезу, Југославијв
а Чехословачкој.
Фваска: 300.000.000 Сов-јетск- ом
Савезу.
Укупао 800.000..000 доби-в- а
Совјетскл Савез ; 60.000.000
Чехословачха; 25000.000 А-бисав- нја;
240.000.000 Југо-слави- ја
и 100.000.000 Грчка.
"војсковоћа" Славко Кватер-нв- к,
касније "маршал НД
Хрватске", мпапстар сполнпх
послова НД Хрватске др.
Мхмед Алајбеговнн, држав-н- п
воћа спорта Машко Зебпћ,
усташка поручнвк Владпмир
Бедњанец u многв другв
усташкв злочвлцл.
Опв се валазе у Загребу у
затвору.