Serbian Herald, October 28, 1947

              _ i .-- --
СТРАНА 4 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Уторак, 21 октобра, 1947.
ELLA WINTER INTERVIEWS
Tito Reveals
By Ella Winter
(Yesterday, Miss Winter began
the textual report of the first
Interview given by Marshal Tito
to an American reporter this year.
The Interview was conducted in
German, without interpreters, at
the Marehal'e villa in Zagreb. The
questions, and the answers, were
frank and without the usual diplo-matic
evasions. The conclusion of
the interview opens on a question
by Miss Winter.)
Since there is so much misun-derstanding
regarding your oppo-sition,
I wonder if you'd explain
to me what the opposition herto
consists of. In America our big
parties differ politely—or maybe
Impolitely— but at any rate over
the dinner table or on radio or
at the polls. Why do you take such
strong measures against your op-position?
This is one of the things
that shocks American opinion.
A. Our oppositionists are ene-mies
of the state, enemies of the
new Yugoslavia. They have stop-ped
at no measures to overthrow
our country, including espionage,
sabotage and murder, to enforce
their opposition. Those who are
willing to Ilvo in peace, like Gro),
Shubaslch and others, we do not
proceed against, but those who J
continue acting to overthrow the
government —especially with for
eign support—we take energetic
measures to stop. Don't you do
the same with the enemies of yout
country? Take the example now
of Slovenia, this last trial at
Ljubljana, in which Nagoda and
Furlan are shown up. This oppo-sition
doesn't Just disagree over
a dinner tabje; it uses espionage
and economic terrorism as its
weapons. They give away military
secrets. And anyone who spreads
lies about our state we consider
enemies too. Such lies have done
us great damages, especially with
foreign countries.
Q. HOW DO YOU ACCOUNT
for the fact that foreign coun-tries,
and especially their official
governments, do get, according to
you, such a false picture of this
country?
A. I'll give you an example as
an answer. The Manchester Guar-dian
recently published a long
editorial— or was it an article, I
have forgotten which— saying that
the Chetniks were fighting in Bos-ni- a
and Herzegovina, were form-ing
a new army of 20,000 men
which was blowing up bridges,
trains and factories. Now you've
seen personally what goes on here,
you'vo seen that no such thing
Is occurring. There are Just a
few hundred men who have not
yet been unmasked, the rest have
fled. We consider an article like
that to have been written with
the Intent of making trouble; it
constitutes a method of encourag-ing
the very terroristic acts it
describes. Or it may be that the
paper's correspondent was deliber-ately
misinformed by enemies.
Q. What would happen, Mar-shal
Tito, if such terroristic bands
were formed?
A. They would be wiped out.
Q. Why are foreign powers, or,
as you call them, "certain foreign
powers", hostile to Yugoslavia?
A. If a small state like ours does
what we have done it sets an ex-ample
for other states that are not
yet Independent, as for example,
some colonial countries. We are
a new economic democracy which
has already had great success.
Tito's voice took fire and
strength, but at this moment his
great German shepherd dog Tiger,
famous all over Europe, sauntered
into the room, making affectionate
dog noises. He squeezed between
us and against the Marshal's knee
asking for attention. "Mir!" or-dered
his master: "Quiet!" but
the dog grumbled like a baby. I
patted him; he turned his long
head hopefully to me and licked
my face. The Marshal laughed;
Tiger was appeased and lay down
quietly at Tito's feet The dog
once belonged to a German Army
officer taken prisoner and was
presented to Tito in 1944 by Ger-er- al
Kosta Nadj; he's about eix
years old, beautifully marked In
black and brown, almost the size
of a Great Dane.
A. (cent) We are only a small
state and we have already
achieved great successes. Our
land was terribly destroyed. We
ha made such great steps for-ward
In these few years, we have
progressed at a rate never seen
before in the world under such
circumstances. It is really a mar-vel.
We did it through national
unity and the unity of our peo-ples.
We have used all our ener-gies
to build up and bind up the
wounds of war. This is also a sign
that there Is no war atmosphere.
A people that puts forth such
THE MARSHAL
Yugoslavia's Secret Weapon
efforts to reconstruct cannot be
thinking of war, only of peace,
only of peace.
Q. I HAVE NOTICED that all
your new buildings have such
strong walls, such thick founda-tions
as if they were being built
for eternity! Why is that?
A. Yes, and we build our fac-tories
out in the open as you have
seen; we are not hiding them.
Does a country build factories thus
out in the open if it expects war
or courts war?
Q. But if an atomic bomb were
to be dropped on these factories?
Tito interrupted with heartfelt
laughter.
A. Wc are not afraid of the
atom bomb. We can defend our-selves.
We have a secret.
Q. WHAT IS IT— May I ask?
A. It is our morale. Factoriej
aren't everything. One can achieve
Herostratus destruction (a Greek
who destroyed a temple for the
sheer sake of destruction) with
the atom bonjb, but one cannot de-stroy
a people.
Q. Then you think war is im-possible
now?
A. For the present, yes. You
can't fight a war without the peo-ple
being willing, and people at
present are unwilling, even in your
country. Don't forget that the
Nazis were the' strongest military
power the world has ever known,
and they were the aggressors.
They had much the strongest wea-pons,
yet they were utterly de-stroyed.
Every aggressor must lose
—and aggressors we .shall never
bo. But for our defense we shall
fight, particularly if our country
is attacked. We want nothing
from anyone. We have made such
sacrifices, we know what war is.
Yugoslavia lost' 300,000 soldiers
and 1,500,000 clvillans-ever- y tenth
or eleventh man, woman and child.
This is a much greater sacrifice in
proportion than was made by the
United States. Can you imagine
that we want war once more?
Q. OUK STATE DEPAKT-MEN- T
implies that you may have
the illegal Greek underground ra-dio
station here. Is it true?
A. It is an Invention. Why
should it be here? Any help from
us to the Greeks would take quite
different forms; we have sym-pathy
and support for their as-pirations.
Q. I would like to ask you some-thing
about your industrialization
plans. If the $50,000,000 blocked
dollars of yours which the United
States still holds were released,
how would you use them?
A. To buy machinery, tractors,
and trucks in the United States.
Q. You said in your Tanjug in-terview
of Aug. 7 that America
should leave you alone. Does not
that smack of isolationism, and
would you approve of an isolation
ist attitude on the- - part of the
United States toward you?
A. I meant, don't make diffi-culties
for us; don't stop our re
construction. We want economic
and trade relations with you, but
if you don't want them, then leave
us alone.
Q. What about the Yugoslav
mission now negotiating in Lon-don?
A. (Smiling). It's going through.
Wo've better relations with Eng
land.
Q. Why is that?
A. England gains and we gain.
Q. How is it, in your opinion,
that England and France, which
hare great dollar loans, are not
reconstructing as much or as fast
as Yugoslavia, who received noth-ing
from the United States?
A. THERE IS ANOTHER SEC-RET.
We use everything the
minute we get it. We work very
well; we use every ounce of ma-terial,
every nail— for the benefit
of all.
Q. Marshal Tito, it is still a
mystery to me how you have man-aged
your reconstruction. It as-tonishes
an American used to
scrapers and graders, bulldozers,
cranes, tractors, steamrollers,
cement mixers, to see what you
have done almost without machin-ery.
You have rebuilt more, and
more quickly, than any European
country that I have seen this
summer—and I have travelled all
through Central Europe. How did
it happen? (In Yugoslavia build-ings,
bridges, factories, railroads,
seem to spring up almost over-night.
The buildings are of thick
cement and double brick, not Jerry-bui-lt
or shoddy).
A. Our economic system is висћ
that we can make such progress.
In the West private ownership
stops such progress. Here no ons
puts anything in his private
pocket
Q. If you did get private loans
and credits, could that tend to
stop your reconstruction?
A. (laughing) Of course not,
If we get cash or loans we would
simply buy more machines, for
the good of all.
Q. WILL YOU EXFLAIN to
me in detail, and concretely, why
you refused to participate In the
Marshall Plan?
A. You see that we were not
wrong. The Paris Conference has
come to no result; we said it could
not The secret conference about
the Ruhr now taking place in Eng-land
is further proof that some-thing
is wrong somewhere; that
somewhere there's a lack of good-will;
that not every state can ex-pect
help— least of all our country.
We have our Five Year Plan, we
have built amazingly in these past
two years; we can simply not per-mit
any obstruction. I will cite you
an example: According to the Mar-shall
Plan every country must put
its surplus into a common pot But
we cannot do this: we already have
agreements, trade and economic
agreements, with many countries:
Sweden, Italy, Bulgaria, Hungary,
Poland, Romania and Czechoslova-kia.
. . . We wouldn't be free to
have these under the Marshall
Plan. We knew this, so wc declin-ed
to go to Paris. Besides, they did
the whole thing without consulting
uj beforehand. We were just told
to come. One doesn't do things like
that
Q. I think Americans would be
interested in knowing why It is
so important for you, a hitherto
largely agricultural country, to
become industrialized?
A. It is very important. We are
a rich country. Vhy should we
export minerals, for example?
They belong to our country, we
should use them for the benefit
o{ our people. We have many
riches in our country: oil, coal,
copper, zinc, lead, manganese. . .
We sould work these ourselves and
benefit from them ourselves. Why
export cheap raw materials and
buy back expensive finished pro
ducts? Why should our peasants
have to emigrate because this
country is poor —one and a half
million have left home and spread
over the entire world in order to
make a better living than they
could make here. Ve have too little
earth for our population unless we
till and work it Intensively. Why
should our peasants go away?
Q. I understand 500 immigrants
have just arrived from Canada —
Yugoslavs coming back to their
homeland?
A. These are "economic immi-grants".
(They are largely skilled
labor and have brought a half mi-llion
dollars' worth of tools with
them.)
Q. What about your policy re-garding
D. P.'s?
A. We want our people back of
course. Those who are not war
criminals can work here peaceful-ly.
We have amnestied all who
weren't bloodstained criminals. It
is enemy propaganda to tell them
that things are bad here and that
they will be punished if they re-turn.
This is not true. And many
have already returned and have
seen that it was untrue. We need
workers, we have no unemploy-ment
here nor can we ever have
any. (Tito asked me why Amer-icans
didn't come to work on th
Youth Railway as practically
every other nationality had done.)
Q. You have spoken much,
Marshal Tito, of the lies you al-lege
are told about you. Do you
think such alleged lies can con-tinue
in the face of all these
things you have told me which
you feel refute them?
A. The lies can't continue long.
After awhile lies are denied by
facts, and we show the facts. Yet
some do remain, and, as I've said,
do damage. We tell the facts, and
repeat them, but sections of your
press are very powerful and are
in the hands of people who want
these lies to be spread. They print
now a lie, now a truth, but some
belief clings to the lies and that
damages all—those who tell the
lies as much as those who believe
them. But we have our democratic
nation, and well win out
Q. Since there ie so much talk
of another war, and since any
spark can set it ablaze, tell me
once more what you think could
be done to dissolve the hostile
feelings between your country and
mine? I ask again, in your opin
ion, what could be done to have
better relations?
A. This does not depend on us.
but on the American government
and on the American authorities.
We want to trade with America,
we want good relations, but we
consider we should ran our own
country. Our people want to run
their own country without outside
interference. And do you know
how we came to this desire? We
received many notes telling us
KPATKE
СНАЖАН РАЗВИТАК
ФИСКУЛТУРЕ У
СЛОВЕНИЈИ
Љубљана. — Петогодиш-ib- ii
плап нрсдпиђа сважап
развнтак фнскултурпог по- -
кпета у пг ловешмн. ivoi
годпне Mohn he да сс фпсвул- -
турои бавп у Словевијв
73.000 л.уди, а тежнште фпс-културн- ог
рада бпћс у селп-и- а
н фабрнкаиа. Према Пе
тогодшшкем плану у HP Сло- -
веппји бвће нзграђсно 8 вс-шк- нх
иодерпо уређеввх ста-дио- на
за лаку атдетпку л
футбал п 76 фискултурплх
просторнја локалвог звачаја.
Иоред npeypcheita манутске
скакаоннце у Плавици у чп-тав- ој
Словепнји биће пзгра-ђен- о
20 смучарскпх скакаовв-ц- а
и 6 планнпских домова у
планниарскпм цевтрниа.
Београд. — Каиал Дував-Тиса-Дуна- в,
чпја је граднд
предвнђена Петогодвши.пк
планом биће једаи од вајве-hn- x
ссштачкпх саобраћајвпх
путопа tia свсту. Главпп ка-иа- л
бмће дуг око 2G0 km, a en-ст- си
капала којп се ослањају
на н.ега nuahe дужину од
800 km. Ha пспитпвањвиа п
прнпрешшм терепскпм радо-пнм-а
апгажовапо је досада
170 гсодста п пнжпиера као
н иелнкп број бполога који
испутују зеилу. На градњи
канала бнпе запослепо пдупе
годипс 80.000 мапуелппх рад-вив- а.
Зиатап део радова па град-in- i
осог капала завршпће па-род- иа
омладииа.
ИЗГРАДЊА БЕОГРАДА
Београд. — Itch у тоху ове
године Пеоград he добитп
uciHicii број иовнх модерпих
стамбсних зграда, домова
ку ттурс п шиола. Ускоро he
бпти отвореии HODOcarpabciia
дом културе IV peoira у којп
јс шшсстирано 12 ивлвова
дпиара. Норед бносЕОпске
caie ja 650 посетилаца овај
дом н ма салу за нзложбе, по-Јориш- пу
дворапу и дворапу
за културне ирирсдбс, чнтао-нпц- у,
бнблнотеку и 13 рпо-сторн- ја
за копферснције. Дои
VI реоиа чнја је изградоа
управо започсла ммаће пореДЈ
npocTopiija за курссве. позо
риншу дворану за 750 посс-тила- ца
u бноскопску дворану
за 500 лица.
ј У urn радп.ц доиова култур- -
и иових стамбених зграда до
брово I.HIIU радом учествују
iiacoiuio чшкЈвп НФ, уштс-tyyjyh- ii
иа тај иачин држав i
Учесннцц регионалне кои
фсрспције Црвеног крста пз
нели су доиисннку Танјуга
своје утнске са пута по Југо-славнј-и
н ораду Конфсреицп- -
Нотпретседннк Лпге a
ирсгседннк EctnijcKor Црве-но-г
крста др. Депаз регао је
пзмеђу осталог: "Прва ствар
која мс је нарочнто задпвпла
јс опшга хслл широких ма
са eauier иарода да што пре
обновс своју земл.у, органи-Јоваи- и
на иовој бази и нмају-h- n
при тоае вере у оно што
се радн. Друга ствар је бр--
зииа којом се код радн, a
to се npnuehyje свуда где
пролазимо.
FoBopehu о раду комферев-циј- е
у Псограду др. Депаз ј
ргкао: "Рад конферснцпје је
зпачајан ue cavo због резолу-циј- а
које су донешене, него в
зато што су претставвпци
друштава Црвеног крста свпх
свропских земала показалв и
поред пзвесвпх размииовла-.кен- л
пуио вол.е да се ствари
заједиичкн peine".
Генералпн секретарЛиге,
that we must adhere to the Tito-Shubas- ic
Agreement, that we
must not form a new Yugoslavia.
But we wanted to found a new
Yugoslavia, we wanted to make
our country modern and indus-trialized
and able to support all
its people.
Q. Then what are those author-ities
that you say are unfriendly
60 afraid of?
A. They are afraid that we
would achieve exactly what we
have now achieved. They have
quite openly supported our reac-tionary
elements in order to pre-vent
us building our new country.
But we are building it neverthe-less,
and we shall win. We shall
have a united and democratic peo
ple, and we shall win.
, Ф¥шФтФЛА4ЈШ
ВЕСТИ
зватна нопчапа средства и
убрзавајупн 1иградпу.
ПРОГОНИ СЛОВЕНАЧКОГ
СТАНОВНИШТВА У БЕ- -
НЕЧКОЈ СЛОВЕНИЈИ
Ајдовшћпна. — У Бенеч-ко- ј
Сдовепијн која је према
мпровпом уговору првпала
Италпјп пападп фашвста и
прогопп словевачЕог стапов-ппшт- вз
и дал трају. Гсрјуп
бпвшп шппјуп окупатора u
његов помоћнпк Алфред Си-кут- ек
напалп су автифа-шист- у
Антопа Спбапа вз
Севтлепардске долппе п тако
га преилатили да је од задо
бијених повреда умро. Псти
су папали п антпфашпсткпњу
Ивану Зајц п брутално је пс-пребпја- лн.
НОВИ УСПЕСИ У ИНДУ- -
СТРИСКИМ ПРЕДУЗЕ- -
1ШМА
Београд. — У мпогпи пн-дустрпјс- кпи
предузегшма у
Југославији радвпцп пропа-лаз-е
п прпиењују пове мето-д- е
рада у цпл.у повећања про-пзводњ- с
п niTo бржег пспуња-вањ- а
производног задатка.
Радппцп текстилне фабри-к- е
"Иванчица" п "Победа" у
Загребу увелп су овпх дана
нов начнн рада. По иовом на-чн- ну
рада једап ткалац са по-мопн- ии
радником радп па
осам до 10 разбоја уиесто can
на 4-- 6 као досада. Ударппк
Хусеиноваћ у рудппву Бав
ра у Бору у Србпјп увео јс
рад са две бушплице. При-иељују- ћп
пов мстод рада ои
је успео да радпу порму пре-маш- п
за 127 посто. Нови на-чп- п
рада eeh су почелн да
прнмељују п другн радиицп.
ДРУГИ БРОД НА РАЧУН
НЕМАЧКИХ РЕПАРА- -
ЦПЈА
Рнјека. — У рпјечку луку
допловпо је повп југословеп-ск- п
пароброд "Шабац". Ои јс
једаи од 5 бродова које је Ју-гославн- ја
добпла па рачуп
пеиачпх репарацпја. Прод
пна носпвости од 4S55 тсша.
У децембру прошле годннс
допловно je у Југославију
пзроброд "Лошпи,' , посивос-т- п
7GG3 тоне, а остала трн
брода налазе се у ииострашш
бродограднЈиштиуа иа по-прав- цн
Еоја he бнти завршена
до сраја ове годипс.
Београд. — У Псограду је
отворена прва задруасиа шко-л- а
TianHor задружног савсза
ФНРЈ. Школа има 50 слуша-ац- а
којн су штнпспднстн
папннх зафужних савеза.
Дс V w такиђс je пстакао Be-rn
кн раднн cian југословен-ckii- x
нарида н одао призна-it- e
раду руководвлаца jyo-словсисе- ог
Црвевог крста.
"Решонална копфереицнја у
Београду, ресао je on, nuahe
великог одјеса пошто је прпз
те врсте гоја се одржава по-сл- е
рата. ILeae одлуке пока-aah- e
целом свету да су европ-ск- а
друштва Црвеиог срста
чврсто решсна да иаставс рад
не само ва соцпјалвои пол.у
вего и у шнрену дсмократ-ски- х
ндеја у борбв за очува-а- е
иира."
Потпретссдвик Међуварод-но- г
Еомнтета Црвеног крста
1 лер дао je следећу najaey : "Жслнм да подвучем да смо
бвлв пријатно дирвутп но-зпво- м
н предусретл.пвости
Еоја нам је усазана како ва
путу тако в за speve боравка
у Београду. ВелвЕвм шиере-совање- м
вратвлв смо рад кон-фсренцн- је
коџ је широко
обухватвла оредложевн вро-гра- м
у цнл.у размаграиа ва-хв- вх
вроблеиа за будЈ-h- n
рад в вдеала еојс he оиа за-стува- тн.
Претставввв алервчког Цр-всн-ог
Ерста Гласер рекао јс
поред осталог: "Срдачво го-стоврим- ство
Еоје вал је ука-зав- о
и одлвчва оргаввзацпја
Еовфереввије пружвлв су
нам вријате-vcE- j' п прпјатву
атмосферу у нашем раду . Претставввцв друштава
Црвевог Ерста ФрапцусЕе,
НорвешЕе, Шведске, Данске,
ШвајцарсЕе, Хатавдпје i
TypCEor црвевог полумесеца
Еао п осталл делегатп водву-ел- п
су у својвв взјавама ср-дач- ав
првјем којп вм је ука-за- в:
одлнчву оргаввзацвју
Еовферевцпје. Овв су такоће
итаклп елав којим вароди
Југославвје раде ва обнови
зеил.е.
УЧЕСНИЦИ РЕГИОНДЛНЕ ШФЕРЕНЦИЈЕ ЦРВЕНОГ KPC1A
0 УТИСЦИМА ИЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ
вас
ХАМИЛТОН ОГРАНАК СКС УСВОЈИО КВОТЕ ЗА КАМПАЊУ-СПРЕМ-
А
СЕ ЗА РАД
На седнпцн огранка СКС
у Хамилтону која је одржана
19 октобра, воднла сс оншир-н- а
дпскусија о одржаиој ссд-ниц- и
Главног одбора од б ок-тоб- ра,
о нрнмл.сном циркула-р- у
од Извршног одбора пн-сапо- м
носле седннцс у које
су пзнсшсии главиц момеитн
u заклучцп седппце Главног
одбора, којн су се иајвишс
додирнвалл будуНе каипање
за Српски Гласипк п иово
чланство.
Седннца је ииала на пре-тре- су
постављепе задатке о
будућем раду у коме види да
he допешеие одлуке и за-клуч- ци
битп спроведеин у
жпвот по свнм пашим огран-цпм- а
у Кападн.
Да бн Српскн Гласнпк н
даље пзлазпо два пута недел.-по- ,
седнпца се слаже са пред-ложеп- ом
квотом од 3,500 до-лар- а,
јер he та сума битн га-рапц- пја
за дал.ис излажељс
С.Г. Исто се седиица сложи-л- а
по одређеиој квотн која j'c
додемиа огранку у Хампл-то- н,
што значи да мп имамо
квоту од 300 долара.
Тасо псто сио се сложплм
да caun себи одредишо кво-т- у
у повии иретплатама, —
сматрали сио да иожемо до-бнт- н
16, а јавмлм су се следе-п- и,
који he naiin, пеко по јс-д- ну
— неко по две, a то су :
По две пове претшатс: Данн-ц- а
НожшшН, Aifh-саида- р
па
hi
дапа
сс
вашмх
ову
ЗА
У
лађе
У 7
на
по у
Р.
Свн пам дошли!
2G октобра у 2 сата по
na Biih род у
хали.
сс спн да
иа
of the
South-Slavi- c Youth
dance on
25th in
Home on 3447 St.
Blvd.
As dance will be held
days before third group leaves
we are to
see a nice crowd of from the
whole of and some
from across There will
be and
You are all so
here's to see at the
dance.
Alma
снаге —
ордер"
за Ио
бпх да паших
Бу-гар- н.
врло
19 у
Петков, Pananh, Јан-- к
Секулнћ,
По претнлату су се
: Стево Дракулпп, Ј.
Мнлојевпћ, Стојша Јока, Jo-b- o
Стојаповпћ, AI. Грубпћ.
да he бпти још па-ш- пх
чланова којн he се ја-ви- тп
да по једну или
две пове јер пеко-ј- и
нису бплп па
Обновпћемо све пстекле прет-плат- е
на Српскм Гласпнк.
смо да
квоту 10 новпх чланова у
огранак, п псто тако већпном
су се истн другови јавнлп, да
he неко јсднога неко
два члапа.
Наш огранак сс псто сло-жи- о
по осталпм
Главпог одбора. u
пастојаће све у својој мопи
се држп тпх закл.учака н
да их према својпи
н спровађа
у ЖИВОТ.
Mnheuo на рад од-иа- х,
п стога he се Извршпн
одбор састати ок-тоб- ра
u паправити разра-дпт- п
план рада, сако прпрс-дит- и
неку прпредбу, копцерт
плн С1ично. Ми верујемо да
за почетак иожемо
део name квоте у нов-ц- у
испунитн, а могуНе п по-пн-и
као но-пи- м
чтановпма. Mnheuo
да у другој групп
НОСИ1П име
Извршии одбор СКС
ОБ ЈА В Е
[ Т0Р0НТ0 - ОММДИНСКА ИГРАНКА И КОНЦЕРТ
25 октобра, субога у 8 оати ириређује Концгрт-и1раик- у
К'анадска јупкмппепгка м федерација. у Мак-донск- ој
xani Оитарно стрит.
Копцерт lie пзводити саиа оаладпиа. музиком, игра-ibe- u,
nenan.ru и гнмпастичкии вежбаиа.
Говорпће јсдаи од омладппаца од "Пнвер бригаде"
Торопта. који сс овпх повратио са омладинске пругс
Шаиац-Сарајев- о.
Познпа can iiaui иарод из Торопта п оголице, да по-се- те
овај концерт. Нарочнто се апелује па члапове
трнју Савсза да узсли поссту пајозбплппје.
Одбор
СВЕЧАНА ОЛРОСНА ВЕЧЕРА У МОНТРЕАЛУ
ПОВРАТНпКЕ
Bche Кападских Јужнпх Словена прирсђује
НЕДЕЉУ 26 ОКТОБРА
свечапу опроспу вечеру
поврашпцима треће rpyire н посадв "Раднвк"
ПОЧЕТАК БАНКЕТА САТН ПА ВЕЧЕ
у Карпентер дворани 3500 Ст.
Улазница два долара особи. Предпродаја Моптреалу.
Овај спечани састанак ословиКе иреставиицн ф. Н.
Југославнје, преставпици иосаде "Раднвка" и прсставпицм
Ilcha.
добро
ХАМИЛТОН - СЕДНИЦА
КЛУБА "ПЕТАР ЖАПКАР"
ICiy6 "Петар Жапкар" ЛПП
одржава Ј)едопиу седницу у
иедслу
подне. Иарти-запск- ој
Позпвају чланопн
нефа.кво дођу ссдннцу.
Оекретар
Attention Montreal
The Montreal Branch
Canadian is
holding its annual Satur-day,
October the Yugo-slavian
Law-rence
the a few
the
for Yugoslavia, hoping
youth
Canada, maybe
border?
refreshments entertain-ment
cordially invited,
hoping you
Milonja,
President,
Montreal Branch.
П0ТРАЖЊА — ДОБАР П0-CA- O
КОД НАШЕГ ЗЕМЉАКА
Требам две радне
"вејтера" п "гаорт ку-вар- а
малв рестоурант.
лео буду од
Словепа, Југословенп или
Иосао је леп, има
столова, рестоурапту.
Minna
Гојко Нравпца.
једну об-веза- лп
Перујемо
пађу
претплате,
седппци
Закл.учпл узмемо
наш
довестн
пова
заклучцнма
седппце
да
прплпка-м- а
могугшостпма
кренутп
огранка 28
п
каипање
један
преппатаиа, п
пг-стоја-ги
бу-дсм- о УДАРНИК.
1аднска
би
СВЕ
Лавренц
the
Дођпте на време!
ВИНДСОР-ДОЗН- АЊА
ЖЕНАМА
Са овии дајсио до зиаиа
свиуа Југословенскпм жена-v- a
у Вивдсору Српкшиаиа.
Хрватицама и СловедЕама,
да иаш жевсЕв одел Beha ка-падсс- их
јужппх Словена одр-жав- а
своје седпице сваких 15
дана, т.ј. свагу другу среду у
7 п 30 сатв у вече, у РусЕој
дворани 1220 Друлард Pp.
Допдућа ваша седннца
одржаће се у среду 22 окто-бр- а,
у rope озвачевој двора-- н
н и па горе речево врене 7 и
30.
Зато позивамо све Југо-словенс- Ее
жеве Вввдсора п
околаце, без разлвхе бвле one
члавице Beha пли ве, да овој
хао п следећвм иашвм сед-ввца- на првсуствују.
Мерп Шпмац
ВАНКУВЕРУ ДО ЗНАН.А
Даје се до зпааа свнма чла-вови- ка
СрпсЕог вросветпог
дома у ВавЕуверу, да he се у
будуће одржаватн редовве
седввце сваке прве ведел.е у
месецу у 7 сати у вече. По-ш-то
смо досад у летвој сезо-н- н
одржавалп седввце у 10
сатв вре подве, моле се чла-вов- в
да ову вромеву узму до
зпаља.
М. Станвћ секретар.
Обратпте се па доле озва-чеп- у
адресу :
Merrill Grill,
I). Lekich
2 King St. W.
Chatham Ont.