Serbian Herald, October 28, 1947

              CTPAHA 2
. . --?дав&м6
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Publihd twice wkly hj SrpiH Claanik PublUhing
Company— proprUtori in lh Serbian language at
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излазп сваког уторк и петка
Сва ппсма п чекове треба слати на
"СРПСНИ ГЛАСНИК"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Рукопнси ce не враћају.
Доппсп без потписа се не прпмају.
СРЕТАН ПОВРАТАК ДРУГОВИ И ДРУГАРИ-Ц- Е
ТРЕЂЕ ГРУПЕ ПОВРАТНИКА
27 октобра полази из лукс у Моитрс-ал- у
и Tpeha група наших иовратника j
стару Домошшу — нову Југославију.
Сваки од опих попратника мушко п
жснско, старо и младо уздигиута чсла п
са поиосом гопоре о сном поласку на ста-р- о
оги.нште, које јс обнопљсно новим
друштпсним уррђен.см, новом народном
уирапом Народним фронтом Југославијс.
Спи ови иаши повратници са најисћнм
одушсвл,си.см говорс и жслс да буду пра-в- а
всза нзмеу Канадс н иопо Југославијо.
Сви онп зиаду, да су у Канаду дошли
из Југославијо. не зато што иису вололи
Југослави jv. всћ зато што уирава старо Ју-госла- пнје
ннјо бнла народиа, Снла jo ору-- Џ
страио и домаћо рсакцијо, тако да јс
наш народ био двоструко израбл.иван, као
што су још и сада израбл.иваии, полуко-лопијалп- и
пароди н зависпо зсмл.с ио вс-лик- им
импсријалистичкнм снлама.
Cbii oiiii зиаду да иису отишли из Ју-госла- вијо
зато што иијо у Југославији бн-л- о
доста храис, јср јо храио било доста, a
онло jo и одсла. алп ноловица народа ннјс
нмала MoryhiiocTii да со иристојно најсду
а тако исто да сс обуку, а особито радин-ц- и,
надничарп п сељацн наполичарн. .V
то прсмо Југославија нијс била иорушсиа.
а сада је, сада псма пи храно као што јс
било иро ноласка за Канаду. али еви оии
зиаду да даиас има у Југославији пишс
ситог народа (иако сс на картс добива)
нсго јо бнло за прсмс старс ЈугославиЈС
јср јо оида била снта јсдна трсћина, друга
Tpclunia нолуснта. а трсћа потиуио глад-и- а.
Сада ако нсма прсшпио и у пзоби.гу.
али имају свн једиако, након иар година
6nlio свсга доста.
II Каиада јо богата, и сваки поврат-ши- с
зна, да исидо из Канаде натраг у Ју-гослав- нју
зато што јо канада "сиромаш-на- ",
јср би то бнло глуност. Свн ми зна-м- о
да Канада има нснзмсриа природна
богаства рудна. шумска у пол.оиривреди
у рнбарству итд. II сваки наш нсрљоиш:
без разликс онај, који со nonpaha "и онај
који остаје поли Каиаду кпо сиоју иовј
Домошшу. jVp jo у н,ој ипав било бол.е нс-г- о
што је било у старој Југославијп, било
јо вишс зарадо иако крваве и тошкс. Али
спакн од нас зна и то. да jV нрошао кроз
тсшку "бсспослшшчку кризу у којој јс
гладовао. н да је увек а особито тада по-стој- ала
дпскрпминацнја иротии страиоро-ђенн- х
радпика. II оист ми искршшмо за-т- о
Канаду, нрго управу. јрр кажо наша
народна пословица: "Зглапс рнба смрди".
Ови наши иовратннцн били су члано-в- н
наших наирсдних организацнја н прот-илатни- ци
наших иапродних иошша, хр-патск- их,
слопеначких, .македоиских н срп-ски- х.
Свакн је ношто добро урадио за сво-ј- у
органпзацију и новнну и, кроз Кећо ка-надск- их
јужиих Словсна за свој народ у
новој Југослаинји. Иекојн од н.их су бн-л- н
актиписти, ударници у раду, па he сто-г- а
иашс оргаиизације мало ослабитн у во-дсћ- см
кадру it у актипистима и у члаиству,
алн на другу страиу ћсмо се ојачатн, јср
сваким даном прндолазо новн ллдн, иови
чланови нопн луди се лаћају руководства
у локалнпм оргаинзацијама п наш рад
идс иапрод. Ти иаши попратннци he пока-зат- и
своја искустпа и организациона и у
разнич пословима кад дођу у Југослапнју,
тнмс he опет допрнноснтн свој удео за оп-ш- тс
народно добро.
Са овом групом одлази досадашљи
урсдинк Српског Гласшша друг Максим
Бнјелић, члан Глапног одбора Саво Лазић
и прнличан број актнвнста пз огранка у
Торонту као друг Бсља Маринков са по-родн- цач,
н други. Празшша ћс се осстити,
али бићс попуљсна наша срца а и ваша,
јср сс остварнло оно зашто смо толико го-ди- иа
жртвовалп се и допрннашали, оства-рси- а
јс нова Југославија у којој ћс те н
другови н другарицс ужнватн плодово бор-б-е
наших народа, а задовољнпјп тимс што
сте н пи билн ти, којн сте допрпнелн свој
скромнн удсо.
На крају у имс урсдништва Српског
Гласника, и у имс Нзвршног одбора Савс-з- а
канадских Срба, желимо вам срстан
полазак п још срстнпјп долазак у нашу
стару домовииу — нову Југославнју.
Сретан вам пут другови!
HOTftffilTffrrt Г "-1ШГ1- ШГ ~r TTMfflaftignri дДјјВим% јДјДИЈјДИИјИ
4#
РЕФЕРАТ МАРШАЛА ТИТА НА ДРУГОМ К0Н-ГРЕС- У НАР0ДН0Г ФРОНТА ЈУГОСЛАВИЈЕ
(Преиос са стране 1)
тичка фашпстнчва идеологи-ја- ,
помоћу које xohe да спри-јеч- и
ширеае напредних луд-сви- х
мпслн о савременол
друштву, да спријечи дал--
ширеае марвсизма-леаиннз-м- а.
да спрнјечн ствараил ис-типс- кн
демогратских држава,
а со већ пе моасе да уништп
велпку соццјалпстичку држа- -
ву, Совјетски Савез.
Данас међуиародпа реак-ција- ,
на челу са амернчкни
финапцнјским магпзтима, из-но- ва
почпае свој стари скс-иерииеп- ат.
Опет нештедими-ц- е,
cdiim средствима, у разнпм
1емллиа, уклучиоши it запа-дн- у
Љемачку, она пастојн об--
iioiiiiTii фашизам, настоЈи по-но- во
створитн жарнште агре-снј- е.
Опа пастојп, по другн
иут, створнтп од фашизма у- -
дариу песницу за остварсн.е
својнх имперпјалистичЕих
nil 1,еса. Но, ми вјсрујемо, —
успркос томе што у само!
Лмернцн фашнзам добија све
више тсрена, — да he ипак н
опога пута међународна реак-цпј- а
дожппјетн крах. (Лпла-уз- ).
Народнн фронт прије рата
бно је потребан ради борбе
иротив najnehe растуће опас-ност- н
— фашизма. Ои је бно
потребан ради борбе протнв
реакције у свакој зсмл.и по-себи- це.
Прсма томе, Народнп
Фроит је био потребан, npuje
рата, радн побједе демократ- -
скнх снага над реакцпЈом,
ради y4Bpuihena демосрације
iipuTiin рсакцнје, ради борбе
против pacryhc ратне опасно-сти- ,
јер је фашнзам значно
рат. Народин фронт је био
нитрсбан ради очуваља наци
икалис езависности, — јер
је фашизаи претставлдо нај-nch- y
опасиост но независност
малих народа. Тако су онда,
то Јест — пријс рата, комуин-стнчк- е
партијс у свим каии-т- а
IIICT114KHM земл.ама тумачи-л- с
улогу фашнзма. Све се то
потврдило као потпупо исти-пит- о,
у великој трагедији за
вријсмс посхсдн-с-г рата, када
је фашизам поробио не само
малс, всћ је угрозио и великс
земл.е н подвргао народе тих
зеиал.а најстрашннјпи пат-и.а- ма
н лс1ребл.сн.у. Алн и
даиас, — у вези с тим што ме-ђунаро- дна реакцнја иостаЈс
све агресивнија, што поново
xohe завссти фашнстнчке ме-тод- е,
што попово разни фа
шнстнчкн хушкачи ностај)
све гласннјн, — напреднс
сааге у свакој зкилн, а н у
чмтавом свијету, морају свим
Иочетак прославе стогодн-нмм1ц- е
победе пародног језн-к- а
у српској кшг.кевпостп н
демокрагског духа у српској
култури, везаис за велнка
iiuciia Нука Kapauitha, ђурс
Да н п 411 ha н Браиса Радиче-Biih- a,
обележен је отварак.см
значајних пзложбн.
"ВУКОВА ОДАЈА" У
УМЕТННЧКОМ МУЗЕЈУ
Уметничкн музеј у Београ-д- у
уређује "Нукову одају",
на којој he бнтн сакунл.ене н
изложсне са уметннчкнм уку-со- м
све one, иако малобројнс
стварн и предмети којн су бн
ли ирнсно везани за Нуко
живот и ствараае. У две ве-ш- ке
витринс 6nhe распорс-ђен- е
те драге усиомене, прн-ступач- не
оку најшпрнх маса
од миннјатурне Кукове бур-мутнц- е.
разних цигарлука —
муштикли, дуваплра, ваза,
настионица, до разноврспог
nucaher прпбора нлн сеоскнх
бук.тнја и п.госкн у народ-но- ј
орнамсатицн па до раз-ии- х
прнјателдгкнх послоиа у
внду неке чудпе собне кзпе.
металне вазе илн ncne.vape.
Затнм дуванкеса, као и кеса
за новац, богате венецпјан-ск- е
нзраде (Ееса која је сва-как- о,
откад је доспела у Ву-ко- в
иосед, најчешће била пра-зна- ).
Као ванредно радан, про-дуктив- ан
дух, Вук — ако јс
за час оставлао заморенп
књижевнп nocao, Bpahao се
одмах другоме којн га је ве-знв- ао за тешке али мцле н
непзгладиве усномене на де-ТИН.СТ- ВО
у Tpuinhy ц ђакова-- е
у Троноши. . . У тни ча-созн- ма
дохватао би оц своју
криву ерцовску брнтвицу н
iMiMe у дрвету дубио, шарао,
СРПСКП ГЛАСНИК"
стама да се боре протнв ре-акцн- јс,
која xohe да попово
проузрокује у свијету траге-дпј- у,
слнчну оној коју смо
недавно доживјелн. Попово је
потребна жестока и упорна
борба против рсакцнје и фа- -
шизма, то Јест — против рат-ии- х
хушкача. (Аплауз),
Али овога пута мора сс
строго водити рачуиа о свпм
пропустнма у прошлостн.
Да ли су народни фронто
ви одговорнлн својим зада
пама уочн рата и за врнјемс
великог ослободилачког рата:
He, иијесу одговорнли сво-ји- м
задаћама у некнм земла-ма- .
А зашто ннсу? Зато што
су се споразуми стварали са-м- о
одозго, с Bohdciiua пар-тиј- а,
што су у народшш
Фроитовима бпле разне пар-тпј- е,
на чијем су се челу на-лазил- а
е само колеблнва,
исго и рсакцнонариа, издзј-ннчк- а
руководдтва, која су у
иаЈсудооносннЈсм часу нлц
иукаиичкн устукиула, илп' ПУ отворене пс
ирешла на страпу фашистш- -
ких осваЈача, такви иародни
Фроитовн ииали су — због
своје хетерогеностн н поман.-кан- д
одрећеног илана акциј;
и епоколебљиве ријешено-ст- и
— вишс дскларатнвнн ка-рате- р, него што су билн бор-беа- о
објсдииен.с, чврст и не-ноколеб- .гнв
ф])онт, којн би
био кадар суиротставити Cf,
под сваку цнјену, дома!ој
реакцнјн н растућој фашис-тичк- ој ратној опасностн. Пре
ма томе, иоже се разумЈети,
али нс ii оправдатн — што
комуиистнчке партије у нс-ки- м
земллма ннсу извршнле
својс задатке организатора
борбе против окупатора и
стваран--а власти цстинске де-мокрац- нје.
Другим ријечнма,
оне нису бнле у ста.у иокрс-нут- н
широке масе, одмах нс-ночетк- а,
и ставнти се иа чело
тих маса. Уколико се, каснн-јс- ,
у пеким зсмллма и иружао
нзвјсстан отпор окупатора —
те због го])с иаведеннх раз-лог- а
— та борба није нмала
ннти једнпствеп карактер,
нцти су постнгнути резулта
ти каквн су трсбали битн по-стигиу- тн,
који бн одговара-ли';келдм- а
народа. To јс, ра-зумн- је
се, нмало за посхедн-Ц- У
Да је у тим зсу.ама поно-в- о
узела реакција власт у ру-и- с.
Нрема томс, но моме дубо-ко- м ynjcpcity, главнн разлог
такпнм нропустниа бно је у
onoue:
1. Што није бнло ,ioho.uio
одлучности нптн смјелостн ;
оквиру прослава Вука Карацића
цс, башиЕС, виле, свирале нли
двојницс, које данас потом-ств- о
носматра Ероз стакла
музејске внтрине. На тнм, за
нас драгоценнм, дсталима
огледа се Нукова oqOMiia л.у-б- ав
н смисао за Народнс no-nin- e,
н.егооо стремлеи.е и дух.
Поред разног иосуђа и
других нредмета, који су вс-huiio- M
били поелонн аего-вн- х
поштовалаца — Вук je
иарочиту нажљу н почасно
место у својој-ради- ој ода-j- it
iiOK-Taiua- o најпримитивни
јој алн iiajnoLciinoj стварн,
народпим јаворовнк густама.
Ма да их је Вук ииао цслу
колекцију, до иаших дана са-чува- не
су сано двоје. У "Ву-ков- ој
одајн" Уметничког му-зе- ја
one — које су с колеиа
на колсно преносиле народ-и- о
ствараае у стиху, које су
певале и разиоспле славу
српске борбене прошлости п
покретале цео народ на чес-т- о
бсспримерна iipeniyha п
подвиге у дал-о- ј борби — те
гусле заузпмаће и даиас до-стој- но
место, внше ВуЕових
рукописа, на nitcahe стату.
Да.ге на огромном ЗСорннку
народннх песама мнрпо, Еао
Вуковом руком случајио о-ставл- .ене, лежеће н.егове нао-чар- н,
оловка и фес. Са уку--
com пе Oimi распоређенп у
одајн и остали сачуванн прел
мети нз Вукове заоставштн- -
не. Посте тешких пустошеоа
кроз два мннула рата, право
је чуло како je u ово мало
драгих усиомена остало до
наших дана!
У оквиру одаје 6nhe, поред
портрета разнпх (врло моћ-mi- x
у оно вреие) непријате-л- д
новог правописа, и најис-трајннј- нх
побориика народ- -
ног језика — 5УРе Данпчнћа
делкао. Тако су ннцале one н Бранка Радичевића. Но
чнм се стварао аитифашнстн-чк- п
фронт, морало се водитп
рачуна о томе да у случају
фашистичке агреснје uuje
sioryha борба деиоистрацп-јам- а,
већ да је потребна ору
жапа борба и да се треба за
њу а спремптп. (Аплауз).
2. Што се иије пиало вјере
у снаге парода, а постојале
су плузије у воћства разппх
партн ја ;
3. Што пародпп фроптовп
ппсу билп борбеио објсдпис- -
ве, с Једппствеппи и одлуч- -
н пм руговодством, с одређе-пп- м
борбепнм профамом, с
јасном п одређепом лпнпјом.
У томе је изузетас Грчка, у
којој је, успркос јуиачкој
борбп грчкпх демократских
citara против огупатора, од-ма- х
посшје рата ппак дошла
па власт реакцпја, дошлн су
на власт онп којн су илн са-рађнва- ли
с окупаторон нли
сједплн у инострапству. Али,
опи су дошли на власт поно- -
иптервепцијс
ких велесила иа Западу, пс- -
ких пмпериЈалиста којн сада,
преко попово поробл.ене Грч-к- е, xohe да остваре своје пм-пернјалисти- чЕе
цилеве иа
ПалкШу.
Многи данас мнсле да су
народни фронтовп иешто за
старјело, нешто што је у овој
фази развитка сувншно и та-к- о
дал.е. Али то је погрешно.
Пако се народни фронтовк
нису у вриЈеме рата у свни
земллиа показали ефнкасш,
због горе наведених разлога
данас су они — народни
фронтови — још внше акту-елн- и,
само пм треба датн цову
садрасину. ц данас je рсак
цнЈа све агресивннЈа, и данао
фашизаи tiosiohy н.е поиово
днже главу, н данас ратни
хушкачн постају све гласнн-ј- и.
Дакле, може настатц иова
опасност рата — ако пе бу-де- мо
будни, ако не извучехо
поуке нз псдавпе прошлостн
и подузмемо најепергичппјс
мјере протнв свих ратпих
хушкача ако се пе уједиие све
капредие спаге — не само у
свакој зекл--и посебнде, негој
у чнтавох свнЈсту, у најодду-чниј- ој
борбп протнв ратних
хушкача, а за мир. (Бурпо
одобраваие).
Дзкле. пародип фронтови
уједнљују сс у фроит мпра у
свпјету. To уједиљеил значи
ор ганизпрапо, јсдипствепо
ncTynaite за очуваае мпра u
кећународне сарадае.
С друге стране. народни
фринтпвп могу, у ралшм зеи- -
Еовечно чувена слпкар дев-етпаест- ог
века Стева Тодоро-Bii-h,
дапас се ве располажс,
изузев иалобројвпх рукопп-са- ,
ниЕаЕвои другон заостав-штнно- м,
која бн па, бар до-нек- ле.
езо Вуков. могла до-чара- тн
ахбнјент доба у еомс
су жпвелп. борпли се и ства-рал- и
ова два велнга Вукова
следбенпса.
"ВУКОВ ЗАВИЧАЈ" У ЕТ-НОГРАФСК-
ОМ
МУЗЕЈУ
Ук.1учујућн ce у народпо
славле Стогодншиице. Етпо-графс- ки
лузеј у Београду ор-ганиз-
ује нтожбу "Вуков за-вича- ј".
Током прошлог месе-ц- а
днреЕтор п појсднни стру-чплц- и Мреја бавнлц су ce у
ВуЕовом )-ж-
ем завичају Јад-р- у,
око Лознпце, привупллју-hi- i
ретке прпмере домаће ра-дннос- тп
п Еарактеристичне
дета-ie-, Еако бп се што вер-ни- је
данашљпи генерација-v- a
прпЕазало Вуково доба н
из
преношеау иа слпсарСЕа пла
тна разнпх сеоСЕих пејсажа,
ВуЕове родне Ejhe. воденицс
— поточаре.
Cava изложба писталпра се
у највећој сали Музеја. Ње-н- у
десну страну
осредаа Eyha-бра-нар- а.
Ерај чпјег огапшта се-д- н
народви гуслар, ОЕружен
yEyhaHHMa. Нзложба обухва
та, такође. зграде вајата и су-шни- це
шлпва, прпмптпван
дрвенн вакештај п nocybe,
Еојим се где - где. п дамас.
служп народ тога крар.
Ма да се до сада сачувало
врло мало старнвсЕпх пред-мет- а
— ова пхтожба дочараће
атмосферу и окатностп, у ео-jn- ua
je Вув растао, учпо, н
слушајућп народпе густаре.
миниЈатурне грабулл, лествн- - сем ова два лика, Еоја је ове- - сакупио рпзницу непроцеап- -
ллиа, бити н а разиии степе-нпм- а
0})raiiH3ai(iioiior и по
литпчког развитка, али оин
могу само у том случају бн-т- и
од пуие важности за уну-трашњ- и
развитак у свакој
земл.11, ако се постенено пре-твара- ју
у једиу једииствеиу
општепародпу органпзацнју
у цилу ефикасиијег рјешава-п- л
свих ПЈКЈблема у зсмљи —
полптичких, екопомскнх, со-цнјалн- их,
култујјцнх и тако
Алљс. To јест, онн се развијају
до тог степена док не постнг-н- у
један једпнствепк про- -
rpau по свнм иитаиима уну-траша- ег
живота. (Аплауз).
Дакле, па тај иачии демо-краци- ја
новога тина је могу-h- a
и остварива. На тај иачни,
па садашпој етапп, оиа се
може одржатн н развијати да-л.- е.
У том случају, иародин
фронтовн се иостсиеио ире- -
TBapajy у Једну јединстпену
општепародпу политичку ор-ганпзац- нју,
у к-.ј-
ој је окуп-л-ен- а
огромна већнна народа,
с једииствешш цилспима.
Разумије се, можемо бнти си-гур- ни
да he међународиа ре- -
акција дрекнути — на to je
јсдиопартијски снстем, то
прогивурјечи такозпапом аме-ричко- м
ирнпцппу чстирн сло-бод- е
и тако дал.е, н тако да-л.- с.
Али, нека онн внчу ко-лнк- о
их јс вол,1, и.има други
н не остаје. Ми нм молсмо
одмах поставнтн коккрстио
пнтапе. Колпко ви, госнодо,
нмате naiiTiiia? Iluaic само
двије. А каквс су вам те пар-тнј- е?
У суштшш — потпупо
Једнаке, one се одржаваЈу и
подржавају свемоИном долар- -
ском диктатуром. Дакле, то
су партлЈс крушшх фннан-цнјски- х
магпата, бсз обзпра
што у н,има нма н доброна-мјерни- х
присталмца, али које
присталнце не могу иншта
учннптн, макар нешто н хтјс-лн- .
Дакле, то су партнјс де-мокрац- ије
западнога тина,
дсмокрацнје у прло лотем
смислу, преко којих круинн
капиталистн нроводе сиоју
днктатуру. Ма како бнлс тс
аихове партије велнкс по
броју, one су нпак партијс
само једне uianc najnchiix ка-питали- ста
Америке. (Аила-уз- ). За сада је то тако, а вје-ЈКЈват- ио he н тамо до!ш врн-јем- е
да се снтуацнја проии-јеп- п
на бол.с, да шпрокс рад-и- е
уасе Амсрикс заиста ужи- -
вају слободе о којима се то-лпк- о
прнча, a о којима, као
н масс другнх капиталистпч-ки- х
зема.1л, данас још само
caibajy
У
вог блага из
тп.
наше прошлос- -
СРПСКА КЊНГА ОД НАЈ- -
СТАРИЈНХ ВРЕМЕНА
ДО ДАНАС
Да бн се дао иун смисао и
зпачај Стого;ишн.11цн побсде
пародног језпка, издапачко
предузе1Је Србије "Нросвста"
приређује у иросто1)ија'ма
Југословснске ки.нгс, излож-б- у
срискс ЕИ.И re, на којој he
бнтн иајрсђн прнмерци kilii-г- а,
од иајдавиијих npcvena
до данас.
Вукова дела и сппси
БрапЕа Радичевнћа и ђурс
Даннчнћа заузимаће иа изло
жби цснтралнц део н бипе за-ступл.- еин
свнн нздап.има ко-ј- а
су се могла набавнти. Ио-ре- д
првог издапл Рсчннка,
ГранатиЕе, Народиих пјесма,
блће изложеиа и каига "О
Црној Гори и Боки", иа не-мачЕ- он
језнку, Еао н превод
псте у издању LnncEe каи
среднна EOje je повикао. жевне задруге, Зборник па-Нароч- ита пажил обраћена јеЈродннх умотворина. Изложба
запремаће
јадарска
обухвата и друге збнрке на
родних песана и полемпка са
противнпцнма новог право-пис- а. BciiiKit део изложбе би
he nocBehen разнпм реткии
прнмерцнма канга па стајК)-словенсЕ- ом језпку, Еоје су се
појавл.ипале у годинама пу-н- е
ВуЕове борбе за нови пра-вопи- с. Разнп саставп и Еорс-споденц- нја нашнх првобора-ц- а
за културу, биће ззстј нле-и- п
таЕоће у зпатном броЈу.
Сваком посстноцу ове нз-лож- бе 6nhe јасно зашто је
ВуЕ са својим следбенипима
морао да еоди тако дуту,
упорну борбу за усвајаае па-родн- ог јсзика и правоппса:
народу није могао да пружи
Еултуру онај који је био да-леЕ- о
од парода п од културе.
Лука Рпстпћ
Уторав, 21 октобра, 1947.
Kw!c!cicxtrcarxx4wcwcxic4iccK!cic
Политички преглед
ИЗЈАВЕ БРИТАНСКИХ ПАРЛАМЕНТАРАЦА
НОВИНАРШ
Београд. — Ilocie званичне илјаве коју
су далн бритапски лабуристпчкп посманнцн
претставппцнма штампс, одговаралп су иа
питааа која су пм поставлалп домзћп п стра-ii- ti
новппари.
На пнтаае шха иогу рећн о грчком проб-лем- у, лабурнстичкп посланпк Зплијакус је
рекао: "Моје шиил№е је да апгло-аиерич- ка
полптика претстав.1л кршеае споразума на
Јалти, према ткоме су се Аиерика. Брптани-ј- а
н Совјетскн Савез обавезали да помогну
грчком пароду да успоставе демократију п
уклоин све трагове фапшзуа. Англо-амерп- ч-
ка полнтпка je потпуно супротна овоне. Опн
су скршилн прве пзразе грчке демократпЈе
и довелп па власт фчке квпзлппге."
Допуаавајућп Зилпјдкусову изјаву о
грчком питаау пароднп посланпк РорцТо-ма- с
је рекао: 'Пмао сам прплпке да говорпм
са М.1ЕСПМОСОМ. Софулосом п сампм Марко-со- м. He може бнтп ппкакве сумае да у Грт-к- ој иема демократије. Тамо се пзрнчу прс-суд- е без cybeaa, секу се главе као v Среднм
веву.
Ја сам убеђеи да Амерпга пе води пп ма-л- о
рачуна о деиокрлтпјн у Грчкој. eeh да се
само интересује за познцпје Аиерике у све-т- у. Иередн у Грчкој могли су ирсстатн у ро-к- у
од мсссц дана да пису поелати доларп
који су уместо обнове употреблени у вој-нич- кс циасвс. Исто тако опп Еојн су данас
иа властн у Грчкој не би остади пи.неделу
дана без noMohn из ииострапства."
У всзп са анховои посетом разиим пре-дузсћи- ма, лабуристички посланнк Аан је
рскао: "Омладнна Југославије у толисој ме-р- и
учествује у радовима на обпови земле
да јс оиа, тако pehu, прсдузела главни за-дат- ак нзграае на ссбс. Види се тавва a stub-пос- т као if ii у једној другој земл.м. Кад бч
брнтапска омлддшга узела толико удела у
изградп.!! нашс зсмл.е, аспа будућност бнла
бц осигурана".
ОдговараЈуЈш на пигаае у вези Morjhno-ст- и
усностапллил трговннскпх одиоса измс-ђ- у
Југославијс н Нелнке Бритапнје, посла-пц- к
ГГаркпп је рсвао: "Сматрам да cv сви
члаиови наше делегаццјс сагласни са чиас-пицо- м
да иостоје великс могућности за ус-постапл-
лпс рсдовиих одпоса а привреднои
пол.у између Југославије н Пслиес Британи-је- .
Наше потребс ce &опумл'}у, У овои тре-нтк- у
поде сс преговорн. ибе страпе жее
остварсас споразума".
На пптаае да лн лабурлстичЕп noctaim-ц- н
сматрају да Народни фронт Југославијс н
сличие органнзациЈс у земгама 11сточпе Ев-ро- пс претставллју моћпо оружје мира про-ти- п
рлтиих хушкача, пароднн послапнк
ЧГМПИОН }с И313ВИО: "Ппнпалиипи Ilnnni.
nor Фронта желе оствареае соапјалпзма.
Због тога сматрам да политнез Народмог
Фронта и све оио што je оп створио у Југо-славнј-и
прстставжл залогу мира у свету".
Ово неговоре сомуипстп, пего лабурнс-тн- ,
поштсни послапици а за Хјулит ђон-соп-- а дскаиа од Каптеиберпја пи поготово
се не може pehu да је гомуапста, па јс ае-го- в
поглед иа Југославпју и прилпка у аој
искреи и пстннит. Ово папомепусно да би
пострекнули заведепу браћу. па да ce vne-дај- у
у л.уде еоји пису poljenn у Југослави-jii- .
алн Еојпма на срцу лежп мир u братство
свнх народа. те који у ЈугославпЈи гледају
загатитиицу светског мира, док "Србобран"
пнше и ypnipau ил рат протпв Југославије,
прсттампава сваЕу пајпогрдпију вест из
Хрстовске гатампе. па би члаиови Грпског
тнрлсрбоадлниог прсоатвсесзтавовактоији прnоaтhивajyтактвуогиопвисна-ина-у,
против земл.е у којој смо рођени
. Ч,
БОРБА 0 ПРЕСУДИ ЈОВАНОВИЋУ
Беогард. — Иоводо пресуде Драго1.убу
JoBanoBiihy БОРБА од Ц октобра шппе да је пред народиим судом пеставно окопчана
каријера једног самозвапог "селдчког вође". "Своје непрпјател.ско иступанл према па-родн- ој власти — пиш.е лист — ц везе с ино-страпи- м areiiTiiva Лпагп-ч- л t,.....l :_
покушао да прпваже као "добронамерпу
критику". Међутим. објашилвајући зашто се
осренуо на "другу страпу". Јоваповип Је
орао да прпзпа да je он "езо трговац
који губи на једном nociv. па xohe да пак-над- и
виде сшетеитоутинваи дероујгиомс"у. рууковтоодмилппрпДзраигоа-лаубу-а JoBanoBiiha. On je видео да je изгубио
исвпаекриијоас.лтоиисатцп1ау наирондзуд.ајОпипчскеојтаедмаиогркдрцеинјуио
преко ноторног нздајниса и усташЕог пре-теч- е, Мачека.
Јоваповипева работа подударала се и вре-менс- ки
с авцијом такозваиих "землорадпи-ка- "
у емиграцији — с лемораидумом Гемс-т- а
Дпмитрова, Мачека. Мплан ГаврпловКа
п Ференца Нађа.
Чиаеинпа да ce по налогу своЈпх ипо-стран- их
савезниЕа, у цпл.у формирааа "се-лачк- ог
блока", повезао са HIy6amnhev, Шу-теј- о.
Снојом и слнчнпм јаспо поЕазује да ту
није бнло речи ни о Еаквом ссгачЕом блову.
већ напросто о блову оних воји пастоје да
по сваву цену поврате изгубллпе позиције у
које су пнали у бившој Југославпјп."