Serbian Herald, March 01, 1946

              I
т
i
1
TtiSWImMitut Ш$Шц%ћшгг
; ' 'Т .
Петак, 1 фебруара 1946 СРПСКИ ГЛАСНИК СТРАНА 3
Више јасноне о омладинској оргашацијиЕ™Г™ "„:Sr„™ у
Пошто постојн погрешно ceahaite п тумачеие о нашој
омладшш и омладпиској оргаипзацији у Каладп потребно
се на то спширнпје освриутп.
Нрошлог лста (1945) no-чел- л
су сс оргалпзоватл ом-ладинс- ки
.клубовл кроз lia-na
ду од српске, хрватске л
словелачкс омладпис. На
Другој колвслцлјл Савсза
канадских Хрвата почетком
августа 1945 ноднсшен јс
извештај од стране тнх омла-дннск- их
клубова који тада
још ннсу бплн цслтраллзо-вани- .
Стварно, то јс бло из-веш- тај
од омладннског клу-б- а
из Вилдсора. Том лрлли- -
ком образован Јс Иривре--
мсан ллицлЈатлвлл омладии-ск- и
одбор којн је лгздао про-гла- с
иа нашу омладииу у
Канади н ииао да поднссе
истн извештај и иа Другу
коивспцију Савсза капад-скн- х
Срба и коивенцнјУ вс-з- е
кападскнх Словснцев мс-се- ц
дапа касније. У исто вре-м- е
Нрлврехели лллцпјати- -
вни одбор цмао је да ласта
вл са органлзовашем ловлх
омладллскпх клубова по дру-гн- м
градовнма п сазове прву
омладлчску коивенцнју. Тп
нзвештајн ла копвелцнјама
сва трн Савеза бнлн су јсднс
врстс као тражеас сагласло-ст- н
од иашнх Савсза н ста- -
pujiix као и за пружање иот- -
nope у иезинОЈ намсрн да
сс окупн, органнзује н тако
ластави са својнм културлпк
и просвстшш актлнлостлма
мсђу југословспском омла-днпо- м
у Канадн лоссбпо али
као дсо оиштс канаДске де-мократс- кс
омладипе.
У децсмбру 1945 блло јс
органпзоваио 13 омладии-ски- х
клубова у градовнма
где сс иалазн највишс iiainei
иарода. lb л 1о дсцемора
одржала јс нрпа омладплска
колвслцлЈа у Торонту; усво-јсн- а
лачсла и иравила; лза-брап- о
стално- - руковођство п
одрећсло нмс оргапизацији
— ЈСападска јужпословепска
омладинска федсрацпја (Ке-псдис- и
Саут-Сла- в Јут Фсде-решп- ).
Нословии језнк омла-динск- с
оргаинзацнјс је сн-глсс- кн.
У предговору кон- -
стлтуцнјс (праннла) каже се.
"Канадска јужлословелска
омладинска федерацпја је
псзависна оргаппзацлја у
землл! (Каладп), која се по-свс1- ује
развнтку болег н
узајамног разумевања пзме-)- У
младпх Kanahana јужпо-словелск- ог
порекла и осталс
каладске омладпне. . . Калад-ск- а
јужнословепска омладн-нск- а
федерација посвеиује се
развитку културиих н про- -
светских активности међу
младнм Капаћашша јужно
словенског порекла. Попосио
jioceliii културне траднцнје п
обичаје иаших родителл,
ФедерацнЈа he на тај иачпп
долрнпетм далем развптку п
o6oraheny камадске култу-ре.- "
У 2 тачкн правлла, члаи I
к 2 сс каже "
"Члак 1. — Ефектнвно
претстав.глју1ш ннтерссе ом-ладп- не
јужнословенског по-рек- ла
н pohena, Федерацнја
lie сара1;нватн са свпм демо-кратскн- м
организацијама, чи
ja посвененост за ствар де
мократпје н унапређеиа и
подизаиа благостаио капад- -
ске омладине и канадског
парода је не сушшва.
"Члан 2. — КЈСОФ сара-};пва- ие
са свпм демзкратским
инстптуцпјама наших родл-тел- а
н другпх које улажу
своје иапоре за помоћ рекон-струкци- је
Југосгавнје и 1ве-н- ог
иапаћеног народа."
Из горше две тачке прави-Л- а
омладнискс организацнје
н предговора јасно је : 1 ) Да
је састав овс омладиискс ор-ганнзац- нјс
од срнскс, хрват
скс п словсначке омладине у
Каиадн, .којој у носледис
време ирнступа н македон-ск- а
омладина. 2) Да he та
омладмиа, окуил-ен- а заједио,
изграћиватк бол.е разулева-и- е
међусобно к нзмеђу ite и
остале канадске омладине.
о) Да јс ово нсзависна омла-динс- ка
демократска оргапп-зацнј- а!
али као саставни део
канадске омладине која he
сарађиватн са свии осталнм канадским демократс
кин омладннскнм оргаин-зацнјам- а
и демократскпм
оргаиизациЈама н a ui и ;:
доссгспнка у овој зсмл.н у
сврху иапретка и интереса
омладнне, целог канадског
народа п помоћи новој Ју-гослав- нји
у псзиној рекоГн-струЕцнј- и.
4) Да he она по-нос- но
развнјати културне
традиције и обичаје иаших
народа.
Такво] омладинској орга-лизаци- ји
дужнс су све uaiuc
организациЈс дати моралну н
материјалпу подршку а нз-иа- д
свега родктел.п омладн-ле- .
Иако је то заједничка ом-ладинс- ка
оргаиизација, иакч
у iboj iiua добар број српске
омладине, нпак паше орга-низаци- је
и родител.и ннсу
јој у доволлшј мерн посвеКи-вал- н
пажљу iiu давали дово-љи- о
потстрска н помоћи у
iiC3uiiom наиору да изградн
своју окладннску културно-нросветн- у
органнзацију. Од
сада Taj недостатак мора да
се исправн и падокаадн. Ис-прапи- ти
се може пашом по-моћ- н
са свим могућим срет-ствим- а.
Бсз обзира што је то неза-впсн- а
омладинска opraint-зацнј- а
у Канади и ка киад-ско- ј
базн, то јс иаша омла-дин- а,
наша органнзацнја, јер
зар и iiu не делуЈемо као ка
надскн дсмократскп покрет.
Ларочито Lp6n требаЈу по-каза- ти
више интересована ч
дати вншс потстрека м иомо-h- n
тој организацији него
што су до сада н омладину
која још ннјс зачлааена уну-ћнват- п
јс да се зачлани.
Тако he н српска омладп-н- а
Jiohii дати свој пунијн
део у заједничкој органи-зацнЈ- н
у сваком ногледу, што
С1учај нијс бно до сада. Ра-зло- зн
томе су билн: нрво, пе-праонл- по
и недово.гно тума-чеи- е
састава омладинске ор- -
гаимзацпЈс; Једиострани no
четак опгапизован.а и што
јој са наше стране иије до-вол.1- 10
iiocBchciia пажпд за
oprauii3onaiLC. To спе троје
мора да сс ислравн асо св
жсли окулитл сву омладнну
л нзградптл још здравнЈу и
још јачу омладилску орга-ллзациј- у.
Тако lie омладила
лматн лравнлнл логлед нс
само ла ЈСападу и Јсанадске
иридпке nch ii ла светскс, a
југословслске н на)оде сво-ј- е
лацлје наносе. Ииаче, ола
jichc iiohii да се правилло п
услсшпо развија н лапредујс.
Омладила је лула лолста
л амбнцлЈе ла према томс
л тсжн да се кроз орГализа
цију подиглс ла виши кул-турн- и
л поллтлчкн ллво ц
да допрппссе овој зем.гн —
Кападм — " Југославији спој
удсо на свлм областима дру
штисиог живота.
У почетку оргаплзопапл
омладлис леправилло су јој
се објаши.авалс двс ствари:
1) Иглорисало joj се л.ело
лационалио лорекло л при-ладиос- т,
т.ј. она је ynyhiina-л- а
да треба забораалтл своју
лациопалпост — срнску, .хр-ватск- у
л с!овелачку — - и да
се сматра јсднло као југосло-веиско- г
лорекла. 2) Да с
Л.СЗИШ1 родлтел.н заостхш,
културно лазадинјн л нри
miitiibiiii а ола, омладлна, по- -
што јс Л1ли рођсла илл ого-јел- а
у Канади, далеко цнин-ллзопалпј- а,
ламетллја, на-предннј- а
л културлнја. To
лс само да лнје лстлла Л1 да
је лоллтлчкл лсправнлно нс-г- о
такво тумачел.с јс л апсуп-дн- о
и штстло.
Наравно да опо лијс бно
onniTii ноглед .л стап лрема о-млад- нлн,
алл јс npininno
upouiiipeit n доста је yiniinn-са- о
на организацнју омЈадч-л- е
као и на једал дсо старл-јн- х.
Нашд омладила у Канадл
мора злаш н дужна јс да зпа
својс иациоиалко порскло г.
ПШШПЛНОСТ. лонослтл сс С
I 'х ' I tiiup ill in v нгтп nt г м р nna'
вплно треба нознаватл срод-лос- т
ii тесле братске неде-л.нв- с
всзе ibciuix ларода ~
Срба, Хрвата, Словелаца,
Максдонаца л Цриогораца,
— којп су зајсдио створллл
лову фсдсратлвлу државу —
Ф.Н.Р. Југос.1авлју, којц су
рсшп.гл да жлвс као равно-лравп- п
пародл у јсдној uiu-ро- ј
заједничкоЈ домовлпи.
Нглорлсаи-- с тс ствариостл
ппст омлалллом. злачило Сн
Л1зазиваис реакцлје а нрсма
томе л лобу9вал.е шови- -
нлстлчкпх телдепцлЈа. 11 мн
ii омладина трсба да будемо
тога свеснп.
Ллп то ле значл да оиладп-н- а
Meiba свој каладскл ка-ракт- ер
лли да одбегава од
својлх д)жлостл н обавеза у
Канадн. Напротлв, само' та-к- о
he ола лматл јаснлјл по-гле- д
ла све.
Како се лаша омладилау
Каладл може осећатп ако јој
се тумачн да су љезннп ро-дител- .н,
па прсма томе и лаш
ларод у старом храју и овде,
некултурилјл н заосталпји
од ite? To може само да ство-р- и
јаз лзмећу омладпле л
стариЈнх л леправ.нлал пог-де- д
на свој ларод. Ола бл сс
у том случају могла осећатл
као лоллжела. Међутим, ола
се тако ле oceha, jep cau
жлвог потврђује joj да је та-кз- о
тумачеае лднотлзаи л
свесло нлл лесвесло к.1еве-таи- е аелог лорекла, аеллх
иарода.
У ieuiKHM временима л ис;
кушенима свакл човек л сва-к- н
народ лајбол-- е се огледа
какав је, коллко је свестал,
колико је развлт културло,
иолнтлчки н духовло л да
лн јс спремаи ллн ллјс да
се одупре лазатку л ропству.
пародл ЈугославиЈС, родлтс--1- Н
лаше омладпле у Каиадп,
локазали су и pauiije а ларо-члт- о
у овом рату да су отл-шл- и
лапред пред многнм
другнм лароднма којц су се
сматрали културлијим л мо-жд- а
сс још л даиас сматрају,
без обзира што је домовлла
лаших парода била ллду- -
стрлскл заостала. Некулту-ра- ц
иарод лс бл могао пока-зат- л
ололлку паттлчку
свест п лубав према својој
зсм.ги, н.епој лсзавлслостл,
стободл л лапретку, што је
сос заЈсдло дало не само хс-р&- је
појсднлце -- eh херојску
п демократску зсмл.у. Нс
лрислллва јсдлог ларода ла
отпор само еконокска беда
Л1 ноллтнчкл терор да се бо-р- л
за промсле, всп л свсст и
слособлост ларода а сс за
то борп л способност iteroca
воћства kojii га лредводл.
Далас на лародс Југосла-влј- е
свл слободолублвл иа-ро- дл гле,ају са високлм по-штоваље- м
л прлзнају му ilc-го- ве
велнкс заслуге за чопс- -
чанство у овом рату л што је
био у стању да учлли Tato
веллки корак лапред у свом
развитку.
Што се таче родлтелл na-me
омладилс у Каиади н ла-ше- г
старлјег ларода овде
уопште, мисллм да he блтл
дово.шо да напокеисм само
ово: за време шианског рата,
лаш покрет добло јс похвалу
л iipnpnaiLc да je бло aajaic-гивлл- јл
и лајпожртвоваилји
у борбн фашлзма н
реакцлје, да је сразлерло
CBOJnst слагама лајвлше дао
бораца у Шпанлју; да јс по-четк- ои
л за цело врсмс овогл
рата опет два пута добио
лризнаље да je ол — покрст
каладских Срба, Хрвата и
Словеиаца — бло лајсолл-днлј- и, најактлвнијн ц да се
доследло локазао у борбн за
демократлју н стободу, за
ствар ларода.
Ја нисшм да заостао на-ро- д
ле може да буде такав.
Наша %омладина у Калади
кроз својс члаике преко ла-шн- х
ллстова увек лстпче ла
прво место о!ладлпу и ла-ро- де
Југославлје л полосла
je што ола потлче од iuix,
као што се полоси л са ка- -
иадском омладииом л канад-свн- м
пародом због п.гхова
долрнлоса победл лад фдшц-стнчко- м
осовином. Тако, и
само тако треба.
Помоз,пуо лашој омладинн
да се оргаиизује л лравплло
упозла са ловом Југостави
јом л iLcaiiiniu лародииа па
he олда златл више л uohti да
влшс да да за општу ствар Ка- -
ладе п ЈугославлЈе н напрет- -
ку човечанства уопште.
Јован I;ajuh.
ЗАЛНСНИК ГОД. СЕДНИЦЕ ВЕЧА КАНАДСКИХ ЈУЖИИХ
СЛОВЕНА У ВАНКУВЕРУ ОД 26 ЈАН.
1. За претседпика скупштине блра се претседлик брат
Јосо Орсшковлп а за секретара скупштллс брат Петар
Мрачевић.
2. Иретссднлк чпта дпевнп ред — лсти се прлма.
3. Чпта се залнслпк лрошле годпшае седллце.
4. Иретссдллк Ikha у кратклм потсзима говорл о раду
Heha л даје хвалу и признал.с члалству ла кооперацлји.
5. Секретар Heha брат Погдал Јокаловлћ у детал,има
лзлаже рад Heha наглашујуЈш да јс Налкувер бло први ko-jii
je оргаллзовао рад, najnpe за помоН Црвелој армнјн,
лреко свога алтлфаишстичког Одбора, а касллје преко He-ha
за Нову Југославлју. Из сскретаревог реферата се влди
да je Belie радило ис само ла матерлјаллој nOMohrr за Ју-госчав- пју,
Beh н на мораллој. Црирсђнвало јс масовле збо-ров- с,
копцерте, оргализовало предавааа пјско радна, и ка
млогс лачллс упознавало каладскл ла]од м канадско јавпо
мисис са лраведном стварл Републлке Југославлје.
6. Нз лзпсштаја глаииог благајлика брата Топл Црл-4iih- a
видл се да je Behc у прошлој годпии сакуллло л по- -
слало па главлл одбор у Торопто $00.073.96. Hehe данас
лма 950 прллагача, а од свога посталка сакЈ-пнл- о јс н по- -
слало лреко 1лаппог одбора за Гепублпку Југолсавпју
$105.746,90.
7. Ирстссдинк Надзориог одбора брат Фралл Цплтко-Bii- h
лзвештава да је лрсглсд каига проведен, капге су на-ђс- пс
у рсду л наглашује да су локалли трошковп Heha по-крлва- лл
из посеблнх лзпора, што је омогуКило да сви прп-лоз- и
у цслцпи иду у Југославију. Пстиче Да-с- е за ово лма
захва.1лтн ЈКелској сскцијч Heha Јужилх Словсла
8. Сскретар женске органлзацнје Bcha, Мапта Ј. Ио- -
noBiih лзпсштава да је жснска оргаллзација у прошлој го- -
дллл одржала 11 ссдиица л приредпла 9 Забава, са којих је
био приход $316.00.
9. Плагајинца жснске сскцлје Heha Мплка Н. Поллћ нз-всшт- ава
да je Hehc обукло 1019 дсцс са повом oдchoм, н
да је иа одсћу утрошсно $5.993.53. Нокрај новс orehe ео-ј- а
јс одирсм.1.сла (31 салдук). послато је још 5 саидука по-лоп- ис
o.tehe, a enc ono je лаковаио it yp.heiio од страпе жсн-ev- e
сскцпје Heha.
Нрстсједнлца а.снскс сскцијс Катнца Црпчнћ пстич!?
рад жепа прн, забавана плкплку, базару, продаји тпкета,
л т. д. л захтгпа од мушклх болу кооперацпју.
11. Пира се пова управа за 1946-т- у:
Јосо OpeiiiKOBiih. претсједник; lianio Плаховић, п.
претссдлнк; Јопо Матлп. други ц. прстссдплк; Нлкола
Комбт, секретар; Дале Псшут, novohim сскретар; Тонл
Црнчић, главпи благајник; Нлија Новачлп, помоппп бла- -
гпјник.
протлв
Надзорнл Одбор:
Коста Трклл, претседнлк;
члаиовн:
Јосо HauiiHiili. Јово KpajitoBiih, Фралк Содсц, Фј-Ociuui-h.
Одбор за ттампу:
Петар Мрачевп1, ђан Прллк Млађн, Дапе Пешут.
12. Длскуслја о буду!1еи nociOBauy — одлучјесс:
а) Ссднлцс Heha да сс одржавају сваког Tpehcr лоцс-дел.к- а
у месецу. б)Квота нрсдвиђсла за 1946 је $25.000.
ц) Да Hehe ради једллствело као п до сада.
д) Да се лзпајмл једна соба у Хрватском просветно
дому, која he служитл као стална калцеларлја Heha, муш-к- е
и жснске секцлје.
с) Да се позову прстсташици Црвепог Крста.Репуолп-к- е
Југославпјс да свакако поссте Ванкувер.
13. Чптају сс писма Главпог одбора нз Торонта п npeva
упутсвлма бнра се техллчкл Одбор Heha (ваикуверског
огранка).
Техллчкн пдбор:
Мплан Угаркч)пић, Јосо Павлчлћ, Алдрпја Беснпс,
ђан Турлна, Јово Чудип, Дулпл Нлшљева?!, ђал Врллк
Млађл.
14. Резолуцлја лашег Управпог одбора, паппсана за
Г.ташш одбор Beha ICan. Јужнпх Стовела, који засс,ха у
Торопто иесеца фебруара, једногласло се усвојила.
15. Пошто је диевлл ред исцрплеи, прстседнпк затва-р- а
седлнцу у 11.30 ла вече.
Секретар годлшн.е скупштлпе
Петар Мрачетћ. '
Претседипк, Јосо OpemicDknh.
у f
.
t шЛ
Цриогорскл ллст "Нобје-да- "
којн лзлазл ла Цстшбу
допосл под горани наслопом
23 децембра (1945) следећл
грозал лзвештај :
У току борби лсоје су сс
водлле током 1944 и 1945 го-дл- не на јадралским острвл-м- а
и обали Далмацнје лаше
властл уз nouoh савсзличкнх
Једнлица свакулсхе су ве-h- n
део пеборачког сталовлп-штв- а
са острва п обале, м би бллл сачуванл од страхо-вптл- х
репресаллја какве су
прсдузималн у io време чет-лиц- и, Нсмцл п усташс у тпм
крајевлма. За ове лзбегллцс
одређел је логор Ел Шат блл-с- у Суеца у коме су раилјс па-CTaibe- ne биле лзбегллцс лч
другпх земалл, Ноллгке i:
Грчке. Крајеи 1944 у логору Ел Шат било је преко 32.000
избегллца. Ослобо1)ен.ем na
me землс ове су пзбеглпце
no uaibiisi it Behiisi rpynava
долазллс y лашу зем.гу. II
једна од послсдлх партлјч
тралспорта блла е пребацл-ваа- с већег 6poja деце пз
г.вог логора, деце чнјн су
очевл ц мзјкс погллули у
лародло-ослободилач,к- ој бор-б- ". Како јав.гају страис
агслцлје елглеске властл по-хапсл- ле
су ову децу близу
Ссмерлпга у Лустрлјл, када
су ТЈебала да буду прсбачс-л- а
у лашу зсмлу.
Кпглеске окупацлолс вла-ст- и
у WcTpiijn зауставила
су код Сснсринга н ллшллс
слободе плонлре лз Ел Шата,
који су се враћалн за Југо-славпј- у, Деца су у тсшкоч
лоложаЈу услед студсил, јер
су стрпапа у логор л то међу
усташс п четллкс. PyicoBoh-ств- о
.овс fpync ллонира ус-пе- ло јс да лоша.г.е лзгештај
по једлоу омладинцу Аојц је
побјегао лз логора.
Овакав дрзак постула
према деци бораца којп су
лзглнуш у борбаиа протнп
фашпстичклх окулатора, лре-м- а
дсцл коЈа су н самабилн
борцп, ле иоже се нпчим
оправдатл. Нсчувслл шкап-да- л
да сс овакка деца стрнају
мсђу ратле злочипцс — уста-ш- е
л четлнке, којн су ублја-л- и
н клали родитсге, браћу
н сестре ове деце.
Upc леколлко мессци лрс-бачс- ла јс једпа грула нашег
сталовлнштва лз L.T Шата V
Југослгвлју. Мећу ibiiua 'ла- -
лазлла сс и позорлшла грула
ллоиира којц сачилавају дс- -
ца од до 1о годлна. 1о су у
главпом дсца лз далматлл-ско- г
прлхорја, лародпостл
хрватске п српске. Ола су
без Јкјдитси. Једллма су ро-дпте.- 1л
погинудл у борбаиа"
иротлв 11та.1ија11Ско-лема-чкн- х
окупаторскнх трула,
другпма су Јод11тел лоби-л- л
окупаторске труле лри-лнко- м
cnaxiinaiba ibnxoBiix
паселл, лди су nil роднте.ш
локлаии од четпнка п уста-ш- а, зато што су билн на стра-л- п
лаЈХЈдло-ослободллачк- ог
покрета л помагали борбу
протлв ок)-патор-
а,
У Шестој неприЈател.ској
офалзпвл, коју су лемачм
дпвлзлје, заједпо са усташа-м- а
л четипцлма, водилс лро-тп- в
Народло-ослободлач1- .с
војске Југославлје, крајом
1943 годнпс ова деца су бе- -
жала пред окупатором, уста
шама и чстинцнма, Захиал.)
jyhii напорплм п пожртвова- -
лнм партизанским одборима
н једшшцама Иародно-осло-бодилач- сс
војске л Нартн-занскл- х
одреда, блло је спа-aiei- io
35.000 становллка којп
су послатл у ллострапство
да би избеглп иепрпјатсгсЕЧ
пож. Mehy ibima iiajnchu
број бпла су деца. Ола су
превезела Чицниа лрво па
острва у Да-тмацпј-
у, затим у
Нта.1нју м најзад у Еглпат
где су смсштепн у логору
УНРРЛ-е- у Е.т Шату.
Ова деца пнсу заборавша
своју отзпбииу, пису забора
впла своје роднтслл које су
поклали усташе л чстллцл.
нпсу заборавилп своЈа села
која је окупатор опллчкао ч
nona.ino. Ова деца нлсу за
боравлла ла тешке дале i:oje
су прежпвилп у офалзлваиа.
Деца која су пребегла у
Егапат orловалн су у Ел
Шату nitoniipcKo позориипе
које је лспочетка давало при-ред- бс
ц у Капру, Алексал-дрпј- и
п другпм градовпма
Егнпта. Свуда су ваплазилн
па одушевлел прпјем л ве-лл- ку
лубав, баш због тогд
што су то бнла деца бораца
протлв фашлзма.
Највећа лпхова радост бл-л- а
је повратак у отаџбллу;
Лпонврп пз Е.1 Шата обн- -
шли су целу Ју!Ославлју.
Oiui су локазалл својој отаи-бил- п
шта су све лаучллл у
Ел НГату, док су се алхова
старлја брапа л ссстре борл-л- и за слободу зем.ге. На кра-ј- у
ллолнрл су отшллл у Че-хослова-
чку
да тамо лрлчаЈу
својнм друговнма кроз каквс
су патше л страдап.а прошлн
у току рата. Олл су била
срдачно лрпмл.сш1 код прст-седипк- а
Чсхословачкс Рс-публл- кс Едварда Бепсша.
Л даиас су ова дсца на no-врат- ку
у домовилу задржапа
код Ссмерлпга у Лустрлјл л
"...He сломи га, зубе
поломи
У "Нанкувер Сал-у- " пза-ша- о је члалак о Дражллои
офнцпру Тодоровнћу.,којн је
лзјапио да је дошао у Вал-куве- р
да лосетл CM, Одбра-лу- ,
коју опдс лрсдводиЛа-за- р
Л1ихал.евиК л Л1лрко
Томпћ.
Изјава opoBiiha лзгло-д- а
као лско лророковаљс. Ја
мнслнн да лл оц сам лс ве-ру- је Ллл туу ојечодрушгатостјвеаргоiвioоcjр)eл-до-.н
— отрсба je Toojx)Biihy
хллаесбгаовбосјз дмроутжлкше.шСтдоагатрмаожраа
тражлтл one којп всрују у
"пnрaороiiчpаoн.iсcтhвcа. je уОснтанјеакрсукао: Ју-I'oc.TaBi- ijit
л крај лародпс
пластл.' Ллп iiq иелл ко lie
ди1ш усталак л како, лего
лросто као 11рокж у стара в-рсм- спа — помпслно л био
да то желс и могу вс-ропа- тл Лазар Млха.гевпН л
Мпрко TomiiIi л оло лсколл-к- о
л.удл којц лх још слсде.
Покрај тога ТодорооиН јс
слгурно ломлсдио — морам
пх задово.т.итл бар са члм
било да дају којц длар вп-ш- с.
Ја тврдим да од тога што
је рскао ТодоровлН nche
битп шцта, јер то тврдс чл-ibeiuiiieriiciiTvai- niia v' Tvro- -
(!лаппјц ла макар сс још кри-л- а
по шумама ло лека млзе-рп- а
груплца усташкпх ко-л-а- ча
л четллка разбојллка.
Такпа обспапл су лудом ja-довап- л.
Тодоровл!1 вслл да говорп
у име југословеиског ларо-д- а
а "рсд ларод Јутсланлје
iiiijc смео нзаии, оч ллјс
смсо чскатл ослобоћел.е ла-ро- да Југоалавлје у Југосла-внј- п
лсго јс утскао као i'
усташс. Оидс у Нанкуверу
састалак јс одЈЈжавао у туђој
халл a Jyrocionciiii лмају
два своја дома. Ја тврдо ве-рује- м
да у Југославлјн лс би
лашао пн оволнко лрпсталл-ц- а
— па ко олда да му длгле
устаиак? Нрско 90 лосто ла-род- а
је гласало за Народпл
Фролт, — а к'о јс онда по-тл- в
ловс Југославлје? Л ако
у јс случајпо Фрапко дао
упутства да noMohy странс
ллтервелцнјс оборс лародлу
владу Југославијс, као што
јс Фрачко ломоНу Хлтлсро-ви- х
и Мусоллннјсвнх трупа
ЛОШАЉИТЕ HAM ВАШЕ
ТАЧНЕАДРЕСЕ
У нослоди.о ирсмс кам-па- ње
Српског Гласнина на
шн нопсрсннцп су нам ио-сла- ли
исколшсо нстачпих
адрсса ноиих прстнлатнпка.
Ми смо ии адрссо завсли
онакпс како смо нх ми при-МП.1- М,
алп лсколико тих
адрсса иису билс тачмс и
пошта из дотичинх мсста
нам јавља да тс улицс или
број кућс уопшто ис лостојп.
Ради тога људи исћс доби- -
ватн ношшу нако с} ллати-л- п
за иу. Мн мо;пмо свс
нашс повсрсиико илн one
иретплатпикс на irora сс ово
односи да иам чнм прс до-ста- вс
тачнс адрссс.
Пмсна
гетачие:
чнјс адресе су
Г. Ston, Detroit, Mich.; Boljevac
J., Ancordanre, Wah.; H. Ores-ca- n,
Detroit, Mich.; Nedln M.
Detroit, Mich.; R. Narandich,
Detroit, Mich.; P. Simlch, Chicago,
III.
Y случају да имсновани
прстплатнпцн no видс ово,
молимо другс чнтаоце и
прпјатсл.о Српског Гласни-к- а
да им ово саопштс.
Улрава Српсиог Гласнииа.
- Ж
стрпала у логор зајсдпо са
другнм OKopaiiiM
злочилцлиа u ciyraxa фа-ншс- та,
— усташама н чстнл-цлм- а,
лротпв којпх су се ii.ii-хо- вл
родителл борилл л гл-лу- лл. Овакав поступак еи-глеск- лх
властл лзааива ле-сумаи- во
огорчсн.с у чнтавој
нашој 3CM.ni које Јс у толи-к- о
всће што пада у трелутку
када наЈХЈди Југос.1авијс no-став.га- ју
одлучле захтсве пз-ручс- ње
свпх ратлих з-!очи-л-
аца. Овакав поступак, 'за-лс- та
н 11ч и м се лс можс олра-вдат- н.
ал
сл-гура- н
ратллм
л
Illtiaiinjii, слгуран can да
е н ту биги слабе cichc. A
ако полаже наду у Мнрка Л1 Лазара, члја je нуена ставно
у "Валкувер Сан-у- " ради рс-кла- ме,
онда се п ту грдио
вара, јер сс олн не могу
спремлти до пролепа —
ево затто: Још лочетком
овог рата опн су викали да је куцлуо 12-т- л час — опра-штал- н
су се са својима joui
1910 г. тобож као да одлазс
у војску, алл дошао јс н свр-шст- ак
рата а оин ллсу пл
себс облачлли улиформс ии
iiyinicc мстали.
Пожално сс ТодоровлК дч
ле може у Југославију тто
лпјс комунлста, а иа милн-on- e
иарода живн у Југосла-иј- н
а лиеу конуиистл. H;i-j- e to no срсдн да це може у
Југославију. Ту je нешто
Друго. On je cau лзјавио да
се борно у редовима Драже
MuxaifaoBiiha, а Дража јс
био сарадплк коллча устд-ш- а
л окунатора. Оц каже да
је 1942 годпнс здравп л вс-се- ло
дошао, накол што јс го-ди- ну
провео у зароблсни-штв- у,
у Лондои. Свак знл
да су се 1942 годиис иодлле
судболоспс боЈбе прот.пи
Хлтлсровс panic машнис и
Да су сс тражпле свс Morylic
силс л л.удп да сс уједнне it
борс протнв тс опасносј?
1 одојвдвлКциЈсЈудеоЦдаг . се.
иа iicKii пачни поврати у Jyt
гослав и ју јГ, lffopn лротн в
окупатораинтиамо да ује длује лаЈКЈд протлв окула-тор- а
лего да бранл пздајпп-к- с
од ларода. Он днжс гала-м- у
иротлв комушила a ле
лротпв фашпзиа којл je био
поробно Југослаппју.
Са таквом лзјавом он јс
спгурио удоволио Лазару и
Мпрку jep су ii оли оспова-л- л оргапизацпју ијлтив цр.
велпх лстлх оллх дапа када
л Хнтлер, п тога се лравцд
join и данас држе. Ако лису Beh лзлуђели л опл могу да
влдс како су прошли они
којн су се бнлл хватилл у
коштац са "'црвеллма". Та-кв- а
судбипа чска л све one
који he од дапас покушава-т- л
да днрају у "црвепс", у
ларод н лародне мукс, у ла".
родиу слободу.
Ето зашто ТодоЈквпп ис
смс у Југоставију.
Ни који још верујете у
разле фашлстичке агслтс ко-в- а Тодоровића л аихову су-6pa- hy
усташе, 'ломлсллтс
својок главои о oitouc ипл
опл кажу ла ћете лако внде-т- л
шта on и xohe л какву сло- -
боду желс лароду југосло-вспско- м. Хтелл би да се.упп-шт- е
сви оии за које цсо свст
зпа да су гве жртвовали за
народ п протпв окупатора a
да училе мссто ла властп
ошГма којл су пздали домо-влл- у
окупатору. To се могла
догодитл да је Хитлер добко
рат, али on je пропао као
IIIIO flC II ОВЛ IIIITEOBII npo- -
ластл.
Тодоровлћ каже да псма
стободе у Југославијп иако
ол у плј пије бпо послед-ibii- x
5 годлла. Пстлла, сло
боде нема за олакве као што
је он.
Народ Југославлје показао
је деллма у рату, а куглипа-м- а
у мпру (11 повеибра) шта
xohe ii даиас се може. лз пу-пн- х
уста поноелтн она црно-горс-ка
лзреса, пзирска владн-к- е
Рада: "Тврд jV орах, воћ-к- а
чудновата. He сломи га
ал' зубе поломи."
Toud Стојоввћ.
Illllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllll
Претплатниче, види да ли
истиче твоја прешата -ако да, обнови ]е!
111111ШКИ:Ј!!!Ч11(111111111Ч11111Ш111111.
it"
&
&