Serbian Herald, August 29, 1947

              ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА!
СРПСКИ ГМСНИК АДМИНИСТРАЦИЈЕ
SERBIAN HERALD
Цена претилатн а Канжду 4 долара, ва пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorised о Second Clau Matter under the
2.50. За вностранство, год. 5.00, под. грд. 3.00. No. D. N. 764. March 12, 1942
Год. Број 437. Цена једном прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, AUGUST 19TH. 1947 Price per copy 5c. Vol. 7. No.
ДРУГА ГРУПА ПОВРАТНИКА ОТПУТОВАЛА У
Расположење повратнка
велико и радосно
УКРЦАВАЊЕ ИШЛО ЈЕ БЕЗ ИКАКВИХ ТЕШКОћА
На тачно одрсћело врехе у
7 сатп после подне, уз свир-к- у
и песиу после укрцаван.а
које је било готово ceh у 3
сата, послс лоздравлапа са
родбнпом, иријатсл.има л
знанцима којих је много би-- -
ло на прнстанпшту цсо дан, се док "РАДННК" иије за-мас- ао
н после опроштајних и
иоздравних говора од стране
југослогснскнх прстставниса
11 нрстстапника нашпх орга-низаци- ја
у Канади, отнлоии-л- а
је ЈЗавгсута из Монтрсала
друга груиа од 500 лашнх по-нратни- ка
у домовнну Југо-славиј- у.
lie само joui cehajylui сс
тоилих н ДН11Л.НВНХ опрошта-ј- а
у Koioiinjaxa из којпх до-л.аз- е,
исго стварно join oceha-jyh- n
стисак рукс, it као да
join звучн у ушнма оно "Cl'ETHO", -- НОЗДГА-Ш1ТЕ",
"ИИДЕИЕМО СЕ
ТАМО" н сличио, повратип-ц- и
стоје сада neh југосло-веиско- м
тсригорнју", на ју-гослогси- ској
лађи "Радппк",
опраштају се коначно и по-след-пп
пут у Каиадн са они-м- а
који су дошлн из Моптрс-ал- а
и ООЛИЖ1ШХ места да нх
испрате и зажеле cpchait пуг
у домовипу.
Укрцаваае је пахло брзо
1сп су повпатницп имали
-с-
р-еђено све тто је погребио.
У лаћи јс nanyitena машнне
ријом п пртллгом повратннка
свака стона иростора. На лађи
јс врућина, суице печс a вс-тр- а
ниоткуд, али о томс мало
ко говори. Тамбурашкн збор,
одпоспо чланови зоорова из
Неланда и Монтрсала под
воКством младог Аитона Зла- -
тара и Станислава Јоцила,
узели су своје ниструмспт- -.
свирају н псвају југословсн
ске борбелс и пародпе пссме
као и иссмс којс ншбају ре- -
акцију Koja jc дпгла nenpiija-тсд-ск- у
галаму и клеветс нро-тив- у
ловс Југославије у вези
са 1I.HXOBH повратком, свн-рај- у
н псвају н канадске пе-см- с
укл-учл- в најпонуларпнју
песму канадскнх Француза
"Алусг". Нсколнко новратпп-ка- ,
женских и мушкпх, док wy
дошли па лађу neh су тражн-л- и
н узсли да раде.
Млада Лујза Старк лз Валку-вср- а,
стоји на палуби и раз-гова- ра
са својнм другии са-путнпц- има
из Ваикувсра. —
"Шта си већ у "оврхолци-ма?- "
— пптају је, а опа одго-вар- а
да је "вашала" (прала
суђе у кухин-н- ! За вечсроч
која je била ' прс поласка, у
свакој трнезарнјп no леко-лнк- о
повратннка послужују
једо. To ннје нужпо, посада
брода могла би то п без ппх.
али они xohe да радс. Онп пе-h- e
да сс послс можс казатп
"прва група се боле показа-ла"- !
Младп Пстар Љубовић
из Вслапда, pohen у Канади,
као и многн друпгкојп пзy-ју- ,
распигујс сс како бп сг
упознао с командаптом лађе,
с капсгапом Вранковнћеи.
Он је морнар, пловпо је ка-надск- ом
трговачком морпари-цом- .
Ои се питсрссује сада за
југословепску пловпдбу. —
Довсдсп комапданта ко-ј- и
га срдачио дочекује п обе-haj- e
ву да he иеговој жел.п
бити удовољеио, младн Лу-бови- ћ,'
који са собом води п
своју другарлцу која јс тако-е.рође- иа
у Кападп, нзлазп
из капцмарије комапдапта
задоволлн, водн пас ка cop
милу лађе, показује компасе
п другс справе са којпма јс
on руковао у канадској мор
Корпвал, Онтерио. — Све
радничкс уппје овога града,
који је сцепа борбе за осам-сатп- о
радно време за морпа-р- е
упослене по јсзерима, при- -
' --4" " "J-J- "
:-- %
АДРЕСА
"СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
200 Adelaide St. W.
Toronto 1, Ont.
TELEFON: WAverley 9947
годвшној
год.
7. 437.
им
увск
"iia
лешта
пред
нарнцм. — ICora год упитатс
где се миглн иастапити и шта
радитн у Југославијн on rav
одговара : "Тамо гдс буде иај-корнсни- је
н најпотребиијр
за 11етогодшш1.н план". ђуро
частелица са ласксра, пн
лшма ПГапић и Тово Гаато
biiIi са Маунтен Иарка, па
прллс)), Kojii су све сиојс врс-м- е
у Капади радили у углл-конпм- а,
кажу да нду радити
у углокопе н у Југославнји
Шумарн из Иорт Артура u
Притиш Колумбије кажу та-к- о
за себе, раднће ушумској
п дрвсној ипдустрпјп. "На
раснотожеп.у смо нашим на-родш- ш
властима", нли, "11дс-м- о
гамо где рсче Тито"! Та-к- о
обично кажс све н јсдан
нзмеђу. Н.ИХ, а понеки би то-м- е
још додао: "Тако наи по-здрави- те
Марковића, Стан-ковић- а,
Булата, ђуниа, све
онс којн клсвећу нас и )уго-славију- "!
Једнпо мала 6-го-ди-
шиа
Марица Башнћ из
Ванкувсра, ћерка Дане и Лу-ј- с
Bauinh, иа пнтаае "шга
heui ти радши" одговорнла
је: "Ншнта". Мала Марина
je seh била активпа у иашсм
покрету у Ванкувсру, као
што су и сви осталп који
ilom путују. Оиа је својим
младии талснтом допринсла
у иомагању Југославнјн од
страненаших. нселсника иг
ром л песмом па позорннци,
на прирсдбама.
Тако у Југославпју одс join
500 добрнх патрпота Хрвата.
Срба, Словсиаца и Македона-ца- .
добрих радннка старијнх
п млађпх спрсмнпх да радс.
да помогну уздпзатп землу у
којој су сс роднлп онп ил и
Н.ПХОВП очсвн и мајке, зсмлл"
која је светлила прпмсром у
ослоподилачко рату у борби
протнв фагапзма п реакпије
нмпсријалнстичке спод.пе и
домаће a гоја дапас псто тако
свегли прнмсрои рада и уздп-зан- л
осталим иародима. У
куповап.у бондова Bcha за
куповаие машписрије ова
група падмашнла је прву, у
Монтреалу опн су уложплп
око 70.000 долара.
Пред само кретаље Тад-ника- ",
од прстставнпштва
ЈЛгославнје поздрави.т су
повратппкс шсф Послапства
у Отавн г. Павлс Лукпи. вр-шио- ц
дужностп Консула ма-јо- р
Вранко Вукелпћ. другови
Војин Грбнћ и Стјепан Мио
linih из Послапства. а затнм
прстставнпцп пашпх оргапи
зацпја. главпи ceKpeiap Beha
канадских Јужнпх Словена
Едо Јардас, главни прстссд-ин- к
Савсза канадскпх Срба
HiiKaia Ивапптевпп. главнп
секрстар Савез канадскнх
Хрвата Иваи Прпбаппћ п
главпп сскретар Звсзе канад-скп- х
Словспцев Лудвпк Тро-х- а.
Најзад поздравпо је по-врагпп- кс
и указао пи добро-доиип- цу
комапдапт даће
Вранковпћ.
Лађа је коначпо одвезапа п
naiaKO се почсла однпцатп са
прпстанпшта, заорпла сс хпм-п- а
"Еј Словспп" а затпм "О
Канада" п друге necvc. нас-тал- о
јс последие поздравлл-љ- е
пепрскиднпм махаи-е- м pv-ка- ма
п марампцама п са лађг
п са прпстаппшта све док ла-ђ- а
пијс заиакла, па да се опст
поновп мпого свечанпјс, са
још впше одугаевлена п ра-дос- тп
гад повратппцп стпгну
у Рпјеку, Опатпју п кроз
друга места п градовс нове
Југославпје.
М. Б.
npesiajy се onet да потпомог
ну штрајк морпара ако до пс- -
тога дође, а којн компанијеј
nanchy морнарима организо-вани- м
у Кспедиан (Гпмснс!
МОРНАРИ СЕ СПРЕМАЈУ ЗА ШТРАЈК
И
ГОВОР Г. ПАВЛА ШЕФА У ОТАВИ
Друговн п
У пкге ФНРЈ у
Отавп xohy да вас на одласку
поздравпм п зажелпи срећан
пут у ДОМОВННу.
Бнло је то давно кад вас је
бнједа п неправда отјерала
пз крагевске у
бпјелп свпјег за
Некп су од вас до-ш- лп
као дјеца. Некп су се ро-дн- лн
у овој 3'емл.н. Зато са
дан ка-д- а
Нете угледат нашу зем.гу,
iiesiriic обале, села к градове.
Алп, друговн п
не треба да будете
Кад сте ушлп у овај брод
који внје нашу ndiiocny за-ста- ву
са црвеном
ви сте ступплп на свето тло
наше домовпне. На овом бро-д- у,
међу који
посаду, ви ћете угле-дат- и,
по првп пут, Нову
како из-г.те- да
наша пародна Југосла
впја. како другар-ск- п
односи владају пзмеђу
команданта, офпцпра и мор-нар- а
на броду. У исто врпј?-м- е
како посада без
поговора, н одушев-лен- о
налоге својнх
како се моал
спојптп п пајбоље
с
п
Кад будете то
учинпће вам се да је стара,
краљевска која
је, сада нак се чпип, прошла
као рђав can — а бпла јс
стварио збпла —
бпла нужно осуђеиа на про-пас- т.
Родпла се je у насиду,
а умрла је у издајп. Жељели
су нашп народп
аЛИ ППСу ХТЈСЛП Д м iiivu
натура сплом тако звано
Онн су хтјелп
као сло-боди- пх
наро-Д- а.
сло-обдн- пх
и па-род- а.
Мјесто тога створена јс
бпла такова управа да је жп-во- т
раднпка, селака п народ- -
ие опо несно-ca- n.
О томе нпје да
вам говорпм, јср вас је то зло
п пз домовпне. За
све народе бпла
је она тамнпца по узору бео-градс- ке
главиаче. II велп наш
народ "ко се наопако родп
наопако п умпр". Умрла је
стара од пздаје и
опачпиа плзпнпх
Кад је павалпо,
народ је п овакву
бранпо, али су је велпка-ш- п
пздалп, продалп,
се у па-ставп- лп
опет своју работу, пз-дава- лп
је опет, продавалп је
опт новпм па-гомплав- алп
злочпие за зло-чпно- м.
Алп скупллла се п на-род- на
мржиа па упмтаче п
II нпх је ћавоод-нп- о
за све впјске
како се у молптва-м- а
говорп.
Алп v данпма
старе бпло је
нешто што је у
помрчпип. Бпла је јдна сна-г- а,
једна партпја. вјерна на-nns- v.
naDtnla
nap тпја
партпЈа. ина
је бпла снага око које су се
окупплп раднпцп. селацп,
пазнд родолу- -
бп свпх увјср!--
а, све оно што je najnonne- -
Јуппоп- -
Обадва раднпчка водства
унија
Рада п Lit A) U. којп прет- -
ставдају до 10,000 организо- -
ванпх радппка, дадп су оос- -
haite да he се одупретн сва- -
кој павалц
па странп 4)
ннје п у нашој
домовпнн. Опа је повела на-ро- д
па устанак, падахпула га
наоружала мр-ailo- m
протпв п до-маћ- пх
дала пред
водппке у борбп u руководп.
оце за борбе м
коначне побједе. Она је бп
ла челпчпа кпчма
покрета п
нашег Фропта. У
борбп п кроз борбу парш-запск- п
одреди прерасли су у
Народно Вој
ску, а затпм пзраслп у нашу
славиу Армп.
ју. Hcio тако
одбори бпли су
први носноци народне влас-тп- .
Кроз борбу створепе су
name народне н
савез, паша
Народпа
братска заје-дппц- а
н братскпх
народа.
Под водством вође п учпте
ла. пашпх народа друга Тпга
је постала
п за остале па
роде који су се борилп илп су
бнлп у ропству.
Сада је опет
прпијер за друге народе на
новом пол.у. To"} радно оду-шев.ге- 1к
пашнх народнпх на
са које наш
план о
п
наше зем.ге. Bit зпате што је
цпл. нашег 5-годппп-
1ег пла
на, да пашу землу учнпп н-завпсп- ои
U јаком, да не бу
демо више
роб.гс као што смо бплп под
стапом да иза
ђемо пз бпједе, да жпвпно у
п жпвотом кул
турппх парода. II радин на
род чпнп чудеса у стваралач
ком раду.
Лолазе л.улп п жеие пз па]
крајева у свпјету
да впде пашпх
народа. Долазе омладппцп.
снндпкалнл
фун новпнарп,
цркава, задру-гар- п,
студентп. Чак пз
Нндпје, Кпне, Мек
спка, Бурме.
Путују, гледају, одлазе на ом
ладннску пругу да је впде, a
1гекп п да раде, дпве се. У на-ше- м
палазе под-стре- к,
одлазе са
вјером да само слободнп на-ро- дп
могу да зпдају депшу
за цпјело човје
чаиство.
Вп ћете све ово впдјетп сво
јпм очпма кад стпгаете у тем-д.- у,
а ја ћу покушатп да а
пспрпчам оно што у нашој
землп нећете идјетп.
Путовао иекп човјек из
Амерпке по Европв. Куд год
je npaiasno бацао је чогола
ду п бопбоне. Дјеца се отпма-л- а.
Само н у
Неће да се сагну. неКе нн да
— жалпо се он.
Кад су нам таква дјеца, није
онла чуло да нашп народп не- -
he да сагну гдаву, nehe нп да
погледаЈу кад пм се понудп
п стотпне мплпона. Наш чов-је- к
п жена п дпјете поноспо
држе своју главу на раменп-м- а.
je у нашој зем-л.- п
да се странцп шепуре п
да господаре. Нпје више мо-гућ- но
у Новој
да туђпнцп располажу нашп
шумама, рудама п
нашег рада, да нам онп
кооје судбпиу. Нађе се пег-дј- е
у свпјету п таква тобоже
незавпсна землл. чпјом армп-јо- м
странп офпцп-р- п,
зем.гом странп
дппломатп. Та војска ратује
са својпм народом, а та упра-в- а
?е To се у
не може нв no-- 1
Д0М6ВИНУ
"0НИ ћЕ ВАС Д0ЧЕКАТИ ДРУГА
РСКИ БРАТСКИ КАО ШТ0 СЕ
Д0ЧЕКУЈУ НАЈМИЛИЈИ"
ЛУКИНА, ПОСЛАНСТВА
другарнце,
Посланства
Југославпје
"трбухом
крухом".
не-стрп.гсп- лм
очекујете
другарпце,
нестрпљи-вп- .
звијездом,
друтовнма сачн-иава- ју
Ју-гославп- ју.
Видјећете
Осјешћете
впдјећете
свпјесно
пзвршује
руководплаца,
другарство
иајчвршћом оргаппзацпјом
свпјесном днсцпплпном.
посматралп,
Југославнја,
најкрвавпја
Југославпју,
ује-дпп.е1- К.
Југо-мавп- ју
'заједнпцу
југославенскпх
слободиу аједнпцу
равноправннх
пнгелпгенцпЈе
потребно
отјсрало
Југославпје
Југославпја
управлачз.
пепрпјател
Јутославп-ј- у
разбје-жал- п
ппостранство,
господарпма,
пздајнпке.
завупјек,
впјекова,
најцрнпјпм
југославпје
свпјетлпло
опћенаоодна.
опћејугославенска.
Комунпстпчка
пптелпгепцпја.
демократскпх
Амернчке Фсдерацпјс
паробродарских
(Наставак
пајчеиптпје
патрнотпзмом,
завојевача
издајипка,
органпзацпју
Народно-ослободплачк- ог
11ародног
Ослободплачку
Југославенску
народно-осл- О'
бодплачкп
републнке
неразрушпвп Фе-дератпв- на
Републп-к- а
Југославнја,
слободппх
Југославија прп-мјеро- м
борбепосш, јупаштва
самопрпјегора
Југославпја
нзвршују пето-годнип- ш
ппдустрпја-лизацпј- п
електрпфпкацпји
полуколонпјално
Тугославпјом.
благостаиу
удаленпјпх
стваралаштво
кипжевнпцп,
кцпонерп,
представпицп
Ау-стралн- је,
Скапдппавпје,
прпмјеру
нaдaxнyhe,
будућпост
Југославпјп.
погледају
Немогућно
Југославпјп
производп-м- а
командују
управлају
поотпвпародна.
Јутославији
sl— ЈК№тШт yNmw ' w&_
мислпти а камо лп догодпти.
Страпцп, на прпмјер, могу
у некој зем.гп смјепптп јсд-n- or
па чак п впше мпнпстара,
пзбацитп неке партпј пз вла-д- е,
шмјеиптп стару п поста-впт- п
пову владу. У Југосла-впј- н
када село од 50 дпмова
пзабере своје одборппке, пе
ма mi малог пн велпког ппо-стран- ца
на свпјету којп пх
може смјепптп, док само село
пе изабере иове одборппкс
нпко старе не може уклоиптп.
У Југославпјп ненете нпка
да вндјетп да се домосс зако--н
п протпв радног парода. Сви
закопп су у корпст радпог
парода.
Кад чптате да је пека вој-ск- а
пзашла на улпце п пуца-л- а
на парод, морате се ненз-бјежн- о
сјетптп да je у пашој
землп иаша славиа Југосла
венска Армпја чедо пашпх
парода п да су ibesnna убојна
opyha окренута само протпв
непрпјатсга парода.
Нашу зем.гу може задеспш
потрес п ппко нас од тога пс
може оспгуратп. Алп у пашој
землп nehe п не може бпти
крпзе. Beh четпрп годпие
упапред зпамо да ћемо у 1951
годпнп упосдптп у пндустрп-ј- п
мплпон трудбенпка впше
п већ су предузете мјере да се
онп обуче за тај посао.
Кад чптате о разнпм земла-м- а
да je у штрајковпма пзгуб-.ген- о
на мплпопе раднпх ea-rn,
знајте да jc у пашој зем-л- п
уклоиепо све опо што је
радннке нагонпло у штрајко-в- е.
Оип ипсу потребнп у др-жавп- пм
п задружппм подуз-hnu- a,
јер је државна својпна
опКенародно власнпштво, јер
дпрсктор подузећа ипје туђа
спла, пего представнпк наро-дн- е
државе, често п саи спп
раднпчке класе, а спнднкаш
се брпну п за пропзводп.у н
за опће добро раднпка п па
ијештенпка. А што је најваж-нпј- е
власт је народна, привре.
да је народна. Зато у Југосла-пј- п
умјесто штрајкова пма-м- о
такмпчмм у раду, удар-ппштв- о,
проналазаче п пзу-мпте- ле
којн обогаћују нашу
землу.
Кад чптате како се у некпм
зем.има паднпце снпжавају
а цпјсне расту, ви спгурно
зиате да у нашој землп цпје-н- е
обпчио падају, a то значп
да наднпце расту, јер за свој
дпнар мохеш купптп впше. У
нашој зеилп је пародпа држа-в- а
господар п цпјепа п над
нпца п уколпго се буде вппге
п боле пропзводпло у толпкс
he наднпце бптп Behe, цпјенс
мање, pamhe благостап па-род- а.
Мплпонп п мплпопп лудл
п жена у свпјету забрпнутд
су за своју дјецу, не знају ка-к- ва
пх судбпна тека. Родпте-л- н
у Југославпји пмају, на-рав- но,
своје свакпдапте брп-г- е
око своје дјце. Алп су сп-гур- нв
да нпхова дјеца пма-ј- у
будућност. Згго је наша
омладпна пспунеиа жпвотнон
радошћу.
Мјесто нацпоналне мржне
у нашоЈ землв остварено jc
братство п једвнство нашпх
народа. Нема прогона нацп-оналн- пх
маапна. Талпјанп п
Шпптарп, паши грађанп, по-нос- нп
су што ужпвају све сло-бо- де
као в нашп грађанп ју-гославевс- кпх
народноств.
Друговв в другарпце, дола-звг- е
у землу, у добру годп-н- у,
сад је жетва обплата, алп
кад сте се вп рпјешплп да
пдете нпје се знало како he
годвна понпјстп, хоће лп бп-т- п
сушна као п двпје пред
овок. Вп се впсте на то оба
звралв, xohe лв вас дочекатп
веКп плп мап коиад круха.
Друговп п другарпце у зем-(Настав- ак
на страни 2)
siUAi
"И .зато реците у Америци
да овде има црква на
сваком брду"
РАЗГОВОР МАРШАЛА ТИТА С ПРЕТСТАВНИЦН-М- А
АМЕРИЧКИХ ЦРКАВА
Л1аршал Тнто прпмпо је на
Бледу делсгацију претстав-инк- с
амернчкнх цркава, којн
се налазс у поссш у Југосла-внјн- .
Делегацију сачнаава-ју- :
Др. Емори Стсвенс, Др.
Гај Емсрп Шиплср, др. Сам-јус- л
Трекслер, Др. Ховард
Мелнш, Др. Георгс Г.акпер,
Др. 1Слауде Ниллмс, Др.
Ф tun п Е-1ИО-
Т и Др. Јеан
Иусбаум. У разговору са чла-нопи- ма
дслсгацнјс Маршал
Тито је провсо скоро Једаи
сат.
Члановп длсгацијс, про-тсстантс- кп
свсипсннциу no-чстк- у
разговора изразилн су
захпалност Маршалу Тнту
lino и м јс Југословснска вла-д- а
пружила могуЈшост да по-сст- с
Југослаипју и да сс лич-н- о
упсрс о прилпкама у зсм-л.- и,
пошто 113 амсрпчкс штаи-н- е
они ннсу могли примитп
мпого iicTiiiiiiTiix извсштаја.
"Добро јс — рскао jc Map-ша- л
Тнто — што Iictc моћи
видсти, on,e у Југослапнји,
до којс је лсрс тачпо оно што
јс амсрпчка штампа ппсала о
нама- - Данас је псдслл, н, ако
жслнте да пдстс у бнло коју
цркву, вндсЈјстс да инко нс
смста обавлдис рслпгиозиих
обрсда Hutu сирсчава народ
да ндс у цркпу".
"Дубоко смо нмнрсснони-паи- и
чшсспнцом — рскао јг
Једаи дслсгат — .да уиркос поц
нашаи.а пзиссиих црквспнх
ве.1икодостоЈ11нка и самих
свсштсппка у Југославнји
постоји тако широка толсрап-циј- а
рема всроисповести, то
јсст лрсма цркваиа .
"Од црквспих ноглапара и
свештсппка — рскао је Мар-ша- л
Тито — mt пс тражимо
иишта друго псго да буду ло-јал- пи
прсма дрзкави. Свакч
држава н ма прапо да то тражи
н псма државс која he дозво-лит- н
рад протнв ссбс."
На иитап.е о одпосииа нз-ме- ћу
Натнкапа и Југослапијс,
парочито о будућим одпосл-ма- ,
Маршал Тнто јс одгово- -
рио: "ја ту пе вндии пеког
побо.гшана. To, мсћутим не
зависи од иас, него од Ватл-кан- а.
Лко Ватнкаи паставп и
дахс да будс разлог да name
свештенство пе заузмс пози-тивппј- и
став прсма држави,
односи he паравно битп го-р- и.
Мпак за сада псма зна-ков- а
за прекнд односа, јср ми
имамо стрили.а. Ја мнслим
да је главни разлог овомс со-цнјал- нп
моиспат, страх за no-зицм- јс
које је Ватикан рани-ј- е
пиао. Нема сумп.с да је
под Аустроугарском монар-хнјо- и
Иатнкап био пеобично
јак. To je била католнчка др-жа- ва
без обзира што jc у itoj
бнло разлпчнтих рслигнја.
Главиа религија била јс като-личк- а
и Чатикап је заузнмао
различите важне позицнје.
One су се поко!сбале парочп-т- о
формирам.ем пових држаса
у Југосгоку Европе, фориира-не- м
ЈугославнЈе. Ватикап сс
oojao да he нзгубити тс пози-циј- е.
јер губитак сваке пози-циј- е,
па и пајнезпатније ипап
слаби утицај Ватпкапа у ис-точн- нм
државаиа
"Исто тако социјалпп мо-меп- аг
нгра важпу улогу, а на-рочп- то
екопомскн. Ми смо
узели црквена имаи-- а п далн
нх пароду. СоциЈалии моме-па- т
повукао је за собом и
екопомскп. Алп ми смо оста-вил- н
црквп лзвестап проце- -
пат пмовипе. Нарохијама je
осгавл£ио пекашко хектара
зсмл.ншта, а нанастнрима, ра-д- и
чувапл исторпјских спо-мепп- ка, оставлно је 20 до 50
хектара. Морам овде да папо-мене- м
да католичка црква у
Југославијп има велику имо-вин- у
у зградама, велике syhe
за станован.е, које држава нн-ј- е
узела. Што се тиче такса и
дажбина од тих зграда, црква
нх плаћа као н други. ко-лп- ко
су иихове зграде узете
jjiwiyjWk.u.tfiJiLJiiH .
mil' 'Jui '
за јавне потребе и за стаиове
п.има се плаћа кирнја. Код
нас јс то због помањкаиа ста-нов- а
било погребпо. У пашој
зсмл.11 јс много порушело за
врсме рата."
Члаповн делегације су за-тп- м
замолили Маршала да nv
да једап кратак коментар о
акеричкој спашој полнтлцп.
"ја нс волпм коментарнса
тн ie ствари о амерлчкој
СПОЛ.ЛОЈ поллтицн, одговорио
јс Марша.1, јер nam став —
ук.1учивши it мој личлл став
— одражава се у пзјавама ла
mux прстставника у Ујсдип.е
иим Нацлјама. To je паш став
II ја л.еуу ле бих пиао што
дћ додаи оснм тога да нам је
врло жао л!то између пас и
Амерпкс одлосн лису бол.и.
Лмсрика јс код иас увек би-л- а
поиулзриа, нама јс због
тога врло лепријатло што wo-ра-уо
данас лаилазитн иа лз
весно нсразуиева11.е. Ја мло
лпм да јс томе мпого допрп
ncia чииепица да амерлчкој
јавпостп нпје прнказано
стварпо стап.е у Југославнји,
л што пзвссла штаипа шнри
iiciiCTiuie о Југославнји,
што америчка Јавпост, па чак
п пзвеслп официјелли круго-в- и
добнјају ногрсшпу слшсу
о тос што се догађа у Југо-ciaBiij-ii.
Због тога пма п пс-распа1оже- ил,
a to nac болп.
1л жслиио да сс звашстплау
да сс тачло зиа una се овде
догађа, да Аисрика зна да# у
Југославнји una свога ирлја-тел- л
л да ми иемамо лпкакве
фронта-iu- e иозиције према
Америцп. To апсшутно ллјс
тачио. neijy опима којп
шире о Југославији нснстн-ллт- е
гласннс, велика заслуга
прнпада баш лзвеспли аме-ричк- нн
каташчкнм кругови
ма л ортодоксннм еплскопи-ма.- "
Де.1сгати су затим упитали
Маршала о разговору са прст-сгавнлк- ом
Ватикана у Југо-славиј-и,
Xap-iejo- u. "О улози Харлеја sao ди-пломатс- ког
прстставнлка ва
тиканске државе, одговорио Је
Маршал Тито, ја ле могу нл-ш- та
копкрстно да говорнм.
Још he се видетп што xohe
Харлеј, xohe ли одиграти
улогу у правцу поболшалд
одиоса измећу католичке црк-в- с
it name државе, илн не. За
сада о lone ја ие могу кои
крстно да говорим. To he тес
будућлост показати. Харлеј
је дошао код иас одмах по
свршетк--у рата. Ои је био код
мсле и ја can му дао тачнг
податке о нзвесилм делима
каталпчке цркве и чптаву
Kiniiy доказлог матерпјала о
хточпнима, о иеде-шм- а
Сте-пилчевн- м,
због којих је осу-hc- n.
Све је ово дато Xapjejy,
а.ш одговор на то лије сти-га- о,
а нитп смо видсли лка-кв- с
резултате. А после тога,
без обзира на то што can ја
разговарао са Харлејом, од
носи са католичком прквом
cv се све више погоршавали
Носле тога дошла је и Сте-шшче- ва
посланица и читав
it из стварп, које лам ппсу мо-г-ле
бити гаранција да he се
такво стаае измсђу наше др-жа- ве
и катаиике пркве по-правит- и."
Једаи члан делегације при-мет- ио
је да је случај Степип-ц- а
у Америци исгоришћел
впше пего вједаи други од
страпе католпчке штаипе.
"Ја мпслим, pesao je Мар- -
шал Тито, да католичка црк-в- а
у Америци није нмала за
то пикаквог моралног права,.
нитп је вмала иогЈ-ћност-
и да
оспори оно што се догађа у
Југославпјп. Улога коју је
сГтепипац одиграо за време
окупације врло је мрачна, и
о томе постоје чак н иемачкп
фплмови, који то досазују.
Нарочито се истпче аегова
улога у вреие ласилног покр-- "
(Наставак ла странп 2)
mi ИИИЛЦЧјЈИРрРУ- -' '
'., лi:
J
Ч