Serbian Herald, October 01, 1946

              sf" "
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГЛАШИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цена годпшљој претплатп за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За ввостранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764, March 12, 1942
Год. 6. Број 349. Цена једном прпмерку 5 цеи. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, SEPTEMBER 27TH, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 349.
СТАЉИНОВЕ ИЗЈАВЕ 0 РАТУ И МИРУ
У уторннк, 24 септембра, Московскн радио објавио jc
изјаве прстсединка совјетске владе генералиснмуса Сталп-л- а
о рату и миру. Те изјаве дао јс вођа совјетскнх народа у
својим одговорнма на лптаид која му је поставно дописник
енглсске новине Сандеј Тајис, Ллсксандар Верт.
Слсдепе је тскст пптања и одговора:
ИИТЛЊЕ: Да ли Ви верујстс да постоји стварна опа-спо- ст
"новог рата" о коме се сада води толнко много исод-говорн- ог
раЗговора по целои свету? Каквс би се кораке
морало подузетн да се спречи рат ако таква опасност по-стој- н?
ОДГОВОР: Ја ire верујем у ствариу опасност "новог
рата". Внку о "повом рату" подпжу сада углавиом војио-полптпч- кн
обавештајни агентп н инховн подуппрачп из-ме- ђу
цивнлннх претставника. Њпма је та вика потребна,
нако само за ову сврху:
а) Да уплаше са аветн рата пзвесне нанвие политпчар?
мсђу ifciixoBHM протпв-агешпм- а, и да тиме помогиу својнм
владама да добију впше концесија од протпв агеиата.
б) Да за иеко време отежају смаиене војнпх булета
својпх земаља.
в) Да ставе кочпицу.па демобплпзацпју војске п да
тнме избегиу брз пораст беспослпце у својпм 3-емл.а-
ма.
Мора се повућп строга разлнка пзмеђу крпке и впке
о "ловом рату" које се сада праве и стварне опасностп "ио-во- г
рага" која сада не постојн.
HIITAIhE: Да ли Пи псрујсте да Вслнка Брнтаиија и
Сједш1.енс Државс свесио стварају "каппталистичко опко-дсн.с- "
Сопјетског Савеза?
ОДГОВОР: Ја не мпслпм да владајућп круговп Велп-к- е
Брнтаинје н Сјвдпиенпх Држава могу створптп "капи- -
талпстпчко опкољепл" Совјетског Савеза чак и да аселе, што
ја, ме!;утнм, не могу да речем.
HIITAIhE- - По рсчнма г. Валаса, уЈттребл-ени- м у ite
гопоч задн.ем говору, могу лн Грнтанпја, Заладна Европа
м СједшБелс Државс битп спгурие да се совјстска политпка
1Шк. .уНемачкоЈ неће претворити у инструменат руских амон- -
ОДГОВОР: Ја мнслпм да је употреб.гаваие Немачке
од страие Совјетског Савеза протпв Западне Европе п Сје-дниен- нх
Држава нскдучеио. Ја мнслпм да је то пскд.учено
не само зато што је Совјетскп Савез о€авзап уговором
узајамнс поионп протпв пемачке агрсспје са Великом Брп-танпјо- м,
Француском п Сједшвеппм Државама и одлукама
Потсдамске конференцпје трију влпкпх спла, већ такође
зато што би полптнка употребгаваил Нсмачке протпв За-пад- не
Европе п Сједшкипх Држава значпла одступаие
Совјетског Савеза од iicrosnx фундаменталннх иацпонал-нн- х
пнгереса. Укратко речено, полнтпка Совјетског Савеза
о немачком проблему сводп се иа демплптарпзацпју п де-мократпза-
цпју
Немачке.
Ја мпслпм да демплитаризацпја п демократпзацпја Не-мач- ке
прегстав.га једну од најважппјпх гарантпја стабпл-но- г
п трајног мпра.
ИНТАНјЕ: Шта Пи мпслнтс о оптужбама да је поли-тнк- а
комупнсттичких партнја Западие Европс днктнраиа
нз Москве?
ОДГОВОР: Те оптужбе су ја мпслпм апсурдне, узете
пз банкротпраног арсеиала Хитлера п Гебелса.
IIHTAIhE: Да лн Пи верујете у могућност лрпјател-ск- е
и трајне сарадн.е Совјетског Савеза н западнпх демо-кратиј- а,
упркос постојаи.у ндсолошкпх разлпка, и у "при-јатсљс- ку
компетицнју" измсћу два снстсма којс јс Baiac
ломеиуо у свом говору?
ОДГОВОР: Ја апсолутло верујем у то.
HIITAIhE: За врсме поссте делегацнје (бриталске)
Лсбор партије Вн сте. како сам ја обавсштеи. изразили
увсрсс у могупност прнЈателлкнх односа пзмсђу совјет-ско- г
Савеза н Пеликс Прптаппје. Шта би помогло успостав-л.са- у
тнх односа које тако срдачио желе шпроке масс бри
талског народа?
ОДГОВОР: Јест, ја сам запста уверен у могућиост
прпјатсгскпх односа пзмеђу Совјетског Савеза п Велпке
Брпталпје. Појачане поллтпчкпх, трговачкпх п културнпх
веза пзмеђу овпх земал зиатло бп допрпнело успостав.ге-н- у
таквпх одиоса.
HIITAIhE: Да лн Вп верујсте да је што скорије повла-чен.- е
војске Сједшвенпх Држава из Кпле виталио за будућ
мир?
ОДГОВОР: Јест, верујем.
HIITAIhE: Да лн Вп верујете да стваран монопол Сјс-ди.ен- их Држава па атомску бомбу претставлл једиу од
главних опаспости за мир?
ОДГОВОР: Ја ле верујем да је атомска бомба тако оз- -
оп.гна спла као што су пзвесип полптлчарп склонп да је сма-трај- у. Атомске бомбе намеиене су за застрашпваие слабих
жпваца. алп one не могу одлучптп псход рата, јер атомске
бомбе лппошто ппсу доволне за ту сврху. Монополско по-седов- аие алп постојетајбнаеремо адтвоамслкеокја пброомтбппву затпосгтаа: ствара опасност,
а) Монополско поседоваие атомске бомбе ие може тра-јат- п за дуго.
б) Употреб.гаваае атомске бомбе бпће забраиено.
HIITAIhE; Да лп Бп веруЈете да се са дат,пм прогре-со- м Совјетског Савеза ка комуппзму могућпостн мирие са-ра- де са паи.скпм светом пеле смаљпти уколнко се тпче
Совјетског Савеза? Је лп могуп "комуппзам у једној зеи.гп"?
ОДГОВОР: Ја не сушмм да бп се могућностн мпрнч саради,е, далеко од смаиеиа. могле чак повећатп. -- Knvnmn.
v ? --— j : uiiu jc wuBjcitKn ,авез. i
vMbbV ft WWVIbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbK --V"4r V Л
jbbbbbbbbl ЛвквЗввввввввввввввввввввв х u v ' jbAnK_
1bbbbPjf Т&Ђ&ПШгчГ Јф 'УФ&
. 'VjVBBBBmI јА§вввш4."" AtЈвиKг.1viв.BТB' ''" --''ЛfcвBгBiBBBBeri i£ПКлЖ ЈШ -- , л
"витВКЈЈЈввввввввивТвтЈгУ 'ч
ш лИ&вжкввжиУЧЧвввввввввввввввввввш
H J 'Ј[ЈшШВВВшВВВВВВВВВВВВВВВ%
М Г1 1' "тк t вВвввввввввввввввлгв
ГЕНЕРАЛИСИМУС СТАЉИН
СУђЕЊЕ УСТАШАМА ЗАГРЕБУ
Загреб, 18 септембра. —
току процеса који сс.ве!
псколико viana ода лрсд
Врховлим судои Хрпатскс
против групс усташкнх злг- -
чинаца и luixonux сарадника
лз рсдова католнчког свеш-тспств- а,
нз свих призиаи-- а
оптуженнх, изјава сведока п
доказног матернја!а који је
поднео јавни тужнлац, наие-та- о
се закључак да главни
оптужели није ла оптуженн-чк- ој
клупп. Надбнскуп Сте-шш- ац
јс тај који јс сво-ји- м
радом у врсис т. зв. He- -
зависие државе Хрватске и
лосле ослобођена давао пот-стрс- ка
за крижарско-терорн-стнчк- у
протнв-народн- у акцп-ј- у.
Он је бно тај којн је пру-жи- о
nouoh усташким злочпн-цлм- а,
шегално пребачешш у
землу, да бн продужили сво-ј- у
злочипачку акцнју. Над-бнскупс- ки
двор је постао
лајсигурнпје склоннштс уста-ш- а
п центар у коме су биле
оргапизоваие терорлстичке
апције протпв пародне вла-ст- и.
Нз свнх тнх разлога Врхо-вн- н
суд је данас усвоЈио
ред1ог јавног тужиоца IIP
Хрватскс, да сс спроведе нс- -
трага н поднгле ошужница
протнв загребачког иадбнс
купа др. Алојзпја Стсиннца,
Тражећл одлагаие cyhcita,
радн спровођсил истраге про-тп- в
надбпскупа Степннца,
јавин тужилац Јаков Плаже-ви- ћ
је рскао:
"Пз дапаипм1х резултата
расправе, иарочито нз иска-з- а
оптуженпх Лнсака, IIIa.m-h- a.
Шнмсцког, Гулнна, Мар-тинчић- а,
изјава саслушаннх
сведока н бсзбројнпх нзјава
које су нзпетс пред суд иро-пзила- зп:
1) да су оптужени учество-ва.1- и
у завсрн лротнв парода
JyroaiaBiije и ииховпх демо-кратск- их
тековпна, служећи
скривспим снагаиа међуна-родн- е
реакције у цил.у дд
пзазову рат; и да су створи-л- н
терористпчку органнзаци-ј- у
која је имала руководсћу
улогу у миогобројипи злочи-нпм- а
Јсташко - крижарскнх
групнца.
2) да је пепосредпо уче-ствов- ао
као потстрегач и no-var- an
у раду те органпзацпјс
бно п др. Алојзнје Стешшац.
II због тога сам дао палог
да се др. Алојзпје Степниац
лишп С!оооде u у прп-тво- р,
те против itera поведе
крпвпчна пстрага. Прогив
itera hy, после довршенс-шс- -
зам ?р,„о5 ,„„,. _.l :st:~ ::_."'" подпгнјтп оптужницу J-;- — -- au .. js iiuwijruu u:yn, 1.11сцнЈално y земл.и радп почииених
ВВВВВВЖТ!.
бпо
стави
кривпчних
дела пз закола о крпвпчпим
дсшма протпв народа и др
;кавс. Иошто јс кривичиа де
латност оптужених Лнсака,
Шалппа и дружиис пајуже
повсзана си крнвпчпом делат--
iiouihy др Алојзија Стениицз
и чнии јгдипствепо кривпч
ио дело, као и због правцл-но- г
устаиов.1саа степсна кри-пич- не
одговориости сваког
од оптужсннх, сматрам луж-ии- м
да се поступак у оба
кривпчла предмста споји п
новеде заједничка расправл.
Због тога предлажем да сс
расправа о кривнчном пред- -
мету против оптуженлх Лп
сака, Шалића и дружпнс пре
кнне н менн да рок од седам
дана да протнв Алојзија Стс
шшца ловедем пстрагу и под
иесем оптужнпцу. Молпх да
суд no овои предмету донесе
одлуку.
иосле вепаиа, прстседнпк
суда je прочитао следепу од
луку: сваја се предлог
tasnor тужноца HP лрватске.
Претрес се прекпда те се
јавиом тужноцу HP Хрватске
даје рок од седам дапа радп
спровођспд пстрагс п подн-заш- а
оптужнпце протпв др.
Алојзпја Стспинца. Одлуку
о cnajaiby крпвпчпог поступ- -
ка у предмсту лротив Лпсака,
Шалића н осталих са кривп-чни- и
поступком лротпв др.
Алојзпја Стсппнца допеће
суд лакнадно nocie подпза-it- a
оптужнпцс, те he се исто- -
добпо одреднтп дан аставса
прстреса
иву одлуку суда народ ко-ј-ц
је прпсуствовао претресу
поздрапио je бурлим аплау-зо- м
н одушсп.гсиим поклици-- м
а.
Врховин суд HP Хрватске,
којц суди групи усташа и
католнчкнх свештеипка, ис-ппти- вао
?е јуче Јосипа Дрп- -
ковцћа, једнога од најагпл-ипјп- х
члапова ове терористи-чк- е
органнзацпје. ОптЈ-жен-п
Црлковпћ је одржавао редов-н- е
састанке са терорнстичкнм
руководством, одлазпо у шу- -
му ла договор са крижарииа, набав.гао за itnx докумепгс,
лекове, оружје птд. Оптуже-н- п
даге признаје да je on
лпчпо лаправпо нацрг п па-ро- лс
за крижарску заставу
која Је посвећена у гапслч
загребачког надбискупа Стс-пплц- а. Он ]е такође прпзнао
да je j октобру 1945 послао у шуму крпжарнма "jcpcTnhe.
којн су бплп посвећели у Ри-м- у
од св. оца папе." Црихо-ви- ћ
je путовар из Хрватскс
у Босну радн оргалпзоваиа
крижара. На овом пту npi- -
тпла га је група "Крпжара"
МАНИФЕСТАЦИЈА AM. СЛ0ВЕНА
Ппше: BOJIIH ГРБИћ
Концем прошле недел,
одржана је у Њујорку једна
од највслнчанствсннјнх ма-нифестац- ија
анернчких Сло-вен- а
— за демократију, прн- -
јателство и братство нзмеђу
свнх народа, за очуваае мнра
у свету.
Иреко 2 хпллде делегата
из свнх крајева Сјсдииених
Држава Амсрнкс дошло је да
изрази своју солидарност са
својом борбеном браћом у
старим домовннама, да нзра-з- н
своје нсгодова.е према
п о л it т н ц н реакцнонарпих
кругова у Амерпцп и свсту
у iLiixonou стапу нрсма Сло-венп- ма
н словепским дрлсава-- м
а На Конгрес су дошлн
прстставницк оргаинзоваипх
Дмсрнкаиаца словсиског по-рек- ла
— Русн, Украјинци.
Пагаци. Чесн, Словацн, 1у-гар- н,
Максдонцн Словенцн,
Хрватн, Срби.
Као што су Лрвн и Другн
конгрес америчкнх Словсна
били израз же.гс н во].с за
победу над фашизчом, за
окупллке свпх снага амсри-чки- х
Словсна за panic иапо-р- е
Амернке и савезника, Тре-h- n
коигрес у Нујорку је још
внше био израз готовости
Лксрнканаца cioncucKor no-pe
кла зд борбу протнв нава-л- е
на права деиократскпх на- -
У
шои , коме je ои саопштио
да впше нс радн по директи-ваи- а
Ацте 11авсл11а,чвг.ћ..по
упутствнма Стспнпца. Опту--
жепи црпковин injaBiyjc дч
је ои каодисцпплпноваи члап
Мачекове ХСС npeinao у
крпжарску органпзацпју.
Затнм је суд лспнтао Мо-дсш- а
Мартинчнћл ироппн-цијал- а
фраи-свачк- е провии-цнј- е,
који je у заједпнцн са
гварднјаном фрааевачког са-мост- апа
па Каптолу п оста-ли- м
редовинцниа сакрио у
манастир благо које су уста- -
ше опллчкали. Овај манастнр
иалази се поред вадбпскуп-ско- г
двора у Загрсбу. У гроб-ННЦ- 11
самостапа испод црк-вен- ог
aiTapa, itahcua je вели-к- а
колнчина хтатлог ловца и
драгоценостп, које су уеташе
оахачкали од својпх жртава.
Цпљ овог скрнваи--а био je да
се прикрпју доказц страхо-внтп- х
усташкпх злочииа, и
да се овпм златом фннаиспра
да.к делаае усташа у теро-ристичк- им
акцијама у Југо-славпј- п.
У овом самостану
пашлп су снгурио склоипште
п млогобројнп свештеиицп
усташе, после слома пезавис-н- е
државе Хрватске. Многн-м- а
је самостан послужио као
naiasiia тачка за бекство у
нцострапство. Оптјсни Мо
деш Мартипчић пзјавно је да
се oceha крпвпм. Било му
је позлато да је злато зако- -
паио у његовом сахостапу
нели да je то учпнио зато
што је очекпвао лолнтпчке
проиене, a r.a iato мпшлсн,с
павело ri je држаае ладбнс--
купа Степпнца н осталпх чла-ио- ва
еписЕОпата. С тпм у ве-з- п
оптужелп пзјављује, да је
надбпскуп Степниац требао
да пзда апел у коме бп дире-ктн- о
осудно сваки плегалпп
рад, а парочпто терорпстпчка
дела. Надбиск}п Степннац је
бпо, пзјавл.ује оптужепп, цен-та- р
усташгих пада и тери-рпстичк- пх акција.
рода — у нрву руку против
словенских држава — у бор-б- и
за очуваис мира.
II као што јс претссдннк
Лео Кржнцкп рскао поздрав-ллјућ- и
прстставнике словен-скн- х
зсмал.а — всликог Сов-јетск- ог
Сапеза, IIoickc, Чехо-словач- ке
и Иугарскс — да су
амсричкн Словенн поноснн
да могу нзјавитн да јс и.нхов
допринос иобсдн ад фашн-змо- м
бно иа нрпом месту у
Сједнаспии Државама, као
што јс покојпи лрстссдник,
псликм ц неуирш Фрапклпи
Дслано Рузвслг рекао у свом
поздраву Нрвох копгрссу:
"Амсрмка је лоносиа са сво-ји- м
грађаннма словснског по-рск.1- а",
Амсрика he Taicobe
бнти лоносиа са и.нховнм до-лрииос- ом
за очупаис мира у
свету.
Као лнкад раипјс Словсии
Амсрнкс су иа Tpclieu ком-грсс- у
лстуиилн као важиа
јсднпствсиа грана дсмократ-ски- х
слага Лмсршсс. Опн су
ЈЕ ЈУГОШВЕКСКИМ ДЕЛЕГАТНМД ОДБИЈЕНА
АМЕРИЧКА ВИЗА
Бсоградскн лист ПОРПА
од 18 ссптембра комснтарн-iii- c
иостуиак амсричке амба-сад- е
у Всограду која jc ov
била дт да улазну визу за
делсгацију словенског коин-тет- а
Југос.1авнје, која је тре-ба- ла
да учсствује на Ш кои-грсс- у
амсричких Словсиа у
Ihyjopicy. Наводсћн одговор
амсрпчкс амбасаде да јс из-дава- ј1е
улазне визе одбнјено
иа ociiobTi смнграцноиог ак-т- а
од 1918 н п.сгове доиуие
од 1924, лист инше:
"Ио средн јс спрсчавањс
одласка југословеискс дслега-циј- е
на конгрсСк Ио срсдн је
зла волд прсма лретставни-цнм- а
Јушславнјс. По средн
jc nciipiijaTctcKii акт улсрсн
лротип ларода JyrociaBiije,
против Словела уоиште it
протпв мпроЂубивих и дсио-кратскп- х
народа света. На-Bohe- iic
лских смиграционих
аката из 1918 и 1924 само је
лнцсмсрна форма која треба
да покрнје суштнпу. Југосло-пслск- и
дслсгатн за Словеп-ск- н
копгрсс нису никакпи
yceieminii, Bch учссници иа
једној уаиифсстацијп која је
врсменски сасвим ограиичепа.
Те лравис одрсдбе лицсмер-н- о
су натсгнуте, да би се
правдао стварно испријатс!-ск- и
лолитнчки акт којк сс
састојн у oneMoryhaBaiby да
се на Конгрссу Словена v
Америцн чујс глас пове, сло-бодн- е,
истннски дсмократске
Југомавије. Трсбало је сирс-чит- и
да словеискс масе у Аме-рнц- п,
као п ишроке масс аме-ричк- пх
народа чују са трн-би- пс
копгрсса аисричких
РДД
Випдсор, 26 септембра. —
Трсд еид Лебор
Конгреса усвојнла је рсзолу-циј- у,
са којом подупнре шт-ра- јк
западних фармера за
бол.е ценс. Делегати, који
претставллју неколико стоти-и- а
хиллда организоваиих рад-ник- а,
сви су сс сложили да
Конгрес треба успоставити
тесну сарадиу радника и фар- -
мера.
јс такође усво-јнл- а
резолуцнју противу рас-л- е,
верске н пацноналне дпс- -
ПОЗДРАВ СЛОВЕНСКОГ КОМИТЕТА ЈУГОШВИЈЕ ВЕБУ
К, Ј. СЛОВЕНА
Behe Канадскпх Јужних Словена прнунло је лпсмо од
Словелссог Комптета Југославнје пз Београда, у коме се
нзмеђу осталог гаже :
"Словенскп комнтет Југославије шал.е вама, Behy Јуж-нп- х
Словспа у 1Санадп, братске поздраве. Желино да ваш
рад на узајамном упознаваау и јачаљу братства Јужннх
Словева у Канадн, као и рад на упознавап.у и што чвршпем
повезпвању са нама, вашсш браћом у Југославнјн н осталпм
словспсгим зем.хаиа, свакнм данои све впше јача. Ваш рад
је важан прплог ja4aiby н словелског брат-ства- ."
Потппсанн су Др, Стеваи Таковлвнћ. ппетселллк. и
са терорпстом "крвавпм Ра-- Радован Лалић, секретар Словенског Комитета Југославнје.
иа Трећсм копгрссу показа-л- н
разумеваае данашие ситу-ацнј- с,
изразилн су спремлост
да he бнтн посиоцн дсмок-ратскн- х
традицпја америчког
парода и дсмократских ц бор-бени- х
традицнЈа својнх пре-да- ка
словслских ларода v
Евроли.
Кроз чнтлвн рад Коигрсса
као н на пеналииа (комнси-јама- )
појсднних народности,
опажала сс свест о огромпој
задаћи која стојн лред амс-рички- м
Словеннма у iuhxo-в- ој
борбн за повратак тс вс-ли- ке
демократске земк in
линију покојног претссдинка
Рузвслта. Конгрес је бурно
поздравио важиу изјаву Хсн-р- и
Каласа н изразно cnpeW-i- i
ост да окупи св& Анерикан-ц- е
cioBciicKor порскла за ио-дупир- аис
itcroBor става.
Tpehit Коигрсс је нмао ту
лрсдиост пад прва два Кон
греса што су му лрисуствова-л- н
прстстапинцн словсиских
(Наставак иа страни 4)
ЗАШТО
Слолспа истпну о Југославн-- ј
и. Та лстина лнјс пожел.иа
за извесне круговс у вреие
кад трустовска и моиополн-стпчк- а
вслнка штаииа серви-р- а
аисрпчким масама лажп,
којима пастоји да слободо
л.убнве народе југославије
прикаже као нске агрссоре
који чак прстс н Америцп!
Трсбало је спречнтп да прет-ставин- цн
Југославнје иска
жу волу"југословенског najK-д- а
да жнве у прија1сллтву
са народима Амсрике и ,&
заједпички раде на учвршће-и.- у
угроженог wupa и правг
демократиЈе.
Oncvoryhanaibe учешћа ју-гослове- нске
делсгације на
коигрссу Словена у Њујорку
у ск1аду је са иолнтичком лп-пиј- ои
пзвссннх америчких
кругова који се непрнјател.-ск- и
одпосе npeua Југослави-јн- .
Пшхово пепријателхтво
има свој кореи у чиаеннци
што jc JyrociaBitja лсзавпсна
и hito ibcun лароди иедоиу-штај- у
да њихопа зсмлд буде
нчија nphnja.
Дуго вреис. за врене осло-бодилач- ког
устанса, требало
је, завршава ЛОРПА, док je
у амсричке масе продрла ис-ти- на
о правом ciaiby стварп
у Југославијп. Iheno лробп-јаа- е
спречавали су опи кој
данас ссрвирају лажи о Југо-славиј- п.
Алн на крају краје-в- а
истипа је ипак продрла.
Па н сада пстииа о повој Ју-гослав- ији
продрећс у амери.-чк- е
иасе и порсд свпх сми-грациоп- их
аката америчке
амбасаде."
КОНВЕНЦИЈА ДВДЈУ КОНГРЕСД
Копвепција
Копвепцнја
продубл.иваау
крнмннације. а одбила је
одлучно једну резолуцију са
којои се предлагало да се за-бра- нн
конунистима заузииа- -
ае водепнх положаја у Јон-грес- у
п присаједиасннм уни-јам- а.
Торонто, 26 септембра. —
Поред осталнх питаиа која
су на дневном реду конвен-цнј- е
1Сападског Конгреса Ра-д- а
која je у заеедаљу овде,
дошло је и пнташе да дв да
Коифес поново нотврди ра-лл- ју
одлуку да подупирс Сп
Си Еф партију. Предлог за
подупнраае Сн Сп Еф пар-тпј- е
ианшао je ла јаку опо-зициј- у.
Делегати који се
противе привезивању Копгре-с- а
за политичку лашипу, која
га храпп само лепим речима
о социјализму н праведиостл
за коју у праксн не чшш an-nua,
кажу да Konrjicc пма
пречег посла од подуппрааа
једне партије. Ншхов је став
да Конгрес треба да буде сло-бод- ан
да подуппре полптпку
која jc у ннтерссу раднпка и
каиадског народа без обзира
која партпја проповедала та-к- ву
политнку.