Serbian Herald, September 24, 1946

              4
au?- -
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГМШИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9947
Цегпоад. г2о.д5ш0.швЗоај ипнроесттпралпатситво,за гКоадп. а5д.у00,4 пдоолл.аргао, д.па3.0п0о.ла НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА AuthorizeNdo.asD.SNec. o7nGd4. MClaarscsh M12a. tt1e9r42under the
Год. 6. Број 347. Цена једном прпмерку 5 цеп. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, SEPTEMBER 20TH, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 347.
ПРИПРЕМАЈМО CE 3A
ПР0СЛАВУ 29 HOB.
ДАЈМО СНШН 0ДГ0В0Р РЕАКЦИЈИ И НЕПРИЈАТЕЉИМД
ндших народа
Једаи од пајзпачајппјлх датума y псторији ларода
Југославнје је 29 иовембар. На таЈ дан 1943 годпле, на
првом заседаау Алтл-фашпстпчк- ог Beha Народиог Ослобо-1;еи- а
Југославије ударенп су темелп даиашпој слободној.
деиократској п равноправпој државпој заједнпци, а на 29
новембра прошле годшгг службено је укннута гнпла п
оиражеиа монархпја п проглашена Народиа републпка.
Зато прослава 29 новембра за наше народе нпје само дан
славлепа победе над немачкпм п пталпјанскпм фашпстп-чкн- м
окупаторпма п пховпм домаћпм служлпцпма, него
п иад свпм унутарипм лепрајагедпма.
Наше прогреспвно нсе.генпштво, — а то је огроина
sehnna, — прпдружнће се својој бранп у Југославпјп у
прославп овог велпког народног празнпка. Ове прославс
код нас у Кападп, у форми скупштина п разнпх других
прпредаба, бпие под покровнтелхтвом Beha Кападскпх Јуж-нп- х
Словепа, у коме је окупљено све свесио п родо.губпво
нсе.гешгштво и ипхове организацпје. Ho о свему тоие 6nh
још говора.
Прославе 29 новсмбра код иас не he бптп само још
једна прплпка да пскажемо своју љубав према землп лапгег
pobeita п да се солпдарпшемо са данашиои борбом м напо
рпма пашпх парода у одбранп ипховпх права, пзнад свегај
пезавпспостп, јер to je главнп услов бољс п сретнпје будун-кост- п.
Посебип значај овпх скупштппа 6nhe у томе, шго
Iicmo са пстпх моћп колективно п иајсиажнпје одговорптп
свпм непрпјатељнма пашнх парода, колпко оппиа што уп-рплпч- ују
провокацпје на југословенскпм граппцама п онда
прете атомским бомбама п зауставл.еием матерпјалпе, одло-сн- о
УНРРА-ни- е помоНп иапгем народу, тако псто п оној
клатежп и светскпм скпшпцама, које реакцаја убацује у
наше редове у циљу да нас добпје за борбу протнв зем.ге
у којој смо се родпли. Мп Немо са овпх скупштпна казатп
господпну Матеку, да ипкада нећемо дозволптп да у иашој
средпнп успоставп логорс за успособљаваие колача п крв-нпк- а,
као што је Павеллн радпо у Италпјп, Немачкој и
Mahapcicoj. Мп neheMo ппкоме дозволпгп да нас пскорнсгп
за рат протпв pohene 6pahe. Узалудип су свп напорп да од
псељеппка створе пове пздајнике. Нека то добро упамтп ктпко Др. Мачек, толпко п-.Фотн- к п свп осталп реакцпо-пар- п
п нздајппци.
На великл празнпк лашлх иарода мп ћемо свпма ппма
довнкиутн, а кроз imix п нпховпм газдама: Руте к себп од
Југославнје! Ко дпра у Југославпју п у права пашпх народа
да жнве својпм властитнм жнвотом, тај дпра п у нас п у
иаше право да живпмо у мпру п слободп овде у Кападп.
Свакп нападај на Југославпју бпо бп такође уперви п про-тн- в
канадског народа, којег смо мп далас саставлп дсо. Зато
верујемо, да he лам се на 29 новембра прпклучатп хпљаде
другпх демократскпх Kanahana, којп су свесип те пстппе.
На 20 новмбра треба да се чује иаш глас свагде где
иас пма. Свакп свеснн пселсипк треба прпсуствоватп скуп-штпнан- а, а где то мпје MOryhe треба тражптп другог иачпиа
да се пзрази солндарност са својпм пародом. Треба стално
пматп у впду да Л1 новембар за пас псељеипке ппј само
пародип празипк, него to he стварно бптп дан пашег пре-бројава- иа. Тада пма да се впдп ко је са својпм народом, а ко протпв itera, no чему he се такође впдетп ко је за мнр
п за праву демократпју у земдп нашег жпвљеЈИ данас, a
ко је за рат п служп мрачаачкпм пнтереспма реакцпје.
СТЈЕПАН МНОШИћ,
гл. секретар Beha Канадскнх
Јужппх Словена.
Канадска омладина за
омладину Југославије
На четвртој страмн данаш-н.с- г
пздапа Српског Гласнп-к- а
објавл.ујеио на спглсском
језику нзвештај и позпв Ка-надс- ке
омладплске федерацп-ј- е
свој канадској омладипи
за скуп.гаие дарова граднте-лнм- а
"Омладинске пруге"
Брчко-Пановнћ-н. Овој омла-дннск- ој федерацнја присајс-дшћеп- а
је прогрсспвпа омла
днна Канаде свнх пародностл
укл.учив н нашу југословеп-ско-канадск- у
оиладипу. Опа
јс разаслала пнсма па све
омладннскс каиадске оргапн-зациј- е,
чланове парлаиента и
на разис дпстове у зсм.гп, за-јсдн- о
са лепо нзраћеипи бон- -
довнма од Јсдаи до два дола--
ра, којс he онпмг. који мх
куне служити као успомена,
пстпцпје, па које he се тра-жит- и
потпнси у знак ирнја-тслчгт- ва
а на којнма је нзрађеп
цртеис стнсиутих руку, кој
he се затнм све повезати у
једну кљигу и nociani у Ју- -
гославнју.
За сакуплнн повац Kynnhe
се и послатн градитслииа
Омладннске пруге цнгаретс,
бријаћс приборе, спортскс п
остало што је потребио за
lbiixoB конфор.
Ова какадска омладнна, као
и омладпна осталнх зелалл
од које су дошле чнтацс бри-- ј
гаде да чак радс па прузп
заједно са својнм југооовеи-ски- м
друговнма п другарпца-ма- ,
свеспа је великнх заслу- -
га Југословепске охладипе за
опште добро. У својнм пн-слп- ма
н нознву за nosioh п
прнјатагство с југословен-ско- м
омладипом оиа подвла-ч- н
жртвс н самопрегор југо-словенс- ке
оиладипе у рату
против зајединчког пеприја-Tti- a,
фашнзма. Она јс свесна
да је та омладина прнковала
у Југославијн преко двадссет
иепријателскпх дивпзчја у
гоку рата, које бп ппаче бп-л- е употрсблпе на арфичком
и другим фронтовииа протпв
онпх дивнзпја које је сачн-пава- ла
н кападска омладина.
Оиа је свесна да је та југо-словенс- ка
омладпна најглав-нпј- и
посилац напретка п де--
иократије у ивропп и нсто
ратскпх ларода.
Српскл Гласлик o6paha се
нарочпто српскли каладскпм
ургпра па
љлх да заједло са својпм
хрватсклм, словспачкпм, ма-кедолс- кпм
другим оуладлл-цлм- а
буду актлвип у скуп-.tait- y
овлх дарова ширеау
лдеје солидариосгп кападске
н југословелске оиладнне.
ТРЕБА ИЗДИЗАТИ ХЕРОЈЕ РАДА И ОЛАВИТИ РАД
Утакмицау раду наставак ратног хероизма
ГОВ0Р ДР. ВЛАДИМИРА БАКАРИЋА НА СЛЕТУ УДАРНИКА у ЗАГРЕБУ
На земалчгкоч слету удар-ни- ка
п новатора Хрватске у
Загрсбу 9 септембра, прет- -
сединк владе Иародие репу-блнк- е
Хрватске Др. Владн.
мир Бакарић одржао је говор
у коме је истакао апоре н
успехе радиог народа об-нов- и
зем.гс.
"11аш раднн свет" — рекао
је др. Eatcapiih — "иошао je
путем којп јс указао наш
друг, учнтељ, вођа првобо-ра- ц,
Маршал Тнто, путсм нз-град- ње
и унапређнванл наше
Домовине, да бн била напред-н- а
и снажпа н да бн осигу-рал- а
независност и болу бу-дуЈто- ст
нама н нашој деци.
Друг Кардел. је фебруара
1945 конкрстно рскао:
"Треба нздпзати хероје
рада, славптн рад, јер 3aciy-жуј- е
славу н поштовае. Трс-б- а
развијатн ударннчко так- -
I uhicilc од фабрике до фабрн- -
ке, од усганове до устапове,
од полл до no.ia, од села до
села. Треба развнЈатн опште-народи- н
полет — за себе, за
своју властиту кућу, за леп-ш- у
сутраииБнцу."
"Да је наш радин свет по-ша- о
тни путсм, доказ о томе
је овај Oct. Захвалујућн
радиом хсроизму развнтку
такинчеиа на скономском и
полнтичком ло.ту, vii смо да-иа- с
иајсређсинја зсмл--а после
рата, а у првои реду меуу зе-илл- иа
које су бнлс под фа-шнстич- кои окулацијои, Ми
.сесисиокдамаа:хвалпти-д- 4
смо ло радиом лолету у овом
послератиом лериоду иеђу
првима, а ако изузмсмо Сов-јетск- и
Савсз, н први."
Ilciinyhn да су полет и та-киич- сае
у лрвом рсду ласта-ва- к
оиог хсроизма нашсг ла-Р°- да
у рату за ocio6oheae, a
затнм резулгат ослобођенл од
домаЈшх ексллоататора н свс-ст- и
радиог народа да рад" за
ссбе, Др. Пакарић је лагла-сн- о
да ликада још у лашој
доковшш радпнк ллје лмао
оволпко могуплости да своје
личпс кваллтсте тако нсиол.н
као даиас да својик лнчнин
iiacTOJaitiiua тако одлучујуће
1нче на дал.и развој еколо-мн- јс
у својој зеил.и. Опсег
такмнчеља још пикада лије
био овако велик. . .
Др. Ba6apnh јс лавео да
лма зсмаха у свету које су
ратом мал-- с опустошенс, има-ј- у
јаче развијену пндустрију
1иодлиЈу землу н внше зла-т- а,
ниак нсу постигле one
услехе које сио ии постиглп.
Тии зсмллиа ледостајао је
субјектлвнп фактор таквог
лапрстка — лудн, плн тачии-ј- е,
лови одпос међу лудима.
Код лас јс лаш ларод тај фа
ктор којн је постнтао ове ус
пехе, а у прве редове тнх у
дарних слага спадаЈу удар- -
нпцн.
"Као што је Народин фронт
ЗАБРАЊНВАЊЕ ДОЛАС- -
КА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ
ДЕЛЕГАЦНЈЕ У
АМЕРНКУ
ле
У
на
Вестн лз Вашллгтола јави- -
су саветодавни хтео је
визу Југословелско! де-ier- a
цијц за Копгрес аиерачких
у Нујорку. Каже се
да je то тобож зато што су
сви делегатп "коиунпсти".
Када бп лшлп као претстав-лпц- н
југословепске в-ад-с, нз- -
Јавпо јс према овим всстима
тако спажан поборплк и амсРцчкп амбасадор, да бп
пријателске сарадл-- е демок-'оад- а "3Дао BU3e а овако каД
оиладнлцнма л
it
п
п
и
и
н
а
одбора, опда да ле може, јер
"комуллстн пмају за цнљ
обараие владе"!
Ово је мршав пзговор п
лоше оправдаае за амернчке
властп о тој забранп. Ово
стабо говорц у тврд-п- а
о постојаау за-вес- е"
у зеи.глуа Средње it II-сгоч- не Европе, а врло нного
о таквоЈ завеси над западом,
под воћством Комуппстлчке
партије опраб част свога иа-род- а
и био оргаинзатор бор-б- с
за аегово ослобођси.е, тако
је та лста формацнја дапас
лрвоборац за прогрее и бол.у
будућпост. Сврглуте и пропа-л- е
класс ексллоататора и л.п-хо- ве
слуге лалазе се на ли- -
ДР. БЕБЛЕР 0 НЕПРАВЕДНОСТИ ФРАНЦУСКОГ
ПРЕДЛОГА 0 ЈУГ0СШЕНСК0-ИТА1ЈАНСКО- Ј
На ссдпицн Иолитнчке и
терлторнјхтле компсије 31
Италију, југословслски деле-га- т
др. Ллеш Беблер истакао
је абсурдлост и леоправда-нос- т
фралцуске ллинје у под-ручј- у
Горпце. Француска лп-лн- ја
лрссеца Горицу ла два
дела, оставлајупн западли
део Пталлјп, а лсточнп Југо
славијн. Изиоссћи нсторпју.!
да je Горица постала од јед-ло- г
стовсначког села које се
због важлог географског по-лож- аја
брзо у саоб-pahaj- nn
чвор цсле покрајпмс.
Као градско паселс п адма
ллстратлвнп центар провпп- -
цијс, јс увек бнла и
дапас је„ економскн п тргова-чк- и
цситар Чптава
сколоиија тс области везана
је за Исто тако све
потребе града Горице везаие
су за област. Целок-упл-а об-ла- ст
чнји је центар Горнца
чнсто је словеиачса. У еши-чко- м
поглсду тр је лајчистија
o6Jad4HiaBeJyJ.mtKCiIvpaju.
л е." У тој области жпвп 9 7о
Словепаца и 1% Италијана.
Горица је културли центар за
Оовелцс читаве областп. "11
тај главпи град и културли
цслтар прессчен је п одвојеп
од своје области", завршава
др. Пеблер.
прпмнло
15
17
Челпчнн радлици
Мерн,
који лалазе веп
месеца на uitpajcy, упрхос
свпм од стра-л- е
разанх
властп
да љихо-вл-м
захтевнма, стоје
оправ- -
да амернчкп амиасадор Главлп одбор
упИЈ--
е на за.
Словепа
да
ласплно
прллог
"челнчпе
развило
1орнца
области.
седаљу рекЈуче да раднп-ц- п
ВОЛ.ЛП само
чпјз за
жа) плаћелп одмор
влада Отавп
да волна пптаае унпсхе
пнтаие
предатп
ојачава
чпњеппцои да
па западу до-бл-лп
noBiuueibe својих плата
°Д цешл no
су
саботаже па лнпијн
луђеил својих услуга нпо-страп- ии
импернЈалистнчким
лс ли лх on:i
вратпли ла грбачу лашег на-род- а. Оцц за свој ловратак
ле могу рачулати иа лодрш-к- у
земл.п" је ла
Kpajy Бакарип,
АЛЕШ
ГРАНИЦИ
Горнцу.
Статнстичким подацнма
објектпвлпх ауторнтета
Пеблер побнја тврдљу да
је Горнца пталијалскн град.
да је Горица 1910
лнала словеначку вс1ш-- и
са 24.403 пре-u- a
17.60G Италијала. Иоред
тога, Горпца је са свнх стра-п- а
окружсла словслачкии
Да сс Пталлјн
14.000 од
цептра Горице, даје сс Итч
19.445 Нн
Горица ли Југославнја лпсу
заслужилс да пм се зада
ударац. Горица као сло-вепач- кн
град као центар
словелачке областн, бнла је
целтар борбе Словслаца
Јуллске Крајлле протнв Му-солиипје- вс
Хнтлерове вој-ск- с.
У борба која је трајала
године, ова област жртвова-л- а
je najuaibc 20.000
крају говора
Ксблср је лрочитао изве--
немачког војлог допнс
нпка Ксха од октобра 1934
;1ЈсдкцшерЛеоблхтсруГ_о у-жас-
иој
битци иротив лартн-занск- пх
одрсда Горнце.
У току троднсвлнх борбн пар-тнза- нл
су нзгубилн лрско
хн.гаду погииулнх. ЧЛ
пам, Бсблср, одричу град
за којн
крви."
Наша делегација у Београду
ТЕЛЕГРАМ ВЕКУ КАНАДСК11Х ЈУЖННХ СЛОВЕНА
халадскпх јухних Стовела је јуче сле-дек- п
телеграи од Нпколе Ковачевпћа (Старог) из Београда:
Београд, 16 септембар. Впдпо сам вашу делегацију
u разговаралп смо са меродавнпм лпцпиа у погледу вашпх
же.га п пргпорука. Подузетп су свп потребнп корацп за
допрему група у землу, in насгатте већ према досадаш-iw- m
раду прппремама у том погледу. На 26 септембра
nuaheuo колферелцију са вашои делгацпјом о заклуч-цпм- а
вас обавестптп.
Добре желе п поздравп свпма од вашег:
ВА ЗА И ЛО НА
И ПО ПО
Су Cent
ii у Нова
се преко два
и
отсзааа н н
удовам
код тпх својнх
далнх захтсва.
није дати. свом
мпра
су
te
за гасо
је у
и
и радног
времепа
овпх
ПХА
и
бн
у — рекао
и
. . .
др.
јаку
у
сс-лим- а.
би
лијп
и
и
и
4
живота. На свог
др.
штај
1
око
вели
смо
—
a
п
п
Старог.
ЧЕЛИЧНИ РАДНИЦИ ОДЛУЧНО GT0JE КОД СВОЈИХ ЗАХТЕ- -
ЦЕНТИ - УГЉОКОПАЧИ
ЗАПАДУ ДОБИЛИ ПОВИШЕЊЕ ПЛАТА
ЦЕНТИ САТУ
уХамш-тол- у,
Онтсрио,
Слдпи-у- , Сгошпа,
лровокацпјама
штрајколохаца
одбпјапл
коипаллја
пепопу-CT.T.UB- O
Беопаду „зјавпо
преговараш
;
предлохпла
сигурпости
арбптрахи
(државлои посредпнштву).
позпцпја
угллЕОпачн
Ј-- ламплтону
круговииа,
Наглашава
Словелаца,
при-к.1.уч11- ло
Пталијала
Југословела.
од штрајкаша који је морао бшн узет у болплцу.
ШТРАЈК 4.000 ЕЛЕКТРИ- -
ЧКИХ РАДННКА БЛИЗУ
СВРШЕТКУ
4.000 електрнчклх радллка
у Хамилтопу, који су ла шт-раЈ- Еу
од 5 јула, моглл бл
васЕоро да се врате ла посао
са лзвојспим повншелсм лла- -
та од 16 центи по Вс
стпигхауз елестрпчпа компа- -
nnja год еојс су залослслл
па бази ипховог захтева за уппзуртаизиллаа пjрeетустапвппсимцунмкаоје je ibii-повпше- ае плата од 154 цен- - хове радвичсе упије, да је
тн по сату (5 цети више за вол.па обновпти преговоре радппке у Новој Ссошпјп ако оип прист.шу да сиап--е плата толисо нн
је
Ihiixona
је су да-н- а
can.
напали
nuin
Др
та-ка- в
л.удсклх
сада
лролили толико
Behe
heMO
сату.
своје захтеве са 18 u no ла
16 центл.
Доппснпс "Торопто Дејлп
Стар-а- " јавлл лз Хаиплтоиа
да су унвски претставицца
лзраз1ии задовохство са овои
поиудом соипаплје и да са- -
зввају млтпиг члааства, одло-си- о
шграјсаша да се допесе
одлука о тој попуди.
Ово је још једап доказ ко-ли- ко је бесмпслен став челл-чн- е
кокпаппје н властп у
штрајсолоица прегспиоћ тЈОгавп, којв још одблјају да
улпскп чамац, којом прилич повусе плате челнчлих раднн-ко- м је тешко озлсђеа једанјка који траже 15 п по целгл.
СУђЕЊЕ УСТАШАМА
МЕБУ УСТАШАМА И ЧЕШЦИМА ВЛДДДЛИ СУ ДОБРИ
ОДНОСИ - МИХАИЛОВИЋЕВОМ ЕМИСАРУ КОД
СТЕПИНЦА И ПАВЕЛИЋА ПОСВЕЋИВАНА ЈЕ
СПЕЦИЈАЛНА БРИГА
Загрсб, 12 септембра —
Tpehu дал суђсн.а групи ус-ташк-
их
злочллаца у Загребу
био јс nciiyn.cn ис1111тиваисч
лрвог оптужслог Ермха Лл-сак- а,
бнвшсг усташког ну-ковлп- ка.
Скоро ла дпа пита-it- a
оитужслн Лнсак одговара
да сс ле ceha нли му лије ло- -
злато. Јбог тога јс јавин ту-жлл- ац
лрочнтао лнз докуме- -
лага којн тсшко терстс опту-жсло- г.
У тпм документима
излссс сс детали о страхови-тл- м
зпсрствима л иокол.нма
које су устал!е вршили no
разилм крајсвниа Хрватскс.
Затии јс лоново расправл.сп
стучај Мачсковог бскства у
очн доласка Југословслскс
армијс у Загрсб. У својој пз-јав- л
лред истражшш пласти-м- а
оитужсли Лисак јс лзмсђу
осталог рскао:
"Дал лред ловлачсаа до-ina- o
је к мспн профссор Тс-ссл.(- ?)
бипши лародли засту-ллл- к
ХСС л затражио иасош
п лоссбпу дозволу за лрелаз
гтинцс за др. Мачска, др.
Перлара, 1'сберкога (?) др.
Торбара и join нске. Ирс ло-влачсп- .а
код Мачска јс бно
усташки гспсрал Москоп ко-ј- н
је пмао дужлост да осигу-р- а
лут Мачеку л л.еговој лра
Tan л који се с iMiiia савето-ва- о
ло том niiTaiby,"
Ila iuiTaiLc о лосети иад-би- с
купа41" Стсп ffn хџ Мач ску
леколико дала лре Мачсковог
бекства, олтужсии Лисак од
говара говорлло о
ЈЕ
Београд, 18 септ. — Југо-C1UBCIICK- C
власти објаиллс су
да је ухапшеи н да he биги
лзвсдсп лрсд лародии суд
Хрватскс загребачки надбнс-ку- н
Ллојз Стешшац. On je
ухалшсл ловодом лзлешсллх
доказа ла суђсп.у осачлаесто-рлц- и
усташа, да је ломагао
n capahiioao са Ллтом Павс-лп11с- м
л и.сгоним усташклм
властлма у изпађап.у злочииа.
Пваи lllapnh, Стсшшчсв
И
Совјстска ловила "Нравда"'
ншле у евом лздаљу од 10
сслтембра да је Каиада ко-лач- ло
лслала пз "орбпта"
Веллкс Бритаплјс л пала у
орблт Држава.
Правда јс ово лстаиа
говор. амерл- -
чког сскрстара за трговллу
Хелрл Валаса, који је после--
Д1И1Х дала лрсдиет iiajecher
лптерссовап.а у светској јзв-лос- тц
а ларочпто ла Млрои-л- ој
у Иарлзу.
у свои говору осу-дл- о
лоли-тлк- у
рсакцлје
Држава it тражпо лрнјате-b-ск- у
сарадау са
Савсзом. "Правда" каже:
"Валас лпје иогао nopehu
nodoiaibe опасие пмперлјалп
стпчке у Сједлие--
1шм Државама н Брпталпјп
п рекао је да ако Амерпкаа-ц- п
yenejy сузбатц те
телделцпје у
западлом свету, да олда рата
бптл nehe. . .
Нозаато је, каже дале
"Ппавла". ла i nnnniuiaiu!
ске реакцпопарпе колонпјал-л- е
полатпке бпо
успостављеље такозвалог An-гло-саксолс- ког
блока.
"Амернчке трупе, заједпо
са брлтапскпм трупама вршз
полпцпске фулкцпје ла Сре-дње- м
Истоку. Амерпчкп вој-н- п
прлбор употребљава
упетава!1е Народлог покре-т- а
Алп, упрцос
свему томе,
чгУтв-'"- Ч 'Тт
да бц Степинац имао битн
ла 4eiy леке владе која би
сс форуирала десст дана прс
повлачснл. Прочптан je п мс-иоралд- ум словелачкнх издај-иик- а
Рупиика п Розиана,
Стсшшцу н Иавсллћу у ан-рнл- у
1945. Овај меморалдум
предлаже уједш1.сп,е свлх
рсакцлонарнпх слага, рачу-uajyh- n
ii Мачековс лрнсталп-цс- ,
како би пзазвао гра-hanc- Kii par и
калцнма пружлла приллка за
илтсрвснцију. Олтужслн Л il-ea
je прнзнао, да je у над-бнскупс- ко
двору у Загрсбу
била сакривсла усташка ар-хнв- а,
која је каслијс тамо и
пропађепа. Ha крају јс оиту-жсл- н
лризлао да je у Загре-б- у бнло четлнка са којпма су
усташс бнлн у добрим одпо-сли- а. На пптаие јавпог тужн-оц- а
о доласку еилсара Дра-ж- с
MitxaiMOBiiha, др. Гралш-h- a
,код Степмнца и Павсли-ha- ,
Лнсак лзјавл.ујс да je on
no налогу Павелићевог шта-б- а
прсдао др. Прашипу ллч-л- у
лсгитимацију н документе
у се cvpche пажаа
усташкии B.iacniua да му у
свему буду ла руци и да иу
пс лраве ллкаквс сметл.с. По
MiiuiACity опту:кслог Лнсака,
Млхаило11и1 ее лалазло у те-шк- ој
ситуацлјп, ла је зато
желсо да лреговара еа прет- -
ставјптима усташкпх властп 7rвImтyГlalaInghpo'чllтarш,,
лпсио којс je Дража Мпхап-лови- И
упутно ладблскулу
да сс томс' Стешшцу.
jaw.
УХДПШЕН ЗЛГРЕБАЧКИ НАДБИСКУП СТЕПИНАЦ
Валас
сскретар који је једап од 18
торнце којпма ес сада судп
у Загребу, а којл се илега.1ло
повратло у земл.у рата
да оргализује усташкс баиде
под jixciiou изја-вл- о
јс ла суду да јс у капслп
Стеинмца благо-словл.с- ла
заста-в- а. On јс такоћс сведочло да
јс дворац у За-гс- бу
цеитар усгашког тсро-рнстлчк- ог
покрста.
СОЗЈЕТШ ШГАМПА 0 АМЕРИЧКОМ БРИТАНСКОМ
МЕРШИЗМУ
Сјсдлл.еллх
ко-мелтарлш- у]ш
колфсрелцлјн
je
лмлерлјаллстлчку
Сједлп.сллх
Совјстским
тепденцпје
пмпе-рлјалпстлч- ке
Ипдоиезаје.
Алгло-Амер- и-
"Крижари",
ладблскупа
"крижарска"
ладбискулов
Сједпиелпх Држава и
Каладе копачло исклучује
овај пајстарајп Домшшон пз
полптпчког орбпта Лолдоаа."
"Иравда" такође каже да
су Сједижие Државе подврг-л- е
м Лустраллју naJBchev
прптпску и да he м ола м°че-впд- ло бптп прпсалусла да да
своје базе ла острвпма Паца-ка- "
(Аиерпци).
У псто време, н "'Правда"
п часоплс "Новоје Времја" у
својлм издааима од 15 ссп-темб- ра, niiniyhn о прпсутпо-ст-а
аисричких н бритаасхнх
трупа у странлм земллиа, ка-ж- у
да Приталнја држп у Ин-долсзиј- и,
Грчкој, Ираку, Иа-лсстлл- л,
Транс-Јордалу- ,, Лс-ба- лу
и другнм земллиа око
700.000 својлх трупа. Сјсди-ibea- e
Државе, каже у часолл- -
су ilOBOje иремја пуков-- н
пк Толченов, држе у Кшш,
Фплиплнама, Егппту, Илдн-ј- и
п Турској преко 320.000
своје војске, оспм чптаве мре-ж- е
авлолсБлх база но целој
Киан.
Вашплгтон, 19 септембра.
Брпталског царства — као — Дошло је до мал-e-r пзгла- -
цена за подуппрапе брптан-- . 9саа пссугласицауамернчкој
— ослов за
ог за
се
nocie
владк Koje су пасталс зиог
Валасовог говора у коме је
крптнковао спол-л- у лолптпку
Сјсдлаелих Држава. Ватас,
за кога се илсллло да ба мо-га- о
подпетп оставку, прлстао
јс иа Трухалов захтсв да оду-ста- ле
од одржаваља говора за
вреие Млровле поиференцпјс,
али пе прастаје ua то да лс
говорп о спб.гиој полптлцл
гз греме копгреслпх лзбопа y
војш? споразуи повембру
wojiiva
H3iehy
т