Serbian Herald, November 21, 1947

              fiti-yfitfiafiBiiiiiiritiffitiirrii-iiriif
ЈвМЈтЈШтПЈјИмУГћ nf i
Уторак, 18 новембра, 1947. СРПСКИ ГЛАСНИК" СТРАНА 3
ЧЕДОМИР МИНДЕРОВИћ
Људи на висоравни
(8)
— Одломак —
Па драгана, који јс са њим, у тиму њиховог раз-рсд- а,
прсма ћуди илн иотреби, мсњао мсста цснтархалфа
или иођа напалс, увсрсни и јсдан п друш да лијсдан од
iliix нсћс нн за живу главу дозволити да упропасти ма
н јсдну шансу тнма, ирсбацивањс "Мајсторово" у од-рс- д,
чшБсница да учсствујс у партнзанској борби, да као
и он корача у нстом тгснуп:у нсгдс у некој колони, у
сусрст Нсмцнма, била јс, у нзвссном смислу, још једап
доказ старог, већ опробаног ратног другарства. Иа рс-д- ак
н занста мајсторскн иачии остваривано јс то другар-ств- о
на прашним футбалским нгралнштима Новог Сада
и војво1;анск11Х варошица у она исзаборавиа, врсла нс-дсљ- на
ионодна, и у тртчкнм такмичсњима срсдњошкол-ск- о
омладинс. Та одушсвл.сна омладнна, која јс правнм
ловоровим вснцсм кнтнла час Драгаиову час "Мајсто-рову- "
побсднички озиојсну н задихаиу, али тако cpch-н- у
главу, знала јс да тиме нс награђујо само такмацо
него н јсдно заиста рстко другарство. A то другарстви
. расло јс н ностајало свс дуб.ге, бсз свсчапих дсчачкнх
зарнцаља н иотрссиих обспаља, у разговорнма о ономо
што људи мутно, а дсчаци join мутиијс називају "а;н-вот- ",
илн у путању под дрпорсднма расцвстаних ново-садск- нх
ксстснопа, значајном ћутању два младнпа ко-ј- и
су и у ссби п око ссбс, порсд свсга, тих луднх и бсз-брижи- их
година, оссћалн рађањс нсчсг новог, нсобнч-но- г,
свсобјашн.ивог и свсобухватиог.
У зору шсстог априла 1941, глсдају1ш са крова тро-сиратни- цо
у којој јо становао Драган бсзбројно сскадри-л- о
псмачкпх бомбардсра нојс су, прско још тихог, алн
iiajiiclniM делам будног и нссиокојиог Иовог Сада ирслс-тал- с,
у cue bcIiiim таласима, у правцу Ксограда — обо-јн- ца
су задрхтали у нстом трснутку, нсопнсниом као
што јо всчност псопнснпа, јсдном истом мишл.у, стравом
н всром.
Суроио и нагло, тс тсшко oiiTcpclicno али исзадрлш-- о
машинс внооко иад њима, блнстајући у тск рођеиом
суицу благс и стравнчнс аирнлско нсдсл.с, раздерале су
н послсдн.с лснхиво прамсново ,маглс изнад ilhx н око
н.их, на читапом хоризоиту.
Го п крвав, као с.чрт, ;кивот јо за и.их тск ту почи-н.а- о,
ирсд тим бсскрајиим хорлзоитом.
Раставшн сс још истога дана увсчо код ЈКелсзиич-ко- г
моста на Дунаву, сјоднљсни у нсчсму што човска
са човском сиаја п протнв и изнад смртн, закорачалн су,
ношли су напрсд исиовратно, тврдо и всдро, као што јо
тн])да ii всдра била н.пхова младост.
Чули су касшус, каткада, јсдан за другога.
На Дршш, и парочито око Чајиича, нро ових бор-б- н,
бнли су врло дуго блпзу јсдан другомо. у јодшшца-м- а
чијн су со иоложаји додприпали.
Алн со вишс никада нису срсли.
Најсдиом су. у чудио дугнм рафалима. заклокота-л- и
митраљсзи — тсшко јо било разабрати колнко, три
НЛ11 чстири — далско лспо, из правца Златног Пора. Од-јскну- ла
јо тупа скснлознја ручно бомбс, на друга, па
Tpcha, на чстпрта. Кксплозијо бочби загушило су за трс-нут- ак
клокотаи.о мит1)ал.еза. али оно со наставило, n-ode
оксилозијо бомби још чујиијо. да га иадјача мнтра-л.- ез
смештеи нсгдо сасвпм близу над Јечмшнтсм. нз прав-ц- а
Xysinha, краткнм, безразложипм рафалач.
— Нсроиатио пролетери. .'lanpmanajy чишћси.о —
оакључи Нвап.
Норци Нрвс чстс, содс1ш око iLcra у кругу у иис- -
ком :кбун.у иа домак ссла, тргнувшн се од тог рафала,
а иеосстл.шш за борбу у иравцу Платиог Пора, која јс
иссуми.иио постајала сир :Kciulia. као јак п одлучан иа-и- пд
дочскаи огорчсним и noli раиијо прш1рсмлсш1м от-нор- ом,
отпочсшо ио двојица н тројица у јсдаи глас да
гопоро о јучсрапш.им догаајима у Порју. ,
Пнли су, ко зиа иа који иачин — Ивли сс скоро чу-д-ио — углавном о cbgmv обавсштсни.
— Иапамтнпо пролотсро!
— Намало нам ио заробпше комору!
— Морс, потпуно би нас отсскли. иа ми иа Нпкочу.
а Друп! батаљон, штаб бригадо н болница — у Санџак!
— Коликн су нм батаљоин, дрр;о Нваие! нма ли но
двсста!
— Кажуда јо попшуо Стсваи Јерковип! Ранило га
и у ногс н у груди. а он спо јоднако на мнтрал,езу! Жнв
им сс иијо дао.
— А пролетсри — права војска! Сваки трс1ш носи
11ушкомитрал.сз! Појска!
Састанак је био скоро завршсн — још јо само "Мај-стор- "
трсбало да пздслн иолитичкнм дслсгатима водова
радно всстн, којс је донсо Нван.
Заглодан у правцу Златпог Г.ора, где су поиово уче-ста- ле
ручнс бомбо. Иван углода како нз шумс иа от-прил- ике
две стотине мстара прсд њима излази група
бораца.
Ишлн су полако.
Нван вндс измсђу н.нх носила направл.ена од
грања, дсо ошншанс главс рањсника затворених очију
и крајијак белог завоја који му јо обавнјао лсву ногу.
покривсну кратким нсмачким шнњслом.
— Шго ис помогнстс — хсј — вн! — повнкаше из
групс са иоснлима.
— "Мајстор" нарсди чстворнци бораца којн, бсз
пушака, отрчаше прсма шуми, а одчах пођс н ои за
н нма.
Поново зарсшста, опст кратким рафалом, онај ис
ти митраљсз горс, над Јсчмиштсм.
Нваи покупи забслсшкс прсд собом, с травс, и узс
машннку.
Група са иосилнма већ је скоро стигла до жбуња у
кочс јс чста одржавала састанак.
ПИСМО К КАЛИНИћА ИЗ БАЧКЕ
(Пренос са стране 1)
села па онда запевају "дру-ж- е
Тито мн ти се кунемо, да
са твога пута ие скрећемо".
Ми "канађапи" дое смо до-шл- и
одмах смо ступилн у за-дру- гу
"Будућност", црпогор--
сен народ овде te пас дочскао
са највећом радости. Мене су
изабрали у Нзвршии одбор
задруге. Сада смо лмали оп-п.пш- сес
нзСЈоре Народне Ре-публп-
ке
Србије, те hy да вам
речел мало о изборима. Када
су нзбори расписани сазвали
смо конференцију и бирали
каидидатс са већнпом гласо-в- а,
тако да су н мене предло-жил- и
једпо-гласн- о за месш'
одбор. Листа Еоја је за нас,
зове се лпста фроитоваца, то
је лнста народног фронта, ко-ј- н
је истиисЕи претставлнк
иашсг парода. А ко год xoht
да се Еандндује мора да до--
бије само 10 потпнса н то
пошам у срез, те одмах до-бн- је
сутију н оп. На избори-м- а,
ииалц смо п јсдну тасву
кутнју, Еоју паш народ зовс
"hopa", н од б хиллда парода
који је гласао, гласало јс 8
гласова за кутију "hopy" a
друго свс за кутију пародног
фронта.
Наш народ како радп то сс
псмо;ке описатн. У лашој за-друг- п,
у јутро пође па рад
50 кола н 300 радипка, nccua
п пессгс tie оппспво, имаис
4 бЈшгаде, све је то вессло и
радоспо, идсмо са пссмом па
рад п са рада. Пмали cwo 80
пагопа пшсницс, 100 вагона
кукуруза, 500 вагопа шећер-п- е
репс, кудељс смо добиди
за 1 мнлијои u осам сто два-десс- т
хнллда дпнара, итд.
Да вам рсчем мало о на-шс- м
ударппчком раду кзео га
радимо. За јсдап дан поста-внл- н
смо тсмел, за један аспг--и
н магацин који јс дугачак
97 метсрн. Прсвсзли смо за
ц.ега 48 хнлдда црепа, 49 хн-лл- да
циглс, 80 кубика псска,
28 Еубнка креча, 4 кубиЕа да-са- ка
нтд. Тзео се наша нова
Југославнја нзграђује у сва-к-о- м
погледу. Ми "канађанн"
смо нсто добри и добро ра- -
. (Ilucncheuo дпокјдмпш.ицп
ocio6obciLa Псофада)
У Четвртом ii Трсћем вску
пре нашс ере Кслти су поди- -
глп град Сипгпдунум.
83 годнпе прс иашс сре
рпискп Еоизулат Луцнје Сцн-пио- н
уапштпо је еод Cunni-дупуи- а
СсордпЕс, једнио кел-тс- ко
плеус п заузсо град.
29 годппа ндшс срс ЛЈарко
Лицоје Крас освојно је пс-точ- ии
део Србпјс а кслтска
тврђава дпЈт- -
интивно је дошла под пласт
Рпмхапа.
Почстком Петог nesa оссо-јнЈ- п
су Xyun са Атилои па
чслу Сипгидупуу.
Iipajeit петог веса освојили
су Сивгидупуи Сарматп.
Крајсм петог века Тсодо-рп- х
nojcEOBoha нсточивх Го-т-а,
заузео је Спнгидупум од
Сармата.
Ноловпном шсстог вска цар
Jytriijan (527565) маново je
водвгао в утврдио Сивгиду-н- у
да буде дунавскп браиос
вротив провале Словена a
Ночстеом седмог века, 602
годнне, Авлрн су освојклн,
попалили и срушилн Сннги-дуву- м,
тако да ии камси на
камсм ннје остао, да доказу-ј- е
о нрошлости
чнјс се име не јав.га више у
историји све до дсветог века,
кад се јавлл под својнм срп-скн- м
нмемоу Селиград.
Почетком десетог века у је-дн- ом
уговору стари Сингнду-ну- м
првн пут се званнчно о-xi- iite
као Алба Грацеа, или
no српсЕц Бстнфад.
1284 Беофад је први пјт
дошао под српсЕу власт под
Ерал-с- и Стефанои Драг)-тн-но-м
HexaanhcM.
1319 Београд је заузео ма-hanc- vn
irnai. Kantn РпЛрпт
1334 Беогпад је повпатно]
днмо, да још mi једног дана
нисмо нзосталн од рада, зато
нас воли наш народ ji пошту-ј- е.
Друже НнЕОла, овде у об-лижа- ем
селу пма доста л.уди
из Лике, парочито из твога
родног Ераја Титове Корепи-ц- е,
настојаћу да се са нима
састансм и опда hy тн писати
внше о плша.
Када одеш у Пмамд поз- -
драви све наше еоји се тамо
налазе, и казгн им nesa ппш-т- а
не чеЕају да зараде дола-р- а,
нетреба у новој Југосла-впј- и
долара него радцика.
Hehe нпко да тражп посао п
да плаћа за itera као што је
то бнло тамо, нарочнто за врс-м- е
Еризе.
Да ти је внђетн друже Нп-Ео- ла
ЕаЕо се дпжу cyhc и
твориице, ти то иемоасеш да
веруЈеш, ннтп ja уогу да тп
опишсм вам, брже да
чем Један пример. д!оја je
другарица ссгретарица антп-фашнстнчЕ- Ог
фроита :кена, a
жсне ифају вндну улогЈ' у
oChodii н нзградњи земхе п
оис су баш сада нма-т-с
ПНЛАНЕ, ДРВНЕ ИН.
ДУСТРИЈЕ II ШУМАР- -
СТВО У ЦРНОЈ ГОРИ
Цетнае. — За првих 9 ме-се- цц
рада у овој годинп пар-и-е
пилапе у Црној Горп пре-машн- ле
су годпшац пронз-води- и
задатак 7%, тзео да
су појсднна ррсдузећа поче-л- а
да радс на остварсау про-нзводп- ог
плана за 1948 годи-и- у. Пиланс су одиграле зна-чај- иу
улогу у обиовц попа-Л.СНН- Х
н порушелнх села н
градова у Црпој Горн.
Пошто у Цриој Горн шуме
заузимају око 30% цслоЕуп-н- е
површине предвнђенн су
всликп радовн на нодпзаи.у
дрвне нндустрије. У Илевд,и-м- а
се подиже пилаиа великог
капацитста. Колашниу сс
градн вслиеи комбннат дрв-н- е
нндустрије.
За унапређеље шумарства у
Црној Горн,
inauoM је предвнђена cuaiLr- -
ДогаЂаји из историје Београда
ПОСВЕЋЕНО ТРОГОДИШЊИЦИ 0СЛ0Б0ЂЕЊА БЕОГРАДА
Спигпдуиуиа
другцхшеиена.
Сннгидунума
Нстогодишаии
HejiaiMili.
134G spat yrapcEii Лајош
повратио je Беофад од Срба.
1354 цар Стефан Душан
HeyaiLiih попово је заузео
Београд.
1359 врал. yrapcsn Лајош
после смрти цара Душапа за- -
узсо јс целу северву Србвју
п Беофад nportacuo каћар-ско- у
тврћавоу.
Оео 1403 иаћарскв кра.%
ii г м упд Луссенбурговац
предао је Бсоград дсспоту
Стеваву Лазареввћу.
Септсмбра 1427 маарсев
грал. ЛСвшувд заузео је Бео-Фз- д
од деспота bypfea Бтин- -
Бовића-Смсдеревц- а.
1440 Турцп опсађују Бео-фа- д.
145G Турцн овсађтју Бо-гра- д
под султаном УГухаме-до- м
П.
29 августа 1521 судтав Су
лејман Ирвн иеличанстмнн
заузсо је Беофад од Мара
и прстворно катедралну н,рк-в- у
у uauujy.
G сеитембра 1688
су Београд Аустрнјанцн.
18 октобра 1690 Беофад су
понова заузелп Турци од Ау-стријана- ца.
22 августа 1717 Аустријаи
цп ноново заузимају Бсоград.
18 ссптембра 1739 завлучп-л- с
су Аустрпја и Typcsa мир
у Београду. IIo том уиру Бео-гра- д
је прппао Турцнуа.
7 октобра 1789 Аустрија
осваја од Турава Беофад.
4 августа 1791 увроу у Свн
штову Беофад је прсдат Ото-уанск- ој
нуперијн.
23 октобра 1792 јаивчари
су 1соградски град.
30 новембра 1806 српскп
устаиицн на челу ca'Kapahop-ђе- у
заузетп су беофадскЈ- - ва
рога.
Септеубра 1813 пос нро- -
од Mahapa Стефан Душан пасти Србије Турцп су зау--
— Јерковић! Иа то је Стеван Јсрковић из Tpehci
баталона! — допрсше до њсга узвнцн н нскидане запо-всс- тп
"Мајсторове". којс су надјачале жамор бо-ра-ца.
— Нска Љубица одмах набави, какогод зна, млс
ка! Нигај комору да лн је остало што шећсра Лакше!
Иолако! Спрслште му крсвст у оној кући под борнћнма!
Брзо!
Наставиће се )
ренцпју на којој су расправ-ллл- е
следеће ; да се ове знме
нма да направн Један просвс-ти- ц
дом Еојн he бптп огром-н- о
ве.шЕ. Да се направн на
повом кана-i- y једпо купатп io
Eoje he да служп за парод, и
да се код капала паправи 800
ссдала за одиараље nospaj ш-- де па чпстом зраку. Да се на-пра- вп
гпмпазију до 8
разреда, а већ сом направи ли
4 шЕоле п Једну гпмпазпју са
4 разреда. Опда помпслп дру-ж- е
еолпеи је то посао алп ка-д- а
доћете па пролеће оваио
to he те све наћи готово. Та-е- о
се градп иова Тптова Ју-гославп- ја. Човек пуп радостн
и весела, свакп даи па посао
н свакп дап пешто ково, па
ео опда иеби био радостан..?
Завршујућп ово ппсмо, по-здрав- лм
тамо све паше дру- -
-ГПwПw urt mYin'tVffrtTtihrvi If u'om'nvtHt Ево само да тн pe- -. журнте се што
Еонфс- -
за
У
Ж
заузелн
заузелн
оштро
(
једпу
дођете у иашу СЛОБОДНУ
итлЏБИНУ!
Остајем ваш друг Мнлан
Калшшћ.
Смрт фашнзму — Слобода
Народу!
на ссча дрва за огрсв, пошум-гаваљ- е
голетп п мелпорацијс
шуиа. За рацноналпо исео-рпшћава- ње
шума пзградиће
се 150 em. myucEux путева ч
пруге.
РАЗВНЈАЊЕ РНБАРСТВА
У ЦРНОЈ ГОРН
t
Цетпи.е. — Иа Скадарском
језеру у Црној Горп, најбо-гатије- м
језсру рнбом а Гал-сан- у,
рнбари су осповали 9
рнбарских задруга. Властн с
спабделе рнбаре н љнхове за- -
другс потрсбнпм ннвсптарои,
гасо да је лов рибе ua Csa-дарсЕо- м
јсзеру достигао прс-драт- пн
ннво.
Петогодишап олап прсдви-ђ- а
уиапређсае рибарства у
Црној Гори. Прнмеиом no-ви- х
техввчЕих средстава прс-hn-he
се па дубппсЕи рнба!ов.
Количина улов1Лие рпбе по-BehaB- ahe
се у 1951 годмип на
147 вагона ирема 83 вагона у
1939 годнпп
јсш Беофад.
5 јуна 1862 боубардоваас
београдске варошв од стра-п- е
турсЕвх нпзаиа п бсо-фадс- Ее
тврћаве.
6 априда 1867 у присуству
српске BojCEe в претставписа
велвЕвх свла последаи тур-ск- в
конаадавт у Бсофаду
Алв Рвза паша предао је на
1олеуегдаау квезу Михаплу
иореноанћу клучеве старог
Бсофадссог града.
20 јува 1876 посечена јс
бавдера турске царске заста-- t
у бсофадсЕој тврђавп ко-ј- а
се вала в восле 1867, ва
бедеувуа старог Беофадског
града поред срнске заставе, no звак шазалвог одвоса.
23 марта 1003 бвле с- - чуве-в- е
нартовске деноастрацвјс у
Београду.
У јссснн 1908 врвреж- - - су
вслнкс демонстрациЈс .о-фа- ду због авексвјс Ljchc п
Херцеговине.
17 јула 1914 Аустрнјанпи
су бонбардовали Београд.
18 номубра 1914 Аусгри-јанц- в
су заЈзези БеогЈад.
2 децембра 1914 носле по--
1 беде на рЈ-дввв- у Срби су по--
врствли 1ео!рад од лустрнЈа
наца.
26 севтеубра 1915 Немцп
в Аустро-МаЦр- и заузели су
Београд.
19 октобра 1918 Србн су
ослободили Београд.
27 уарта 1941 прирсђрне
су у Beoqa- - мајмће уани-фестаци- јс због обаранл Т{кј-во- г
пагга.
6 анрила 1941 Неуачка је
без обаве рата навала Југо
славпју в боубардовала из
авнова Београд.
12 анрила Нсуци су заузе-л- и
Београд.
17 авгЈ-ст- а 1941 Неуци су
обесвлн неторвву Срба ро--
дол.уоа иа Tepaanjaya у Бео-Пад- у.
16 н 17 априла 1944 авгло-ауернч- Еи
аввовп првп пут су
боубардовали Београд.
17 сеитеубра 1944 англо- -
ауернчЕи аввонп бомбдрдовл- -
лв су Једанаести и последи.н
пут Беофад.
13 октобра 1944 Неуци су
оојаввлв опсадно стање у
Београду.
15 октобра 1944 једпнпце
Подаци о регистрацији
повратника за 1948
(ИЗ УРЕДА ВИЈЕЋА КАНАДСКИХ ЈУЖНИХ СЛАВЕНА)
Ношто овог часа мс!;у нашим народом илада још
псћс пнтсрссовањс за повратак у домовину иего је то
бно случај до сада, глаини урод Иијећа упутио јо мјсс-ш- ш
BiijehiiMa детаљис податкс о том питању. Нижс из-носн- мо
осиовне точко нз упута Нмјсћа:
1. — Када lie иоиовно до!ш у Канаду јгославелска
лађа, по чстврту груиу нопратиика. још нам ннје позиа-т- о.
Надамо сс мсђутнм, да ho то бнти у ирољево 194S-M- O
године. 0 точнач доласку лађс јапнтићемо повратиицн- -
ма чствртс груио оар два мјесеца унапријед. Тако да he
нмати довољио времсна спремитн сс на нут.
Опог часа такођср нисмо у стану jiehii. да лн ho
идућо годнно бити исто цијенс нрсвоза. Но ако услијсде
нскс промјсне, бнтн he на нрнјомр јавл,сно.
2. — Са рсгистрацијама за чотврту групу. одиос-н- о
прву у 1948-- ој годнии, може се почети непосредно,
бсз обзира на вријсмо доласка првс лађс. Досадаљс ис-куст- во јо мс1;утим доказало. да јр рсгистрацнјом нутни-к- а
нс Moryho наставити ио старом. Дсшава ср чссто да
со појсдинцн рсгистрирају иа онда одгађају из ј'сднс гру- -
П0 У ДРЈТУ II На ПОСЉОТКу yoilllO И0 ПУТУЈУ 11.111 IIVTVJV 11- 0-
ком тргопачком лађом. Пма оправданих разлога за та-к- ав
постунак, но чссто јо само нсодговорност нссвјссиих
појодпнаца одговориа за то. Што oncMoryliana путоватс
онима. који бн лјсл.сли путовати јср гу сва мјоста поиу-н.с- на
н рсзсрвацију сс чупа до пос.ћоди.ог дана. да би
коначио крсвст остао празан.
Иородгорн.сг, нотрсбно јо у иози са рсгистрацијаиа
објаснити joiii јсдно питаи.е. Сви новратници. осим оинх
који су панијо унлатили по дссот долапа cboioI rnvnii.
yii.ialuma.iii су no hot долара адмшшстратшшог фопда.
Досадап.и издаци Hiijcha у всзн са отпрсмом трију гру-и- а
су доказалп, да адмпнистративни трошковн Hiijcha
око iiciiaTpujnuiije спако груио нопратннка износе про
сЈсчно четири хиљадс долара. Hnjoho поча инкакпих из-во- ра
ирихода пз којих Пн фииансирало такво издатко,
HjiTii јо иоштсно да их финанспра. 1Га основу ropii.ci,
сјрдница Главиог Изврншог одбора Kiijcha доннјсла јо
поводо.ч дал.и.их рсгистрација слј'одо измјоио:
а. — Свн који со ;кело рогистрицатп за новратак у
домовниу испунити ho тмскаппцо за рошстрацију, плас-торуч- по
их нотиисати и уз прилог десет долара послати
главио.м уроду Hiijcha. Иородицо lio уплаћппати за сва-к- у
нупу позну карту ио дссст долара, за половичну воз-п- у
карту но ист долара, за дјоцу исиод ссдам година ни-ш- та.
Свп који су раније спојој riiyiui унлатили дссст до-ла- ра,
нослати ho глапном уррду Hiijcha признапицу за
унлату, која ho бпти сматрана унлатом. али дабомс, са- -
' мо за ссбс. Свн други члаиови обитрл.и уилатити ho ка- -
ко jo горо иаводспо.
б. — Иовратак којп јс главном урсду Hiijcha no-M- ao
молбсипцу п своту од дссст долара на имо адмнни-стратпш- шх
трошкона, дужан је путовати са групом у
коју сс јс уписао. Ис нутујо ли са груиом у којусс јо уни-са- о,
улог од дссет долара му пропада. Каснијс јо дужаи
iioiioiiiio иснун.апати молбсннцу п ноновпо послатн свотј
од дссст долара, на трк онда сматратп со рогпстрпрапим
за nyronaiLo.
Као оиЈкчпдану исирнку за отказиван.р путован.а,
узсти !io со у обзир јодино болсст и иородичнр ИРЗГОДО.
Ц. — Током днадссст даиа кад јо молиоц иослао
главном урсду Hiijoha cnojy pern страцију. on jo дуа:ан
иостарати со за своју путницу и југославснску улазиу
иизу. Накои јо спр тр доиумрнто нрибапно. on hp смЈсста
иослати главпом уррду Hiijcha и одгопар.-ijyli- y своту за
своју п сиојо обитол.и возиу карту до Рнјскр.
3. — јКсљсзпичко вознр картс новратиици ho и да-л- .о
набавити у нассл.у из којрг hp иутоватп у Монтрсал.
јлавнп урод Hiijoha ho со nai: ностарати да код ;пслсз-ничк- ог
удру;;сн.а ЦИР добију истс новластпцо којо су
ималн ранији повратипци.
. — Пртљага — Успркос свмх упута и савјета да
се комадо иртл.агс нр накујс tp;i:p од 300 фунти, п код
Tpcho груио јо било случајопа да су људи паковали до '
800 фути Tc;i;iiiip комадр. Молимо да ср у 'удуР но на-ку- ју
нојодини комади ирт.гагс тежи од 400 фунти, јер јо
тошко 1укопати са н.нма ов1;с у Канади. ири укрцају, a
још тсжо у домовшш. Исузстак су. дабомс. днјслови газ-дпнст- ва.
као хлади.ачо. nclni нтд.
На многа иитан.а да ли новратници могу сооом по-iinjp- Tii
ауто, трок. моторцнксл, Сицнксл. трактор и другу
манпшсрију, ностоји само јсдан одговор: повратници
могу собом понијети сваки поједини комад свог влас-ништв- а,
бсз обзира што он био, машина или мотор.
5. — Наисно је да мјссиа P.njcha помогну поврат-ипцп- ма
cnahii сс у ријсшаану cnojiix проблсма у всзи
са одласком. Тако!;ср јс битно да сами повратници у сва-ко- м
нассљу непосредно изабсру navchv гебр својс no
вјеренике. Иаш иосао око рспатријације oimi he дале- -
ко лакши, точшми и бржи, ако глашш урсд будс подр- -
а;авао нзрапиу всзу са мјссним повјсреницн.ча. Тога ра-д- н
је важно и бсзусловно, да повјереници буду из редова
повратника.
Молимо да сс rope imit'iuciie јпјтс полшо прочита
ii днскуснра, тс да сс са садржајсм истпх упозна сваког
појсдиног повратннка.
За Главнн Извршни одбор Hnjeha канадскнх Јуа:-iii- ix
Славсна,
Едо Јардас, Гл. тајник
НаЈКЈДно-ослободнлач- ке вој-с- ес
уз садејство Црвепе арми-ј- е
ослободилс су половину
Бес рада.
20 октобра у петак 1944 је-дпв- пце
Народно-ослободнла-ч- ке
војсЕе уз садејство Цј-ве- не
аранје под коуаидоу ге-иер- ала
ПСданоса ослободиле
су Београд.
29 новеубра 1945 проглаше-в- а
у Беофаду Федератпвпа
Народва Република Југосла-ввј- а.
ПРЕДАВАНјЕ АЛЕКСАН-ДР- А БЕЛИћА У СОФИЈН
Софнја. — Профссор Бео-градск- ог
уввверзитета н
вретседвпк Срвске асадемн-ј- е
паука др. Александар Бс-л- нћ
Еојв боравв у СофиЈи по-вод- оу
заседааа Оргавизацпо- -
вог коувтета за ковфес сла-вис- та
одржао је на СофвјсЕоу
уннверзвтету успело прсдава-в- е
са теуом : "Српсви језик у
светлоств европсЕе линггв-ниствк- е". d
h