Serbian Herald, June 11, 1946

              ,.-- -- .фЈпгШџјгШЈ Mj
"Т
м
-- v.
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ФАШИЗМА! СРПСКИ гмсник "СРПСКОГ ГЛАСНИНА"
206 Adelaide St W.
У БОРБИ ПРОТИВ Toronto 1, Ont. SERBIAN HERALD TELEFON:VAverlev9947
W3
I
Цеглоад. г2о.д5п0.шлЗалј ппнроесттпралнатситво,за гКодан. а5д.у00,4 пдоолл.аргао,д.на3.0п0о.ла НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА AuthorizeNd o.азD.SNe.co76n4d. MClaarscsh M12a.tt1e9r42under the
Год. 6. Број 315.
Италијани Трста cy против
непозваних фанатичара
Пише: М. НЕКРИЧ
(Телеграмом Српскои Гласнп
ку од Свесловенског одбора
у Москвп)
У последље време појавпо
се лрллнчан број плалова,
који лмају за цил, да одузму
Јулнску Крајниу од демок-ратс- кс
Југославаје, од one
зсмле која је толико илого
допринсла победи Уједнае- -
иих иација. Мотлвп овнх
планова јесу да Пталнјаии
сачлпдвају веппну Трста. Нз
овога могло бн се добнтн у-ти- сак
да италијанско стаиов-ииштв- о
Трста не сан.а о нн-че- м већ да постане дсо Ита-лиј- е.
У ствари, мећутим, ог-ром- ка
всћииа ових Италпја- -
на мисле исто о овом nuiaity
као што мисли ц словенско
становинштво овог града л
цсле Јулискс Крајине.
Чак страни дописници, ко-ј- ц
су непрлјатсљсЕи расло-ложен- и
прсма Југославнјц,
присилсш1 су да прнзнају со-лидара- ост
н једподушлосг
ueby стаповншптвом овог по-друч- ја.
Нарочито Луклер, до-пнси- ик
паршиког дссппчар-ско- г
диста "Фнгаро", са чуђе-im;- m
је лриистло да су чак п
добростоје1ш Пталијани, чп-ј- н
су очеви и дедови живелп
овде, одлучно у нрилог прн-саједшде- и-а
ка Југославлјл.
Ова солидарност Италпја-и- а
Трста са словснскнм ста-новништв- ом,
солидарност ко-ј- а
nua свој корсн у заједии--
ЧК1Ш CKOIIOUCKIIM н поллтлч--
РИкимнтерссимабила1гјсзаг:
iiaibyjyhe лзражепа чак н за
врсмс Хабзбурга, ;када су
словсначки и италнјаиски
радинци ујсдиасно гласали
за соцлјалнстлчку листуу нз-борн- ма
1910 годпие.
1936 године Марно Албср-т- и,
италнјанскн фашпста,
иисао јс управо пре него јс
Трст предан Италији лосле
првог свстског рата, да јс са-м- о
5000 особа од становплш-тв- а
од 250 хнљада захтевало
ту предају.
Солндарност Шалнјана Тр- -
ста са Југословсллиа иаппфе-стовал- а
сс нарочнто снажно
у трку овог рата, када су Ита-лијаи- ц
Трста н у другнм гра-довн- ма
Јулнске Крзјнле би-д- ц
једиин Италијаил којн су
у првим даннма рата водили
оружапу борбу протнв фашп-зм- а
на TcpiiTopifjy Нталије.
Beh 1939 годиие, италијаи-ск- а
тајла полицнја морала је
подузетл репреснвне мере
нротлп лталијансЕлх раднн-к- а
Трста због iluxobhx свс
чешгшх акцнја саботаже у
ратшш фабрикаиа. Почетком
августа 1943, иодземпл штаб
Дсвстог словепачког корнуса
Народпо-ослободплач- кс вој-ск- е
Југославијс прсселло се
у Трст. У овои корпусу ла-лази- ла
се и Гарибалдсјсва дн-внзи- ја
са гласовнтом Tpaihan- -
ском бригадои, саставл.елом
готово ,искл.учпво од локал
иих ИталнЈана.
Иосле ослобођеиа Трсп
од стране Тлтове арилјс 2
маја, ова једнодушност поста-л- а
је још јача и нашла је лз
раза у организацпји словепа-чко-нгалнјанск- ог
л хрватског
полптлчеор удружеп.а. У об-лас- тл
радиичкнх синднката
ово једнпство радног народа
Трста маилфестовало се у У-једшм-
пшм
радпичком покре-т- у,
сннднкатнма који данас
броје блнзу 80 хиллда Пталл-јан- а
л Словена. Цео ослобо-днлачк- н
% покрет у Трсту п
јулиској Крајипц под вод-ств- ои
је Словеначко-лталн-јанск- ог
антлфашЛстлчког са-ве- за.
Пталлјаии су редовло
учествовали pane уз раме са
иесним словелачкли сталов-ллштв- ои
у дсмоистрацијама
л гелералшш штрајковима,
протествујући протлв профа-шнстлч- ке
полнтлке окупаци
оне управе н иротлв продо-катизи- ог
понашања фашпстн
чкнх пласти повраћеллх од
странс управе, и у штрајко-влм- а
у којимц су стотнпе хн-лл- да
народа обадве народно- -
Цена једном прпмерку 5 цен.
стл узнмале учешћа. Све ово
служи као нагласак члаенк-ц- с,
да је саио иала група
месиих Италијана, који су
запрсдају Трста Италпјл,
која је дуго служила као arc-лци- ја лталлјапског фашпзма.
Пошго полнцнске мсре пн- -
су донеле илкаквих задоволд-вајући- х
рсзултата у кораст
прикљученд Трста Италијн,
агсигп реакцнје, помоглути
благонаклоиои неутралношћу
окупацноне управе, одлучи-л- л
су да израде' врло вешт
плаи. У току последае трл
до четнри педел, шарепз
конгломерацнЈа од нешто пре-к- о
G0 хнллда особа допрем-ллн- а
је лз Пталнје у Трст,
наводно беспослепих, која
беспосллца је створсна у Тр- -
сту од стране агспата пгалп-јанскн- х
лндустрнјалаца, са
цил.см, углавном, да прнсл-л- л
мсснс нталпјаиске радии-к- с
да сс иовуку па села. Ту
сс чак појавило рсгрутоваи-- е
агената којн нуде да he орга-низова- тл
пролаз у Јуасну
Амерлку илн Афрнку.
Мећутим, свл овн ллаповл
л актн прогопа ле доносе же-Л.СН- ЛХ
резултата. Лталлјан-ск- о
становнлштво Трста од-луч- ло
одбија да буде повсде-н- о
стрампутлцом од страпе
псзвалнх фаиатлка it дапас,
вншс лсго лкада, све сиаж-ннј- е
маннфсстује своју жсљу
да постаие део југословснске
државс. Нраве ;кел народа
садржане cy у слсдсћој лзја-в- н
која је дата страшш допн-сницлмаУкбродоградлли-
гиту
у Тржнћу: "Мп смо се борц.
лл за псте стварп као п Тп-тов- и
војиици. Оии су добп
ли oho зашто су се борплн,
док мл којн смо тако1;е по-беднл- н,
сада смо у положају
побеђенпх. Мн хоИсмо да
имамо народиу владу овде, мн
хоНсмо да пдемо заједно са
Југославијом. Пталпјп ire тре
ба наше бродоградпдпште,
што значп да јој такое ни-см- о
ил ми потребип. Овде
нема другпх слрових матери- -
Јала у блпзшш пзузев југо-словенскп- х.
Ако Трст поста- -
не Југостовелскн мп немо у-- вк
иматп рада п иашу на-род- ну
владу'.
Једподушност мишљеиа ко-ј- с
је лзражсно у овлм рсчн-м- а
сјајно се малифестовала
ла Првомајској демопстрацл-ј- и
у Трсту, у којој је учест-вовал- о
200 хллдда особа упр-ко- с
званнчнпм ирсшлма л
крвавим осветама од странг
окуиацпоиих властл.
У светлу овс соллдарноста
л једппства тежиа Нталијаид
Трста л 1БНХОВЛХ словепсклх
cyrpabaiia, плалови за цспа-- ј
ibe Јулнске Крајине су у то--[
обавештел дола- -
Загреб. — За свога
боравка у Загрсбу, маршал
је прлмно депу-тацл- ју
селлка лз Хрватског
Загорја. За време разговора
селлцн су заиолплл уаршала
Тлта да лм дсаже лешто о
мећЈародном положају Ју-rociaBi- ije.
Марша.1 Тшо јс
одговорпо:
"Ми се сад да до-бнје- мо
Трст, Слове-лачк- о
Прлморје, Горицу лтд.
Та борба траје већ годппу
даиа. Еиглези л
окуплралл су један мањп део
тпх крајева. Мд смо добплл
ла управу, до коиачпе млров-л- е
одлуке, целл део Нстре п
то не окупаторл пего као
ослободпоцл тлх' крајева. Са-д- а
се у Парлзу воде прегово-р-л
за склапаае мпра са Ита- -
ллјои. Лчериканцн, Енглеп
п Фрапцузп хопе да
Нталлји Пулу л joui
пеке градове, док се делегатл
братског Совјетског Савеза
елергпчно зх!ажу за одбрапу
лашпх ннтсреса.
TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, MAY 28TH, 1946.
Реакција покушава разбити
штрајк морнара терором
У 6 сатл у понедел-а- к ују-тр- о
је гелералип шт-ра- јк
канадсклх мориара за
повишен.с плата л за краће
радно вреие. Канадски мор- -
нарл још л сада радилл су
прско 80 cam недсгно, док
радннцл у свлм друпш ил-дустрлј- ама
поставл.ају зах-тс- вс
за 40-сат- иу радну сед-млц- у.
У року од неколлко сатн
штрајк је обухватло лзмсђу
200 п 335 лађа м око 5000
морлара.
Коупаннје уз помоћ властп
л поллцлје ладају се разби-т- л
штрајк морлара терором
У року од пеколлко сати из-да- то
је 60 поллцпсклх ларе-да- ба
за хапшеас мориара.
Ово xanuiciLe врти се no пс-к- ои
заколу no којем компа
ллје тврде да бл иорнарк
моралл 7 дана улапред под-нет- и
лоту да lie иапусипп
посао. Међупш, прошло је
леколлко пута по 7 дана од
када су морларл поднсли
своје захтеве н далп јасно
златл л компаплЈама л вла
езу
he штрајкј што иорнарл one зем.ге
ако тли захтевлма не Оудс по Н4 сата Гадн то
I га ја лзвађам ниструкцнје ко
РАД УНРЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ
— Улре у I управе, којп
позвала је групу "У последл.е две леде.1; ла впшс 10
па je проблеме подо
длсвло гостоваае л путовачс
по бн се на
ллцу места упозлалл са ра--
дом Улре, да бн влдеди ло- -
требс ларода л шта су свс
пародл Југославлје досада
постнгли ла пољу обпове
Страни повлларл пропуто-вал- л
су кроз Хрватску, Црну
Гору, Боспу л Херцеговлну.
На повратку у Београд онн
су посетллн шефа млслје
УНРЕ за г. Сер- -
геЈчека. У разговору са ловп-иари- ма
г. Сергејчлк е лзме-h- y
осталог лзјавло:
"Тешко мп je pehu шта јс
далас иајпотреб-ллј- е,
јер су јој потребне раз-лпчлтества- рп. Мн пиаио про-гра- и
снабдеваи-- а којл је лзра-дл- ла
Југословепска влада у
сарадњн са који
је лрлхватлла управа uuciijc.
За сада пре лове пот-реб- иа јс велпка коллчлпа
хралс. Веллка је потреба и
железлички матерлјал".
Ha nmaite једног новлна-р- а
да лл је парод у Југосла- -
ллко леправедллјл л леопра- - влјл одакле
вдаллји. зп nouoh Улре, г. СергеЈчпк
МАРШАЛ ТИТО У РАЗГ0В0РУ GA СЕЉАЦИМА 0 ЗАХТЕВИМА
ЈУГОСЛАВИЈЕ И 0 КАТОЛИЧКОМ СВЕШТЕНСТВУ
време
Тлто Једпу
борлио
Истру,
Лиерпкалци
као
спасу
Грсг,
започсо
жстве,
захтева лећемо лл пајиал.с
одступлтл. Сада су тп прсго-вор- л
дошлп Beh у ту фазу
да је слтуацпја за
иас прлллчло добра."
У разговору су се селацл
жалплл на једал део католи-чко- г
свештепства, лаводећл
као карактернстичан прлиер
чшБсппцу да у црквн у Ма-рл- јл
Блстрлцц још увек сто-j- ii
рсгеф лздајалка л крвллка
Иавелића.
Маршал Тпто je у свом од-гово- ру
рскао лзмеђу осталог:
"Ја зпам да бл падбпскул
Степппец л иеговл сарадип-ц- п
хтјелн да лаше властл та-м- о
предузму пеке мјере, па
да се олда праве мучеилцч-м- а.
Ми то пећемо. Мп сад
xoheuo да влдпмо да лп he
влсокл католлчкл клср
што је пролзлшло лз
побједе парода и да лп he
према томе одразптл л својс
држаље.
Мн пмаио стрплеаа.
Мп ћсмо влдјетл да лп he
се тл свећеиицп преорпјелтп-сат- л. Помагатп ћемо пи л то
Мл од лашлх празедних већ чшшио, one свсћеппке
''ЧМЈ- - 'b-w-"' т" -
Иретседлпк мопрарске у-л- лје Пет Суллвал, упутпо јс
мшшстру правдс у Отави
протсстнл тслеграм протнв
хапшеља иорнара. Ол је у
телеграму рекао да поссдује
ллформацпје да властл чак
iiehe да прлмс пп уоблчајепе
иовчале Јаичевпнс за пушта- -
ite штрајкаша ла слободу до
суда. Сулнвал је такође упу-тл- о
протестлл телеграи Онте-рнско- м
мллнстру поллцпје
Блеквелу, због одлуке да се
провллциска полпцлја умс-ш- а
у иирајк морнара.
"Ова xanmeita", рекао }е
Суллван мшшстру рада Мп
челу, пзвршена cy по зако- -
лу ланада Акт , о
Л'ојсм сте вл л мшшстар траи-спор- та
далп обсћаас испл и
друглм члаловпма лашег Из-вршн- ог
одбора да је тај за-ко- н
застарсо и да прнпада
осампасстом столећу. Обзп-ро- м
ла to, ii iiouito још и il-ea
u добиоодговор ла мој те-легр- ам којл сам упутио
прпсл.гси сам да дођем
до закл.учка да се вас ле тиче
стлиа да лзаћи па радс
недел.ло.
удово.гсио.
Мнспја је ховпе је
Југославијц дала,
ковллара десетр- - прлредлла
да
JyrociaBiijy
Југославпјл
да
могу pehu
Ллте
схва-тлт- л
миого
p-f'jiw- i?
шипллг
јуче,
у Бсограду, која јаспо пока
3yje у графичком ода-K.- ie
долазл nouoh л под којим
условима се ола ша.ге. Поред
тога, Југословепска влада је
употребљавала сваку прнли-к- у
да обавести народ одакле
долазе ламлрилце. Млслјз
oceha да је југословенска
влада предузела потребле ис-р- е
да о томе обавестп ларод.
Млслја поседује збпрку лсе- -
чака ne cauo главпе него и
локалле југословепске штам-п- е,
која доказује да југосло-веиск- а
штампа долосл опсеж-л- е
лпфорлацлје о употребп
л пореклу nouohn.
Југословелска влзда је увес
објавл-ивал- а све ипформацлје
које је Мпслја молнла да
буду објав.глвапе. Mji леиа
мо нц једлог прпмера да је
југословенска влада ускратл-л- а
објавллваие блло које Уп-ри- пе
вестп."
Ha nmaiLe коллко дуго he
Унрипа помоћ блтп потребла
Југославнјл, г. Сергејчпк је
одговорпо:
"Тсшко је сада одговорптл
ла ово лптапе, јер an не зла-м- о
до које мсре he бптл лс-пуи- сл
програи сланл робе
који је пзрађеи и која 1е Уп- -
прихватлла. To Немо Еавада кажемо иа крају овг
годнне, кад будемо пиалн по-дат- ке
до које мере је пспу-ite- n
nporpau ciatta. Требз
лиатл па уму да је Управа
утврдлла Morj'hnocT да обе-h- a
cauo 40% пошплкн којс
су предвпђене првпк програ-uo- u
еојп бл. подипрло осиов-л- е
потребе земље. To зпачн
да he земли бптп потребла
далл nouoh".
Ha плтање докле је пспу-ае- п
програм у Југосла-впј- л
л да ла је ефектлвпо
лскорлшћела Уврлла nouoh,
г. СергеЈчпк je одговорпо:
"По овом пптап.у се у Ми-сл- јп
често дпскутовало л по
unm.'Len.y .гудл којп раде на
терелу, no unnxieay uou п
uojnx блпсклх сарадппка,
влада сама врло
робу коу шал.еио
овој зеилп.
Данас је стпгао замепнк
длректора одел.ка за полл-прпвред- пу
паше вр--
који раде у орлст народа.
Преиа оппиа којп п даље бу--
ду радплп лротпв пптереса
парода un heuo предузетп п
одговарајуће мјере".
jc vii је дало наше чланство
н проглашуЈс потпуло зау-- формратн
. љ Co.
Савсза
којс ћепочсш у ', nit . Г.Ј.
27 иаја".
Реакцлја Beh говорн да ла-мсра- ва
подпетп оптужбу л
протлв Сулпвала због "дезср-терств- а"
морпара са лађа по
пстоме закопу ц да га ухаи- -
сл.
Потпретседплк Каладског
колгреса рада Мекауслсл, лз-јав- ло је у полсделдк да сс
каладско радллштво налази
пред перлодои општлх борбт
у пдућа два иесеца, каквлх
плје блло у псторнјц 1Саиаде.
Ол је оптужно лндустрнјал- -
цс да су пзашлл на ссдсћл
штраЈК за noBiiuiciLc цена,
радл чега су млоге колтроле
ценама укплуте.
У Калади дакле, вслпкл
покрет радплЕа за побол.ша
н.е плата л радллх услова до
чекује реакцлја и одговора
ла тај покрет са терором, као
што се то члал л у Сједпн.с-ли- и
Државаиа, чему јс нај-бод- л
прлмер Труманово раз-бпја- пе
железлнчког штрајка
војскои.
Бес-град-. I одговорло: провсо
терепу од
страллх Miiciija пзложоу студпрајупл
Југославпјл,
коииспјои,
облпку
Улре
добро упот-реб.тл- ва
обпову
прпвредле обпове зсмлл. Ол!
je констатовао да влада врло
добро употребллва иашлнс за
по.гопрлвредпу обнову које
ie Улра послала."
Мнснја зиа да је саио бла-- {
годарепп сарадп.л владс блла
у Moryhiiociii да решл илоге
важле проблсие. Всллкл број
Југословепсклх стручи-ас- а јс
ла раду у каицеларнјаиа А1л-сл- је
у разллчлтли деловлиа
света. Трл југословелска ст- -
ручплка раде у каицелариЈП
наше млспје у Парнзу, 2 у II-талл- јл,
10 у Вашплгтону л
2 у Лолдопу. To je још једал
прнмер бллсклх одиоса са-ра- де
лзис);у владе л иисн-je- ".
Г. Сергејчнк је далч: рекао
да се у свакој зеилн пролор-цноладл- о
иеллла колнчнпа
робс преиа ueitaity укушшх
лзвора слаодевалл. хако јс
УНРА у апрллу требала да
пошхгс Тугослави]и 69.000
топа жпта УНРА је посла-л- а
свега 29.000 топа.
"Од 15 апрлла 1945 годл-п- е
до 1 иаја 1946 годлне, мн-сп- ја
је послала Југославлјл
1,473.642 топа ро-б- е.
Berui део ове робе блла
је храпа, л то 1,008486 тола.
На завршетку г. СергејчлЕ
је рехао:
"Кад је Млспја овде запо-чел- а
са радои, л-уд- л којн су
радилл у иоралп су
прво да лауче да саил рас-позпз- ју
робу којом he поиа-гат- п
зеилу. llnje чудо да сио
чнпнли грешке док сио учл- -
лп. Данас иожеио да кажемо
да југословепска влада л ла-ро- д
високо целе рад којп је
Mucnja до сад овде лзвршл-л- а.
15 апрлла иаршал Тто
послао лаи је поруку у којој
је честптао Млсијн л lteaoj
управл ла раду којл је нзвр-шпл- а
у Југославпји и захва-лп- о
јој у иие владе л југо-словеаск- ог
парода".
Тапјуг.
Труман је разбио штрајк
Пргтсединк Tpyuan 6П9 je
ларедпо да војска преузмс
оперпсаие железлпца у Сје-дпплн- пм
Државаиа, која је
стајала спремна да преузме
рад. Нарећела је бпла мобп-лпзацп- ја
железлпчара у вој-ск- у,
алп се штрајк свршпо у
часу када јс војска пмала да
преузме "дужност".
Prico per copy 5c.
Молотов оптужује Брнса и
Бевина за неуспех конфер.
Москва, 27 маја. — Bjchc-сла- в
Молотоп, мшшстар сло-Л.НИ- Х
лослова Совјетског Са--
всза, оптужло јс даиас у сво- -
јој изјавл амернчку л орн- -
танск--у рсакцлЈу да пок-ушав- а
етав.гал.есвихЈсзерсклхлађа, АЈ?
поледеллк on,
разллчлте
Мпслјл
јсдна зсм.га icoja лма
рссиекта прсма ссби ле можс
иодлећи таквнм маиеврнма
1.аквс употреол.апаЈу Лисрлка
н Гфнтаннја. On кажс да је
Сојветскл Савсз јсдиа од та-кп- нх
земалл. Молотов опту- -
жује Прнса да покушава раз-блт- л
сарадљу Исликс тројл-ц- е
"употрсб.гавајупн методс
прптиска л прстл.а" против
Совјстског Сагсза. Ол осуђу-ј- с
Врнсову сугсстлју за под.
ношсл.е млровпих уговопа
УЈсдш1.ешгм иацијама, у чијн
делокруг ово интан.с nc спа-д- а.
Танјуг демантује вест ино-стран- их
новина
Београд. — Искс лпостра-и- с
лошшс допслс су всст да
је лотпретссдник владс ФНРЈ
Едвард Кардсл. објавио iicnr
поли југословелскл предлог у
поглсду будућсг лотожаја
града Трста. Тапјуг јс овла-inhc- it
да ову всст дсмаптује
као лстачму п потпуло исос-ловал- у.
У јсдпом разговору
са ловллзрима потлретседилк
Кардел. у стварл je само раз-јашиав- ао
познатн став југо-словелс- ке
владе по овои пн-тал- у,
пзиссеп још у септсм-бр- у
1945 лред Саветом мшш-стар- а
лпострапих послова у
Лопдоиу.
И МИХАИЛОВИЂА ШЕ НЕЋЕ БИТИ
ЗАБОРАВЉЕНЕ GE ИЗРУЧЕЊЕ
ЗЛОЧИНЦД ПАВЕЛИЋА
Београд. — Профссорл Бсо-градск- ог
улнверз.нтета упу-тлл- и
су миллстру Улутраш-П.Н- Х
Послова Савезне владс
Алсксапдру Ралковлпу, у вс-з- п
са HpeTCTojehiiM сућел.ем
Дражч Млханлоин
hy, тслеграм у коме лзмеђу
осталог кажу :
"Уллверзнтет iiehe л лс мо- -
же ллкад заборавптл дз су
Мпхалловп]еш1 четинци за-кла- лл
Др, Слну Мплошевп-h- a,
лрофесора мсдицинског
факултета, л толпке лајбо.ге
мсђу студелтлиа. Олн су у-мор-
ллл
дпв.гачком cupby лај- -
Beiic слагс лаше киижсвлостп
л културс, ueby којима Др.
Мллоша Савковића н Горанл
Ковачића- -
Нссхватллво јс да у свету
join може блтл таквлх л.уди
icoj.ii nchc да зпају за језлвс
злочллс Дражс Мнханловпћа
лад лашлм народииа. Још је
мап.с појиоллво да лиа чак
п таквлх л.удл који покуша-вај- у
да штлте Дражу Мнхаи-ловпН- а,
као што прнкрлвају
Анту Ilaudiilia.
Улпверзлтет, као претстав-јш- к
слободарства иашлх ла-ро- да
п туиач лзродпе правде,
са задовољствои п луппи по-всрел- еи
очекује праведлу
пресуду суда Дра-ж- л
Млхалловићу л чврсто
њ. .
I Bepyje да he слободолублвл
лародл света прнморатн 11а- -
велнћеве заштлтллке да то-г- а
лздајллка л џелата лашлх
ларода, у свеиу равпог
лзруче лародлок
СУДУ".
Члаловл Хрватског парод-ло- г
казалпшта у Загребу у
свои телеграиу лзражавају
задоволство што се nenpnja-те- л.
југословепсклх ларода
лалазп пред На-родл- лм
судом п поставл-ај- у захтсв да савез1шп,п лзруче
Југославнји пајвећег Јсрвлп-к- а
хрватског л српског ла-ро- да Алту Павсллћа, којп fe
крив за смрт огроилог броја
сппова хрватског л
српског ларода п чнјп je зло- -
Vol. 6. No. 315.
Таквл рекао је
ЛГолотов, сведоче о јзкој жс-љ- н лзвсслпх стралпх кругоЕа да поплшге прппцпи зајед-лпчк- ог
рада са Совјетскнм
Савезом л другнм
државаиа којл је успо-ставл- ел
последалх годпла, п
да прнисле иетодс којс су ту-h- e
лориалнни одпосниа ueby
државаиа.
aiuwtuju же.га у лзвесшш
страннм круговима, каже Мо-лото- в,
да пстпслу
Савез са иеговог часлог ме-с- та
у међупароднлм nuraim-м- а.
Међутпм, рекао je он да-- л,
Совјстскл Савез је потпу-n- o
уверел у псправпост својс
политпке, која лма за цлл. да
бранп ствар мнра и напреткп
човечанства."
Молотов јс побио Брпсову
тврд!1у да се Стахлн сложло
са ikeroBiiu прсдлогои о 25-годшп-
аеи
уговору за разо-ружз- ис
Неиачке. "У дсцеиб-р-у
иссецу Брис још ллјс
пиао нацрг уговора л ради
тога Стал.нн инјс могао да
прлстанс ла лепостојсћн уго-вор- ",
рекао је ол. Молотоз
је далс рскао :
"ГГо miTaity рспарација,
ми cuo опст ланшлн иа апгло-амсрлч- кл
блок, којн лл ту,
такође, пнје подуз.лиао офаи-знв- у
за ituy, seh офанзиву
лротлв Совјстског Савеза"
Молотов кажс да Притали-ј- а
л Сједш1.ене Државс поку-шавз- ју
да успоставс своју
домниацнју пад Пталлјом н
другни зсмлауа дзвајуКи лн
еколоиску novoh л прствзЈа-jyh- n
пх тако у оруђе за оства-pei- te
својпх ци.сва.
ЖРТВЕ ЗЛОЧИНИ - ТРАЖИ
л-здај- пику
Народпог
Ми-хаиловл- ћу,
Мнхаиловић
пајбол.лх
покушаји,
деиократ-скл- м
Совјетсхи
Стаиовлици ссла Злот, у
БолвачЕои срсзу, у Срблји,
Еажу у свом телеграму : "Ио-сл- с
луле 3 годаие успелл смо
да nponabeuo посиртнс остат-в- е
тројлцс лајболлх борацз,
оргаилзатора усталка у овом
Ерају, Еоје су чстлици Дра-ж- е
Млхаиловнћа на превару
лзвели из анховог штаба 27
маја 1943 л иа зверскл лх ла--
чии иучллл, а затлм још жи-в- е
бацллл у јаиу. Мл ле мо-же- ио
да захтеваио шилта ма-а- е
од сиртлс казле за олога
л од члјои је коиапдои свц
ово y4iiitem".
Сталовплцп села Грачац, у
Бослн ,у свои тслсграму ка-ж- у:
"Под руЕОводствои Дрд-ж- е
Млхалловпћа у лашси
срезу лоубнјало јс н пове-ша- по
130 л-уд- и, жсла н дсце
а велиЕл број пајбохлх Срба
отерал у логорс гдс је ла лај-зверсЕ- пје
лачипе нучел. Под
командок Драже Млхалловн-h- a
четплчЕл офицлри са сво-ји- и
рулаиа опллчвалл су и
до теисла попаллли 4 села
пашега среза, а делемично
оплачЕалл л спалллл н сва
остала села лашег среза. За
терор л злочине, Еоје је вр-ш- по
пад певплли српскни
пародом, тражило најстрожл-ј- у
казпу за овог одвратлог
крвплка пашег ларода л слу-г- у
окупатора".
ПРОВЕДЕНИ СУ ИЗБОРИ У
ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ
Лондол, 27 маја. — Радпо
Праг јавпо је далас да су
комуппстп п лсвокрпллп дс-иокр- атп
у јучерашн.пм пзбо- -
рпма за Уставотворну схуп- -
штплу одлелп 65 посто гла-со- ва
у чесЕпи покрајпиама.
У псто вреие, радпо јавла да
су већпну од 60 посто одне-л- п
деслп демократп у преде-лпм- а
где жпв Словацл, док
су комунпстп у тпм пстпм
пределпма добпли 32 посто
гласова.
У ческпи покрајпнама ко- -
чилачЕл режли ллшпо жлво-- Ј мулпстп су добплп 40 посто
та петорлцу уиетпика Загре-- 1 гласова а соцпјал-демокра- т бачког казалишта. 25 посто.