Serbian Herald, February 17, 1948

              ki
r , If--
gttdfifftjj№i ...,. .. .„ ... ._...г..1п1Г..Ј~-г.- .. ... .„... „„..- - __ —-- —'""irfrTirfrMMiHtiTMiiitiiirft
# '
CTPAHA 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly by Srpild Glaanik Publishing
Company— proprietors In the Serbian language at
200 Adelaide St., W.t Toronto 1, Ont.
Нзлазп сваког уторка п петка
Сва писма п чекове треба слатп на
"СРПСНИ ГЛАСНИК"
ЕВО HE КАЖУ "РЕНИ", ВЕЋ
БУРМСКИ ПИСЦИ
(У ВЕЗИ МАРШАЛОВОГ ПЛАНА)
Даиас сс не иротипо Маршаловом
плану само прогрссивнс струјс нз рсдова
радничког покрста, нли држапо источно
Евронс, nch и народн западиих држава
такођо, па и либсралии људи н покрсти
чак н у СЈСДНН.С1ШМ Државама. Спи онп
индо у том плаиу нс нлан иомоћн, nch
нлан CTaiu.aiLa низа држава у Европн под
скономску п иолитнчгсу иласт лолстрнтс,
нндо похлсиу амсричкнх монополистнч-ки- х
група; пидо импсрнјалнстичко пожу-д- о
аморичког фннансиско-моноиолистич-к- ог
канитала који угрожава светском
мпру. Чак и л.уди из инсоких нладају1шх
кругова САД тако гопоро о томе плаиу.
Милтон Хопард, чији члапак о зиача-јуМаршалоп- ог
плана доиосимо у оиом
издаи.у нод рубриком "Нолнтички нрс-глсд- ",
врло јасио и копкрстно јс приказао
смисао и цил тога плана. Он всли да jo
Маршалои илан, "нс за помагањс својим
рслифиим клијснтима". занадшш ов-ропс- ким
држапама, "псго да сс OMoryhii
круином" амсричком "каппталу сконом-ск- а
н финаисиска пснстрација Квропс, за
прствараи.оо помачког l'ypa у иидустрпс-по-иолитичко-милитар- иу
Пазу Нолстрпта
у ћвроии. Ои дал.с вели да je цил Мар-шалов- ог
илана. односно амсричког крун-но- г
каиитала да помоћу тога нлана днкту-ј- о
"гкоиомски :кнпот спакој поједпној зсм-л.- и"
која бн уиала у ту замку. да он оду-зи- ча
нсзаппсиост свако такво државе."
Давид Гамзи п Пиктор Нсрло написали
су јодан чланак у амсричкоч часоиису
"Иу Гснаблик", којог јо до нсдавно урс-ђип- ао
Хснрн Палас. капдпдат у овогодиш-н.и- м
нзборима СЛД за прстссдипка Лмс-ршс- о,
који сс односн на Маршалоп план,
т.ј. иа скспанзионпстичкп нлаи Полстри-т- а.
Ниитор Нсрло као гкономист радпо јо
у Мннпстарству фпиансија Сјодин.оних
Држава. у Тргошшском одол.он.у. Он
jo дао ирилого у нрколнко ки.игс ио
скономском иитану. Дапид 1'амсеј је са-встш- и:
no окоиомском питаи.у п стручи.ак
но пнтан.у тродуниониача. У всзи Марша-лоп- ог
илана imicljy осталог опи ка;ку у
пјом чланку. којсг је објапио п "Торопто
Дсјлн Гтар" 15 јануара. слсдећо:
"Ако со овај програм проводе у доло
онда ho со занадиа Евроиа iiahn у ноложа-ј- у
држава Латииско Амерлкс која he мо-ра- тн
уиотрсбпти 40 до 50 нроцената од
спога извоза јсдиоставио ла плаћа ирофп-т- о
страиог капитала. Ibahan.c Иолстрчти
но којој било 01 тих писшш створило би
такво стаљо којо бн стално сннзавало :ки-воти- и
стандард у западпој Еиропи п лн-шн- ло
јо Н.СЗИН0 окопомскс исзависиости.'
Ето. у томо со састоји "homoIi" држа-вам- а
у западној Епропн ио Маршалопом
плану.
0 ЛЕЊИНУ - НАРОДНОН УЧИТЕЉУ
Ирилнком 24-ГОДШ111М-
1ЦО смрти бес-мртн- ог
творца' социјализма Иладимира
Плића Лонпша. народи свих зс.маља и
спих коитинсиата зсмалско кгло одржа-вај- у
комсморације у облику продаваља.
јапннх зборова на којима со говори о пе-лик- им
дслима великогсина радног народа.
Нод Лснпшоним pyicoBoifTnoM иародп
Русијо раскрннулн су ланац импсријалн?
зма на огро.миом иростору зсмл.иио куглс
н, умссто капкталпстичког. имисријалнс-тичко- г
систсма пладашшо. увсли uon, —
социјалистнчки друшшмш порсдак.
Тај иови друштиснп породак изграли-л- и
су совјетски народи под иеиосредннм
рукоподством Ло1мша и Сталлша. Основ-- н
н нравац ралвитка социјализма одродно
јо Лснпш. Зато сс с правам кажо да јо Лс-њ- ин
идсолог социјалнстичкс нзградњс. Он
Јо положно темсљо првој социјалистичкој
држави. Лсњин и триумф социјализма ис-раздво- јнн
су. Лс1мш јс постао бссмртан
због тога што је прогрссивиом човсчан-ств- у
открно пут у нопп свст, свет у комс
исћс бпти угњставаља човска човском. У
љсговој домовшш то јс всћ стпарност.
Изградљн сођнјалпзма приступило сс
у СССР одмах послс завршстка грађан-ско- г
рата, посло војис победс над унутга-шљо- и
и спољном контрарсволуциом. Кад
јо .млада совјстска држава лриступила
овом унутрашњсм проображају и када је
трсбало чнтав жнвот народа и државс по-став- ип!
на нопу, сопијалистичку основу.
ПЕТОГОДИШЊИ ПЛАН - МАТЕРИЈАЛНА БАЗА
ЈАЧАЊА БРАТСТВА И ЈЕДИН. НАР. ЈУГОСЛАВИЈЕ
Пише: Др. МИРКО МАРКОВИћ
— Наставак —
Планом су одређенп такође
круппп задацл у повећап.у
производие грађевилског ма-тернј- ала
н шпер-плоч- а.
Услнјед веллког удлЈСла
Народне Рспублпке Србије у
пол-опрпвред- п ФНРЈ, иеи
плаи нха ту л својс спсцн-фнчп- е
црге. Прсд поллпрн-вред- у
Срблје поставлекп су
задаци зиатног nowjcpaita: од
rajcua житарпца иа гајен.с
иидустрискпх бнллка. Међу-тн- м,
то ие значн cuaactbe до-прни- оса
житарица, веп об-рат- но
— iuixobo iioBehaiLe. У
лзвођеау илапа извршнће се
прслаз од скстснзивис ка ин-тснзив- иој
зсмл.орадаи у
свиц областима. Нлаи IIP
Србнје ставлл у задатак да сс
пребаци просјечпи пршшс.
ирема нросјсчпои прсдратпом
дссстогодишасм приносу : код
пшсннце за 20%, код'јечма за
18%, код овца за 48%, код ку-куру- за
за 36%, код niehcpiic
репе за 39% итд.
У сточарству — 1951 годн- -
нс бипс iipcuaiueii Срој стокг
спих врста, осим ко11.а, у по-ређс- ау
са предратиии стаи-см- . У Нлану IIP Србијс поссб-н- о
мјссто заузииа нзградил
капала Дуиав — Тиса — Ду- -
нав. (Јвај he клиа.1 cboiiim no--
uohiiitM системом иагодаава-ти- ,
а гдјс јс нотрсбно н нсу-шива- ти
жнтннцу JyrociaBii-јс- :
Пачку н Панат. Дуисииа
канала је 260 кплоистара, a
шнрпна 60 мстара. Кубатура
ЗСМЛ4ИШХ радова канала н ас-rou- nx
ограпака нзносићс око
75 нилиопа кубнчпих мстара.
Titjcciiuj всзи са нзград
PPA" у годшш
иа 11
оо.иии хсктара. ивим ћс се no-cmhi- i
biicokii развој слатко
водиог рноарства у nauioj
зсм.ш. ових рнбил-к- а
на 55 хиллда хектара које
he иодиЈш IIP Србнја у пето-годишп- еи
плану — може се
пидјсти из сшјсдећсг упорс- -
ђси-- а : 11емачка је 1939 године
имала хнлддс хсктара под
рибплцима, а Чсхослопачка
40.000 хсктпра.
Савсзии Нлаи — ФНРЈ —
н План Народнс Рснублнкс
Срблје, као liajoehc федсра.1- -
нс јсдиинцс у Југосавнји,
хармоннчио се допундвају.
Са изпо1;сп,ем Нлана HP Ср-би- ја
сс iipcmapa из лрстсжно
памприврслие зсм.ге у и-дустр- иски
]азвијсиу, а л.сид
нохонрпвреда лз заостале у
Глапнл задатак Плаиа На-род- ие Републнкс Хрватске,
ндућл у складу са савезним
Нлалоу, састојл се у ллдус- -
трлјаллзацлјк п# иектрлфл-кацнј- п
овс релућллке. Глав-и- а
пажил je o6pahena veia.i-н- ој
п грађсвлиској ллдус-триј- л.
Пролзводил угл-- а у IIP Хр-ватск- ој
1951 годлле бнће за
иреко 240% већа лсго 1939
годипе. У мсталној ллдустрл- -
јл влдно НЈссто заузлма про- -
изводлл иапнлх котлооа —
2.320 квадратллх мстара го-дшп- н.е;
лронзводлл длзаллца
— тона годлшл.с; ypcbajn
за руднпкс л фабрпке — 600
тона годншњс; жслсзпи лпв
— 2.000 тона нтд. Зиачајпо је
јјош н то да сс раллјс у
ват.киј многл од овлх лроду
.jvviu diiioiia iiin.ni
сапуна — 10.000 тона годшн-it- c.
Особнто у
Нлапу је лосвепсна лроиз
ВОДН.Ц предмста потрошн —
прсхранбеној, текстллној л
кожној лндустријл. Тако, ла
цримјср. по вриједлостл про-нзвод- ње прсхранбсиа лпду-стрл- ја
стојн ла прво мјесто у
Нлану.
Укупна врнјсдпост пропз-водн- .е
рспублшлнске л локал-п- с
ипдустрпје. која пе улази
у савезии Илан, noeehahe се
нзвођеаа петогодиш-л.е- г Илана за 437%.
У пагопрлвредп HP Хр-ватс- ке Плаи предвпђа као
развитка.
ГЛАСННК
задатак да се произвс-д- е
дово.гно жнгарнца, меспнх
п илијсчпих продуката за
прехрапу становништва као и
за извоз. Пидустрнска произ-води- л
има се осигуратн дома- -
hnu спровииама и индустри-сеи- м
бил-кам- а у довољној ко-лпчш- ш. Новсћане по.гопри-вредн- е
пронзводие постнгну-h- e
се у првом реду механнза-цнјо- м
и хсиизацијом полд
прнвреде. У ту сврху бнће
успотавл.ено 28 пољопрнврсд-ио-машински- х
стаапца; број
трактора he се повећатк до
i.ouu; opoj вршалпца до
1.470; број спрсжиих плуго- -
ва до 60.000; сиЈачнца —
14.000 нтд. Утроит.а мние-ралн- ог
гиојива износиће го--
дшп1.е прецо 85 хилада тоиа.
Са из1)ођс11.ем Плана прве
ncicteiKc Иародна I впубли
кл Хрватска, која јс и раније
имала рслатнвно развијсну
цидустрију — али псрапно-мјсрп- о,
ностаје землд модер-н- с,
слектрифицнраие нндус-триј- с
на бази својих сирови- -
ил, и попећане, развијенс ио
ллиривреде.
Народпа Република Слове-ннј- а
je у нидустрнскоу ноглс-д- у
данас најразвијснија зем-л- л
ЈугославиЈе. Отуда потнчу
н спсцнфччнс црте iLCiiora
Шана, односно исног удмје- -
ла у Савсзном пстогодишаем
Нлаиу.
Ц ј е локупне пнвсстицмјс,
савсзнс н рспубликмискс, у
привредн IIP CiOBCiiiija у то-к- у
ист годцна износиНс 33
милпјардс дннара. Ирнјсд-- {
ност luetic нндустрискс пронз-води.- е
повсћага се од 5 мили- -
II.OU опога каиала ie изгпадид дииара 1939
иовршшш од [Ло милиЈарди у 1Уј1 годи
Размјер
62
налрсдлу.
350
Хр--
jb-i,ii- i
всллка
током
it it. JloncnaiM.' иропзводи--с v
пајпажилјнм rpanava нзглс- -
inn џшч nujijV uuiiu КвЧР
МАСК0М КРИЈЕ АКЦИ-Ј- А
УПЕРЕНА ПР0ТИВ
И
лстн сј
вршлли убиства no lLnpouii
за Јачуи Хлтлера, лстл там-ничп- ри
којл су да
овсковсче лацлстпчкл "лови
поре,т,ак" — уколико су лзву-сл- н
члтаву кожу ислод батл-н- а
које јс фашизам добло у
ДрЈТОМ CBCTCKOJt — л
Л.ИХОВЛ дапашан псо -- слсд
белици који понут дс Го- -
ла, Ца.тдарлса л сллчллх, у
борбл за поробллван.с својлх
властитпх ларода открллл
своју лраву ллрнбершку ду-ш- у,
лашли су полово свог
врховлог газду, ларсдбодавца
и меслју. Иијс тсшко иогодл-т- и
гдс сс палазл тај ловн
ми.геник а-ис- кс
провид-iiocTi- i.
Сваком је лозлато да
су амсрлчкл гелсра.1)1 л схЈн-цир- и
преузсли улогу
у Грчкој л да организу-ј- у,
за рачун а уз
ломоп Цалдарлса и Со{улн
са, пстреблсис грчког народа.
Лигпнчкг nniiir unriiic i.th.ip miTfl iii,j. nnii.fiMM.. . I — ' . ' ~--.„ ....v., ги..луд....... , y .„toJ преузлмаЈу ii iipcy хемнскоЈ нндустрнјл влдно f,ch.jy OHC IIC'Ie тс &„. JI3
пажчм
главни
JKIT)"
којлх су хлтлсровци не тако
давно бнлл iipucu.vcHii да но-бегн- у.
другн аш ле Нол-стри- г
далас рсд очима на-ро- да
Квроне, који су проли- -
.111 толико крвн да би се обез
н.у топова it душепбкл. Ko
дшарима покушава да
а л с итовалог диктаторског
клагнјатора де лаправн
фцрсра Фраицум? чији
рачун, ако ле за рачул вол-стрнтск- пх
маглата со
поли
ције иа западу данас
ју па.гбу у жпво месо изглад
Лс1Бни н Стаљии правац тог грађују
У то врсмс Лсњин јс говорио: ''Сада
ћемо ми на од исто-ријсн- ог
шљама, подизати
социјалистичког друштва, изгради-ћем- о
нови, у историји невиђени тип
ве". под водством Лсљина и Стаљииа,
зодством славне Болшепнчкс партијс,
народи Совјстског Савсза почели су да з- -
СРПСКИ
рибилка
даће овако: пролзводиа ме-тал- не
пидустрије ловепава се
за 3 пута, хслискс за 2 пута,
пронзводкл грађсвпнссог ма- -
Tepnja.ta за 2 it по пута. Од
4.000 тола укупле производ-а- е
турблиа ФНРЈ, HP Сло-венл-ја
he производлтл 2.500
док је прнје рата про-нЈподн- ла
свсга 28 топа.
Скоро јсдиу трећплу про-извод- ае
фађевинскнх маши-л- а
Југос.тавлје даваће Стсве-ллј- а.
Овдје датази л пронз-води- д
50.000 блцнкда и 10.000
nucahnx машлла — годншие.
Нролзводлл поллпрлвред-лл- х
стројева л лллтл у Сло--
венлјл nocehahe се за два н
по пута у поређе.у са 1939
годплох.
Развој илдустрлје HP Сло-венл- је,
који је одређел Нла-ло- м,
постаје крупла тсхллчса
база за развој ллдустрлје и
електрлфпкацпјс цлјелс Ју-гослав- лје.
Цјелокупли народпц дохо-да- к
Стовеилје nosehahc се
16 мнлијардн дллара у 1939
годнлл до 27 лллпјардл у
1951 годплл. Л врнједност
цје.1окупне пролзводае повс- -
hahe се 22 мллпЈарде у
1939 годшш 34 млллјардс
длнара у 1951 годилп.
Тако стојл ствар са пскпм
цртама Илала у
трп развнјсллјс наше народ- -
ле рспубллке.
Ha iipituicpy Плала Народ- -
ле Рспубллке Босле и Херце-говл- ле
јасло је изражсл зада- -
так Нлала лпвс лстохетке
ФИРЈ за укланлае нсједпа
костл у степелу лрлвредиог
л културиог развлтка лашлх
иарода. Као што је позлато,
предјели 1осне су рудама п
шумаиа лајбогатлјл срајсви
ЈугославлЈс. Ова богатства
ла веллко Гшсла и лрст-о- д
стране аустриске (Наставак 4) Стопама Хитлера
niMiiPiuPiMпUk'H uixuimiiunПuНiiИiiПuТiiИi ИЧГРАЋУ ИП Hf unuk јфралКЛСТЛЧКОГ
HA liHPIIHUnMA ) Ш11АНИЈИ
ПОД МАРШАЛ0В0Г ПЛАНА СЕ
ОСН0ВНИХ ИНТЕРЕСА
НАР0ДА ЗАПАДНЕ ЕВР0ПЕ МИРА У0ПШТЕ
Онл 3U)4iiim кпји тако дале.
требали
су,
нм-псријатстн- чкн
лрофашлстнчке
Нолстрнта,
Ко
lata
одрсдили су
Лемокпатииа и патриотпма ...™,, T.-..W-
%.иил a'va .,,- r. ;- -1 -- pFvfv tBMj jw
всћ лознат одговор ова пи-таи- л.
У светској јавлостл, у
лос1.еднч: време, све
се чује још једпо, слнчио пи-таа- е.
II a itcra je eh дат од
говор, којн прстставља нову.
тешку олтужбу п]отив амс-рнчк- ог
Пот-лу- но
је пала маска и са дво-ллч- не
ллцемсрме патитисс
вол стритскпх монополиста
према фашлстнчкох иудилу
Фраику it 1кговом пириисЈ-ско- н
сабрату Нортугалцу Са
лазару. Н овде je нактрлт
отворело п јавно преузсо уло-г- у
н лознције Хлтлсра.
Па ледавио завршеном са- -
стаику скунштине Јјсднјк- -
нлх нација, иа којој су амсри-чк- и
да су чвршке него аније за- -
узда.1и гон--с који вуку
у гласач1г машину, Ервиик
Фјнко бно је бо.м cpehc He-ro
на иретходнои заседаку.
Фашнста Саиар више je
аванзомо. Делегацпја Сједи-Нгсни- х
Амерпчкнх Држава са
својим лакејика снасда ј
Ф]К1нка и нго теЈНфистнч-к- н
режии ное, сто пута
засл)жее осуде. У исто ВЈе--
бслнли ол појаве јсдног ио-- !- вшистичка иортугалЈа
вог Хптлсра, принрсма у Ру- - Ј јс Д°жил„а У ,аст .!' Де
ру поново масовиу производ- - topaTCH н м в е рналисти
од не-- т
За
дсснн
цпја.1лсти — млипстри
oteapa- -
путу,
држа
II
од
од
до
основиим
су
посаза.тл
од
nviani Kavf vsvr m'l"11
улазак у Ује-днкен- их Ох јавно
изражававе признана
п јавна нежност лрема
мевосечи Фравсу. ниају. на- -
равво, вао и све данашмс
сшчие "идиле занаду.
своју завпмлпву
исторнју. Ми, ваавво, веће- -
мо ићи далеко у вр.иву про--
ne-iit-x радннк-а-штрајсача-
? тог доскора тајног, a
соцнјалнзам.
рашчишћеном
моћну светлу
зграду
под
тона,
имлгрлјалпзма.
нмвсрија.1исти
н.ихо--
Оргааизавдију
вација.
Ca.iaa-р- у
прилпчно
Jciliih и Сталдш, над су одрсђнвали
улогу совјстскс државе, увск су водплн ра-чу- на
о два мамснта: унутрашњсм и спол,-1LC.- M.
Унутар зсм.ге они су, одрсднли др-:ка- ви
задатак нзградње новог друштва, a
у мсђународним односнма одбраиу соци-јалистич- кс
зсмљс од сваког свентуалног
папада спо.га. Историја је показала да је
совјетска држава с всликим успсхом извр-шава- ла оба ова задатка.
je liai.on aiiecciije Босле л
Херцеговлпс. To je устварл
бпло пајбезобзлрллје коло-nnja.ii-io
пллчкан,с ивих прн- -
родппх богатстава л експлоа-тпсаа- с
стаиовнлштва.
Мало се у чему лзмлјенлло
п стање у старој Југославлји.
Тек у Федератлвлој Народ-по- ј
Републлцл Југославлји
створенл су условл за пулл
развој прлврсде Боспе л Хср-цеговлн- е,
за подизаис ларод- -
лог благостаиа л
нлвоа народа ове републлке.
У ту сврху План ФНРЈ је
одредло Behit пораст ллвсстн-цлј- а
од просјечлог пораста
савезле државе. Тлме се осл-гура- ва
л премашел.е просјсч-ло- г
темпа пораста врнједлос-т- л
лпдустрнске пронзводл.е.
У одлосу ла 1939 годилу
врлједиост иидустрискс иро-пзвод- ае
Восле п Хсрцсговн-л- е
1951 годлл'.' порашћс за
10 л по пута.
Пролзводиа уг.га у порсус-л.- у
са 1939 годллом lie лора-ст- л
1951 годллс на 437%, но-лопрлврсд- ллх
машлла л ала-т- а
ла 894%, жел.езлог лива —
од 500 тоиа 1939 годлне на
5,100 тола 1951 годллс. У то-к- у
нзпођси.а П.тала 6nhc ло-длглу- то
иских дссстак грала
мсталле нидустрлјс, од којлх
ве1ш дло раилјс ллјс уоиштс
лостојзо.
Нлдло мјесто у Нлалу ПГ
После u Хсрцсговинс заузл-м- а
иодизапс л разпој хсмнс-к- е
ллдустрнјс, као, ла лрим-јс- р,
лроизводп.а саиуиа, кн- -
сеоинка, тсрлслтллсклх ул.а,
флрлајса, лтд. Гако;с he бл- -
тл остварсн веллкн разиоЈ лн- -
дустрлјс тскстлла, кожс л обу-h- e,
прсхралбслс rpatjcniin-чсо- г
иатерлјала, лтд.
С'а остварсп.ем Н.тала IIP
се лсЕорлштавала Хсрцеговлла се
моиархл-- 1 ла стралл
РГППШЧ л" рвно.
окула-tojk- i
иа
гласлпЈс
још
на
H'duoct
културног
волстрнтско-флсртован- л,
јер бн у тои случају морали
додлрнутн л лелрлЈатлу чл-itcnn- uy
да су аисрлчки мопо-птлст- л
л за npcue другог
светског рата корнстлли сво-ј- е
iiiiTiiuiic везе с Фрапком
да би wor.iii прско Шиапијс
лифероватл ратлл магсрпј.и
Хнтлеру. Том сраииом гр-говли- ои
иска сс баис аиерпч-ti- t
лрофссорн кад буду лиса- -
лл лсторлју Иол-трп- та у дру-го- м
светском рату. Нас лптс- -
ресује далаши.с роварсл.с амс-1ШЧКИ- Х
скслалзлоилста са
луострва.
Млогс всстл говорс о томе
да су односл Сјсдииеллх
АмерлчЕлх Држава лрсма
Фралковој Шланпјл лс саио
у лајгруб.м)ј супротностл са
познатлм ставом Оргаллзацл-ј- е
уједии-елл- х иацнја, нсго
да су узелл такве размерс да
се могу окарактсрлсати као
драстичап лрпмср коиан.а за-ве- ре
прогнв илра л бсзбсдпо-ст- п
ла])ода Европс. Belt у аи-рн- лу
овс годлпс агспцлја Ју-лајт- ед
лрсс донсла јс лске
податкс о аиерлчко-фрапкис-тнчки- м
одмасима, toj'c јс ио-внн- ар
Франи Нптксрл изпсо
у "Дејлн воркеру". Нво шта
ЈС НИСаО IIllTLCpll поводои
ноставлаид Нола Калбсртсо-н- а,
шсфа оде.т-сп- л за западиу
Европу у Стсјгс департману,
за главног амсрнчког лрст
ставнпка у Шпанлјн: "По-ставлла- е
Калдбсртсоиа попс- -
зано јс са чии-сиицо- и су
војнл шсфови Сједшћсплх
Дмеричклх Држапа nch одлу-чил- л
да сс пзградл члгав сл- -
стем аеродјИЈма дуж шпан-скн- х
o6a.ia у западном дслу
Средоземиог Мора". Да ова
вест iiiije била лролзволпа,
потврдплл су лзвсштаји за-пад- ле
штамие о ллтснзнвпои
ciaity акеричких "тсхличклх
струч1ЈЕа" л о нспорукама
машина л лстролеја ла Iliipit- -
нејско IlaiyocrpBo. Ннфил-трациј- а
амсрнчких струч!иака
н матсрнјала у Шпанлју и
Иортуга.тпју вршела је лод
маском лслорука петролејске
Еомлалије "Сталдард ојсл".
У октобру ове годлнс Шпа-'- i
нију je посетила грула члало-в- а
америчпог Конфеса.
сле дужег конфсрисан-- а с
Фрапко. коигрссмелл су ла-вратн- лл
л до фашистс Салаза-р- а
у Португа-injy- . Нскако у
псто времс, Џорџ Кенан, шеф
одбора за лолитнчко ллапира- -
ае при амерпчЕом миипстар--
ctbv СПОЛ.НПХ постола, почсо
СПрснос на стоанп 3)
Уторак, 20 јануара 1948.
Политички преглед
ШГА GTBAPH0 ЗНАЧИ МАРШАЛОВ 1Ш,
ПЛАН ВОЛСТРИТЕ
Мплтол Ховард врло је јасло п кон-крет- ло указао стварло значп Маршалов ппллаалл тВаоклосзтвраллгее "зпаомеокНопл"омЕсквороппп,патопдтлиочсклоо
пороб.гаваие другпх држава. Између оста-ло- г Мллтон Ховард ппше:
Маршалов план ннје дар. Сједлн.ене Др-- лавс не дају нпкоме нлшта за лпшта. За
сваки долар Стејг депаршент н Волстрпт
очекује да за узврат лешто добпје. Ако ле бл
добллп, олп бп затворплп "помоћ псте мп.
уте, блла глад илп ле бпла глад.
Претседнпк Труман је пзјавпо пред Кон-гресо- м подносећл плал од 17 мплпола дата-р- а
којп свл морају усвојпти. Некп од усло-в- а
који се ламећу државама западле Европе,
т.ј. свпм државама које бп подлегле Марша-лово- м плалу, могу ое назрети пз унакрслпх
говора. Алп за one услове којп су позпати
за све државе које бп блле обухваћеле тлм
иланом злачлло оп:
Прво, свака зем.га која бп добпвала
"помоК" морала бл потппсатп да не поста-н- е
комунлстпчком државом. Према термплп-м- а
Стејт департмелт — Волстрпта то злачл
да one чак лс бл могле пматп лп реформк
Рузвслтовог тппа умерелог "Њу дпла," a
да се п не говорл о правом комуппстпчком
покрсту којл пде за лацпоиализацпјом ин-дустрп- је.
Друго, свака држава мора успоставл-т- н фоих у својој сопствелој валутн којп бн
лзлашао ону впсллу помоЈш коју бп доби-вал- а. Тај фоид лмао бп се трошлтп онако
како бл днктовалл агептп Сједпи.енпх Др-жа- ва
помоКу Маршаловог плаиа у тпм зем.
ллма.
Tpchc, ако дотнчла држава пма сво
Је поседс вац својпх граница било у болдо-влм- а,
злату, доларлма, ллп, како лскп струч-иац- и
кажу, чак л кололпје, олда бп се тн
поседл моралл продатп Сјсдписпим Амерпч-ки- м ' помДоћр.ж" авТаамкао дбал сефпплоамносглкел уплнтсепрлеаснппвВоал-pиnr-уs бплп у MoryhiiocTn да употреб.гавају "помоН" као прптпсак за прнспљаваие иа продају поседа Kofn се палазе у рухама nt-хов- лх компетитора, такиапа. по целп xoiv бл
длктовао л лаређпвао Волстрлт. Ово ее "а--
рочлто одлосп ла поседе Брпталпје л Фрац-цуск- с
у Сјгдткллм Државама.
бл Чсеетвлрзтдоа,ла,заТрсвуумап'оnвoMпoлhан узаххтреавлапдакосјеа
да Сједлиеипм Државама лајважлп1п ратлп
матерлјал као што је атомски уралпју, ме-та- ли п слично.
, Пет?,' свака ржава која бп добпвала
noMoh" мора редуцнратн својг терлфле пре
преке тако да се дозволп думппнгу амерпч-к- е бллрообпеоуцуенилуткроаЈшулбопстотдердеђрнжваавое. ВШолсотгвшо тб).п To би погодлло земле "стерлглшког блока"
којс су под Брпталском домплацпом. II Ен- -
(Г.тсска it iteanim домллпонл морају укпнутл tf4ff n4rftlin4ft чпм1 . .... --.шнгтииа irittuiiieicmr Hii- - 1" " ' Т'4"1"' 'а.' ч-ни- нс. roje штп
да
Но
шта
те илхове домаће ппјаце.
Шесто, свака држава која бп добпвала
'помо1г" мора потлпсатп уговор са САД no
коме бл се сложпле да агелтп Маршаловог
плала ладгледају све уиутрашне прпвредле
послове те државеп да предлажу каквој ро-б- и,
пропзводлиа, треба датп првелство у до-маИ- ој
пропзводап п за трговпну са хоЈом
блло од шеснаест зема.га које бп добпвале
помон .
Ла такав лачлл, под таквпи условпна,
амерлчка ндустрлја бп-т- а би у стану да
укочл лапредоваие пидустрпје xofa се с
аом такмлчп — плл са амерлчком доларскои
доминацлјом пидустрије у немачком Руру.
Идеја je у томе да се сваку зем.гу која бп до-блв- ала "помоК" ставп у завпслост неиач-к- ој
лидустрији жртвујућп подпзане своЈе
сопствле лидустрлЈе. Ово се тагое односи
л ла снрове матерлјале п жпто. У Францус-ко- ј,
папрпкер, групе про-Маршалов- ог пла-л- а
стожиле су се да ciiaie пропзводау пше-п- це
у Фраицуској да се омогуНп продаја
америчш: пшенпце.
Седмо, свака зем.га која бп добпвала
такозвалу "помоћ" на основу Маршаловог
плала, плапа амерпчкпх пиперпјалпстпчепх
експанзлонпста, мора отворптп сво{а врата
прнватлој амерпчкој фпиалслјп, фплалспс
тпма, за све приватне улошке уз гаралтлју
амерпчке владе да тп улошцп не cie{y про-пас- тп
путем евентуалне нзцпоналпзацпје.
такса птд.
Осмо, свака држава која бп добпвала ту
"noMoh" мора се сложптп, по уговору, да
Сједпнеле Државе у свако доба могу пот-пу- но
обуставлтп плп ргдуцпратп свагу ре
ллфлу помоћ, зајам плп дар када год Стејт
депадтмелт у Вашппгтону предвпди да то
учпнп пз поллтпчкпх разлога.
II тако, у својпи званпчиим формаиа,
Маршалов план као што се гшпзна!е. план је
ле за помагаае својлк "релифнпм" клпјеп-тлн- а"
лего да се омогућп крупном каппталу
акономска п фпнанспска пенетрацпја Eipo-ri- c,
за преиараие Неиачког Рура у пнлус-трпск- о
- полптпчко - мплптарну базу Вол-стрп- та. To je план за диктпраае екопоиског
жлвота свакој поједппој з?мл,п. Тако, то је
план за одузпмаае пезавпсностп сваке зеи- -
ге. On латурује па народе услове л обавезе
које парод Сјгдпаенпх Дрхава ппкада ле
бп дозволло да се ппкоме натурују.